Da bi se razumela neka pojava treba otkriti njen uzrok. To se čini postavljenjem pitanja i traženjem odgovora. Kroz to se najbolje uoči nelogičnost u načinu mišljenja, predrasude, zablude itd.
Postoji verovanje da su iskreni ljudi nevoljeni i odbačeni, kao i verovanje da su ljudi, uopšteno, zli. Zato treba poći od pitanja: od koga su iskreni ljudi odbačeni?
Sigurno ne od iskrenih i poštenih. Iskren čovek se uvek obraduje kada sretne plemenito ljudsko biće i s radošću ga prihvati. U verovanju da su ljudi bezosećajni postoji paradoks.
Ljudsku zajednicu stvaraju pojedinci. Većina pojedinaca (ako ne svi) smatra sebe iskrenim, a druge dvoličnim. Da je svaki pojedinac ono što misli o sebi društvo bi bilo savršeno. Ali, to nije slučaj. Može se primetiti da je moralna dekadencija u porastu i da nadmašuje humanost. Šta je uzrok tome?
Naravno, ljudi. U njima postoji potencijal i za dobro i za zlo. Davno je rečeno da je i jedno i drugo zarazno i da se lako može podstaći i proširiti. Od čega zavisi šta će dominirati u medjuljudskim odnosima? Od izbora svakog čoveka, ali i od društvenog sistema i uredjenja. Naročito kada ljudi nisu u dovolnjoj meri osvešćeni i kada zapostave svoj razvoj.
Nije tajna da iskvarenom sistemu pogoduje razjedinjenost. Jedna od najpoznatijih latinskih izeka, koja se pripisuje Juliju Cezaru, "Divide et impera" (Podeli/zavadi pa vladaj) se i danas primenjuje, jer je veoma efikasna politička, vojna i ekonomska strategija. Sa zavadjenim i nesložnim ljudima se lako vlada.
Nepošteni ljudi su potrebni za očuvanje korumpiranog sistema. Zato se i nagradjuju. To mnoge podstakne da i sami postanu takvi. U tome pomogne i shvatanje da je sve u "ovde i sada" i da nema ništa izvan toga.
Da li su iskreni i pošteni ljudi zaista nemoćni? Da li se može nešto učiniti da društveni sistem i medjuljudski odnosi postanu humaniji? Ako može, šta? Gandi i Tolstoj su shvatili suštinu problema i dali odgovore: "Budi promena koju želiš da vidiš u svetu." "Svako misli da menja svet, a niko ne misli da menja sebe." Nažalost, malo ljudi ih primenjuje i shvata njihov značaj. Brži smo na osudi nego razumevanju jedni drugih.
Maska grubosti se najčešće nosi radi samozaštite. Napada se u strahu da se ne bude napadnut. Ko je siguran u svoju inteligenciju neće se podsmevati drugima. To čini samo neko ko strahuje da se ne otkrije njegova neadekvatnost i zbunjenost. Sujetom ljudi najviše ranjavaju i sebe i druge.
Dok se ljudi ne otvore i ne dopuste da ono najlepše i najvrednije u njima cirkuliše tako što ga poklanjaju sebi i svetu neće biti pomaka ni promene. Za to trebaju heroji koji će to prvi uraditi; koji će iza spoljašnje okorelosti u drugom nazreti strah, bol, razočaranja i duboko potisnutu čežnju da bude prihvaećen i voljen.
Ima dosta traumatizovanih ljudi, a da im nikada nije ukazana stručna pomoć. Sve to ostavi posledice. Ispočetka će ga gledati podozrivo i s nevericom. Trebaće vreme da se uvere da je iskren da bi se i sami polako počeli otvarati.
Iako to izgleda opasno, jer postoje i bolesni ljudi koji su ogrezli u zlu i od kojih se treba zaštiti, i tome se može doskočiti jasnim granicama tolerancije i opreza. Zbog takvih je Isus i rekao svojim sledbenicima: "Evo, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi!
Postoji verovanje da su iskreni ljudi nevoljeni i odbačeni, kao i verovanje da su ljudi, uopšteno, zli. Zato treba poći od pitanja: od koga su iskreni ljudi odbačeni?
Sigurno ne od iskrenih i poštenih. Iskren čovek se uvek obraduje kada sretne plemenito ljudsko biće i s radošću ga prihvati. U verovanju da su ljudi bezosećajni postoji paradoks.
Ljudsku zajednicu stvaraju pojedinci. Većina pojedinaca (ako ne svi) smatra sebe iskrenim, a druge dvoličnim. Da je svaki pojedinac ono što misli o sebi društvo bi bilo savršeno. Ali, to nije slučaj. Može se primetiti da je moralna dekadencija u porastu i da nadmašuje humanost. Šta je uzrok tome?
Naravno, ljudi. U njima postoji potencijal i za dobro i za zlo. Davno je rečeno da je i jedno i drugo zarazno i da se lako može podstaći i proširiti. Od čega zavisi šta će dominirati u medjuljudskim odnosima? Od izbora svakog čoveka, ali i od društvenog sistema i uredjenja. Naročito kada ljudi nisu u dovolnjoj meri osvešćeni i kada zapostave svoj razvoj.
Nije tajna da iskvarenom sistemu pogoduje razjedinjenost. Jedna od najpoznatijih latinskih izeka, koja se pripisuje Juliju Cezaru, "Divide et impera" (Podeli/zavadi pa vladaj) se i danas primenjuje, jer je veoma efikasna politička, vojna i ekonomska strategija. Sa zavadjenim i nesložnim ljudima se lako vlada.
Nepošteni ljudi su potrebni za očuvanje korumpiranog sistema. Zato se i nagradjuju. To mnoge podstakne da i sami postanu takvi. U tome pomogne i shvatanje da je sve u "ovde i sada" i da nema ništa izvan toga.
Da li su iskreni i pošteni ljudi zaista nemoćni? Da li se može nešto učiniti da društveni sistem i medjuljudski odnosi postanu humaniji? Ako može, šta? Gandi i Tolstoj su shvatili suštinu problema i dali odgovore: "Budi promena koju želiš da vidiš u svetu." "Svako misli da menja svet, a niko ne misli da menja sebe." Nažalost, malo ljudi ih primenjuje i shvata njihov značaj. Brži smo na osudi nego razumevanju jedni drugih.
Maska grubosti se najčešće nosi radi samozaštite. Napada se u strahu da se ne bude napadnut. Ko je siguran u svoju inteligenciju neće se podsmevati drugima. To čini samo neko ko strahuje da se ne otkrije njegova neadekvatnost i zbunjenost. Sujetom ljudi najviše ranjavaju i sebe i druge.
Dok se ljudi ne otvore i ne dopuste da ono najlepše i najvrednije u njima cirkuliše tako što ga poklanjaju sebi i svetu neće biti pomaka ni promene. Za to trebaju heroji koji će to prvi uraditi; koji će iza spoljašnje okorelosti u drugom nazreti strah, bol, razočaranja i duboko potisnutu čežnju da bude prihvaećen i voljen.
Ima dosta traumatizovanih ljudi, a da im nikada nije ukazana stručna pomoć. Sve to ostavi posledice. Ispočetka će ga gledati podozrivo i s nevericom. Trebaće vreme da se uvere da je iskren da bi se i sami polako počeli otvarati.
Iako to izgleda opasno, jer postoje i bolesni ljudi koji su ogrezli u zlu i od kojih se treba zaštiti, i tome se može doskočiti jasnim granicama tolerancije i opreza. Zbog takvih je Isus i rekao svojim sledbenicima: "Evo, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi!
