Blogovi

Pitanje...

Secam se.Svodim racune sa sobom.Nisam ponosna na neke stvari u zivotu.Ne plasim se tudje osude.Vec svoje.Kod mene je sve: Sto mora jednostavno kad moze komplikovano?! Stalno iznova i iznova se preispitujem.Svoja razmisljanja,postupke...Ponekad zazalim sto ne mogu nesto,kao neke zene koje poznajem, jednostavno- da zivim.Od danas do sutra.Bez stalnog preispitivanja i mucenja sebe.Gledam koleginicu s posla.Zivi zena.Ne razmislja toliko.Flegma.Poverava mi se ponekad.Kad je pitam: pa dobro jesi li razmislila o tome sta moze da se izrodi iz tvog postupka? nasmeje se i kaze: Joj sto si ti komplikovana.Oladi malo.Razmisljacu kad dodje do toga i ako se desi. Zasto,bre,ja ne bi tako? Ne mogu.Moram da po 100 puta izanaliziram svaki...

Sms,sms-ovi...do besvesti

:) Nisam polagala puno nade u to da ce se javiti.Ali... He,he...15 minuta kasnije zvoni mi telefon.Boris.Nemam pojma sta smo pricali.Oni koji me poznaju dobro, znaju kada sam nervozna.Pricam ko navijena.Lupetam gluposti:D:dontunderstand: Cudi me da nije odustao,zvucala sam kao ludak.Zove na kafu.Kada?Odmah ili kasnije.Slagah nesto kako ne mogu,nemam vremena.Negde oko 8 uvece stize mi poruka kako jos nije kasno za kafu.Neobaveznu barem,bez spremanja. Kakvo crno spremanje.Prvi put me je video u trenerci,patikama,sirokoj muskoj majici i vezanog repa. Opet slagah da ne mogu.Moram da idem negde.Negde daleko.U jedan daleki grad. Dva dana kasnije sam stvarno otisla.Mislila sam: nazvace jos jednom pa ce odustati,kao I svi.Prevarih se.Nije...
ZOMBIJEV OSMEH

ZOMBIJEV OSMEH

Sumorno jutro je razlilo tugu po oblacima A dan je doneo nova stradanja u dusi… Hodam kao zombi umornim koracima I nema osecam kako se sve oko mene rusi. Ne osecam ni tugu, ni radost ni ljutnju, U meni nikakvo osecanje ne postoji… Kao da se ceo svet obavezao na cutnju A ja se cutnje ovoga puta ne bojim. Dok idem tako i gledam senke oko sebe Jedno mi lice u oci pade, nasmejano… Nisam mogla a da se ne setim tebe I odjednom mi je osmeh lice obasjao.

Mis sveta i njene zelje...

- Jel' znate ono kad izaberu mis sveta... I šta ona kaže, šta želi? Mir u svetu... Sreću i blagostanje... I da ne poteče ni jedna dečija suzica... I onda svi koji drže do svog mišljenja poumiru od smeha... Ili, drugim rečima, to je kao neka utopija. - Too bad... So sad... Jeb'ga... Ali, možda ne bi moralo da bude. Sad, vojni budžet Amerike meri se stotinama milijardi dolara. Mislim, negde oko pet stotina, manje više... A imamo i Rusiju... Kinu... Pa celu ekipu iz prve B lige kao što su Britanija, Francuska, i da ne nabrajam... Pa NATO kao takav... I dolazimo do nekoliko hiljada milijardi godišnje. Malo li je na ovu skupoću? I, sve te silne pare se troše za očuvanje mira? Što reče Lazanski sad skoro, kad Amerika ratuje ona to nazove...

Gdje idemo?

Iz praznog u šuplje presipa se vrijeme što je bilo danas skoro već je juče a sutrašnje jutro kofere već vuče... Maratonska trka na zidnome satu cijelu vječnost traje al'kazaljka stara nikad ne zastaje Gdje li ona hita niko se ne pita već u stalnom trku bespotrebnu diže frku Novca,novca,novca savremeni čovjek bleji kao ovca sagradio kule od suhoga zlata pa se u njih skrio od rođenog brata..

Love delivery guy

Nestalo je struje, a kakva smo država, dobro je i da je uopšte imamo. Nije ta tišina dnevne sobe jedina kriva što sam se probudio iz višečasovne "dremke", ali poziv moje drugarice jeste. "Aco, 'ajde da se nađemo za 50 minuta kod "Jabuke". Je l' može?" Ja se okrenem i pogledam na sat, bilo je 20:54. "U redu", čudnog li vremena. Zašto baš za 50 minuta? To povlači pitanje "a zašto ne?" Mora li sve da se podrazumeva? Znam zašto sam pozvan. Treba da ubacim pismo u nečije sanduče. Pismo je rođendanska čestitka, a na kraju stoji potpis "Anči", bez prezimena. Očigledno je da je to uradila baš ona jer je jedina Ana u kraju, uostalom, zna se da je zaljubljena u njega. Na pozadini su uredno napisani ime i adresa primaoca. Ona "ostaje anonimna"...
Behija

Behija

Dogodilo se to jos davne 1986. ili 1987. godine (sad se vise ni ne secam) u Brckom, negde na pola puta prema Gornjem Rahicu i Maoci, kod Fazanerije, jos tacnije na oglednim poljima Instituta za uljane kulture gde sam u to vreme radio kao mladi inzinjer.. Na ogledima je cele sezone radila jedna grupa od 20-ak zena iz Brke, Ulovica, Palanke i ostalih sela tog podrucja. Uglavnom su sve to bile starije zene, sem Behije, jednog devojceta od jedno 16-17 godina...Iz Palanke, seoca pored glavnog puta prema Maochi.. Behija je bila lepa, tiha, poslusna, vredna, mila, dobra...Kao prelepi cvetic koji se otvara.. Njoj bi uvek davao najlakse poslove i obicno je donosila vodu ostalim radnicama kada bi ozednele. Stalno, kada bi me pogledala...

Upss........

Stajali smo dugo u toj radnji i raspravljali o priboru.Pokazao mi je nov nacin vezivanja cvorova.Nisam ni primetila kako izgleda.Totalno nezaintresovana.Posle skoro sat vremena izlazim iz radnje bogatija za jedan stap i gomilu opreme,znatno tanjeg novcanika.Izasao je zamnom.Tek tu sam ustvari shvatila da me muva.Bili su mi smesni ti pokusaji da me odvuce na kafu.Pricao je nesto o nekom okupljanju pecarosa i pozvao da se pridruzim.I tek reda radi rekoh da cu doci.E onda je trazio broj da me obavesti.Kako da ne.Daj ti meni pa cu ja zvati tebe.Nevoljno je pristao.Ne znam koliko smo jos stajali ispred te radnje.Zbunila sam se tek kada sam videla s kolikom upornoscu insistira da me odbaci kuci ili gde vec idem.Rekoh hvala ali ne.Pozvala sam...

Predlog

Povodom naših blogerskih žurki. Pošto nas je više razloga povezalo u zadnje vrema,pa smo " privatizovali " blog predlažem da svako ko ima bilo kakav povod ,napravi žurku na svojoj strani i da pozove goste.Time ne uskraćujemo drugima namenu bloga, a ujedno dodajemo šmek privatnosti i veće slobode.... U Petak 29. Ja pra vim žurku na mojoj strani... Poslaću pozivnice svima za koje smatram da će doći Slušamo tamburaše i starogradske pesme .... Piće ponesite, a za klopu ćemo se snaći. Za sve koji se slažu....petak 21 h.

Jos jedna istrgnuta stranica..Novo poglavlje

Baksuz.To sam ja.Taman se resim jedne nevolje eto druge.Kao sto rekoh u jednom tekstu motiv za pisanje istrgnutih stranica mog dnevnika cu vam otkriti.Pa doslo vreme da odrzim rec. Krenuh da pisem o jednom a zavrsih negde drugde.Stalno odlazuci.Sutra,sutra.Iz straha..Od sebe. Motiv je sebican.Izvukoh dnevnike i secanja na muskarca iz mercedesa iz niskih pobuda.( u daljem tekstu cemo ga radi jasnoce zvati M,po mercedesu,iako mu mozda i ime pocinje tim slovom;)) Izvukoh ga na svetlo dana da ga iskoristim.Da mi pomogne.S nadom da ce ponovo da me opsedne.Da zaposlim um njime, da ne mislim na nekog drugog.Na jednog Borisa.Koga sam srela pre 6-7 meseci.Borisa,koji mi je okrenuo svet naglavacke. 2009 g je bila godina promena i velikih...

Priča o jednom narcisu

Od prvih dana Ona zna da rodjena je lepa Videla je to i sama a čula i da govore drugi Vremenom ta slika o sebi prionu joj uz grudi. Ali rano ona i gorčinu pozna jer ranjiva je bila i srca nežna. Poče sve češće pogled svoj sebi da okreće gde lik svoj kao lepi san susreće. Sa njim se druži,zanosi,uzleće zajedno provode trenutke spokoja i sreće. Nerado napušta ona svoje mašte lik Bilo šta da radi ona lik svoj gradi svako njeno delo njoj samoj je nalik. Ponekad poželi svoj san sa nekim da deli zajedno da neguju taj lepi cvet da uteha im bude i zamena za svet. Ali taj san možeš da živiš samo sam.

SAMOĆA

Još samo samoći mogu da se poverim a da me nije strah da će da me izneveri Jer samoća ima nešto tvoje i da ponekad ne svratiš u misli moje tako željena a tako daleka odavno bih prestao da verujem i da te čekam Jer tebi dugujem svoju poslednju nadu da neće uzalud proći svi ovi dani što se polako jedan po jedan iskradu

Ако не дочекам сутра

Ако не дочекам сутра знај да си ти била Та коју сам волео коју сам тражио у свакој другој којој сам желео срећу и кад ме је због тебе болело Знај да сам те волео не онако, просто и свакидашње, већ целим срцем и целим телом ћелијом сваком толико да је то граничило са патетиком И, знај ако и нисам дочекао сутра да те волим и сад кад ме нема и кад живим само у сећању мог Бога и понеког човека И знај, не тражим ти ништа чак ни да живим у твом сећању јер за то што сам те волео и што те волим не треба ми твоја дозвола нити прихватање Јер ја смем да те волим па макар због тога трпео и бол И, знај хвала ти и за бол кроз њега слутим љубав Божију према човеку Јер, Он воли све а узвраћају му ретки но он не одбацује остале већ их заувек воли...

Лутање

Одавно лутам сам тражећи други део медаље и баш кад ми се учинило да сам је нашао срео и утопио се у њеном осмехз био сам брзоплет да, заиста брзоплет и разбио њен одраз на води а онда је и она нестала нестало је осмеха... А ја? Ја настављам да лутам сам тражећи други део медаље и питам се вреди ли тражити на истом месту када се умири вода и да ли је трен заиста изгубљен или увек постоји нада...

Одавно већ..

Ја одавно већ волим туђу жену сањам је на јави и надам јој се у сновима Сећам се њене коже под мојим прстима случајно додирнуте с намером... И сећам се раја и пакла обећаних у том додиру раја, јер та емоција даде да се наслути пуноћа времена и пкала јер је питање да ли ће икада наступити О, одавно ја већ волим туђу жену Недостижну за сваком осим за оног којег жели да сачека Неухватљиву за оне који желе да је задрже А који, бедници, не схватају да је не треба хватати нити задржавати већ јој само треба пружити гнездо кад га затражи и надати се да, само надати се, да ће се у њега враћати што дуже ако не као домаћица онда као пријатељ

Сан

Сигуран сам да ти сада мирно спаваш и не сањаш баш да те моја рука милује нити да ме чупкаш за браду А ја мислим на тебе често, скоро стално, и сад сам будан због твојих очију и твог, помало презривог, осмеха и драго ми је због тога јер ти си вредна сваке непроспаване ноћи и дочеканог јутра Зато мирно спавај а ја ћу да бдим над твојим сновима
KAO OD STAKLA

KAO OD STAKLA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) KAO OD STAKLA Treba ustati ...pokret....noževi sevaju udarajući u mozak....to bol boli......znači živa sam.....dobro je. Gore i bole razvaljene kosti od sedenja, tegljenja....od života. Pri najmanjem pokretu bol se pojačava do nesnosnih granica.......izgleda kao da kopljima udaraju u krsta......skoro svakog jutra napadaju kopljanici. Mrči svest stvarajući stotine zvezdica pred očima. Plešu.....lepo je, toplo.......u pozadini je crnilo a one kao sjajne balerine na bini od crnog pliša igraju li igraju. Svejedno, skreću pažnju i oko je prikovano za to blještavilo. Da li trebam da aplaudiram? Trebalo bi.....kulturno je, ali ne mogu da pomerim ruke.......neće da...

Sta sam ti ja...

Ne nudi sazaljenje ne nudi razumevanje nije to ono sto zelim. Zasto mi nudis sebe ako moram da te delim? Njemu da dajes godine a meni sta preostane? Hocu da se pored tebe budim] hocu da te jutrom ljubim usnulu i snenu necu ljubavnicu,hocu zenu. Da te za ruku drzim pred svima da te ljubim. Sve si za cim sam zudeo, sve sto sam zeleo zbog tebe sam poludeo toliko sam te zavoleo... I sada me lazes volim te kazes onda opet odes njemu i sve mi srusis u jednom trenu. U mom se zagrljaju smejes a sa njim postelju grejes sta sam ti onda ja: hir,zelja il nesto trece sta te to ka meni pokrece?! Pesma je inspirisana tekstom sa krstarice!

Pesma za smejanje..

Tek da naglasim! Ovi stihovi sluze izricito za smejanje i podizanje raspolozenja svima onima koje su trenutno ljute na nekoga.Pisala je davno jedna klinka.Iskopah je negde:) Muskarci ne shvatajte naredne stihove preozbiljno:rumenka: Inace napisana je za momka koji me nazvao urbanom kuckom (bez povoda) Bicu urbana kucka pa sta? Ja i jesam najbolja, lepa sam i pametna i niko mi ne treba. Ponajmanje dragi ti. Pomalo blesava i luda Ali ova kucka srce ima prolaz svuda. Pogledaj se majke ti pogledaj se svega ti, na takve ni komarac ne pada a ne ova kucka mlada Obican si moron i grubijan i namirisan i obrijan, ne licis mi ni na sta Mislis da si neka faca? Tebi sreco radi masta nece tebe ova maca. Meni treba neko mladji neko lepsi,neko...

.....

Pitala sam jednom najblize ljude oko sebe da me opisu u 3 reci.Svi odgovori su bili slicni.Porazio me odgovor moje majke. Ozbiljna,odgovorna i tacna. Zar me tako vidi? zar nije mogla da kaze,vesela,prijatna...Za prosli rodjendan poceh da preispitujem svoj zivot i odluke koje sam donela.Napravih osvrt na zadnjih deset godina zivota. Sta mi se to desilo?! Jureci za necim boljim nisam ni primetila kuda se izgubila sva zivotna radost.Odgovornost,duznost,obaveza...To su reci koje me pokrecu mnogo vremena unazad.Moja Gaga stalno govori: Daj,opusti se,sto si uvek tako ozbiljna,sto uvek sve kvaris... U trci sa vremenom,poslom,obavezama,nijednom ne zastadoh da vidim sunce ni proleca.Ne zapitah se nijednom da li je ovaj i ovakav zivot ono sto...

Uvećanje

Štogod daš ženi, ona će to uvećati….. Ako joj daš spermu, ona će ti dati dete. Ako joj daš kuću, ona će ti dati veliki dom. Ako joj daš namirnice, ona će ti dati obrok. Ako joj daš osmeh, ona će ti dati svoje srce. Ona umnogostručava i povećava sve što joj je dato. Stoga, ako joj daš bilo kakvo sranje, budi spreman primiti tonu dreke, vike i nevolje.
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top