biloo je to 2008 kada sam malo raspremao sobu
video sam neki CD gde je pisalo knoppix
pa rekoh "Sta je sad ovo"
ja ga ubaci u racunar ali nista se ne desi
u isto vreme mi zakoci racunar pa ja opalim restart i zaboravi da izbacim CD
kada je reboot poceo umesto windows-a xp pojavljuje se knoppix 4.3
a ja se uplasio
Sta se sad desava
pojavljuje se desktop i ja primetih da sam butovao knoppix
wwoooooowww
koliko programa
taj CD sam koristio za backup podataka kada trebam da reinstaliram windows
ja posle toga odem na google i ukucam wikipedia
pa na njenu pretragu knoppix
i procitam Linux distribution
aha znaci to je linux
nisam imao puno vremena da se bakcem sa tim pa sam ga ubrzo zaboravio
posle 2 godine tj 2010 godine registrovao sam se na...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
SRCE
Jovan Dučić
Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni —
Možda kad u duši bolno zastudeni,
I u srcu poćne prvi sneg da pada.
Na usnama našim poniknuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
Što ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.
Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće to je njegov deo —
Uvek novi deo od nove minute.
Miris tuge me obavija
Dok sedim pokraj moje reke ...
Misli ponovo beže od mene
Sve do prošlosti daleke...
S njenih obala nekada sam
Mahala Suncu, sasvim srećna.
Bila sam uverena da će moja
Sva zadovoljstva biti večna ...
No kako reka teče i struji
I kako nam nekad talase šalje,
Tako me pograbi gospodin Život
I svojom putanjom odnese dalje ...
I sad kad se setim prošlosti davne
S velom od tuge posetim reku,
Makar u mislima, ne bih li osetila
Pređašnju radost, sada daleku ...
Autor: Valeria
Bes …
Bes… Uvreda izrečena
prilika je savršena…
Zli se dusi iz dubine
dokopaju površine,
pa taštine vašar krene
i za tebe i za mene.
Kad se vetar strasti smiri
i smire se svi nemiri
ukus gorak u ustima
reč mirenja svaka ima,
nisu reči nesmotrene
ni za tebe ni za mene.
Zalud dani teku novi
srušeni su stari snovi,
neminovno kraj dolazi,
zajedničkoj našoj stazi,
ubrzo će dva ludaka
ići zonom sumraka.
Kada se dobro ne razmisli o tome ko je osoba sa kojom stupamo u burnu emotivnu vezu dolazi do nagomilavanja nesuglasica koje jednoga dana dostignu svoj vrhunac I veza puca. Količina bola raste sa svakom ružnom reči više na kontu koji piše kelner po imenu Sudbinko Živčanević. :rtfm:
Nije jak onaj ko je cvrst, vec ko se ne stidi da pokaze emocje. To je moje misljenje. Kazu da nisam u pravu. Kazu i da prave dame ne placu pred drugima, nego kad ih niko ne vidi. A jel? E, onda ja necu da budem dama. Necu da izgledam onako kako vi hocete. Ma necu bre. Hocu da se penjem po drvecu, igram fudbal i kosarku sa momcima i da klosarim sa ekipom... Al' nemojte pogresno da me shvatite. Znam ja sta se ne sme. Alkohol, cgarete, droge, ne daj boze...To ne... Al' da sedim kao vreca krompira po celi dan, i raspravljam o tome ko je sa kim u vezi, ko je sta obukao, kojim samponom pere kosu, bla bla bla...E to stvarno ne mogu...To su price za prazne ljude...I, da se vratim na temu, necu da glumi da sam cvrsta ako nisam. Rasplakacu se...
Kad bi ti čovječan bio,
oči bi moje upaljene sjale danju i noću,
I uperene bi tako bile u tebe da bi sav blistao,
kao onaj što se okrunio bio u sunčevim plamenom....
Kad bi ti čovječan bio, moja usta bi voće bila...
za tvoju žeđ, i za tvoj san muzika ljubavna,
svečanost utjehe za tvoje nježnosti...
Kad bi ti čovječan bio, ja bih ti bila igračka djetinja,
oružje za tvoj rat, flauta u poznim ljetima
koja bi pjevala obredu vrlo bliskom smrti....
Kad bi ti čovječan bio, O, Odabrani,
ja bih sve bila u tvome postojanju....
Ali sam ništa . . .
Nisam drugo nista već ova žudnja neodoljiva za tobom....
I mislim, kad bi ti čovječan bio,
da bi ruke moje živjele vezući nježnost i svilu,
da ti prinesu haljine čudesne legende i snove iz bajke o...
ULAZNICA ZA RAJ
Prepun je život izvrnutih slika
I mnogi ih ljudi tesko prepoznaju,
Privučeni pohlepom i lažnim sjajem
Pomisle da su već u raju,
A da im je to samo ulaznica za pakao
To oni nažalost ni ne sanjaju.
Da svako od nas dušu ima,
Tu zaista više dileme nema,
Al pravu istinu o tome znaćemo
Kada nam telo večnim snom zadrema.
Tad nema kajanja ni pokajanja,
Jer povratka nam s tog puta nema!
Ono što za sada slutimo samo je
Da će se gore sve u obzir uzeti,
Pažljivo,bez protekcije i prema zasluzi
Svakom će se od nas sudbina skrojiti,
A kao glavnu nagradu ce najbolji
Put u večiti zivot dobiti.
Glavni dobitak,tajna za život vecni,
Zove se ljubav sa srodnom dušom.
Jer svaka duša ima svoju drugu polovinu
Kada se sretnu traganju dolazi...
Krvavo se Sunce povlači na zapad,
Gusta noć mu zadnju iskru svetla uze...
Ispratih ga hrabro, krijući od njega
Da mi srce čuva jednu kaplju suze.
Skrivena u noći, sa mislima svojim,
Osećam tu kaplju, drhti na dnu srca.
Peče jadno srce što s teretom se muči,
Poput krila ptice uzdrhtalo kuca.
Nemi šapat vetra klizi mi niz kožu,
Čarolija noći se oko mene svila ...
Mami me da prospem suzu čežnje, bola,
Koju sam od sebe u samo srce skrila.
I čuvam je tajno, ko biser u školjci
Krijem i od Meseca, moga starog druga.
Tako mala suza, u bojama duge,
A tako je velika njena davna tuga...
No u samu zoru, kad ugledah odraz
Nasmejanog neba i još mladog Sunca,
Stisnu me u grlu sva skrivena tuga
I preseče me nešto posred samog srca.
I proli se tada...
Kako je vruće! Umiremo!
Izgorećemo k'o paprika na suncu! Ajaojjj...
Pa ko vam je kriv? Jeste li tražili lepo vreme?
-Hajde, mila moja, bacaj taj ručak! Idemo na bazen!
Kakav crni bazen, ne znam ni gde mi je glava, a gde dupe. Još mi samo bazen fali na tu muku... Makar kad ne bi peklo ovoliko. Peče šporet, a peče i asfalt. Ko da se takmiče!
A morala bih i da učim. Jer, da sam na vreme učila, sad me ne bi pekao šporet i ne bih iskala pare od kojekoga i gutala svakodnevno knedle u grlu. Eeee... Da sam slušala majku, lepše bi mi cveće cvetalo.
Ali, onda bih morala da budem u kancelariji, rano ustajem, svađam se sa šefom i direktorom,a možda bi i plata kasnila. Ovako imam malo, ali bar je na vreme! Ne može i jare i pare.
Gledam kroz...
- Људски су закони вечити протест људи против идиотизма и бесмислености. То је моје убеђење.
Чувши ово продавци језика, лицемери, падоше опет на колена и, учинивши метанију пред говорником, узвикнуше:
- Част и поштовање и твоме убеђењу! Тад опет рече први:
- Пресудите ви сад, ко је од нас двојице у праву.
- Да, то нам пресудите, нагласи и други.
- Онај, ко уме да поштује убеђење другога човека, онај је само у праву. Идите и поштујте убеђење један другога, и бићете обојица у праву.
Такав суд изрекоше продавци језика, лицемери. И кад суд би изречен два противника се удаљише, оба незадовољни и оба гледајући један на другог попреко као и при доласку.
И један од продаваца језика записиваше нешто на хартију. Кад беше готов са...
(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime)
ŠARENO
Čitam ove moje stare blogove......početni su štampani sitnim slovima pa me zamoliše da povećam na veličinu 3. Naravno da sam to uradila.......ali je to značilo da moram ući u svaki i promeniti slova......a onda, kad sam već tu počnem i da čitam......i onda mi pogled pade na komentare.....i onda sam se rastužila. Zatim predjem na sledeći.....e, tu sam se smejala.......pa onda samo blagi osmeh ....pa osmeh samo u oku.....pa me onda stegne u grlu......pa sam onda malo plakala....pa gledala kroz izlog onako odsutno lutajući kojekuda...pa smeh.....pa ponos......pa knedla......pa osmeh.......i tako. Završila sam posao uglavnom, sad je lakše za čitanje. Pa onda...
Je bila pod zastavom Templara. Pre nego kosovo je bila granica zashtite EU od istoka.
Pre turaka i pre nego Rim je chak osvojio Britaniju ili Gale.
BUDJENJE KROZ TREPAVICE
Pusti me da te jutrom
na svojoj strani kreveta dišem
i tragom prvih zraka sunca na tijelu tvome
...vrelinom dlanova svojih ispišem,
nove dodire buđenja,
naših zagrljaja i poljubaca...
Dozvoli mi da rosom usana svojih,
na svili kože tvoje,
ispišem stihove naših otvaranja očiju,
na bedrima tvojim da započnem pjesmu strasti
i da je granam prema grudima tvojim usnulim
gdje ću još koji tren riječi o tebi da budim...
Ajde da crtama tijela tvoga
odbrojim mogući broj cjelova
potreban da pokrijem te cijelu.
Da vrhom jezika našaram naša isprepletena srca
u dnu leđa tvojih
jezom jutarnjeg zraka prekrivenim...
Daj mi da te imam i na ovo jutro
dok ptice pjevuše pjesme naših pogleda
i ne daj mi da završim ovu pjesmu
pusti...
Имам обичај да обележавам и издвајам најлепше мисли које налазим у књигама:
''Монархија је један систем управе где се сила користи ради добра свих.'' Аристотел
„Ратови су у средњем веку били, у поређењу са модерним, дечије игре. Пре свега, ратовали су само професионалци, мале групе људи. Често су ти ратови окончавани пуким увидом чија је стратешка позиција боља или су били окончавани двобојима између војсковођа или опуномоћених војника за двобој. Савремени ратови, почевши од Француске Буржоаске Револуције су тотални. Они изискују тоталну мобилизацију маса и њихове жртве су неизмерне - XX век је и обележен са два светска рата који су однели стотине милиона душа. У суштини, нема у историји Европе светлије, радосније и боље епохе од оне...
Imash ispunjenje
dajesh narodu spokoj
vladash protekcijom
Pokušaj
Pokušaću da napišem pesmu
najlepšu od svih,
da opišem ljubav svoju
koristeći stih.
Pokušaću svojim srcem da progovorim,
dušom zapevam
pa da zatim suđenici
takvu pesmu dam.
Pokušaću da joj život lepšim učinim
pa da sanja stihove pesme najlepše.
Čovek nije vatra, ljubav nije dim,
a ja ljubav veću ne imah od nje.
Dobro jutro svima.
Želim vam uspešan i srećan dan.
Народе кафански....Кафана ко кафана...ел да?
Свашта се пије и прича....Па да вам јавим најновију вест.....
БОРИС ТАДИЋ ПОСЛАО ФАМИЛИЈУ НА ЛЕТОВАЊЕ У ХРВАТСКУ...
На Брионе...мислим...Ишо би и он...ал нема времена...
Мора неке папире да потпише о предаји Косова Шиптарима....
А, можда ће у пост сезони....Одради послове...а и јефтиније је :per: :per: :per:
Ова три Хераклитова фрагмента су посебна, јер изражавају јединство супротности које своје објашњење добија у четвртом фрагменту о Сунцу.
Хераклит је имао надимак "мрачни" због свог тајновитог стила писаног у симболима и загонеткама. Међутим, у тих 130 фрагмената сакупљено је мудрости коју данас можемо лако да разумемо само ако Хераклита посматрамо кроз знање новијих филозофа.
Јединство супротности сједињено у Сунцу није опис нечега у спољашњем свету већ је то опис нашег сопства, изникао из најузвишеније интуиције доступне човеку. Хераклитово Сунце је управо оно Платоново Сунце, које обасјава људе везане у пећини, и који посматрају сенке. Оно је наша унутрашња суштина, наше ЈА, и када успемо на тренутке да окренемо главу и да му се...
Лажов и клеветник.
Леви разбојник.
Ленштина.
Фолирант.
Аморалан и неморалан.
Издајник.
Дужник.
Лош.
Лошији.
Зао.
Свиреп.
Осветољубив.
Свиреп.
Нестрпљив.
Кукавица.
Али, ј сам и...
Иксрен.
Одан.
Заштитник.
Посвећен.
Поверилац.
Увек ту, кад затреба, долазим на позив.
Долазим и без позива.
Благ.
Стрпљив.
Херој.
Све ово људи извлаче из мене.
А не би требало.
Требало би да сам паметнији.
А ја идем...
Негде.
Сам.
Гледам око себе.
Али ње нема.
Односно,има је али ме не примећује.
А јсамо желим да је видим.
Како јој коца лепшра кад забаци главу.
Како забацује главу кад успем да је насмејем.
Како се лагано осмехне кад помисли нешто с задњим намерама.
А задовољио бих се и пруженом руком. И да ми након тога каже - "иди!"
Само да видим те очи...
Dok zora ne zarumeni,
Pre poja prvih petlova,
Ni na nebu, ni na zemlji
Postojim - između svetova ...
Moje oči vide zamagljene
Obrise drugih sfera ...
Dotaći prstima maglu
Oduvek sam ja htela ...
Moje uši čuju zvukove
Mističnih svetova drugih ...
Kako li ljudi to ne čuju?
Oduvek se ja čudih!
Moje usne zbore o tajnama
Gnoma i vilenjaka,
Dok me obavija plašt
Srebrnih noćnih zraka ...
Moji prsti dodiruju bića
Od finih, prozračnih tkanja ...
Svesni su suptilnosti
Njihovog postojanja ...
Dok zora ne zarumeni
Pre poja prvih petlova,
Ni na nebu, ni na zemlji
Postojim - između svetova ...
Autor: Valeria
Bese to davno, jos kada sam bio skoro decak....
Ziveo sam u Srbobranu, u Vojvodini i dan sam provodio na kanalu DTD ili na reci Krivaji...Za vreme skolskog raspusta po ceo dan bih pecao i kasno se vracao kuci..Imao sam tada divan lak i mali camac sa kojim sam mogao svuda da stignem..
Izmedju Srbobrana i Vrbasa bila je nekakva poveca mocvara, zvana Dzikina bara (slovo DZ iz reci "dzindzov"). To je ustvari bilo nepregledno more trske i rogoza....
Sa obale se nikako nije moglo pecati, a unutra niko nije zalazio jer su se pricale strasne price o toj mocvari. Nocu su se culi strasni krici koji su dolazili iz dubine trske i narod je Dzikinu baru zaobilazio u sirokom luku.
Ja sam u to vreme bio toliko pun adrenalina da me ni bukavac iz...
Увелико се воде расправе да ли су видео игре уметност или не. Свакако јесу, јер многе од њих пружају могућност надилажења индивидуалне воље естетском контемплацијом или ако ништа друго идентификацијом са виртуелним ликом у виртуелном свету. Наравно, такву естетску контемплацију наћи ће само они који је траже, док по правилу људи почињу са тиме не би ли задовољили своје егоистичне жеље које се састоје у томе да ако имаш мотив оправдано је да прибегаваш насиљу и да испаднеш херој на крају.
Видео игре су тиме само још један показатељ те мизерије људског рода којом се нажалост руководе многи од, ткз. "поштених грађана" којима смо окружени. Погледајте коментаре вести по онлине новинама. Ако је неко нешто згрешио, јавља се гомила...
Xришћанска држава у многе суштинске ствари, због ограничене сфере своје делатности, не може и не треба да се меша; али у многим стварима су те обе сфере, црквена и државна, толико тесно повезане и исто толико продиру једна у другу као дух у тело. Таква је, на пример, брачна веза, која је суштински црквена, хришћанска, а у исто време суштински грађанска. Објављујући себе слободном од цркве, држава нужно мора нарушити ту неразрушиву везу, мора у браку видети искључиво грађанску институцију и тиме га лишити сваке моралне основе. Нећемо говорити о томе колико је за морално осећање увредљиво потчињавање љубави – најслободнијег, најстидљивијег осећања, које се клони сваког грубог спољњег мешања – извољевању градоначелника или кварталних...
Неки мисле да је универзум увек постојао, и у том случају је питање како је он могао да настане случајно. Хришћански, јеврејски и исламски научници сматрају да је Бог створио универзум. Источне религије, као хиндуизам и будизам имају разне идеје и сугестије о понављајућим циклусима током времена.
Пре неколико векова било је свакаквих шпекулација о природи универзума. Затим се појавило више интелектуалних дивова, какав је био Исак Њун, који су описали законе гравитације и кретања који су објаснили путање звезда. Његов рад имао је дубок утицај на мишљење његовог времена. Научници су показали да је тајанствени универзум објашњив и предвидив, као што су то и многе друге ствари.
Изгледало је да је Бог мање потребан.
Пошто се све...
Nekada davno krasio sam
Moje drvo snažno...
Okupan jutarnjom rosom
Blistao sam važno...
Pri svakom izlasku sunca
Oblivala me toplina...
Mog dragog drveta mi je
Prijala visina!
No, u jesen se nešto desi!
Počeh da se sušim ...
I jednog trena s drveta
Ja počeh da se rušim ...
Sad suvi sam list na vetru
I pretvaram se u prah ...
Pod udarom jesenje kiše
Očekujem skori krah ...
No, opet će pupoljak nići,
Buknuće iskra života...
I ponovne mladosti sveže
Stvoriće se divota.
Ko rano rani
dve sreće grabi
kosa mi već sedi
al za mene to ne vredi
Odustajem
neću više rano da ustajem
al neću ni da spavam
neću da život provedem žmureći
možda mi se i posreći
jer i dok spavam
život se dešava
Milan Višnjić
pucina plava ispred mene
vetar mi kosu nosi
talasi sapucu tiho
ko tvoje usne u kosi
slusam sum koji me zove
srce mi skace ko ludo
a u stomaku osecam struje
miris mora se siri
svaku poru na kozi puni
disem duboko i mastam
kako mi sviras na struni
pozdrav ti saljem po suncu
poljubac po mesecu
ne znam da li si ga osetio
koliko je topao bio
a ti mi nisi doletio
svo vreme sveta je bilo moje
vatre i plime su harale
talasima sam pricala uludo
jer su me tvoje oci razocarale
znam ja sta bih sve mogla
a tacno znam i sta hocu
da moju rec svaku razume
i da me zagreje nocu
pustila sam plimi da me nosi
ostavila sam na pesku trag
neka se zna koliko si mi
jos uvek vazan i drag
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
VEŠTINA REČI
Čitah šta sam pisala pre….čitah I komentare. Čitah I šta pišem sada……..čitah I komentare.
Promenila sam se…….ne mnogo…više kao da sam se opustila, lakše sve moje reči nadju put, ležernije su ali I dalje precizne I kulturne.
I lepe I ružne
I vesele I tužne
I bolne I srećne
U mome srcu ostaće večne
Bez obzira na to
Da li ću ih ispisati
Da li ću ih objaviti
Pred vas na poslužavniku izneti
I poslužiti kao slatko
sa osmehom
Ili suzom,
Sa brigom ili tugom
Skoro svakog jutra
A možda…..možda I sutra.
Ali nikada moje reči nisu nikog uvredile, ponizile iako su promenu pretrpele. Nikada nikog nisu povredile. Tako će I ostati.
Svi se mi menjamo…..ipak, ostanimo...