Ко сам ја? И куда идем?

Лажов и клеветник.
Леви разбојник.
Ленштина.
Фолирант.
Аморалан и неморалан.
Издајник.
Дужник.
Лош.
Лошији.
Зао.
Свиреп.
Осветољубив.
Свиреп.
Нестрпљив.
Кукавица.

Али, ј сам и...
Иксрен.
Одан.
Заштитник.
Посвећен.
Поверилац.
Увек ту, кад затреба, долазим на позив.
Долазим и без позива.
Благ.
Стрпљив.
Херој.

Све ово људи извлаче из мене.
А не би требало.
Требало би да сам паметнији.

А ја идем...
Негде.
Сам.
Гледам око себе.
Али ње нема.
Односно,има је али ме не примећује.
А јсамо желим да је видим.
Како јој коца лепшра кад забаци главу.
Како забацује главу кад успем да је насмејем.
Како се лагано осмехне кад помисли нешто с задњим намерама.
А задовољио бих се и пруженом руком. И да ми након тога каже - "иди!"
Само да видим те очи...
 
Možda bi bolje bilo da nisi ubacio nju na kraju... Bila bi malo ozbiljnija priča. Ovako izgleda kao dve priče, nevezane. Ili vezane, tako što karakterišeš sebe kroz nju.
Jao, ala filozofiram. :))))
U svakom slučaju, više bi mi se sviđalo bez poslednjeg pasusa, strofe, šta god. :)
 

Back
Top