Ne čini cvijet
samo jedna latica
nit boja jedna
šarenilo dugi daje
ko će znati
u moru ljubavi
da ova baš
prava ta je!?
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Tako daleko a tako blizu.Bila sam stotinama kilometara daleko a bio je stalno prisutan.U mislima.Govorila sam sebi.
Bolje je sto smo zavrsili tako,na vreme.Dok se nije pretvorilo u nesto ruzno.Da ne predje u mucenje.Ovako,ostace uspomena,lepa.Manje-vise.Moglo je da se oduzi,pretvori u agoniju.Sta bi bilo...trajalo bi dok se jednog jutra ne probudi i zapita: sta ja to radim?Dok mu ne sine,da ustvari,ono najvaznije vec ima.Da sam tu samo iz jednog razloga- da sve to pokvarim.Kad mu dodje iz d.... u glavu, kad shvati.Govorila sam sebi.
Bolje tako.Ne zna sta mu se desilo.Znam ja.Srednjoskolska ljubav je nepaznjom ostala u drugom stanju.Bili su zaljubljeni.Ozenio se.Dobio decu.Isuvise mlad,nije iskusio zivot.Stigle ga obaveze.Sada, nekoliko...
Mojim danima se motaju neki novi, preludi, fantastični likovi.
Totalno ih volim i ne znam kako je moglo proći ovako dugo moga života a da ih ne upoznam...
Ne biste verovali na koje se stvari zbog njih usudim.I kako sam srećna... :)
Ali... kada se kroz moje noći počne motati sećanje na jednog Njega...
koji se pojavi samo da me podseti koliko mi je zla naneo, i koliko me ranio...
Ja zaboravljam na jedne lepe braon oke, koje mi poprave svaki dan.
Zaboravim na jednog Previše Finog za mene ovakvu. :rumenko:
Zaboravim na to kako je on spreman da me svaki dan vodi na palačinke!
Znam kako je predvidiv, i znam da će uvek nazvati... ^^
***
U mojim danima se stvari menjaju, i neprocenjivi su koraci koje pravim.
Nikada ne biste rekli da ću ja...
Ljubav je svojim nestajanjem dovela u moj život nove ljude.Svaki dan ih iznova donosi...
Neki su lepi, snažni, duhoviti, neki sa sobom nose nove pesme, neki zajedničke interese...
a kako je ljubav nestala, male radosti predstavljaju velike užitke...
Ja sam Srecna i Sama, sada ponosna zbog toga.Na televiziji prikazuju Njujork,a u mom gradu se sprema sneg...
Možda posetim more ove jeseni, možda me neke nove oči zadrže u rodnom gradu...
Neznanci u moj život ulaze svaki dan.
Sva vrata su otvorena...
Neizvesnost je velika...
Dobar ritam mog grada dovodi u vetar nove dane, oni, nove mirise...
mlade, srecne, bezbrižne...
Samo...znate one trenutke, kada sedite u gomili ljudi... sa jednim neznancem, i u isti glas, na spomen jedne pesme, oboje...
Ja... ja sam ostala sludjena osmehom jednog M.
Osmehom koji mi je pomogao da se i ja smejem iskreno i da verujem.
Osmehom koji se sa mnom preboleo velike stvari.
Ja sam ostala ovde zahvalna jednom M. koji me spasio godina tuge, suza, potraga...
Ja sam ovde obeshrabrena nekim svadjicama, bojom koja je spala, i kišama koje dolaze, tu su, na pragu. Našla utehu u liniji po kojoj razlikujem osunčanu kožu od kože koju je skrivao kupaći...
Ja povraćam na romantiku.Ali kada je mrak svuda oko tebe, a zvezde jedino što vidiš,i kada na koži osećaš blagu jezu, ne možeš a da ne uživas u njoj...u romantici.
Ja sam savršenim pozdravom odučila da se neću vraćati njemu.Niti bilo kome drugom, kad smo kod toga... ali taj jedan osmeh mi je ostao urezan...
Izgubljena u daljini, bolna jeka,
Ugušena patnjom, sasvim sama na liticama smrti stojim
Ispod mene ispunjena suzama hladna reka
Žudim za gorko zelenim očima tvojim
I moja duša što te večno u prokletom raju čeka,
Shvatam da se bez tvoje ruke bojim.
Svet moj što se sruši i pade
Od sada u njemu počivaju tamni trenuci neprestani
I nemam tebe, nemam ni nade
Ne trebaju mi ovi žalošću ispunjeni dani.
Od naše ljubavi nije ostao samo ožiljak
Ni jedno sećanje ne želim da potisnem i izbrišem,
Iako u meni vlada samo bol i mrak
Ostaješ jedini voljeni dokle god dišem.
Odlaziš, vetar mi te oduzima,
Ne mogu da se borim, puštam ti ruku, lagano i olako
Tvoja sena zauvek nestade u oblacima dima
I vrisak i plač se prolomi u praznini jako.
Umirem da...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
Naša ćera je danas diplomirala....ljubi je majka :heart:
Povodom ovog lepog dana počinje
ŽURKAAAAAAAAAA
Bila jedna princezica
po imenu lepa Mica
svi je zvali Cic-Mic
kad poraste osta Cic
Usta nije zatvarala
od kako se ta rodila.
Nema veza, vežbala je
govorništvo svladala je.
Sad joj niko ravan nije
sa dlana joj vodu pije
mače, kuče pa i čovek
koj' ne misli dobro uvek.
A što kuva Bože, Bože,
da pripremi svašta može.
Srce daje svem što radi
život cveta ljubav sadi.
Oko bistro, širom gleda
narav......hm...na oca joj
važno da veseo jej poj
hrabro ide u svoj boj.
Ovo je slika sa velike mature...Mica je u jednobojnoj haljini bordo boje
Kada se slucajno sretnemo ti i ja
Necemo mnogo govoriti o nasoj proslosti
Samo cemo se kao ljudi pozdraviti
I brzo poglede u stranu skrenuti
Mi,koji smo nekada sve delili
Nemoj me pitati da li mislim na tebe i na nas
Nemoj u meni traziti onu staru draz
To je sve odneto nekom nevidljivom rukom
Jos one noci,jos one zime koje se oboje nerado secamo
Ti i ja vise nikada necemo biti par
Ti i ja ljubavi nemamo,samo je u nama ostao strasti zar
Mozemo ga podeliti u nekoj mracnoj noci
Jutrom jedno drugom ledja okrenuti
I oboje porazeni po ko zna koji put se razdvojiti
Kada se sretnemo ti i ja
Necemo spominjati zajednicka,leta ,zime i proleca
Necemo se setiti naseih uspomena
Iako cemo u tisini za njima zaliti
Mi cemo se jedno drugom nasmejati...
Germanijum 132
maticni mlec
ajkulim proteinski kompleks
ekstrat iy semenki crvenog grozdja
tema koja bi trebala da zainteresuje sve nas
Najjači prirodni antioksidans – GE 132. Povećava efikasnost korišćenja kiseonika na ćelijskom nivou, pa tako poboljšava mnoge hronične procese ka što su: reumatidni artritis, maligna obolenja, srčana insuficijencija, angina pektoris, hipertenzija, arterioskleroza, apopleksija, dijabetes, astma, Parkinsonova bolest, cerebralna skleroza, epilepsija, očne bolesti i dr. Kompleks sačinjen od organskog germanijuma, matičnog mleča, zelenog čaja, ajkulinog proteinskog kompleksa Ω3 i ekstrakta koštice crvenog grožđa. Pomozite sebi i drugima.Ako bi ste zeleli da saznate nesto vise o preparatu pozovite 063/7875547
Брате, говори речи Господње
народу овом тврдовратом,
макар био човек спора језика;
Ти удиши, а ми ћемо издисати...
Говори, док још није касно,
док се бездан под нама отворио није.
Прах смо и у прах нестајемо,
живели нисмо – од душе се растајемо.
Свештениче, што ноге ти букагијом сапеше,
и ране гвожђем нанеше,
вапи за народ мој у суноврату,
што месо своје зубима кида,
до наготе се пред крвником скида...
Заклињем те,
ради костију твојих што Духом те жаре,
отвори уста своја – Господ да загрми!
Да ветром силним гумно своје развеје,
стрњику спали и жито овеје,
своје - именом да позове,
да не стењу више и не дозивају,
ко жена на умору што посмрче рађа,
да душе своје раскују и воде се живе напију.
Kroz vejavicu
i nestašnih pahulja let
ne mareći za zimu i smet
poći ću tebi u susret.
Jer samo sa tobom dodir blag
ili tvog oka u mom oku trag
učinili bi da mi dan bude drag
samo si ti za mene taj mag.
sve petice za tromesečjeeeee!!! jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
ako neko nema sve petice evo jedan:
:zag: :cmok2: :cmok:
a :klap: za mene i za ostale koji imaju petice!!!!!!
Već dugo (evo deseta godina) živimo sa tim da je (i) mama srčani bolesnik.
Takva kakva je, za sve ovo vreme nikad ničim nije pokazala da je bolesna, niti se ponaša bolesno. Kod nje je sve normalno i jednostavno.
Početkom proleća "zakačila" je neki virus koji je u kombinaciji sa višegodišnjim pušačkim stažom ostavio vidljive posledice. Najuočljivije je što se zakašlje tako da ne može da stane, a najstrašnije je što povremeno ima takve napade da ne može da dođe do vazduha.
U čitavoj toj muci, postoje dve svetle tačke: njena priroda i lekarka.
Lekarka je moja drugarica (i ćerka mamine koleginice), za koju sam od momenta polaska u medicinsku školu tvrdila da nema šanse da ne bude sjajan lekar jer je, pre svega, dobar čovek. Ambiciozna...
Dan kada mogu da ostanem u krevetu koliko želim.
Dan u kome se ne radi ništa važno, koji provodimo bez organizacije, plana... bez obzira na to koliki nas posao čeka.
Budi me njegov oštar glas: "Ćuti, Mico!" upućen našoj luckastoj lajavici koja vežba svoje glasne žice ispod našeg prozora (na opštu radost komšija) :zcepanje:... Meni ne smeta, ali on se probudio ... Kad je shvatio da me je trgao njegov glas, samo se malo promeškoljio, privukao me još bliže (ako je to moguće), poljubio u ono jedno otvoreno oko i promumlao: "Spavaj još".
Ugnjezdim se malo bolje na njegovom ramenu i nastavim da dremkam... Mezimica i dalje laje - menjajući tonalitet, dubinu, dužinu... svakog svog "av", što, na njenom jeziku verovatno nešto znači, ali mi nešto...
Boris me je promenio.Na bolje.Bila sam vesela,lakog koraka.Primecivala se ta promena, otvoreno.Videla sam je u licima nepoznatih ljudi na ulici.Izasla bih,po rucak mozda ili do radnje,u sorcu i patikama i ljudi su se na ulici okretali zamnom.Nisam ja toliko lepa da se ljudi okrecu zamnom.Okretali su se zbog izraza u ocima,zato sto sam bila nasmejana.Stajala bih ispred ogledala i gledala svoj odraz u ogledalu.Pravila sam grimase i uporedjivala svoje lice i izraz na njemu kada pomislim na njega ili na nesto drugo.Na neku obavezu.Shvatila sam puno znacenje reci: kada oci sijaju.
I jednom kada sam se vratila s ruckom,docekalo me unezvereno lice moje majke.
-Bio je tu.
-Ko?
-Onaj......
Onaj,moj bivsi,onaj toliko stariji od mene.Onaj za koga...
KO UDARA TAKO POZNO?
Ko udara tako pozno u dubini
nocnog mira
na kapiji zatvorenoj svetogorskog
manastira?
,, Vec je proslo davno vece i nema se
ponoc hvata
sedi oci, kaludjeri, otvorte mi
teska vrata.
Svetlosti mi dusa hoce, a odmora
slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su
moje noge.
Al je krepka volja moja, sto me
nocas vama vodi,
da posvetim zivot rodu, otadzbini
i slobodi.
Prezreo sam carske dvore, carsku
krunu i portfiru
i sad evo svetlost trazim u
skromnome manastiru.
Otvorte mi casni oci,
manastirska teska vrata
i primite carskog sina ko
najmladjeg svoga brata."
Zaskripase teska vrata, a nad njima
sova prnu
i s krestanjem razni krila i
skloni se u noc crnu.
A na pragu hrama svetog, gde se
bozje ime slavi,
sa buktinjom...
I kada me jednog dana
Crna zemlja svu prekrije
Ti ces znati,mili moj
Voleo te niko nije
Kao ja...
Kad postavis belo cvece
Na tu crnu,mracnu humku
Kad upalis zamnom svece
Ti ces znati
Voleti te niko nece
Kao ja...
Ti ces znati gde sam skrila
Osecanja nezna,setna
U svemiru,u nemiru
U prolecna polja cvetna
Kad te kuci prate tuzna
Secanja i uspomene
Seti se da jedna ruza
Samo za te cveta, vene
Ta je ruza ona bela
Sto ostavi kada ode
Ne moj sada da si tuzan
Pusti nek je nose vode
~~~Voleti te niko nece
kao jednom ja~~~
U zivotu primetite zene koje samo prodju kroz njega. One druge koje su tu ne primecujete, osecate ih.Tu su na ramenu, ispod ruke, vode vas ili guraju.
Interesantne su stoperke, pitaju gde idete, a onda vas usmere gde bi zelele, retke su one koje znaju gde idete i izadju gde im najvise odgovara.
Pozvao sam je i predstavio se, izvinjavajuci se unapred ako sam pogresio broj. Rekla je jednostavno " Htela sam da se zahvalim jos jednom" sledeci primer, odgovorio sam " I ja Vama, prijatan dan." Ovo mi je popravilo raspolozenje unisteno sinocnim porukama bivse "stoperke". Pa da li zaista te glupace misle da je zivot Covece ne ljuti se, udjem-izadjem. Bila bi to sasvim lepa igra da stoperke postuju pravila, medjutim ogranicenost, zbunjenost...
Ne moze u reci da stane.Osecaj radosti ili... ne znam cega.Jesam li se ja to zaljubila?Ja,koja ne verujem u zaljubljenost.Pa sta je onda to?Ne znam.Znam samo da pored njega sve je lako,da mogu da poletim.Da imam osecaj da mogu sve sto pozelim.
Rekla sam:
-Kada si ti tu,ceo svet mi je na dlanu.
-Zaljubices se u mene.smejao se.
Pokazala sam mu sipak.Onako,klinacki.
Sa njim mogla sam da pricam o bilo cemu.Govorio je otvoreno o svemu.O ljubavi,seksu.Pricao je kako mu je bilo u skoli gde je ucio.I o snovima.Ostvarenim i neostvarenim.O nekim buducim planovima.Govorio je da sam ja njegova srodna dusa.I poverovala sam mu.
Svaki slobodan trenutak je provodio samnom.Kao onda kada nije mogao da dodje.Bilo je dovoljno samo da mazno kazem da mi...
Dugo nisam mogla da zaspim.Pitala sam se: sta mi to bi?
Ne znam zasto,mislila sam da ga vise sigurno necu videti.Naivno.Mnogo naivno.
Zvao je.Po nekoliko puta dnevno.Kada nismo razgovarali,pisao je poruke.Nedelju dana kasnije ponovo je bio tu.Ovog puta dovezao me je skoro do vrata.Pitao me je cega se plasim,i jesam li mu barem rekla pravo ime?
Jesam.Ponekad pozelim da nisam.
Dolazio je sve cesce.Jednom na manje od sat vremena.Tek da me vidi.
Poceo je da mi nedostaje.Sve cesce sam hvatala sebe kako mislim na njega.Mobilni je postao sastavni deo mog tela.Nosila sam ga svuda,cak i u kupatilo kada se tusiram.
Uhvatih sebe kako se decje radujem svaki put kad treba da dodje.
Imponovalo mi je sto je bio u stanju da vozi nekoliko sati,provede...
Moja dusa je samo moja
nekada na kratko
bila je tvoja
zato sama kroz zivot gazim
sama se snalazim.
Sama ne moram biti
ali ne mogu drugog voleti
jednom sam volela
ljubav me bolela
zato sama kroz zivot gazim
sama se snalazim
Sama a oko mene
mnogo ljudi
sama a oni misle da ludim
ma nisam ja luda
al nisam ni ziva
pa se zapitam
sta sam to kome kriva...
Na odrediste smo stigli prilicno kasno.Lep restoran na obali jezera.Stvarno se potrudio.
Stigli smo skoro pred zatvaranje.U to doba nema bas puno posla.Uskoro.Kad stignu topliji dani.
Sedeli smo za stolom na obali jos dugo nakon sto su svi zaposleni otisli.Cuvar je nestao nekuda,da nam ne smeta.
Pricao je o svacemu.O tome sta voli da radi,o zivotu,pecanju,o neostvarenoj zelji da se bavi izradom nakita.Razumeo se u dosta toga.
Razlikovao se od vecine muskaraca koje sam ikada poznavala.Imao je drugacije hobije,drugacije poglede na zivot,bio je...sa druge planete.Bila sam opustena,potpuno.Usred neke recenice prekinuo me je- poljupcem.Bila sam iznenadjena.Nisam ocekivala.Sedeli smo,bilo je tako prijatno...i tras.Tek tako.Prvi poljubac.Onda...
Ok,da vidimo kakav je bio vas prvi poljubac,kako ste se osecali,hocu da znam sta radite dok se ljubite,posto cu ja to uskoro da doziiviim! :D ;))))))
Trajalo je to dopisivanje danima.Samo jednom smo razgovarali za to vreme.Ne umem da razgovaram o sebi.Da pisem,do besvesti,ali da pricam ne.Jezik se sveze.Pa smo se dopisivali.Zbog tih poruka bila sam hronicno neispavana.Konacno pristadoh da se vidimo.Rece,doci ce on do mene.Za neki dan.I dalje smo se dopisivali.Vec me hvatala panika od njegovog dolaska.
Sve je super dok pisem,ali sta cu kad se vidimo?!Bolje bi mu bilo da se drzi podalje od mene!
Ali Boris me je procitao.Ma totalno.Osetio je paniku,prestala sam da odgovaram na svaku poruku i isto onoliko koliko sam do tada bila otvorena sada sam se zatvorila.Svaki moj odgovor svodio se na kratko Da ili Ne.
Umirio me je.Spustio loptu.Postao pazljiv u pisanju.I obecao da nece pominjati...
cao,imam 24 godine,i standardni problem"zenske kruskolike gradje"..nije upadljivo,al"mi smeta..koje su vjezbe najbolje za prosirivanje ramena?Ja imam neke tegice od po kilogram,i radim neke standardne poznate vjezbe sa njima,ali nema nekih rezultata..da li da vise forsiram zenske sklekove,i po koliko serija ,ili..unaprijed,puno zahvalna na odgovoru!
SVETI SAVA I SELJAK BEZ SREĆE
Bio neki bogat seljak bez sreće,pa pošao u svet da je potraži.Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa,pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
-U radu-odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ovim odgovorom,već pođe dalje.Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
-U redu-Odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ni ovim odgovorom,već pođe dalje.Malo zatim sretne trećeg starca sede brade do pojasa, pa i njega upita gde mu je sreća.A on mu odgovori da je ona u poštenju.Vrdne seljak glavom, pa se namrgodi i pođe dalje.Nije bio odmakao ni za jedan puškomet,a on oper sretne jednog starca sede brade...
Nemam suza.Ne placem.Nikada.
Dobro,desilo se.Jednom ili dva puta.Jedna jedina suza je skliznula.I osusila se na obrazu pre nego je pala.
Suza besa,ne bola.Samo ta jedna.
Kada boli,ne placem.Samo jako stegnem dusu.Zube stegnem jos jace.Zagrizem usnu do krvi.
Da jace zaboli.Da prvi talas brze prodje.Da fizicki bol nadjaca onaj dusevni.
Sve,samo da suza ne krene.
Ne secam se kada sam zadnji put plakala.Ili ne zelim.
Mora da sam bila skroz mala.
Zivotni moto: Sve sto me ne ubije ucini me jacom.
A moram biti jaka.Suze su za slabice.Ne i kukavice.Jer to sam ja.Njjaca kukavica koju poznajem.
Ne bojim se niceg.I skoro nikog.Ovo skoro sam ja sama.
Bojim se sebe.Ne znam hocu li uvek moci biti tako jaka.
Hocu li imati snage?Hocu li jednom...
Kao sto rekoh na nekoj od prethodnih stranica-motiv za pisanje tih istih stranica je malo cudan.Reci cu vam i koji.Pocinjem od sutra.Novo poglavlje.
Svima onima koji me citaju i onima koji ostavljaju komentare HVALA.
Znam i da je nekima dosadilo da ih ovih dana vecito sa ekrana gleda moje ime.Svima njima- preskocite me.
Za one koji cesto pitaju da li je prica istinita: Jeste.Nista nisam dodala,mozda nehotice oduzela.I da ne dodje do zabune- Pojedini tekstovi su nastali pre mnogo godina,oni drugi,koliko juce...
Krenula sam da napisem par tekstova,kao uvod,a oduzilo se...u nedogled.Sto jednostavno kad moze komplikovano?!
Iskreno,nisam mogla naterati sebe...da konacno krenem da pisem...ono sto sam ustvari od pocetka htela.
P.S.Dajem...