U zivotu primetite zene koje samo prodju kroz njega. One druge koje su tu ne primecujete, osecate ih.Tu su na ramenu, ispod ruke, vode vas ili guraju.
Interesantne su stoperke, pitaju gde idete, a onda vas usmere gde bi zelele, retke su one koje znaju gde idete i izadju gde im najvise odgovara.
Pozvao sam je i predstavio se, izvinjavajuci se unapred ako sam pogresio broj. Rekla je jednostavno " Htela sam da se zahvalim jos jednom" sledeci primer, odgovorio sam " I ja Vama, prijatan dan." Ovo mi je popravilo raspolozenje unisteno sinocnim porukama bivse "stoperke". Pa da li zaista te glupace misle da je zivot Covece ne ljuti se, udjem-izadjem. Bila bi to sasvim lepa igra da stoperke postuju pravila, medjutim ogranicenost, zbunjenost, strah ili interes menjaju pravila. Uvek kad pocne da gubi, stoperka, uvodi novo pravilo koje samo njoj odgovara.
Pustis je da menja pravila i cim pocne da pobedjuje zuri da prekine igru, dosadna joj igra. Okrenes par sestica ucuti se i gleda televiziju, promeni pravilo. Pustis je da pobedi i odmah se pozdravis, unapred.
U stvari, stoperka mora da bude u pravu, ako nije u pravu onda je ugrozena, povredjena, ceo svet se rusi, place,baca se po krevetu i na kraju ti kaze"Los si u krevetu". Zar nije mnogo lakse pustiti je da pobedi? Svima je lakse. Lep je to zivot. Uvek si u pravu, legnes gde se nadjes, ustanes kad hoces i ne mislis o trivijalnostima.Zasto bi? Zivot se zivi dok ga imas. Ko je jos ispunio sve zelje? Ko je upravljao svojim zivotom? Niko. Zasto bi se zamarali oko planiranja? Izadjes na put i zivot te nosi dalje.
Interesantne su stoperke, pitaju gde idete, a onda vas usmere gde bi zelele, retke su one koje znaju gde idete i izadju gde im najvise odgovara.
Pozvao sam je i predstavio se, izvinjavajuci se unapred ako sam pogresio broj. Rekla je jednostavno " Htela sam da se zahvalim jos jednom" sledeci primer, odgovorio sam " I ja Vama, prijatan dan." Ovo mi je popravilo raspolozenje unisteno sinocnim porukama bivse "stoperke". Pa da li zaista te glupace misle da je zivot Covece ne ljuti se, udjem-izadjem. Bila bi to sasvim lepa igra da stoperke postuju pravila, medjutim ogranicenost, zbunjenost, strah ili interes menjaju pravila. Uvek kad pocne da gubi, stoperka, uvodi novo pravilo koje samo njoj odgovara.
Pustis je da menja pravila i cim pocne da pobedjuje zuri da prekine igru, dosadna joj igra. Okrenes par sestica ucuti se i gleda televiziju, promeni pravilo. Pustis je da pobedi i odmah se pozdravis, unapred.
U stvari, stoperka mora da bude u pravu, ako nije u pravu onda je ugrozena, povredjena, ceo svet se rusi, place,baca se po krevetu i na kraju ti kaze"Los si u krevetu". Zar nije mnogo lakse pustiti je da pobedi? Svima je lakse. Lep je to zivot. Uvek si u pravu, legnes gde se nadjes, ustanes kad hoces i ne mislis o trivijalnostima.Zasto bi? Zivot se zivi dok ga imas. Ko je jos ispunio sve zelje? Ko je upravljao svojim zivotom? Niko. Zasto bi se zamarali oko planiranja? Izadjes na put i zivot te nosi dalje.
