Tako daleko a tako blizu.Bila sam stotinama kilometara daleko a bio je stalno prisutan.U mislima.Govorila sam sebi.
Bolje je sto smo zavrsili tako,na vreme.Dok se nije pretvorilo u nesto ruzno.Da ne predje u mucenje.Ovako,ostace uspomena,lepa.Manje-vise.Moglo je da se oduzi,pretvori u agoniju.Sta bi bilo...trajalo bi dok se jednog jutra ne probudi i zapita: sta ja to radim?Dok mu ne sine,da ustvari,ono najvaznije vec ima.Da sam tu samo iz jednog razloga- da sve to pokvarim.Kad mu dodje iz d.... u glavu, kad shvati.Govorila sam sebi.
Bolje tako.Ne zna sta mu se desilo.Znam ja.Srednjoskolska ljubav je nepaznjom ostala u drugom stanju.Bili su zaljubljeni.Ozenio se.Dobio decu.Isuvise mlad,nije iskusio zivot.Stigle ga obaveze.Sada, nekoliko godina kasnije,umoran od stalnog davanja,zeljan bezbriznosti i promene,sreo je mene.Pretvorio me u nesto sto nisam.Postala sam za njega ono sto je za mene bio M.Iluzija.Nisam ja ono sto zeli.Treba mu promena.Upao je kolotecinu zivota,rutinu.Isuvise mlad za to.Ja sam se nasla na pogresnom mestu u pogresno vreme.Govorila sam sebi..danima.
Znam.Ne mogu biti druga.Nikome.Mozda ni prva.
Previse sam teska i kompikovana za to.
Ne mogu biti prva ni nekom ko je vec imao svoju prvu.
Isuvise sam ponosna,da bih pristala na to.
Necu deo neceg necijeg.
Hocu sve ili nista.
Nisam plakala.A bolelo je.Govorila sam sebi…
Ne kaj se.Bilo je…posebno.Zbog njega suocila sam se sa sobom,sa svojim strahovima.
Zbog njega sam naucila mnogo toga o sebi.I o muskarcima.
Zbog njega sam zavolela gorku cokoladu.I fantu.I parni valjak.Tek tada postalo mi je jasno znacenje nekih pesama koje je tiho pevusio.I onih uzdaha koji bi mu se otkinuli ponekad,dok me je grlio.
Zbog njega,kupila sam telefon sa dve kartice.Da sacuvam onaj stari broj.Da vidim..hoce li nazvati.I sta ce napisati.
Zbog njega-moj svet se promenio.