Ako ste primetili da postoje osobe s kojima je nemoguće razumno diskutovati dobro je znati za pojavu koja je u psihologiji poznata kao Sklonost potvrdi. Engleski Confirmation bias ili Potvrdna pristrasnost.
Kada ljudi, s tom sklonošću, steknu neko uverenje uvažavaju samo ono što ga potvrdjuje, a ignorišu i odbacuju sve što mu protivreči. Ne samo što ne prihvataju očigledan i logičan dokaz koji pobija njihovo verovanje, već ga on još više učvrsti.
Jednostavno, ne mogu da se suoče time da u njihovom shvatanju postoji greška. Smataraju da je samo onako kako oni misle/veruju i nikako drugačije. Dakle, radi se o zatvorenim umovima koji usled pristranosti gube sposobnost kritičkog mišljenja ili racionalnog razmatranja informacija. Pre nego što je ta pojava proučavana, zapažena je od mnogih naprednih mislilaca kroz istoriju.
Grčki istoričar Thucydides: "...jer je navika čovečanstva da kroz bezbrižnu nadu poveruje u ono za čim čezne i da koristi suvereni razum da odbaci ono što mu se ne sviđa."
Dante Alegieri izražava upozorenje St. Thomas Aquinas u "Bozanskoj komediji": "...mišljenje – brzopleto – često može da odvuče na pogrešnu stranu, a onda naklonost prema sopstvenom mišljenju veže i ograniči um."
Ibn Khaldun: "... ako je duša zaražena pristrasnošću za određeno mišljenje ili sektu, ona bez trenutka oklevanja prihvata informacije koje joj prijaju. Predrasude i pristrasnost zamagljuju kritičku sposobnost i onemogućavaju kritičku istragu. Rezultat je da se laži prihvataju i prenose."
Francis Bacon: "Ljudsko razumevanje kada jednom usvoji mišljenje privlači sve druge stvari da ga podrži i složi se s njim. I mada postoji veći broj i težina slučajeva koji se mogu naći na drugoj strani, zanemaruje ih ili prezire, ili pak nekim odabirom ostavlja po strani i odbacuje."
L.N. Tolstoy: "Znam da dosta ljudi — ne samo onih koji se smatraju pametnima, već čak i onih koji su veoma pametni i sposobni da razumeju najteže naučne, matematičke ili filozofske probleme — vrlo retko mogu da razaznaju čak i najjednostavniju i najočigledniju istinu ako ih prisiljava da priznaju pogrešne zaključke koje su doneli, možda sa mnogo poteškoća — zaključke na koje su ponosni, kojima su druge učili i na kojima su gradili svoje živote."
L.N. Tolstoy: "Najteže teme se mogu objasniti i najslaboumnijem čoveku ako o njima nije unapred oformio ideju; ali najjednostavnija stvar se ne može objasniti najinteligentnijem čoveku ako je čvrsto ubeđen da je već zna bez trunke sumnje, ma šta da mu se kaže."
Kada ljudi, s tom sklonošću, steknu neko uverenje uvažavaju samo ono što ga potvrdjuje, a ignorišu i odbacuju sve što mu protivreči. Ne samo što ne prihvataju očigledan i logičan dokaz koji pobija njihovo verovanje, već ga on još više učvrsti.
Jednostavno, ne mogu da se suoče time da u njihovom shvatanju postoji greška. Smataraju da je samo onako kako oni misle/veruju i nikako drugačije. Dakle, radi se o zatvorenim umovima koji usled pristranosti gube sposobnost kritičkog mišljenja ili racionalnog razmatranja informacija. Pre nego što je ta pojava proučavana, zapažena je od mnogih naprednih mislilaca kroz istoriju.
Grčki istoričar Thucydides: "...jer je navika čovečanstva da kroz bezbrižnu nadu poveruje u ono za čim čezne i da koristi suvereni razum da odbaci ono što mu se ne sviđa."
Dante Alegieri izražava upozorenje St. Thomas Aquinas u "Bozanskoj komediji": "...mišljenje – brzopleto – često može da odvuče na pogrešnu stranu, a onda naklonost prema sopstvenom mišljenju veže i ograniči um."
Ibn Khaldun: "... ako je duša zaražena pristrasnošću za određeno mišljenje ili sektu, ona bez trenutka oklevanja prihvata informacije koje joj prijaju. Predrasude i pristrasnost zamagljuju kritičku sposobnost i onemogućavaju kritičku istragu. Rezultat je da se laži prihvataju i prenose."
Francis Bacon: "Ljudsko razumevanje kada jednom usvoji mišljenje privlači sve druge stvari da ga podrži i složi se s njim. I mada postoji veći broj i težina slučajeva koji se mogu naći na drugoj strani, zanemaruje ih ili prezire, ili pak nekim odabirom ostavlja po strani i odbacuje."
L.N. Tolstoy: "Znam da dosta ljudi — ne samo onih koji se smatraju pametnima, već čak i onih koji su veoma pametni i sposobni da razumeju najteže naučne, matematičke ili filozofske probleme — vrlo retko mogu da razaznaju čak i najjednostavniju i najočigledniju istinu ako ih prisiljava da priznaju pogrešne zaključke koje su doneli, možda sa mnogo poteškoća — zaključke na koje su ponosni, kojima su druge učili i na kojima su gradili svoje živote."
L.N. Tolstoy: "Najteže teme se mogu objasniti i najslaboumnijem čoveku ako o njima nije unapred oformio ideju; ali najjednostavnija stvar se ne može objasniti najinteligentnijem čoveku ako je čvrsto ubeđen da je već zna bez trunke sumnje, ma šta da mu se kaže."
