KO UDARA TAKO POZNO?
Ko udara tako pozno u dubini
nocnog mira
na kapiji zatvorenoj svetogorskog
manastira?
,, Vec je proslo davno vece i nema se
ponoc hvata
sedi oci, kaludjeri, otvorte mi
teska vrata.
Svetlosti mi dusa hoce, a odmora
slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su
moje noge.
Al je krepka volja moja, sto me
nocas vama vodi,
da posvetim zivot rodu, otadzbini
i slobodi.
Prezreo sam carske dvore, carsku
krunu i portfiru
i sad evo svetlost trazim u
skromnome manastiru.
Otvorte mi casni oci,
manastirska teska vrata
i primite carskog sina ko
najmladjeg svoga brata."
Zaskripase teska vrata, a nad njima
sova prnu
i s krestanjem razni krila i
skloni se u noc crnu.
A na pragu hrama svetog, gde se
bozje ime slavi,
sa buktinjom upaljenom, nastojnik se
otac javi.
On buktinju gore dize, iznad svoje
glave svete,
i ugleda , cudeci se, bezazleno
boso dete.
visoko mu bledo celo, pomrsene
guste vlasi
ali celo uzviseno bozanstvena
mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze, poljubi mu
celo bledo
a kroz suze prosaputa:,, Primamo te
milo cedo."
Vekovi su prohujali od cudesne
one noci,
vekovi su prohujali i mnogi ce
joste proci.
Al to dete joste zivi, jer njegova
zivi slava,
jer to dete bese Rastko, sin
Nemanjin - Sveti Sava.
Ko udara tako pozno u dubini
nocnog mira
na kapiji zatvorenoj svetogorskog
manastira?
,, Vec je proslo davno vece i nema se
ponoc hvata
sedi oci, kaludjeri, otvorte mi
teska vrata.
Svetlosti mi dusa hoce, a odmora
slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su
moje noge.
Al je krepka volja moja, sto me
nocas vama vodi,
da posvetim zivot rodu, otadzbini
i slobodi.
Prezreo sam carske dvore, carsku
krunu i portfiru
i sad evo svetlost trazim u
skromnome manastiru.
Otvorte mi casni oci,
manastirska teska vrata
i primite carskog sina ko
najmladjeg svoga brata."
Zaskripase teska vrata, a nad njima
sova prnu
i s krestanjem razni krila i
skloni se u noc crnu.
A na pragu hrama svetog, gde se
bozje ime slavi,
sa buktinjom upaljenom, nastojnik se
otac javi.
On buktinju gore dize, iznad svoje
glave svete,
i ugleda , cudeci se, bezazleno
boso dete.
visoko mu bledo celo, pomrsene
guste vlasi
ali celo uzviseno bozanstvena
mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze, poljubi mu
celo bledo
a kroz suze prosaputa:,, Primamo te
milo cedo."
Vekovi su prohujali od cudesne
one noci,
vekovi su prohujali i mnogi ce
joste proci.
Al to dete joste zivi, jer njegova
zivi slava,
jer to dete bese Rastko, sin
Nemanjin - Sveti Sava.
...ali moram da mislim, to je u opisu mog posla i ujedno zadovoljstvo. 
a sada pevam sa svojom decom...
