Me and my broken things

Rešio sam da stastavim neke moje stihove na jedno mesto...dodavaću ih kako stignem bez nekog bitnog redosleda jer sam suviše haotuičan da vodim računa o redosledima

 

[Loki]

LOKIJEVA MOLITVA



Tebi koji si neželjeno dete Jonena
odbačeno kopile Asira
ti koji svoje mesto večito tražiš
a nikad ne nalaziš
koji ne pripadaš nikud
koji ne pripadaš nikom


Koji oblik svoji menjaš
jer oblika nemaš
koji si kao voda
kao plamen koji čas tinja
čas bukti

Čijom kosom vatra plamen širi
ona koja život od hladnoće čuva
ali i taj isiti živeot ume da odnese
koja greje i telo i dušu
i spaljuje sve što pipne

Tebi koji se ogrćeš lažima
da istinu pokažeš
iz medenih reči izvlačiš gorčinu
da je se zaštiriš
odmah i na vremne


Koji voliš surovo i hladno
vareno i burno
koji jesi veran i neverean
drugima i sebi

Koji si sama kontradiktornost života
čas surov
čas blag i žalostiv
duhovito nemilosrdan
dobronamerno grub
da izvučeš najružnije lice
pod prelepom maskom

Ti koji i jesi sve ono što nisi
i koji nisi sve ono što jesi
kodg niko ne može razumeti

Koji si zaštitnik nsa
pogubljenih
sumanutih duša
izgubljenih u ludilu kontradiktornosti
svoga postojanja

koje za laži optužuju
jer iz tuđeg ugla naša istina
kao laž izgleda
koji u duši nosimo taj beleg odpadnišptva

Tebi se ne klanjam
ti klanjanja ne želiš
ni poniznike
skutoljube
petolizce
njihova ljubav je lažnja
koristoljubljem prizvana

Ja te samo uvažavam
sebi ravnim odpadnikom vidim
u tvom liku prepoznajem svoj odraz
u tvojim kontradiktornostima prepoznajem svoje
u toj praznini nepripadanja
prepoznajem odras svoje
i kao i ti tražim to nešto da popunim
uzalud

Osušen sam tvojom sudbinom
da lutam a mesta sebi ne nalazim
I da moje najbolje namere
budu proglašavanje za podle
tvoj sam posinak
tvoj štićenik
I tvoje ime biram da nosim

 

[Loki]

Praznina





Malo po malo
kap po kap
nestaje moja snaga
lome se nade
snovi isparavaju
i ostaje
samo praznina
zaglušujuće tiha
gusta
kao mastilo crna
i ja se davim u njoj

Eho neke bledunjave svetlosti
koje se idalje držim
i on se gubi
ni to nema smisla
neće me spasiti
ne može
uzalud je sve

I moje sulude ideje
ti glupi trenutci
samozavaravanje
da mogu pomoći nekom
ja koji ni sebi ne mogu
suludo je
besmisleno

Odavno sam prazan
istrošen
i uzalud tražim nešto
da popunim prazninu
a ona zjapi
kao crna rupa
traži još
traži sve
dok ne isuši
dok ne iscrpi
i ostavi ljušturu
praznu
kakav sam i ja

Hladna entropija
to je trag
koji za sobom ostavljam
jedno veliko ništa
koje guta
i proždire sve
što dotaknem
što požlim

Zato su moji snovi prazni
znato ja ne sanjam
jer više nema ništa u meni
što može da sanja
tu je samo zjapeća rupa
hladna entrolija
željna da proždere
sve
svaki atom energije
koju iko ima
ko mi se približi
ko se prevari da priđe
dovoljno blizu

Spasi se
molim te
spasi se