Oko mene svet praznine
dani isti teret nose
oko moje glave kruzi
dah prikaza sto nas kose
Prazne reci vetar uze
u nistavno sve pretvara
i nazad me noge nose
plavim nebom munja para
Nalik nicem zovem sebe
samo vreme da ne ode
vrtlog vuce u dubine
pod teretom sumnje vode
Bezvoljan i opustosen
zivim kao kamen stari
kao mlado deblo srusen
vise za nic ja ne marim
Jauk bola snage nema
zlo je vreme vicem sebi
trazim prolaz,nema nade
to sanjati vise nebi.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Сведоци смо свакодневних захтева за признавање и употребу неких нових језика у Србији....језика који никада у историји нису споменути да постоје.
Националне заједнице, на крилима власти састављене са штапа и канапа,
све уз помоћ националних мањина траже успоставу свог матерњег језика као службеног
у срединама где их има у законом одрђеном броју.
И шта се дешава...?
У неким срединама, кад локална власт одрађује неке административне послове,
појављују се ОМАЊЕ КЊИГЕ, написане на неколико ЈЕЗИКА.
Рецимо...у мојој средини су називи улица написани на пар језика...
Конкретно, у мом граду српски живаљ чине 90% Срба...
Сад вас питам...Зашто сам ја обавезан да плаћам те табле на више језика...?
Питам вас...зашто ја да читам нешто што не...
Ne osuđujem ni jednu naciju ili religiju i ne mislim da se ubijanjem rešava ubijanje , ali rat je u ljudskoj prirodi i uvek če ga biti bez obzira na sve . Dan kada ne bude ratova je dan kada više ne bude bilo ljudi.
Богомољачки Покрет ( Народна Православна Хришћанска Заједница )
Да би се боље упознали са историјском улогом православног богомољачког покрета, потребне су нам две књиге:
Св. Николај Српски – Диван, Њујорк, 1952
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Divan/Nikolaj0902.htm
Др Драган Суботић: Епископ Николај и православни богомољачки покрет - Православна Народна хришћанска заједница у Краљевини Југославији 1920-1941, Нова Искра Београд, 1996
Данас је и више него јасно да би православно хришћанство у Србији готово изумрло, да није било богомољачког покрета, о томе је говорио и владика Артемије који је рекао да је СПЦ, од другог светског рата па до данас живела и живи духовно од неуморног рада Светог владике Николаја. Владика...
Cesto se zagledam
u odsjaj neba iznad tvojih prozora
noc je nada za nas bez sna
Ako te nikada ja na ovoj zemlji ne bih imao
ona bi stala i to je kraj
Mozes me mrzeti, a mozda mozes me i dugo voleti
i jedno i drugo znam ipak ce nas boleti
Pitaj me sad , ljubav je
kad znas kada da pustis sve
i podjes dalje bez nje !
Ljubav je kad
Ti maleni plamen u
namotaj slike sve u klupko secanja
noc je nada za nas bez sna
Mozes me mrzeti, a mozda mozes me i dugo voleti
i jedno i drugo znam ipak ce nas boleti
Slusam svoje srce u nemoj tisini
Prebiram po recima koje smo rekli,
Uzalud te trazim u vreloj prasini
Nasi dani Sunca ko da su istekli.
Steze me u grudima, grcim se od bola
Samo za trenutak osmeh moj zaluta,
Sve sam pokusala da se oporavim
Pa mi dusa opet po bespucu luta.
Ne dam tvojoj senki da vidik zaklanja
Ne dam srcu mome zestoko da skace,
Samu sebe tesim, uzalud se smesim
Negde u dubini boli me sve jace.
Osmehom se borim s duhovima tuge
Trazim zracak nade koji bi mi reko
Da me se jos secas, da nisi kod druge.
Večno troje
Dva čoveka na svetu
s kojima se ukršta moj put postoje
jedan je onaj koga ja volim
drugi voli sve što je moje
Jedan,
u mojim snovima večno živi
I čuva ga moj mračni um
drugi,
pred mojim srcem stoji samo
A ja ga nikada ne puštam tamo
Jedan je bio samo tren prolećne nade,
proćerdane sreće dah
drugi mi ceo svoj život dade
a, ne uzvratih mu ni sat.
I , jedan živi u mojim pesmama
gde je ljubav slobodna i vrela, poput krvi
drugi je onaj sa dosadnim danima
gde su svi snovi isušeni i sve se mrvi
Izmedju ovo dvoje sve žene pate, žude
Da budu u ljubavi, s voljenim, i čisto
Ali, samo jednom u svakih sto godina bude
Da se to dvoje spoje u isto
Mlada žena koja se tek udala jednog je vrelog ljetnjeg dana došla u posjetu svojoj majci.
Sjela je u fotelju i dok je pila ledeni čaj, započele su priču o životu, o braku, o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.
Majka je zamišljeno promućkala kockice leda u svojoj čaši i onda je jasno i trezveno pogledala svoju kćerku.
”Nemoj nikad zaboraviti svoje prijateljice!”, rekla je.
“One će ti biti sve važnije, kako budeš postajala starija. Koliko god budeš voljela svoga muža, koliko god budeš voljela svoju djecu, one će ti ipak biti potrebne. Sjeti se da povremeno izađeš negdje sa njima, da se i dalje družiš sa njima. I zapamti da tvoje prijateljice nisu samo prijateljice, one su i tvoje sestre, tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci. Biće ti...
Nikola Bizumić-Pronalazač mašinice za šišanje
(1823 - 1906)
Pronalazač popularne "nularice", konstruktor mašine za šišanje, najrasprostranjenijeg alata berberske struke na našoj planeti, rodio se u siromšnoj porodici u Neradinu 1823. godine.
Posle školovanja u rodnom mestu. odlazi u Irig da uči berberski zanat. Još u Irigu je došao na ideju da konstruiše mašinu koja bi unapredila berbrsku delatnost, odnosno ubrzala postupak prilikom šišanja, jer je tadašnjim majstorima šišanje makazama oduzimalo dosta vremena, što je samo po sebi smanjivalo i broj lica koja su želela biti šišana, pa je zarada bila manja. Kod svog majstora nije naišao na razumevanje, pa ga je zbog svog "fanataziranja" napustio i prešao u Rumu, gde je 1836. godine...
Kiše i sitni su dani
dnevnost ležerna
ulica skakuće drugom
život surovost tom prugom,
strašno, niko bitan,
radost, ništa ipak postoji
Huuuuh... što rekla ona Domanovićeva strina.
Vlast je čudna stvar.
U mom kraju ima svega...Lepota Božja.
Imamo i planinu i ravnicu. I planinski i seoski turizam. Banje i šume.
Stoku i voće.
Malinu i kupinu.
Šljivu na grani i u kazanu.
Pršutu i slaninu.
Miholjsko leto.
Debele čvarke i svetski poznat duvan čvarak.
I festival istih u Miholjsko leto! :heart:
Tešnjar u vrelo leto.
Banje u proleće.
Planine u zimu.
Lepe ljude i manje lepe.
Seljake i direktore.
I pored sve te lepote, mi nemamo ni za leba. Zašto???
Gledam ga ko i svaki dan. Kao završio '' za automehaničara''. Možda nije gramatički ispravno, ali tako se kaže u mom kraju.
Kravatica, nova kolica i nova ribica... da izvinete. I pravo u fotelju.
A i onaj... Dva zuba u glavi. Dva...
Чега то нема? Шта замишљаш када чујеш реч "бог". Нема бога у реду, али чега то нема? Нема пројекције ауторитета родитеља, нема старца са белом брадом, или нема оног "ко нас је створио" при чему објасни кога то нас створио, наша тела? Рећи само тако попут тебе "нема бога" исувише је уопштено и не значи ништа.
Са друге стране, ако ти кажем да је доказано да је супстанција овога света дух а не материја, самим тим тај дух постаје оно што бисмо могли звати богом.
А твој реализам, твој материјализам, твој позитивизам је један велики апсурд.
У једној реченици, зато што су субјекат и објекат корелати.
Објекат који није опажен није више објекат, самим тим "по себи" изван сазнајуће свести, стварност није објективна. Изван свести нема...
( ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
GUNJ OD MUSLINA
Pozdravih se sa majkom I ocem (svekrom I svekrvom). Tako ih zovem od udaje jer je tada to bio običaj. Dovoljno sam se razlikovala od snajke kakvu su očekivali, tako da nije bilo potrebe da tu razliku uvećavam… meni nije bilo važno ni tada, a vala ni sada. Nauči me malo drugačiji život nego što je većina mojih vršnjakinja imala da je ime zapravo
samo naziv ali ne I suština. Njima je bilo važno kako ih oslovljavam I najmanje što sam mogla učiniti je da tu važnost ispoštujem. Posle je suština ispala dobra zahvaljujući trudu svih. Svi imamo svoje principe, navike, mišljenja…..različitosti koje treba uz malo dobre volje I brige uklopiti….kao slagalicu……još...
Uglavnom, pesma je o licemerju ljudi oko vas.Snimio ortak, produkcija Dee-Dee studio, i cini mi se da pesma dobro iznosi poruku.
Tekst : refren - Ivcha, bek vokali - Bogdan Stamenkovic
Vers 1 i 2 - Ivhca
VERS 1 :
Nije bitno sta ste bili -- vazno je sta ste to postali !
Jeste um prasta sve, al srce ne zaboravi,
Sve obmane I prevare, izdaje I poraze,
Vase lazne osmehe kad Ivchi krene na bolje,
Pa hajde reci zasto je svaki moj pomak,
Predmet vasih ogovaranja podsmeha...zasto ?
Moja dela manje su cenjena ?.. Ako,
drugi recima stvaraju sliku o sebi ! .. Ja dajem suze!NE VREDI!
dacu I srce NE VREDI! ...Pitam se, gde li to gresim,
jesam li greska JA? Zasto ste sada svi nemi ??
imate usta, saspite mi sve to u lice,
A ne ko ***** iza...
- Svratiste za decu ukljucenu u zivot ili rad na ulici otvoreno je avgusta 2007.god. kao projekat NVO Centar za integraciju mladih. Posle promene nekoliko lokacija, danas se nalazi na Zvezdari. Svakoga dana u svratiste dodje oko pedesetoro dece da pojedu nesto, da se okupaju, a najvise da ih neko saslusa, pomazi, posavetuje, ohrabri. tamo vrata nisu nikad zakljucana. Svratiste je mesto za odmor, relaksaciju, ucenje, druzenje, igru, ali i utociste, oaza decijih prava, mesto gde se deca pitaju, slusaju, uvazavaju.-
MILA MUSKINJA , koordinatorka Svratista
Ovo je drugo izdanje knjige IZ MOJIH CIPELA za cije objavljivanje su zasluzni prijatelji Svratista i deca ulice. Kupila sam knjigu jer suma dobijena njenom prodajom ide deci...
Jedan covek i njegov sin su jednog dana isli sumom. Odjednom,decak zape i osecajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, cu glas koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatizelja ga obuze pa dreknu: "Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi bese: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti, pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" Decak pogleda oca i upita ga: "Tata, sta se ovo desava?" "Sine", reče otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predivan si!" Glas rece: "Predivan si!" Decak je stajao iznenadjen, ali jos uvek ne shvatajuci sta se desava. Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'zivot'. Zivot ti uvek vraca ono sto ti dajes. Zivot je ogledalo tvojih dela. Zelis li...
Велика стваралачка снага духа, очигледно урођена, изванредна даровитост која је ишла руку под руку са чудесним памћењем, као и брзом способношћу учења и поимања новог и битног у идејама и појавама, није била рано откривена код Николе Тесле, између осталог и зато што је у његовој породици обдареност била обична појава. Отац Милутин свештеник и народни просветитељ, био је изванредан говорник, песник, писац и „истински животни филозоф“. Његове властите методе биле су необичне: тражио је од Николе да се вежба у погађању туђих мисли, да открива разне грешке код себе и код других, једном речи, да оштро опажа све што се у природи и међу људима дешава. Мајку Ђуку, из угледне свештеничке породице Мандић, Никола Тесла у својој аутобиографији Моји...
Легенда тврди да је Валас, након што му је отац убијен у отпору против Енглеза, одведен у Венецију ( спекулативни центар Реда Змаја у то доба ) од стране стрица ( монах који је припадао реду ) ,
где је научио њихов начин ратовања и затим послат назад у Шкотску да са Брусом отпочне борбу за независност.
То би објаснило и његово познавање војних доктрина које је успешно употребљавао против Енглеза. Битка код Фалкирка се претворила у велики пораз за шкоте.
Ипак, из ње се може издвојити двобој који су водили Валас и Брајан де Џеј, мајстор енглеских Темплара, у коме Валас убија свог противника. Након пораза, Валас одлази у француску код краља Филипа четвртог ( који је уништио Темпларе ) и тражи његову помоћ.
Ове две ствари, у случају да...
Веома интересантна прича из "Три разговора" В.С. Соловјова... У првом разговору се води бесједа у којој генерал прича овакав случај:
Убиство... из љубави
"У вријеме Кавкаске кампања, кад је био у току рат против Турака због Јерменије, ми смо полагано напредовали и потискивали противника, и једном се пред нама указало огомно јерменско село. Тамо смо видјели ужасну ствар: не само потпуно спаљено село, него и коњска кола за које су везали Јермене који нису успјели да побјегну, и под њима ломаче: садистички су их убијали. Али једна слика је све нас поразила до дна душе. За једна кола је наопачке била завезана жена, и то тако да није могла да мрдне главу. Била је мртва, није на себи имала рана, само јој је лице било страшно згрожено. Шта...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
STREPNJA
Ponekad tiho, tiho se prikrade
Naličje života i u oko stane
Kud god pogledam vidim bolne dane.
Noći su kovčeg za svetlost dana
Dani su groblje tamnih noći
Čekam kada će život opet doći.
Čekam i strepim .....
I strah me jede
Zar nije sit?
Pojeo već je osmehe sviju
I misli naše više ne sniju
Tugom se sada lica naša miju
S pogledom bistrim suze se biju.
Čekam i strepim.......
Van doma svoga
Snage nemam više da delim
Dvorište miriše mirisom svelim.
O strepnjo moja snagu ne uzmi
No daj je meni da jača budem
I niko ne zna do papir beli
Taj papir beli što život želi
Da mu se vrati osmeh veseli.
PS da li je istina da nedaće jačaju?
Kada sve prodje, ovako...
Karta je Night Wind (broj 23)
Opshte crnilo nema boju
ne ogreje josh ove krajve strah
ne od noc'i niti vetra kakav sledi
Nemam sliku ove karte, jer je potpuno tamna
i simolichno i po nekom znachaju radja iscediteljstvo.
Medjutim bez sledbenika koliko veliko mozze biti to
lechenje upuc'eno nesebichno masama ili shto bi se reklo,
jednom narodu?
Прошло је десет година од промена, а ништа се није променило.
У ствари, другим речима...СВЕ ЈЕ ИСТО, САМО ЊЕГА НЕМА...
Поново су у власти они, који су владали заједно са ЊИМ....
Јес, да су мало капу окренули...Ставили неку значку
која место једне црвене звезде, сад има....пуно жутих...
И средили су, да добијемо...поштену приватизацију....
Наша приватизација је најбоља. У поређењу са њом, оружане пљачке су чисто губљење времена......И радници...прави пролетери....
Грешим.... Наши радници нису прави пролетери. Пролетери су добијали плату.
И тако....идемо даље....У нове радне победе....Идемо у ЕУропу.
Пошто је све продато, власт више не може да бира. Ставила је будућност на распродају.
ЗАКЉУЧАК
Боже, ако некад свратиш у Србију, иди у...
Bilo jednom jedno drvo, Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog Dječaka. Dječak je dolazio svakog dana i vrijedno sakupljao opalo lišće. I isplevši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj. Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama. Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i Dječak bi se ponekad igrali žmurke i kad bi se umorio, Dječačić bi zaspao u sjenci drveta. Mali Dječak je puno volio drvo. I Dobro drvo bilo je srećno. Ali, vrijeme je neumitno prolazilo i Dječak je odrastao. Dobro drvo je sada često ostajalo samo. A onda, jednog dana, Dječak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče:
„Hajde, Dječače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj sjenci...
8. јуна године 1880. држао је Достојевски у Москви свој чувени говор о Пушкину. Тог дана откривен је споменик великом руском песнику, и све што је онда имало имена у руској књижевности са изузетком Лава Толстоја искупило се било ту на прославу. Говор Достојевског био је свакако најсвечанији моменат целе свечане прославе. Када је, са натчовечанском снагом, декламовао Пушкинову песму ”Пророк” – која завршава овом строфом:
Устај, пророче, зборећ крени,
испуни вољу моју, суди,
обилазећи земље, прени
речима огња срца људи!
сви су присутни осетили да и на трибинама стоји пророк. То је био врхунац снаге и славе Достојевског. Неколико месеци касније, Русија му је приредила величанствен погреб. Он је умро готово изненада; већ одавно сломљен...
Избори су ствар вештине која, као и војна вештина, има своју стратегију и своју тактику. Кандидат се не налази у непосредном односу са својим бирачима. Између њега и бирача посредује комитет, самоустановљено тело, чија је главна снага - бахата безобзирност. Ако кандидат, сам по себи, у јавности још увек није довољно познат, он почиње тиме што окупља пријатеље и сараднике; затим, они сви заједно крећу у лов на присталице, тј. у локалној аристократији траже богате а памећу не много јаке житеље и успевају да их убеде да је њихова ствар и њихово право и привилегија да постану усмеритељи јавног мнења. Увек има довољно ограничених или наивних људи, који се хватају на ту удицу и, гле, са њиховим потписом појављује се и на огласне стубове лепи...
Tehnologija unosi fundamentalne promene u nasu kulturu,kojih nismo dovoljno svesni.Vremena prosla i vremena sadasnja samo na prvi pogled deluju isto,ali da li su ista? Sekunda,minut,sat.....naizgled,sve je tu kao nekad,ali turbulentne promene koje zapljuskuju ekonomiju,drustvo i druge sfere uticu i na ovaj apstraktan pojam koji je oduvek bio nemi svedok covekove prolaznosti,i podsetnik da je covekov zivot omedjen vremenom.Potok naseg vremena je pre mutan nego bistar,nesaglediv je uzvodno i nizvodno,a tog potoka nismo svesni sve dok ne presusi.Dok se ne suocimo da nema vise vremena.
Danas se zbiva `revolucija vremena`,danas smo svi zauzetiji,sve je na trk,a u digitalnoj kulturi mantra je `multiasking`.obavljanje vise stvari odjednom,a...
biloo je to 2008 kada sam malo raspremao sobu
video sam neki CD gde je pisalo knoppix
pa rekoh "Sta je sad ovo"
ja ga ubaci u racunar ali nista se ne desi
u isto vreme mi zakoci racunar pa ja opalim restart i zaboravi da izbacim CD
kada je reboot poceo umesto windows-a xp pojavljuje se knoppix 4.3
a ja se uplasio
Sta se sad desava
pojavljuje se desktop i ja primetih da sam butovao knoppix
wwoooooowww
koliko programa
taj CD sam koristio za backup podataka kada trebam da reinstaliram windows
ja posle toga odem na google i ukucam wikipedia
pa na njenu pretragu knoppix
i procitam Linux distribution
aha znaci to je linux
nisam imao puno vremena da se bakcem sa tim pa sam ga ubrzo zaboravio
posle 2 godine tj 2010 godine registrovao sam se na...