Дометни ми љубави, Господе.
да не мрзим, да не судим, да се не гневим,
него само краја да се сећам мрзитеља Твојих.
Дометни ми љубави и милости своје,
да не видим оне што доламу Твоју цепају,
што ребра ти копљем пробадају
и невести се Твојој подсмевају.
Јелејем ми својим очи помажи и уши,
да задригле не гледам жреце, Мамонове чтеце
и не слушам мудрости отрцане,
ни говоре олињале, ни пехаре углачане,
нити лажне јадиковке,
док ми Тебе продају за сребрњаке…
Господе, само се обазри на мене,Хананејку
и вере ми њене дометни,
да мрвом са трпезе Твоје, децу заситим,
јер гладни смо, Рави, крчази су наши суви…
Слепи ми језик за непце, Милостиви,
и крљушт ми стави на капке,
да у тами и тишини само Тебе могу да видим,
да не судим, да ми судио не...