"Put ka istini ne postoji. Postoji istina i postoji laž. Vi birate Šta želite da ali pre toga spoznajte sebe da bi jasno mogli da vidite koja sila upravlja vama dobra ili zla. Nema tu puta."
- Ako se nešto shvata drugačije i nije jasno dobro je reći i tražiti objašnjenje. I to je jedan od puteva ka istini i adekvatnijem razumevanju.
"Spoznaj sebe" je ključno. Ukazuje da je u nama svesni život kroz koji sve spoznajemo. Različite misli i osećanja (sile dobra i zla) svedoče da kroz svest deluju različiti nagoni. U zavisnosti koji nagon biramo zavisi i kakve misli formiramo, odnosno kako shvatamo sebe i svet u kojem živimo.
Naša subjektivnost ili unutrašnji, psihički život se sastoji od ideja, nematerijnih pojmova, osećanja i impresija...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
"Zašto nam niko nije objasnio da naše greške i pogrešni izbori kad tad dođu na naplatu i to onda kada smo najmanje spremni da ih platimo.", pomisli Svetlana, pokušavajući da se seti gde je čula tu misao. Prethodni dani su bili nabijeni obavezama i neplanirana pauza, joj je dobrodošla da se pribere..U razmišljanju je prekinula sekretarica.
"Gospođo direktorice, u prizemlju se nalazi ženska osoba koja zahteva da je primite na razgovor."
"Neko od poslovnih partnera? " upita je Svetlana
"Svakako da ne, znala bih da jeste" stiže odgovor.
Svetlana se na trenutak zbunila, nije očekivala nikoga.
"Hajde da vidimo ko je ta tajanstvena ličnost, koju ti ne poznaješ" reče Svetlana aludirajući na ljubopitljivost svoje sekretarice.
Zaprepašćenje je...
Rasute uspomene čekaju da im se posvetim.
Odlažem neizbežno do u beskraj a one nagomilane zauzimaju prostor.
Nije to podvlačenje crte već pospremanje koje se u boljim spomenarima radi redovno.
Pisma koja sam dobijao,prepuna srca probodenih strelama.
Razglednice vrele od sunca i slane od mora,ukradene čaše sa letnje terase hotela u Dubrovniku.
Par karata sa nekih koncerata kada sam mislio da sam najvažniji na svetu.
Jedan ranac koji je krio sve moje tajne.
Gomila fotografija sa ljudima čijih osmeha samo mogu da se setim...imena su se zaturila negde u hodnicima vemena.
Kutija sa velikim očekivanjima i nadama u život koji me zove .
Paklica Hercegovine bez filtera ukradena od mog oca i stalni strah da ne sazna za to.
Index i vojna knjižica...
Na crvenom baršunu susreta – rastanak.
Legao je kao sneg - lagan i tužan.
Povlačeći se iza straha,
Nećemo znati koliko je ljubav hrabra,
Nećemo znati koliko je ljubav opasna.
Nećemo znati koliko je ljubav lepa,
Da je svaki trenutak kao umiranje,
Zaobilazeći grebene ljubomore i ljutnje,
Preživljava oluje besa,
Nećemo znati koliko je ljubav nežna.
I u tišini zvonke zore,
Na granici između sna i jave,
Igra se sa sudbinama i stvara večnost,
Ali mi ne čujemo orkestar zvezde
Na nebu, u sjaju tišine,
Povlačeći se iza straha,
Nećemo znati koliko je ljubav laka.
Sve nestaje a da nije ni nastalo.
Nisam mogla ovaj film da odgledam do kraja. Nešto me je nerviralo
ali nisam uspela da shvatim šta. Posle nekog vremena, vidim da
su potpuno omašili poentu. Mi ne idemo ka tome da znanja ima
sve manje, već da smo potpuno potopljeni viškom beskorisnih
informacija.
Nikad više pismenih ljudi, obrazovanih, načitanih, a društvo sve
luđe. Tako sa glavama u oblacima tumaraju svetom, ponosni na
intelekt svoj. Mogu da recituju misli poznatih mislilaca, da
filozofiraju satima, da rešavaju komplikovane matematičke
probleme, ali osnovna znanja o sebi i svetu oko sebe nemaju.
Ona suštinski i životno važna znanja presušuju.
Draga moja Lu Andreas-Salome.. Zaboravi sve palamude, prevarante, loše glumce... sve one koji su pokušali da ti ukradu pažnju.. Zaboravi pisma Ničea.. koja su samo tu da ti ukažu kolika si neznalica.. i da te ulove u klopku dokazivanja.. u suprotno.. Niče prosto drami kao malo dete.. Zaboravi pesme unutar pisama Rilkea.. On je samo jedna matora budala. A šta su drugo pesnici do budale? Oni suštinski ne razumeju pravu prirodu žene.. i pišu o njoj sa nekakvim ushićenjem... Zaboravi i onu sterilnu čičeganju Frojda.. taj nije imao ni poštenog dostojanstva da prizna sebi da bulazni imeđu tih njegovih redova psihoanalize i religije, dok piše sa uglađenošću on zapravo vređa..
Posveti se Konju na belom princu.. on će te odvesti u staru...
Soren Kierkegaard: "Rizikuj i možeš izgubiti. Ne rizikuj i već si izgubio."
Tricky izjava koja se pripisuje Kjerkegoru. Dok je u prvom slučaju uključen gubitak kao mogućnost, u drugom se ističe kao neminovnost ukoliko se ne rizikuje.
Isticanjem dobitka, a zanemarivanjem gubitka se sugeriše prednost rizika. Ali nije uvek tako. Realnije je reći: "Ne rizikuj i nećeš dobiti, ali ni izgubiti."
Rizikom se može dobiti što nemamo, ali i izgubiti nešto što imamo. Kada nije tako, ili ako postoji samo dobitak, onda to nije rizik nego sigurna šansa. Svaki rizik je drugačiji. Zavisi od situacije kao i toga šta se rizikuje.
Neke stvari su suviše vredne da se rizikuju, kao npr. zdravlje, porodica, bliski odnosi, poverenje, sloboda itd. Zato se pre...
U toru punom lažljivih , smrdljivih obećanja ,
Zbijeni i zgureni preživamo još jedan dan.
Popili smo ustajalu vodu ,pojeli crvljive pomije.
Sada ležimo i podrigujemo podnevni san.
Jutrima zajedno izvetrelu kafu srčemo,
Dok se medjusobno vredjamo i psujemo.
Lepe li umetnosti zajedničkog srkanja !
Cvetna rodovska zajednica tako upotpunjuje!
U toru punom gadnih , namernih provokacija
Vrata nam se često i oštro u rebra zabijaju.
To prijatelji su zajednički , mirisni prijatelji
Što dolaze kafu sa nama da posrču.
Kako je lepo podeliti sebe na mnoštvo delova :
Svakom po sočan deo pripada.
Kako je lepo postojati da bi te drugi gazili.
I dok povraćaš istinu ,
Ti , dakle, postojiš.....
U toru punom nepotrebnih , gnusnih zabadanja,
Zbijeni i...
Na zgarištu srušenih mostova
Spaljenih snova
Oduzetih nada
Izdan
Proglašen za zlo
Stojim gordo
Uzdignute glave
Onako
Čisto iz inata
Bolje bes da te odnese
Nego da se vratiš
Kada te razočarenja u očaj bace
Da u mome krilu tražiš
To sigurno mesto
Ja ti više nedam
Uzmi nazad svoj prljavi saten
S flekama od laži
Izdajom pogužvan
Pocepan i truo
I mrzi me
I krivi me
Ja želim od tebe
To osiguranje
Da se više nećeš vraćati
Da me više nećeš u zamke hvatati
Ja iz tvojih zamki
Ne znam da se izkobeljam
Znaš to jako dobro
Da potpuno svestan upadam u njih
Snovima zaslepljen
Da verujem opet spreman
Iz navike
Iz ludosti
Nemoćan da ti se oduprem
Ne!
Više ti to ne dam
Odanosti moje
Izdajama da mi vraćaš
Više ne dopuštam
Bolje budi besna
Za zlo me...
Detroit, najveći grad američke države Mičigen i najveći grad na američko-kanadskoj granici, sagrađen je za 1,8 miliona stanovnika,
a danas ima manje od 630.000... Decenijama je bio sinonim automobilske industrije, obilovao je dobro plaćenim poslovima u pogonima
fabrike automobila, sve dok fabrike nisu premeštene u neke druge zemlje gde su i zemljište i radna snaga neuporedivo jeftinije. Danas
je Detroit samo bleda senka prošlosti, grad iz koga su otišli svi koji su mogli...
"Uzroke možete tražiti u svemu. U smrtonosnim neredima, u naftnom embargu, rasizmu, naglom širenju predgrađa... Razloga ima previše"
- kažu oni koji su ostali. "Uništenje grada je poput kancera. Ako se ne odstrani i ne uništi u korenu, proširiće se i sve će ubiti..."...
Draga braćo i sestre ( :lol: )
Da u zdravlju miru i ljubavi proslavite Božić
💫💫💫❤️❤️❤️😘😘😘
U selu odakle su moji roditelji, živeo je jedan večiti dečak.
Izgledao je fizički zdrav, ali je ostao na nivou deteta. Imao je jako slab
fond reči. Odrastao čovek, dete. Nije mogao sam o sebi da brine. Kada
su mu roditelji umrli, celo selo je o njemu brinulo. Drugari koji su se sa
njim igrali dok su bili deca, nisu mogli da brinu o svojim porodicama, a
da njega zapostave.
Nije išao u školu, ali je bio socijalizovan. Nije se razumeo u novac, ali
nije bilo ni onih koji bi se ogrešili tako što bi ga prevarili. Nije voleo ništa
da radi. Barem ne na onaj način, kako mi rad vidimo. On je voleo da
hvali ljude. Išao bi po selu nasmejan i pričao ko mu je šta pomogao i
učinio za njega. Radovao se i tu dečiju radost je delio.
Imao je porodičnu...
U INAT SVIMA. NAROČITO DUŠMANIMA
---------------------------------------------------------
U inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima, hoću da živim … Hoću da živim mirno, najsmirenije, a ne kao bušna barka na razburkanom moru, bez kormilara, prepuštena na milost i nemilost vihoru života…
Tražim li previše, dragi Bože ? Želim li to, usuđujem li se da to poželim, da okusim i sam slasne plodove životne ? Imam li pravo da još uvek sanjam takve snove u kojima nema laži i gde istina kao jedini zakon važi ? Da li pre toga moram još jedanput da prođem sve te svoje golgote životne, prebauljam sve krugove paklene i izdržim sve te...
„Отишла је, зар не?”
„Да.”
Есма није знала шта да каже Југославу, па одлучи да сачека да он започне разговор. У тишини су испијали чашу за чашом некакве ракије која јој није пријала.
„Живели!”, прекиде тишину Југослав.
„Зар мора овако?”, упита Есма.
„Наравно да мора.”
„Човече, ово ниси ти. Знам да ти је тешко, али…”
„А какав сам то ја? Где пише да професори не смеју да се налочу.”
„У праву си, ајде да наспемо још по једну. Само ми реци да ли славимо или жалимо. Мислим, битно је због музичке пратње. Да ли да зовем цигане трубаче или неке “пингвине” да нам свирају реквијуме?”
„Нисам још сигуран, ово је тек прва флаша. Рећи ћу ти након друге”, рече Југослав а Есма се грохотом насмеја.
„Предајем се. Ово почиње да бива занимљиво...
Duboko verujem, to mi kao letnji povetarac pirka u duši, utešuje me, kao nežna, jedva čujna i usrdna majčina molitva, i miomilinom guši, da će, tamo-daleko , nekada kada moja sveta Otadžbina Srbija bude slobodna, dična, onakva kakva je bila kada su je vekovima stvarali moji preci, junaci, anđeli i sveci, i kada je budu vodili, zlatili, branili i predvodili hrabi, rodoljubivi i čestiti Srbi, neko nekada da prenese, od tuđinskih crva oglodane, moje kosti na mesto koje mi po mojem, kreativno-pesničkom, činjenju pripada – na Sražilovo, baš tamo pored kostiju Branka Radičevića...
Verujem da će nekada vreme, istina i mudri ljudi da procene i ocene moje činjenje i u svojim dušama, srcu i razumu osete da sam ceo svoj život posvetio Slobodi...
:ukras6:
U spomen Dušanu, pesniku - paoru, sa "srcetom ko crkvena vrata"...
Više nije sa nama... već neku godinu "ore nebeske njive"...
"Grlu se Dunav i reka Sava,
kav' kakva tacna, ravnu nizinu.
Čim sunce kroči iza Karpata,
naiđe pravo u Vojvodinu.
Kav' stari belov, tegli se Banat,
iza evedre silni' Karpata.
Rep kvasi negde na sred Dunava,
niz Tisu kalja šape od blata.
Zelena zemlja, širokog srca...
Velikog... Ta, kav' crkvena vrata!
Srca mekanog kav' što je testo,
kad mesu 'lebac. Od zlatnog blata.
Je l' vidiš o'de ovu leniju?
Pravo te vodi do moji' vrata.
Kav' da je usud ispred nji' met'o
da za njom krenem preko Banata.
Sad možda nisam baš neki majstor...
Nisam, kažedu, ni paor neki...
Z'oto sam isp'o dobar fandrokaš!
Putovi...
- Napredak iziskuje razmatranje novih i drugačijih uvida, jer oni najefikasnije ukažu na nedoslednosti u utvrdjenom znanju. Ali, nisu svi spremni da idu dalje. Neko ne može priznati zabludu ili se ne želi odreći prijatnih iluzija. Zato ne traži istinu već samo potvrdu svojim ubedjenjima.
---------
Vladeta Jerotić: "Neki drevni mudrac je rekao: - Kad nešto želiš u životu najpre moraš razmisliti hladnim razumom, zatim toplim srcem prihvatiti, a potom čistim rukama izvršiti.-"
- Savest i ljubav (empatija) su srž duhovnosti i mudrosti. Svete vodilje svake aktivnosti. Samo one osveste um i daju ljudima razumevanje da čine časna dela i stvaraju harmoniju i blagostanje. Bez toga se sve svodi na prazne priče i zavaravanje
----------
Lao Tzu...
Gde da te ljubim
U ovom tmurnom gradu
Sivih, prljavih ulica?
Gde da te volim
U ovom svetu gde oči
Tuđinaca bezglavo šetaju
I svaka reč smrdi na zavist,
Na nepotrebna uplitanja u tuđe priče?
Senke su pale i razlile se
Po vlažnim pločnicima.
Utihnulo vreme čeka.
Momenti se cakle kao sveža srča.
Osećaš li -
Dolaze sa severa snegovi,
Mirišu na čekanje,
Na čežnju, na ljubav, na potrebu.
Zagrej mi ruke u svojima.
Dahom mi usne obgrli.
Kosu mi dotakni , prste upleti
I budi talas u mojim venama.
Pronađi moje srce ,
Pročitaj svoje ime u njemu
Odavno ispisano.
Moje srce si ti.
I reci-
Gde da te ljubim u ovom ružnom gradu
Haotičnih kolona i masa što se guraju ,
Gomile onih što žele da prljaju
Sve ono čisto i netaknuto?
Gde da te...
Spavala sam prekrivena slojevima prašine,
Koja je u plesu sa vlagom postala gusta i teška.
Ovijena bršljanom koji je iz svake pore nicao,
Lica bez izraza,kao mermerni lik statue na nekom groblju,
Imala sam dah.
Disala sam memlu i hranila se smrvljenim opekama svojih zidina,
U tišini.
Svaki sloj prašine i mahovine bio je jedna godina,
Svaka čestica bila je jedna minuta.
Senka, ostatak prošlosti...
Šta li sam bila uopšte?
Tiho su došli da me vode.
Odneli su me u podzemnu odaju moga jadnog uma,
Govoreći da su dobri i da žele da pomognu.
Čeprkali su svojim prljavim prstima po mojim mislima,
Kopali uporno po najtanjim sećanjima.
Kamenih lica koja su se kezila,
Skidali su mi skorele slojeve.
I svaki je bio kao stena,
Težak i tvrd...
Dragi moji prijatelji, želim da u narednoj godini i dalje nastavite da letite ka svojim snovima. Život je velika partija domina a ja sam siguran da ćete umeti da se nosite sa tim, jer moji su drugovi, vitezovi i dame. Jednom rečju sasvim obični ljudi.
Hvala Vam za sve divne trenutke koje ste mi podarili!
Srećna Vam Nova 2023 godina.
Volim kada na ispitu svoje studente, naročito one koji su na završnoj godini studija filozofije, iznenadim neobičnim pitanjem, jer to je jedan od načina kako da saznam koliko su do tada sublimirali kontemplaciju svega onoga što sam ih do tada pokušao naučiti, na kojem je stepenu ono što nazivamo "soreites logos"i, naravno, da li im je logika jača strana. Pre neki dan mi je tako na ispit došla jedna preslatka plavuša i htevši, pošto je bila nekako sva zgrčena, uplašena i vidno uznemirena, da je "olabavim", osmehom razbijem njene strahove i pozitivnom energijom iniciram kod nje takav način razmišljanja upitah je :
"Reci mi, koleginice, zašto Mesec neće da padne na Zemlju ?"
Uzvrpolji se, da bi se udobnije namestila, osmeh joj se pojavi...
Slike pričaju priču
Ovaj život je pun nijansi
Probudio bih se svakog jutra, i pre nego što bih počeo novi dan
Uzeo bih dim cigare od prošle noći
Koja je tinjala u pepeljari
Nešto malo, pa bih nastavio svoj put.
Putovao sam uzduž i popreko,
položih svoju glavu u mnogim lukama
Vođen kompasom,
videh lepotu na severu
Iscrtah priče mnogih života
I nosih svoja sopstvena lica
Imao sam ta sećanja svud oko sebe
Da ne bih bio sam.
Neka bejahu o pojavljivanju
Ostala o odrastanju
Katkad bejah u takvoj zbrci i pojma nisam imao
Nikoga ne osvajam
Nosim je samo za tebe
Tvoje ime je zapisano ovde
Na tetovaži ruže
Na tetovaži ruže
Na tetovaži ruže
Tvoje ime je zapisano ovde
Na tetovaži ruže
Ona predstavlja silno more
Vragoliju, zlato i piratstvo...
Okovani u ovom sumraku svitanja
I osuđeni na večna premišljanja,
Daleko od stvarnosti i ostvarenja
A blizu istih otkrovenja-
Da li smo mogli videti sutra
Ili je sutra bilo samo grotlo
Nekih užarenih pulsirajućih nada?
Obmotani bodljikavim žicama realnosti,
Operisani od mašte i fantazije
I u toj mašti opet zaglibljeni
Do vrata u ničemu
Onesposobljeni-
Da li smo mogli da očekujemo ?
Da li smo smeli da planiramo
Ili su planovi bili tek otpad,
smrdljivo smeće što
Leži na deponiji neistine?
Reci mi danas-
Ko smo?
I ko smo bili i da li smo bili ?
Da li smo bili nešto i neko nekome
Ili tek samo zamišljene reči pune osude i laži
Koja zubima kida suptilnu mekoću istine
I guta halapljivo osećaje i sve lepo,
Sve boje razmazuje svojim slinama...
Ponekad, zaboravim ko sam,
Bore se u meni
mali čovek
i divlja zver,
naizmenično
nadmudruju se i prestiću,
ogledaju se i prepliću,
voda i nebo,
čovek postavlja pravila,
zver ih krši.
Ponekad, zaboravim gde mi je mesto,
A onda se krijem iza ljuljajućih zavesa lažnog mira,
sa maskom ravnodušnosti,
Ignorišem opominjajući zvuk koji tupo udara o zidove mojih moždanih ćelija,
željan da preraste u oluju.
Ponekad, zavolim naivno,
Nestašna igra rečima,
i pepeljara puna zgnječenih pokušaja,
loši pokušaji da se potisnu misli i izbegne očajanje,
nestati iz sopstvenog Ja
u maglovitoj aluziji rasutih nada.
Ponekad, poželim da opet verujem,
Lako je,
podići zidove,
zatvoriti vrata,
osmehnuti se (samo ako su oči dobro skrivene)
i prevariti sve oko...
-Šta ti je to po licu?
-Šta ti znači ta tetovaža?
-Jel ti taj ožiljak od rodjenja?
-Što si previše smršala?
-Što ne vježbaš redovnije?
-Kako ti nije vruće da se šminkaš ljeti?
-Sa koliko godina si počeo da gubiš kossu?
-Šta si se ugojila(o) tako?
-Što nisi nosio protezu za te zube?
-Da ti garderoba nije malo prešarena?
-Zašto samo ne izbaciš hljeb i slatkiše?
-Što ne ošišaš kosu kad ti je oštećena?
-Što bacaš pare na te gluposti?
-Odakle ti pare da putuješ?
:roll: :roll:
Nermoj da pitaš ono što ne želiš da neko pita tebe
Nemoj da komentarišeš nečiji izgled ako osoba to ne može odmah da popravi
Niko ne voli da ima akne,
niko ne voli da ima ožiljke
niko ne voli da ga njegova kilaža definiše
niko ne voli da nagadjašš godine na...
Nametnuti znak pitanja
Nad mojom glavom
Sluđuje
Zbunjuje.
Insistira.
Ponekada je težak i velik.
Na temenu mi masivan sedi .
Zarije svoj donji oštri deo
U moju lobanju i tako ćuti
I ćutke pita i pita i pita
Nepomičan i odlučan.
Odgovor ja nemam.
Uzalud to čeka dubeći rupu
U mojoj glavi dok cure misli.
Odgovor ja nemam.
Uzalud reži tišina velom
Znaka pitanja prekrivena.
Zarežaću i ja.
Možda će me na miru ostaviti,odustati,
A možda to kao izazov i poziv na borbu shvatiti.
Odgovor ja nemam.
Da ga imam , da postoji-
Odavno bi znak pitanja ležao pod mojim nogama.
(F.U.C.K.)
Vidimo se sutra :)))
Ko slavi lepo proslavite
Ja sam sjutra prva smjena
Ljudi se zaebavaju svašta smisle jer imaju vremena :) i tako nastade i ova slika
🥂🥂🥂😘😘😘❤️❤️❤️
Pa kaže :
Ako mislite da će 2023 biti bolja
***** ti praznike .
***** ti petarde.
***** ti detonacije i vatromete,.
Jesam li na ratištu?
Na bojnom polju, **** te?
***** ti pirotehniku i
Vatreno oružje , jer ovo što čujem nije samo piratehničko sranje.
***** ti svaku zimu u decembru i januaru.
***** ti stoku koja ne misli na sve te jadne istraumirane životinje.
***** ti ljude koji ne znaju šta rade.
***** ti sve!