Soko je leteo visoko. Visko iznad staklene šume. Od duginih listova nije se moglo videti karirano drveće. Na jednoj od veštačkih grana stajao je urbani robot vrabac i posmatrao detlićev loop. Kako je samo dosadno biti u neprekidnoj softwerskoj petlji. Potom se okrenuo i dugo, dugo posmatrao fraktale šišarke. Bila mu je fascinantnija od svega što se moglo naći u ovoj generičkoj šumi. Administrator Sova je poslala svima e-mail o prekidu servisa radi planiranog upgrade-a. Šteta za šišarku.. pomisli vrabac.. i tako mi svi memorisjskih bankova ako nije istina.. lepo mu se učinilo da mu se šišarka osmehnula.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Viršle iz kioska PKB-a. Cenim da nema nikoga od više od četrdeset i pet ko je kao dete posetio Beograd, makar i na jedan dan, a da ih nije probao. Za one mlađe - to je par viršli u mekoj kajzerici, sa razvodnjenim senfom ili bez njega. Sve u svemu, ništa posebno. Štaviše, prilično obično i patetično. Žal za mladošću i opravdanje za sve poraze i razočarenja, koja smo kao kamenje tovarili u ruksak uspomena. Nije isključeno, ali nije ni mnogo bitno za ovu priču. Nisam sociolog, ni istoričar, a ni političar kome bi viršle bile lajt-motiv, u kampanji za poslaničko mesto. Ima tu nešto dublje. Nešto što me muči svih ovih godina, a odgovor nikako da odgonetnem. U godinama koje su sledile, sazdan ovakav kakav sam, teran animalnim, prepuštao sam...
Ako ste primetili da postoje osobe s kojima je nemoguće razumno diskutovati dobro je znati za pojavu koja je u psihologiji poznata kao Sklonost potvrdi. Engleski Confirmation bias ili Potvrdna pristrasnost.
Kada ljudi, s tom sklonošću, steknu neko uverenje uvažavaju samo ono što ga potvrdjuje, a ignorišu i odbacuju sve što mu protivreči. Ne samo što ne prihvataju očigledan i logičan dokaz koji pobija njihovo verovanje, već ga on još više učvrsti.
Jednostavno, ne mogu da se suoče time da u njihovom shvatanju postoji greška. Smataraju da je samo onako kako oni misle/veruju i nikako drugačije. Dakle, radi se o zatvorenim umovima koji usled pristranosti gube sposobnost kritičkog mišljenja ili racionalnog razmatranja informacija. Pre...
"Kada bi se grupa bića sa druge planete spustila na Zemlju – bića koja sebe smatraju superiornima u odnosu na vas, isto kao što vi sebe smatrate u odnosu na životinje - da li biste im dali ista prava na vaše živote, kao sto ste sebi dali na životinjske?"
-George Bernard Shaw
Albert Ajnštajn - ''Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku prehranu.''
Lav Nikolajevič Tolstoj - ''Kada čovek slobodno i pošteno traži moralni put prvo od čega se mora odreći je meso… Vegetarijanstvo je kriterijum po kome možemo da prepoznamo da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno. Zastrašujuća je ne samo patnja i smrt životinja već to što...
"Мамаааа..можеш ли да дођеш у собу. Твој син ме мобингује"
"Јоооој, па мамааа...ишчупаће ми пола косе док се ти не смилујеш"
"Ретарду, остави ме на миру"
"Мамаааа...."
"Дебилко..."
Чежњиво је погледала шољицу тек скуване кафе и са уздахом је кренула ка дечјој соби. Њен уобичајени дан је могао да почне
"Како се то понашате? У чему је проблем?"
"Проблем је у" мамином принцу", сакрио ми је свеску из математике. Добићу јединицу данас"
"Лажееее..тамо јој је телефон од оног црног дечка. Домаћи није ни написала јер је са другарицом целу ноћ дописивала. Читао сам поруке кад је заспала. Рекла је да га воли. Договарале су се да ти каже да спава код ње а да оде са њим у провод"
"Кретену један одвратни отворићу ти главу. Мама реци ми да си...
Cesto sujeta ume da bude tako teska,da zauzda coveka, da ovaj iako je svestan da gresi ,ne moze da joj se odupre.
Tesko je izaci sa njom na kraj.Slatki otrov za koji je protivotrov veoma gorak.
Omamljivac koji hipnotise svoju zrtvu. Ubica koga zrtva ne prepoznaje , nego mu se prepusta u "slatki" san koji se avaj, pretvara u kosmar.
Ima onih koji se trgnu... koji se razbude...ali sto covek dublje upada u taj san, sve mu je teze da se iz njega iscupa.
Neka nam se Bog smiluje i sacuva nas od ove podmukle i velike opasnosti.
Јуче ми је диван дан, диван дан... Напунила 29. Значи да је данас и службено први дан тридесете године мог живота. Не мирише ми то, али нема везе. Старење је природан процес. Тако мора. Елем, јуче сам цијели дан гледала у будућност. Па ме мало уплашило. Желим здравље, дјецу, дисертацију, бољи посао, бољи ауто и још икс ситних и не тако ситних ствари. На крају сам одустала од гледања у будућност јер сам се уплашила шта ће бити ако то не остварим и отишла да спавам. Данас сам се осврнула и погледала у прошлост. Милице, погледај шта си све урадила. Сабери се. Многи људи то не би могли на твом мјесту. Само да си Смрти умакла за длаку три пута па да буде доста. А не још и све оне силне дипломе, сертификати, потврде, признања, посвете...
oseća se miris dolazećeg snega
taj blagi a oštri dah ozona
neprimetan skoro
koji se nemože opisati
i objasniti stvarno
samo osećaj
poput feromona devojke
bez pravog mirisa miris
koji ti nešto govori
na jeziku koji se ne zna a razume
to je taj miris snega
miris zime
zloslutno tih
oseća se
u lomljenim kotisma
izmeštenim pršljenovima
ranama koje su odavno srasle
donosi užas
i iskonski strah
u srca zemaljskih
šumskih bića
za koja mrazevi najavljuju smrt
donosi vreme
vilinskih plesova
pahulja na vetru
lepotu i užas
neumoljivog nečeg
s čime nagodbi nema
što nemari ništa
kao eldrič užas
koji se ne može opsati
jer opisa nema
to je miris snega
Rešio sam da stastavim neke moje stihove na jedno mesto...dodavaću ih kako stignem bez nekog bitnog redosleda jer sam suviše haotuičan da vodim računa o redosledima
Da bi se razumela neka pojava treba otkriti njen uzrok. To se čini postavljenjem pitanja i traženjem odgovora. Kroz to se najbolje uoči nelogičnost u načinu mišljenja, predrasude, zablude itd.
Postoji verovanje da su iskreni ljudi nevoljeni i odbačeni, kao i verovanje da su ljudi, uopšteno, zli. Zato treba poći od pitanja: od koga su iskreni ljudi odbačeni?
Sigurno ne od iskrenih i poštenih. Iskren čovek se uvek obraduje kada sretne plemenito ljudsko biće i s radošću ga prihvati. U verovanju da su ljudi bezosećajni postoji paradoks.
Ljudsku zajednicu stvaraju pojedinci. Većina pojedinaca (ako ne svi) smatra sebe iskrenim, a druge dvoličnim. Da je svaki pojedinac ono što misli o sebi društvo bi bilo savršeno. Ali, to nije slučaj...
Priručnik za Krstarenje
A) Izaberi forumašicu kojoj želiš da se udvaraš, ne obraćaj pažnju šta drugi ljudi kažu, kao na primer „ona tamo je lepša”...
B) Znaj kako da joj se približiš: forumašice su često viđene iz daleka-lepe, interesantne, pune izazova. Ali šta se desi kada ih vidiš uživo? Zato isprobaj sve ...
C) Uči od nekog bez obzira koliko se jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je imao isti san pre tebe i ko je ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju.., ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može mnogo pomoći.
D) Viđene izbliza, opasnosti su lakše za kontrolisanje. Kada počneš da se udvaraš forumašici svojih snova, obrati pažnju na okolinu, uočićeš zamke i načine da ih zaobiđeš.
E) Forumašica se menja, zato uživaj u...
Mi smo poput nebesa koja su oduvijek bila rastvorena istočno od raja, mi smo dvije biblijski izbjegle riječi, samo dva preživjela slova. Mi smo uistinu nebesnici ili njihova slika u koju staje sve. I vječna usporedba, možda odredbenija od svoga identiteta. Mi smo najbliže svemu i najdalje sebi u istom trenu, jer smo od početka radosni vodopad koji zalijeva klicu tragičnosti i uzaludnosti traganja. Napokon, nas se najbolje vidi kad nas nema, nas se najbolje čuje kada šapućemo. I razumije nas se najbolje kada izgovaramo besmislice. Mi smo dakle; obnova jezika nebeskog kojeg nismo svjesni i koji je drugima nepoznat, mi smo u zagrljaju najveća tajna na svijetu, zagonetka svaki put drugčija. Pjesma o nama je vazda suprotna i suprotiva...
Zavejan
Okovan i sputan ledom
tupog pogleda u negde zurim
praznih
izbledelih očiju
inje u kosi više se ne topi
puštam da me prekrije
da me sakrije od sveta
da me obmota moržanina kosa
te bele
svilene vlasi
poput paučine na mrazu
okićene kapima sleđene rose
neće ugasiti plamičak
koji držim u ruci
čuvan za tebe
Da se već jednom ugasi
to želiš zar ne?
Ali ja to ne dam
da led uguši taj poslednji ugarak
koji tihim
slabašnim plamienom idalje gori
da ne postane pepeo idalje se bori
uporno ga krijem dlanovima
on spaljuje kožu
i boli
a bol prija
govori da sam idalje živ
da idalje osećam nešto
da led nije odneo sve
da nešto je ostalo ipak
još živo u meni
Taj slabašni plamičlak
to je feragnment tvoje duše
koji sam ukrao
u zamenu za svoju...
Pod istim suncem sanjamo snove
ti svoje, ja svoje.
Iz istog neba po nama liju jesenje kiše
jedno od nas ih voli manje, jedno više.
I iste nas boli bole.
I isto nam srca vole.
I mada nas sudba baci
na dvije različite strane
saznanje da postojiš ti
srećom mi boji dane.
A da smo kojim slučajem mi
života naših staze ukrstili
pod ovim istim suncem
ti i ja
sanjali bi isti san,
a za jesenje kiše ove
bio bi nam dovoljan
samo jedan kišobran.
PROFESOR JERMAN
----------------------
(Čovek koji me je naučio da sam se u ljubav prema mudrosti do ušiju zaljubio)
----------------------
Kada me je dobri, veoma mudri, kao čovek veoma blagi, a kao profesor veoma zahtevni, strogi i nepopustljivi – zahtevao je od svojih studenata znanje, trud i predanost nauci, a ne šarlatansko izmotavanje, lenčarenje i uzgrednost otaljavanja kvazi znanja, dan pre mog odlaska na najelitniji univerzitet za klasičnu filologiju i filozofiju u to vreme – Univerzitet u Padovi, bila je nekakva razmena studenata i ja, kao najbolji student na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, sam u tu reku ponornicu tako upao posle treće godine studija na katedrama za klasičnu filologiju, filozofiju i slavistiku na tom...
Moje misli titrave iz `agiografije
-----------------------------------
ŠTA UČINITI KADA U DUŠI OSETIŠ DA TE SABLAŽNJAVAJU OČI
-----------------------------------
Još u škripavo-žuljajućim skamijama bogoslovije »Sveti Arsenije Sremac« u Sremskim Karlovcima nekakav čudnovat, kao plima nadolazeći, bujajuće-nadimajući i zagrižljivo-titrajući, nemir u duši, ali i veliku, neopisivo veliku, želju razuma da se iskobelja iz tih od straha satkanih okova i to nekako, zdravorazumom logikom, raščivija i tek onda prihvati ili odbaci, mi je zadavala pomisao na način, razlog i pastoralno-didaktički smisao odabira »kanonskih knjiga« Svetog Pisma – kao da je neko, namerno zlonamerno, želo da hrišćane drži u velikom strahu. Da li je to bilo, namerno...
'' Nedavno sam nešto otkrio: pravi prijatelji su uz nas kada nam se dogode lepe stvari. Drže nam palčeve, raduju se našim uspesima. Lažni prijatelji se javljaju samo kada nam je teško, tužna lica, 'solidarni', a zapravo ih naša patnja teši u njihovim bednim životima.''
Paulo Coelho
- Ima i toga, ali ima i slučajeva da lažni prijatelji u teškoći "ispare." Ne pojavljuju se da se ne bi tražila neka usluga od njih. Kada sve prodje i kada je dobro, evo ih da proslave.
Pravi prijatelj dodje kada je teško, ne da bi se nasladjivao našom patnjom, već što mu je iskreno žao i što se saoseća s nama. Tu je da podrži i pomogne ako može. Uz nas je i u dobru i u zlu. Ponašanje ljudi može biti personalno, a situacije kompleksne zato treba uzeti u...
Dolaze tiho,
noćni strahovi,
gaze moju senku
sa svojim finim, mekim stopalima,
pokrivaju prašinom od uzdaha starih uspomena,
moje snove.
Koža puca
natečena od osećanja
koja ne mogu da izađu iz okova mojih misli.
Svet bi trebalo da zna za njih,
ali ja govorim drugim jezikom.
Mogu stvoriti ton
koji će igrati na granama velikog hrasta,
ali ne mogu da podelim taj osećaj.
Zato,
ti,
koji hodaš po dugi,
proširi spektar boja za još jednu,
i zagrli novo sunce,
ukloniti sloj magle i oluje,
razbij kamen i nađi u njemu cvet,
koju ćeš ponosno nositi na prsima.
Možda ćeš osetiti miris,
kad dodirneš hladnu ruku,
uspori,
dok tvoj dah diše u meni
toplo krzno zagrljaja obasjaće nas snom.
Kažu da vec postoji tema škola dojenja ali nije škola dojenja Baba Bebe
Moje je škola najbolja , ipak je Baba mnogu decu tako odranila i nemojte veštačko mleko
Klis je stara igra koje se verovatno više niko i neseća. A i zašto bi? Ko se danas igra štapovima kada ima tako puno “lepih” igara na računaru ili mobilnom telefonu. Da, samo što ove “nove igre” nemaju društveni karakter, a deca ( ljudi ) igrajući njih, polako ali sigurno se otuđuju. {to se mene tiče, ja ću se klisa sećati jako dugo. Bilo kako bilo, idemo ispočetka, dakle klis.
Tog proleća, sada daleke 1984 godine iz nekog razloga trebali smo da posetimo kroz praktičnu nastavu jednu trafo stanicu. Trafo stanica se nalazila van grada, a mi smo trebali da se sami organizujemo i stignemo tamo negde oko 6.00. Znate li šta znači za jednog tinejdžera da ustane u 5.00 i stigne na ugovoreno mesto. Šok. Pa ko još ustaje tako rano, sem matorih...
Некако мали простор, невелики географски а посебан по доста ствари. Збијен на ускоме планинскоме простору, узима себи за право да лако дијели оцјене и пресуде. Наравно да са таквим ставом долази до подјела, које се квалитетом наметну као неке истинске и суштинске. Можда је то и тачно. Сам, додуше у некоме своме облаку имам другачији доживљај. Поменух ''квалитетом'', наравно да ту није ријеч о квалитету него о копмлексности самих ставова. Таквим ставовима не фали догађаја и датума, упоређивања са другима или налажења историјских паралела, напротив. Пуни су и исцрпни наводи који поткрепљују такав поглед. Опет тумачећи их са дистанце и личне и историјске, имају неку другу врсту тежине. Простор о којем говорим је оно што се данас налази у...
Samo vi spavajte...
Necu vise da spavam
Dane po suncanom hodu da brojim
Necu planine za odjeke da molim
Jedrenjake bez mora hocu
Sa vjetrom u ledjima
Danas hocu da vas ima
Tu oko mene ko u meni
Necu sa vama u uspomeni
Ulice prave paraju selom
Crteze duge
Svih ih je boja majko moja
Utopicu se u plavoj
Dubini tog mora
Sto sapce i ne cuti
Mora sto se na mene ljuti
Da sam danas crvena boja
Gdje pocinula bi glava moja
Onako luda sa trista cuda
Sto bi joj odredista odma dala
Cijela ta ravnica bila bi mala
Brodu jedra da da
Meni san ukrade
Da mi ono sto trzim da...
Baš sam primetila fenomen kako devojke danas vole manipulatore kretene lažove i neču da nabrajam mislim volele su one takove uvek ali ova nova geberasija je pošteno glupa one bi volele daje pošten dovar odan lep ali nebi takvog kao gotov proizvod nego bi po mogučnosti od masovnog ubojice ili kriminalca da pretvore u poštenog čoveka i da kažu dasu ga one promenile a akose iko menja tosu one gube samopoštovanje godine mladost radost i psihičku stabilnost više nije bitno daje čovek vredan pošten odan nego da ume da kaže sviđžaš mi se mačko potpuno si moderna i one padaju ko kruške ai kruške padaju kacu zrele a samo žene kacu zelene
Eto jenda ljubavna pesmazamog lepog Zorana volem njega volem i pečenku kao ion
Lepi snažan Zoki moi lepsi jedeš masti loj
Voliš svešta muški volu umešda popieš i ljubišeme golu
Aliništati nie tolikopo ćefu celo naše selo zna kaoštaje dobra pećenka
Može da bidne ćurkai svinja dokispod pečenke vatra tinja
Zoki i pečenka srcasu dva a utu pečenku volemi ja
U krošnju lipe
kao u kose djevojačke
uplete svoje prste vješte
pa pletenice od lišća lipi plete.
Kikoće se vragolan
u mirisu raskošnom se razbaškari,
a dolje ispod njega
na ljetnoj žegi rijeka ljenčari.
Potom se časkom do obale stušti
pa se rashladi valom što šušti
i tako krepak i svjež zbriše,
tek miris lipe u zraku
sjećanje na njeg' piše.
"Problem je u tome što su iskreni ljudi odbačeni dok su oni sa maskama voljeni."
- Da li je zaista tako ili je u pitanju prividno, površno razumevanje? Maska se nosi iz više razloga. Ako neko ne voli i ne prihvata sebe, jer nije svestan svoje prave vrednosti, traži ljubav spolja. Čini stvari suprotne vlastitim željama i potrebama samo da se dopadne.
Razlog može biti i manipulativnost i beskrupuloznost. Nosi se maska da bi se obmanulo i postigla korist. I u jednom i u drugom slučaju nedostaje autentičnost i osvešćenost. Takvi ljudi ne žive svoj život, već ga glume. Problem s glumom je što se kad-tad uvidi. Ko živi s maskom ne može ni sa kim uspostaviti dugoročne, iskrene odnose niti može biti istinski voljen i poštovan.
Iskreni...
art by magdalena radziej
Najava stvari koju trenutno pišem. Koju ću, nadam se, postovati ovde.
Ako bi me neko pitao zašto sam pristala na to zamislila bih se i bojažljivo odgovorila da je to bila kombinacija izazova i sazrevanja zacinjena sa eksperimentom i pitanjem šta će se desiti.
Ili možda faza ludila...
Uglavnom da sam svremena na vreme, dok se samostalno mazim, pomislila na trojku jesam ali vrlo vrlo retko. Da sam htela nisam nikad. Čak nisam ni pričala o tome. Jedan bivši u šali kao provukao pitanke šta mislim o tome a ja se kao ljutnula odakle mu ideja da priča sa mnom o tome.
Međutom moj dragi pre par godina, kada mi se veza učinila 100% vrh vrhova, onako suptilno i natenane kako samo to on ume, provuče priču o trojci i poseje seme "nemira". Ja sam ga uvwžbanim stavom otkačila na keca, ali seme je počelo da klija. Prvo...
Sedeo lepi Mihajlo na klupi u parku lepose dotero uske pantalone leptir mašna patike na špic lepa vrizura i tako on sedi i gleda o mobitela priđžemu lepotica
Dobardan lepi Mihajilo reče lepotica dobardan lepotice kaže Mihajilo zašto mise obračaš jesilime prepoznala sa timbera lepotice
Nisam lepi Mihajilo nemam timber jasam staromodna devojka
Otkud znaš onda moje ime lepotice nadamse dati nisi neka napasnica prijavićute miliciji alaj ćeš da sediš u zatvoru ra di mene
Nemoj molim te lepi Mihajilo mnogo mise sviđžaš ai živiš u mojoj zgradi alime nikada nisi primetejo jer vecno sedis na mobitelu ćulasam tvoju kevu kakote zove Mihajilo pasam tako zapamtila tvoje ime kaže lepotica
Znači tako stara namigušo nesamo da mene posmatraš i...