Ne tuguj, maleno moje
Leteće orlovi nad stepom i kad nas ne bude bilo.
Ne plači, ljubljeno moje.
Šapat jablana i breza doneće ti pesmu ovu.
Naša se ljubav suzama ne slika.
Osmehom oboji dane bez mene,
za našu bajku jedan je život malo.
A ja, ja ću polako tamo gde put me vodi. .
U novom životu prepoznaćeš me lako.
Nosiću odsjaj tvog imena u očima.
I jedan božur crveni, kao krv stepskoga vuka.
Ne tuguj Kaćuša.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Fyodor Dostoevsky: "Hoću sada da vam kažem, gospodo, da li vam je stalo da čujete ili ne, zašto nisam mogao ni da postanem insekt. Svečano vam kažem da sam mnogo puta pokušavao da postanem insekt. Ali nisam bio ravan ni tome. Kunem se, gospodo, da je biti previše svestan bolest - zaista teška bolest."
Nepravilna verzija: "Kunem vam se da je preveliko razmišljanje bolest, prava, istinska bolest."
- Naravno da nije uvek lako i prijatno biti misaono biće i videti patnju, nepoštenje i probleme. Medjutim, bez toga nije moguće pronaći način njihovog prevazilaženja ili bar ublažavanja.
Dok se dobro ne razluči od zla i dok se ne shvati njihova razlika ne može se ispravno delovati, odnosno znati šta vodi blagostanju, a šta doprinosi još...
Zapostavio sam blog. Jedn tekst za osam godina, ako sam dobro primetio... Ali, nisam zaboravio na blog. Jednostavno, tako je to kad počneš da radiš kao novinar, pa ti svakodnevno pisanje toliko vremena oduzme, da te mrzi da bilo šta drugo pišeš. Kao, nemam vremena, a u stvari igram igrice u slobodno vreme.
Јуче сам цијели дан ,,ходала по докторима". Прво код ортопеда. Каже да РТГ снимак не показује ништа због чега би моје драго кољено мене могло да боли. Океј, с обзиром на то да ме свакако више не боли, претпоставићемо да је било искочило, и да је сад ускочило назад на предвиђено мјесто. Онда сам била код неуролога. Нисам била сама. М је ишао са мном. Има и он исту дијагнозу ко и ја, али његова спава. Углавном, хтјели смо да причамо са докторицом о беби. Није докторица рекла ни да ни не, само нас је матирала статистиком. Заправо је само изнијела статистику коју смо и М. и ја отприлике знали. Ја више. Навела је неких десетак разлога зашто не би било паметно да окушамо срећу са бебом. Ризик за бебу, ризик за мене, ризик за М ако престане да...
Moje misli titrave iz `agiografije
-----------------------------------
ŠTA UČINITI KADA U DUŠI OSETIŠ DA TE SABLAŽNJAVAJU OČI
-----------------------------------
Još u škripavo-žuljajućim skamijama bogoslovije »Sveti Arsenije Sremac« u Sremskim Karlovcima nekakav čudnovat, kao plima nadolazeći, bujajuće-nadimajući i zagrižljivo-titrajući, nemir u duši, ali i veliku, neopisivo veliku, želju raz-uma da se iskobelja iz tih od straha satkanih okova i to nekako, zdravorazumom logikom, raščivija i tek onda prihvati ili odbaci, mi je zadavala pomisao na način, razlog i pastoralno-didaktički smisao odabira »kanonskih knjiga« Svetog Pisma – kao da je neko, namerno zlonamerno, želo da hrišćane drži u velikom strahu. Da li je to bilo, namerno...
I tako, lutajuće i život shvatajuće olako, nađoh se jednom prilikom, pre nešto više od desetak godina, u Muzeju umetnosti u Filadelfiji. Od stotine izloženih slika, jedna mi privuče svu pažnju. Scena koju videh pred sobom mi je intimno, baš onako leptiravo u donjem delu stomaka, poznata i zato poželeh da je pravilno shvatim, oku iz inata. Na slici zvanoj »Le marché, Gisors« (Tržnica, Gisors) francuskog impresioniste Camille Pissarro-a, žene sa sela, u širokim suknjama i sa maramama, građanima Gisorsa prodaju sveže povrće i voće. Svojstveno impresionizmu, nema tu oštrih detalja za koje se posmatrač može "uhvatiti", niti je to analiza karaktera lica, niti verodostojna ilustracija prostora. Ono što ostavlja dojam je sveukupna energija...
-Hoš' se ti za mene udat ili ćemo mi vako' do smrti?
-Hoću bolan' al šta si zavro ko june! Pa tvoja sam jadan nisi bio,tvoja i Božija!
-Ama znam,nego volio bi te gledat i naveče' i ujutru i u podne i u ponoća!
Nekada davno ovako su se obećavali mladi u Mostaru, kleli su se na vječnu ljubav na Partizanskom groblju,ispod Starog Mosta, na sredini Kujundžuluka,oko robne kuće "Hit"...i s tim je i grad odisao nekom posebnom čarolijom!
Momci su prilazili djevojkama, a one vrtile uvojke stidljivo gledajući u pod s blagim osmjehom na licu!
E Bože kako lijepo bijaše!
Umazah svoju dragu tada onom najboljom šampitom iz ABC-a a ona mi iz bijesa reče: E neš ti mene vrtit kako ti možeš,i neću s tobom večeras na muziku u Hotel Mostar!
Pogledah...
Horace (Quintus Horatius Flaccus): "Razum i mudrost su ti koji oduzimaju brige, a ne mesta koja pružaju širok pogled na more."
- Nesumnjivo. Jedino se njima i pronalazi rešenje. Ipak, i ambijent nije bez značaja. Boravak u prirodi pomogne da se um rastereti i lakše dopre do mudrosti koja razbistri misli.
-----------
Epictetus: „Nemoguće je da čovek nauči ono što misli da već zna.
- Čovek s predubedjenjem nije spreman da razmatra činjenice.
------
- Sadašnji moment nije nikada isti, već je neponovljivi doživljaj stvoren od misli pokrenutih unutrašnjim i spoljašnjim zbivanjima. Kroz njih se sve dešava i postoji. I sadašnje i prošlo i buduće.
-----
Ernest Hemingway: "Najbolji ljudi poseduju osećaj za lepotu, hrabrost da rizikuju...
Večeras,još samo večeras.
Dopusti da snovi galopiraju slobodni.
Večeras,još samo večeras.
Nacrtaj osmeh na moje umorno srce.
Večeras,još samo večeras.
Veruj da sve bajke imaju srećan kraj.
Večeras,još samo večeras
Naruči od uličnog svirača onu našu.
Večeras,još samo večeras.
Ljubi me kao da...
Trošim sama, posebne dane, slikane za posebne osobe. Pitam se, da li previše očekujem? Da li treba da sačekam da prođe još jedan krug, pa da se uključim u igru?
Vojnik, naviknut na poraze i ožiljke...još jedan i ne primećujem. Ipak, lome me ovi dani, ne znam koliko još snage imam. Svako novo razočaranje mi pulsira u glavi i znam pući ću kad-tad.
Ne umem objasniti osećanja koja me vode, ne umem pronaći reči za njih, ne umem biti drugačija nego što jesam. Ne umem, niti pokušavam.
Većina odluke prepustim onoj devojčici, koju snažno čuvam u sebi.
Nisam sigurna želim li igrati ovu igru, ali ona me ubeđuje da je ipak sačuvala magičnu prašinu u svojim džepovima. Verujem joj.
Pustim vetar da mi se igra sa kosom, zatvorim oči, pustim sunce da mi...
Сусрет, много година касније
Чудан је живот.
Први пут сам је видео 1984, или '85-е; знам то, јер сам је видео у аутобусу, којим сам ишао на тадашњи посао.
Био је то први јутарњи полазак, нешто мало после 5 ујутру; радно време од седам, а преко целог града, па ти види… Претешко; хладно, мрак, неиспаваност, већ си до пола уморан док стигнеш, а тек треба радити.
Али, такво је било време, а није ни битно; прича је о сасвим другој ствари.
Хладноћа и гурање људи, стајање, све те то држи будним; гледаш, онако сањив, смрзнут и нерасположен- лица људи при мутном светлу купе- лампи, оних неколико, колико их уопште ради. Уморна, туробна лица људи са маргине, осуђеника без изрицања пресуде, кривих јер су приморани да живе. Нема ту много...
"Hoćemo li da popijemo po jednu?"
"Naravno, ne ženim ja sina svaki dan, red je."
"Šta ćemo?"
"Ti biraš."
"A tradicija? Znaš ono kad otac otvori rakiju, koju je zakopao onog dana kada mu se rodio prvenac? To ništa? Nisi imao vremena za mene, od kafane."
"De, de, neće da je baš bilo tako a i da je bilo, bar si naučio da budeš samostalan. Nisi ni svestan koju uslugu sam ti učinio. Uostalom šta ti je nedostajalo, imao si sve."
"Nisam imao roditelje."
"Pa si se jadan iskompleksirao, ajd pusti to nego trkni do podruma. U onom loncu, u kom ti baba kuva sarmu, je bokal rakije. Nije baš da je tvoj vršnjak ali poslužiće."
"Kakva si ti štekara matori."
"Ne kukaj da se ne predomislim."
"Živeli! "
"Živeli!"
"Voliš li je?"
"Naravno da je volim...
Grlio sam brezu kao tuđu ženu.. (Jesenjin)
Prolazio sam tako doduše zastarelim ali najpouzdanijim modelom traktora IMT 533 tuđom njivom jer je tu bila jedna jako zgodna prečica do moje kuće.. kada sam je ugledao. Ih... leptirica moja jedra.. Osmehivala se i mahala mi. Na trenutak sam bio pogubio gps podatke iz konzole a shazam prestade da traži ime pesme.. i muzika stade...ali je od tog trenutka počela neka sasvim drugačija.
- Čija ti ti lepotice? Nisam te viđao pre u selu? Jeste da je jako selo 300 kuća.. ali ja obično ne pratim dešavanja. - upitah..
- Ja sam mamina i tatina.. što pitaš? - odgovori leptirica.. pa me pogleda onako ispod obrva.. vragolasto i nepoverljivo. - Nikad pre nisam videla takog junaka na traktoru... jel imaš...
Изгледа да је судбина Словена, нарочито православних, да презиру, гаде се и ниподаштавају све што је оригинално њихово ( наше), а да без икакве резерве и потпуно некритички прихватају све што је страно. ( Срећом не сви).
Чак и у оним случајевима кад је домаће, сјајно, и стотину пута боље, дубље, истинитије и лепше, увек се пати за страним, макар и површним и безначајним, само ако је упаковано у одговарајућу амбалажу. Од увек и скоро без разлике. Чак и кад са друге стране долази отворена мржња и омаловажавање.
Баш онако како су на Руском Двору говорили међусобно на француском језику, у тренутку кад је Наполеонова војска, покупљена у 12 држава спаљивала руска села на свом пљачкашком походу на Русију. Или на пример, како је Бакуњин...
Pristan na obodu Panonskog mora.
Tamo gde Dunav lenj promiče,
ne znajući da se odluči za jednu od dve ljubavnice.
Čas se mazi sa onom gročanskom bujnom - kao zemlja iz koje se rodila，
a čas je sa onom banatskom - veselom i lepršavom.
A Dunav ko Dunav -moćan i jak,
plovi snovima lađara i putnika namernika, neosetljiv za ovozemaljske svakodnevice.
U zaleđu - zemlja. Potomak one na kojoj je rasla jabuka Evinog greha.
Putevima izbrazdana, istim onim kojim se, od početka vremena，krecu narodi i vojske. I pamti.
Onima retkima ispriča priču kao zavet trajanja. Mračnu kao noć, crvenu kao krv ratnika,
zlatnu kao zito banatsko kojem je čuvar;
plavu kao nebo kojim se pokriva;
i purpurnu kojom su blagosloveni ljudi koji ostaše na njoj.
Ako...
Zapamti, srcem žive samo oni hrabri.
Oni što umeju, vetrom da se igraju.
Oni što umeju, suncem da se smeju.
Oni što umeju, vodu da ukrote.
Oni što umeju, zemlju da oplode.
Oni šetaju između svetova.
Jer ne pripadaju nikome.
Ako sretneš nekog takvog,
a ti mu se pokloni.
I ćuti, samo ćuti.
Pokušavam da se setim kada sam prestao da se radujem snegu. Da li je to bilo one godine kada sam počeo da pušim i bio duboko uveren da me od oca ukradena cigara uvodi u svet odraslih? Ipak, priznaćete, odrasli se ne grudvaju. Da li je to bilo one zime koju sam proveo na relaciji Banovo brdo-Grocka, više hodajući, nego vozeći se? Mladost nije bila dovoljna da ubije vonj sirotinje u prepunim autobusima, koji je nagoveštavao današnje dane. Možda one zime u Sloveniji, pod šatorom na završnom terenu puka veze, ili one slavonske, koju sam proveo u besmislenom ratu bez pobednika? Tranzicione zime su sa sobom nosile odgovornost oca porodice da obezbedi hranu i ogrev za svoj porod, po svaku cenu. Onda...onda mi više nije bilo bitno. Deca su...
Mučim se danima da otkucam nešto ali ne ide.
Probam prvo ono veselo, ali neće osmeh da poteče, mojim prstima. Ima toga puno, no mi se nekako neda. Sramno je smejati se danas i ovde zemlji Srbiji.
Ni tužno neće iz mene, savilo se oko duše, steže i guši ali neće napolje. A nije ni pristojno, svojim ponorima gasiti radost onih koji žive danas i ovde, u zemlji Srbiji.
Ni besan više nisam, ni čašu da razbijem, ne umem. Grku reč da ne rečem jer i previše grkih, danas i ovde u zemlji Srbiji.
Istina i laž se ispreplele, da razlučim ne umem.
A laž da pišem, neću jer laži je previše,danas i ovde u zemlji Srbiji.
Tmuša neka popanula, tupost srca me boli.
Ni smeha, ni tuge, ni besa ni istine nema više.
Prazninom odzvanjaš, Srbijo.
Opet je jutro
I opet mrak
I sve je isto
Samo malo starije
I malo je kraći život ovaj
Što topi se kao sneg
Na januarskom lažljivom suncu
Koje je prevarilo
I visibabu i kukurek
I zelenu travu
I usnulu šljivu
I maslačak žuti
I kraj se bliži,
a lepo je...
Jovan Genevajn JovGen "JUTRO" 20.01.2023. God.
U 21. veku je najgore što ljudi ne umeju drugačije sem da odu u krajnost. Tako je recimo...
👉 Moderno roditeljstvo imalo za cilj da slušaš potrebe deteta ali ne da stvoriš debila.
👉 Feminizam je imao za cilj da žene dobiju svoja prava ali ne da preziru brak.
👉Estetske korekcije su imale za cilj da se poprave nedostaci, ne da ljudi izgledaju kao da su pobegli iz Madam Tiso.
👉Motivatori su imali za cilj da ohrabre ljude da ništa nije nemoguće kad se trude, ne da leže i čekaju da im nepoznati stric ostavi milijarde.
👉Prihvatanje tudje seksualnosti je imalo za cilj da prihvatimo onog ko je drugačiji, ali ne da deca sama biraju kog su pola kad napune 18 godina.
👉Religija je imala za cilj da nas približi Bogu, ne da postom i odlaskom u...
"Čovjek svojim mislima koje pretoči u riječi može da izražava svjesnost o nečemu, ali ima situacija kad doživi direktno iskustvo za koje nemože da nađe prave riječi.Primjera radi: “Opiši mi miris ruže“.Znači prema mom shvatanju, čovjek ima i drugu vrstu „čula“ kojima može da percipira stvarnost."
- Um, ego i misljenje se cesto isticu kao prepreke duhovnom razvoju. Smatram da takvo objasnjenje nije adekvatno i da proizilazi iz nerazumevanja njihove prave svrhe i funkcije. Ne samo sto su potrebni, vec su i vitalni elementi svesti koji omogucavaju duhovni razvoj u ovoj dimenziji.
Misljenjem se razmatraju pojmovi i ideje koje nisu uvek u vezi s telom. Cula su prijemni organi za signale/informacije koje se salju do mozga i uma gde se...
Лијепа и шарена птица, прва слика која је најавила раскошан таленат. Кикице и штафелај, напољу ластиш и цика а на мансарди десетине кантица и безброј четкица и штапића. Наравно и замишљено лице. У првоме реду на школској фотографији и са насмијаним директором. Трачак туге и гомиле признања, дјечије емисије на тв а чежња за другарицама све већа. Док пролази испред хаустора називају јој добар дан и они који слику нијесу видјели у животу. Понос и осјећај посебности осваја и вуче. Оцјене из других предмета некако се саме појављују у дневницима. Рада је национални понос и престиж, са њоме се хвале и они који је никада нијесу видјели. Мјесеци и године, бијенала и фестивали долазе један за другим. Награде немају мјеста на комоди, гурају се, и...
Ok, vrlo je bitno shvatiti da se ljudi ne mijenjaju.
Ne, ni zbog tebe ni zbog tvoje ljubavi, ni zbog toga što ćeš otići ako ne prestane s tim,
neće, jer sebe voli više.
Jednom je neko pametan rekao, sreće mi, sjećam se, kao da je juče bilo :
ne znači da te voli ni kad te upozna s roditeljima, ni kad te oženi,
ni kad ti djecu napravi,
Nego --->kad se promijeni zbog tebe.
Da ne bude da nam nije rekao, rekao nam je.
- U životu samo treba težiti da ti bude lijepo SAD. Jer ko ti garantuje da ćeš biti sretna sutra jer si i sama kreten, ( a znaš da jesi) i tvoja očekivanja i želje će se mijenjati iz dana u dan?
budi srećna sad i neka ti sad bude lijepo.
- Treba nekad i uvesti koju vježbu uz dijetu, jer defo me ova dijeta bez...
Starija žena je predala svoju bankovnu karticu blagajnici i rekla „Želela bih da podignem 10 dolara“. Blagajnica joj je rekla: „Za podizanje novca manje od 100 dolara, koristite bankomat.“
Stara gospođa je htela da zna zašto... Blagajnica joj je vratila bankovnu karticu i razdraženo joj rekla: „Ova su pravila, molim vas idite ako nema više pitanja. Iza vas je red mušterija.“
Starica je ćutala nekoliko sekundi i vratila svoju karticu blagajnici i rekla: „Molim vas, pomozite mi da podignem sav novac koji imam“. Blagajnica je bila zapanjena kada je proverila stanje na računu. Klimnula je glavom, nagnula se i sa poštovanjem joj rekla: „Imate 300.000 dolara na računu, ali banka trenutno nema toliko gotovine. Možete da zakažete termin i...
Bio sam prazno platno
Po kome da crtaš
Da oslikaš pa razmažeš
Igračka od papira?
Napravljena tek onako
Da se igraš senkama
Po zidovima svoje dosade?
Gomila slova?
Što se pišu i brišu?
Kako ti poželiš?
Koja u suštini ne znače ti ništa?
Igra reči iz dosade?
Dal sam bio ja za tebe stvaran?
Il si me izmislila?
Dala si mi tuđe ime
Oslikala tuđi lik po meni
Kopala mi po ranama
Izčačkala dušu
Rojevima otrovnih leptira
Vetrom njiihovih trulih krila
Rasplamsala nešto
Samo da ugasiš?
I oteo sam se tvojoj kontroli
pobunio
Probudio iz bunila slatkih bobica punih atropina
Teške glave
Izgužvan i zgažen
Teške,sažvakane duše
Sažvakane pa pljunute srži
S peplom u kosu
Krvavih prstiju
Raskopane kože
S gorčnom na usnama
Mamuran i zbunjen
Šta je bilo...
Ne želim da izgledam mlađe. Nemam nameru da falsifikujem krštenicu. O starcima, udarcima i botoksu neki drugi put. Obožavam svoju sedu kosu. Muka mi je od šezdesetogodišnjaka koji se očajnički trude da izgledaju kao svoji unuci. Celog svog života čekam da dođe ono doba mudrosti o kom sam čitao u knjigama. Ne interesuje me da ponavljam greške iz mladosti. Nešto mi nije nužno nanovo da sakupljam ta iskustva. Mnogo me koštalo a ja nemam više monete kojom bih platio svaku suzu prolivenu zbog hladnog ignorisanja, devojke koja mi se dopadala. Onaj razarajući bol kada shvatiš izdaju onih koje si voleo i indiferentnost vremena prema tome. Da se razumemo, volim ja svoje pogrešne izbore. Ne stidim se ni jednog jedinog blama a ima ih, verujte mi...
Helene Cixous: "Razmišljanje je pokušaj da se misli nezamislivo: razmišljanje o zamislivom nije vredno truda."
– Izjava lako može navesti na zaključak da je razmišljanje uzaludno i beskorisno pošto zamislivo nije vredno truda, a nezamislivo se ne može misliti. Ako se uzme u obzir logika iskaza takav zaključak (mišljenje) pripada jednoj od tih kategorija, pa je bezvredan.
Zamislivo je sve čega smo svesni. Čega nismo ostaje u sferi nesvesnog. Medjutim, pošto izmedju nesvesnog i svenog postoji stalna interakcija, nesvesno prelazi u svesno. Što je sada nezamislivo vremenom postaje zamislivo. Dokaz su mnogobrojna dostignuća koja su u prošlosti bila nezamisliva.
U toj transformaciji značajnu ulogu ima razmena informacija. Svaki čovek zna...
George Gurdjieff: "Uzmi razumevanje Istoka i znanje Zapada - i onda traži."
-Drugim rečima, sjedini intuitivno s racinalnim da bi misao bila celovita na putu ka istini. I nauka i duhovnost je podjednako značajna i korisna. I jedno i drugo je produkt ljudske svesti i razumevanja, pa ih nije mudro odvajati isto kao ni levu ni desnu polovinu mozga. Obe su potrebne da bi pravilno funkcionisao.
----------
Alexander Pushkin: "Lukavstvo nije dokaz pameti. Ima glupana, pa čak i ludaka, koji su izvanredno lukavi.
-Da li će neko biti lukav ili mudar ne zavisi od pameti nego od karaktera. Nepošteni ljudi su podli i lukavi, dok su dobri istinoljubivi i mudri.
--------
Confucious: "Ako mrziš nekog onda si poražen od njega."
- Ne od njega...
"Put ka istini ne postoji. Postoji istina i postoji laž. Vi birate Šta želite da ali pre toga spoznajte sebe da bi jasno mogli da vidite koja sila upravlja vama dobra ili zla. Nema tu puta."
- Ako se nešto shvata drugačije i nije jasno dobro je reći i tražiti objašnjenje. I to je jedan od puteva ka istini i adekvatnijem razumevanju.
"Spoznaj sebe" je ključno. Ukazuje da je u nama svesni život kroz koji sve spoznajemo. Različite misli i osećanja (sile dobra i zla) svedoče da kroz svest deluju različiti nagoni. U zavisnosti koji nagon biramo zavisi i kakve misli formiramo, odnosno kako shvatamo sebe i svet u kojem živimo.
Naša subjektivnost ili unutrašnji, psihički život se sastoji od ideja, nematerijnih pojmova, osećanja i impresija...