Helene Cixous: "Razmišljanje je pokušaj da se misli nezamislivo: razmišljanje o zamislivom nije vredno truda."
– Izjava lako može navesti na zaključak da je razmišljanje uzaludno i beskorisno pošto zamislivo nije vredno truda, a nezamislivo se ne može misliti. Ako se uzme u obzir logika iskaza takav zaključak (mišljenje) pripada jednoj od tih kategorija, pa je bezvredan.
Zamislivo je sve čega smo svesni. Čega nismo ostaje u sferi nesvesnog. Medjutim, pošto izmedju nesvesnog i svenog postoji stalna interakcija, nesvesno prelazi u svesno. Što je sada nezamislivo vremenom postaje zamislivo. Dokaz su mnogobrojna dostignuća koja su u prošlosti bila nezamisliva.
U toj transformaciji značajnu ulogu ima razmena informacija. Svaki čovek zna nešto što drugi ne zna. Novi podatak inicira razmišljanje i počne se misliti što se do tada nije mislilo. Tako se dublje prodre u nesvesno i proširi granica zamislivog, jer nedostupno i nepoznato postaje dostupno i spoznato. Zahvaljujući mišljenju stalno učimo. Bez njega ne možemo ništa razumeti.
Čak ni osećanja. Njihova sažetost i snaga je neshvatljiva. Da bi je objasnili mora ekspanzirati u umu kao razloženost misli. Tek tada postajemo svesni šta stvarno osećamo, shvatimo karakter osećanja i donosimo odluku šta da činimo njima.
Ne slažem se time da razmišljanje o zamislivom nije vredno truda. Naprotiv. Rekla bih da se ne primenjuje u dovoljnoj meri i da je to jedan od razloga što mnoge mogućnosti ostaju neiskorišćene.
Razmišljanje je pokušaj da se shvati neshvaćeno i nepoznato polazeći od shvaćenog i poznatog. To i jeste razlog što se njime stalno čini pomak i što je neophodno ukoliko se nastoji dublje prodreti u neistraženo i otkriti nešto novo.
– Izjava lako može navesti na zaključak da je razmišljanje uzaludno i beskorisno pošto zamislivo nije vredno truda, a nezamislivo se ne može misliti. Ako se uzme u obzir logika iskaza takav zaključak (mišljenje) pripada jednoj od tih kategorija, pa je bezvredan.
Zamislivo je sve čega smo svesni. Čega nismo ostaje u sferi nesvesnog. Medjutim, pošto izmedju nesvesnog i svenog postoji stalna interakcija, nesvesno prelazi u svesno. Što je sada nezamislivo vremenom postaje zamislivo. Dokaz su mnogobrojna dostignuća koja su u prošlosti bila nezamisliva.
U toj transformaciji značajnu ulogu ima razmena informacija. Svaki čovek zna nešto što drugi ne zna. Novi podatak inicira razmišljanje i počne se misliti što se do tada nije mislilo. Tako se dublje prodre u nesvesno i proširi granica zamislivog, jer nedostupno i nepoznato postaje dostupno i spoznato. Zahvaljujući mišljenju stalno učimo. Bez njega ne možemo ništa razumeti.
Čak ni osećanja. Njihova sažetost i snaga je neshvatljiva. Da bi je objasnili mora ekspanzirati u umu kao razloženost misli. Tek tada postajemo svesni šta stvarno osećamo, shvatimo karakter osećanja i donosimo odluku šta da činimo njima.
Ne slažem se time da razmišljanje o zamislivom nije vredno truda. Naprotiv. Rekla bih da se ne primenjuje u dovoljnoj meri i da je to jedan od razloga što mnoge mogućnosti ostaju neiskorišćene.
Razmišljanje je pokušaj da se shvati neshvaćeno i nepoznato polazeći od shvaćenog i poznatog. To i jeste razlog što se njime stalno čini pomak i što je neophodno ukoliko se nastoji dublje prodreti u neistraženo i otkriti nešto novo.
Poslednja izmena:
