Priručnik za Krstarenje
A) Izaberi forumašicu kojoj želiš da se udvaraš, ne obraćaj pažnju šta drugi ljudi kažu, kao na primer „ona tamo je lepša”...
B) Znaj kako da joj se približiš: forumašice su često viđene iz daleka-lepe, interesantne, pune izazova. Ali šta se desi kada ih vidiš uživo? Zato isprobaj sve ...
C) Uči od nekog bez obzira koliko se jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je imao isti san pre tebe i ko je ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju.., ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može mnogo pomoći.
D) Viđene izbliza, opasnosti su lakše za kontrolisanje. Kada počneš da se udvaraš forumašici svojih snova, obrati pažnju na okolinu, uočićeš zamke i načine da ih zaobiđeš.
E) Forumašica se menja, zato uživaj u...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Mi smo poput nebesa koja su oduvijek bila rastvorena istočno od raja, mi smo dvije biblijski izbjegle riječi, samo dva preživjela slova. Mi smo uistinu nebesnici ili njihova slika u koju staje sve. I vječna usporedba, možda odredbenija od svoga identiteta. Mi smo najbliže svemu i najdalje sebi u istom trenu, jer smo od početka radosni vodopad koji zalijeva klicu tragičnosti i uzaludnosti traganja. Napokon, nas se najbolje vidi kad nas nema, nas se najbolje čuje kada šapućemo. I razumije nas se najbolje kada izgovaramo besmislice. Mi smo dakle; obnova jezika nebeskog kojeg nismo svjesni i koji je drugima nepoznat, mi smo u zagrljaju najveća tajna na svijetu, zagonetka svaki put drugčija. Pjesma o nama je vazda suprotna i suprotiva...
Zavejan
Okovan i sputan ledom
tupog pogleda u negde zurim
praznih
izbledelih očiju
inje u kosi više se ne topi
puštam da me prekrije
da me sakrije od sveta
da me obmota moržanina kosa
te bele
svilene vlasi
poput paučine na mrazu
okićene kapima sleđene rose
neće ugasiti plamičak
koji držim u ruci
čuvan za tebe
Da se već jednom ugasi
to želiš zar ne?
Ali ja to ne dam
da led uguši taj poslednji ugarak
koji tihim
slabašnim plamienom idalje gori
da ne postane pepeo idalje se bori
uporno ga krijem dlanovima
on spaljuje kožu
i boli
a bol prija
govori da sam idalje živ
da idalje osećam nešto
da led nije odneo sve
da nešto je ostalo ipak
još živo u meni
Taj slabašni plamičlak
to je feragnment tvoje duše
koji sam ukrao
u zamenu za svoju...
Pod istim suncem sanjamo snove
ti svoje, ja svoje.
Iz istog neba po nama liju jesenje kiše
jedno od nas ih voli manje, jedno više.
I iste nas boli bole.
I isto nam srca vole.
I mada nas sudba baci
na dvije različite strane
saznanje da postojiš ti
srećom mi boji dane.
A da smo kojim slučajem mi
života naših staze ukrstili
pod ovim istim suncem
ti i ja
sanjali bi isti san,
a za jesenje kiše ove
bio bi nam dovoljan
samo jedan kišobran.
PROFESOR JERMAN
----------------------
(Čovek koji me je naučio da sam se u ljubav prema mudrosti do ušiju zaljubio)
----------------------
Kada me je dobri, veoma mudri, kao čovek veoma blagi, a kao profesor veoma zahtevni, strogi i nepopustljivi – zahtevao je od svojih studenata znanje, trud i predanost nauci, a ne šarlatansko izmotavanje, lenčarenje i uzgrednost otaljavanja kvazi znanja, dan pre mog odlaska na najelitniji univerzitet za klasičnu filologiju i filozofiju u to vreme – Univerzitet u Padovi, bila je nekakva razmena studenata i ja, kao najbolji student na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, sam u tu reku ponornicu tako upao posle treće godine studija na katedrama za klasičnu filologiju, filozofiju i slavistiku na tom...
Moje misli titrave iz `agiografije
-----------------------------------
ŠTA UČINITI KADA U DUŠI OSETIŠ DA TE SABLAŽNJAVAJU OČI
-----------------------------------
Još u škripavo-žuljajućim skamijama bogoslovije »Sveti Arsenije Sremac« u Sremskim Karlovcima nekakav čudnovat, kao plima nadolazeći, bujajuće-nadimajući i zagrižljivo-titrajući, nemir u duši, ali i veliku, neopisivo veliku, želju razuma da se iskobelja iz tih od straha satkanih okova i to nekako, zdravorazumom logikom, raščivija i tek onda prihvati ili odbaci, mi je zadavala pomisao na način, razlog i pastoralno-didaktički smisao odabira »kanonskih knjiga« Svetog Pisma – kao da je neko, namerno zlonamerno, želo da hrišćane drži u velikom strahu. Da li je to bilo, namerno...
'' Nedavno sam nešto otkrio: pravi prijatelji su uz nas kada nam se dogode lepe stvari. Drže nam palčeve, raduju se našim uspesima. Lažni prijatelji se javljaju samo kada nam je teško, tužna lica, 'solidarni', a zapravo ih naša patnja teši u njihovim bednim životima.''
Paulo Coelho
- Ima i toga, ali ima i slučajeva da lažni prijatelji u teškoći "ispare." Ne pojavljuju se da se ne bi tražila neka usluga od njih. Kada sve prodje i kada je dobro, evo ih da proslave.
Pravi prijatelj dodje kada je teško, ne da bi se nasladjivao našom patnjom, već što mu je iskreno žao i što se saoseća s nama. Tu je da podrži i pomogne ako može. Uz nas je i u dobru i u zlu. Ponašanje ljudi može biti personalno, a situacije kompleksne zato treba uzeti u...
Dolaze tiho,
noćni strahovi,
gaze moju senku
sa svojim finim, mekim stopalima,
pokrivaju prašinom od uzdaha starih uspomena,
moje snove.
Koža puca
natečena od osećanja
koja ne mogu da izađu iz okova mojih misli.
Svet bi trebalo da zna za njih,
ali ja govorim drugim jezikom.
Mogu stvoriti ton
koji će igrati na granama velikog hrasta,
ali ne mogu da podelim taj osećaj.
Zato,
ti,
koji hodaš po dugi,
proširi spektar boja za još jednu,
i zagrli novo sunce,
ukloniti sloj magle i oluje,
razbij kamen i nađi u njemu cvet,
koju ćeš ponosno nositi na prsima.
Možda ćeš osetiti miris,
kad dodirneš hladnu ruku,
uspori,
dok tvoj dah diše u meni
toplo krzno zagrljaja obasjaće nas snom.
Kažu da vec postoji tema škola dojenja ali nije škola dojenja Baba Bebe
Moje je škola najbolja , ipak je Baba mnogu decu tako odranila i nemojte veštačko mleko
Klis je stara igra koje se verovatno više niko i neseća. A i zašto bi? Ko se danas igra štapovima kada ima tako puno “lepih” igara na računaru ili mobilnom telefonu. Da, samo što ove “nove igre” nemaju društveni karakter, a deca ( ljudi ) igrajući njih, polako ali sigurno se otuđuju. {to se mene tiče, ja ću se klisa sećati jako dugo. Bilo kako bilo, idemo ispočetka, dakle klis.
Tog proleća, sada daleke 1984 godine iz nekog razloga trebali smo da posetimo kroz praktičnu nastavu jednu trafo stanicu. Trafo stanica se nalazila van grada, a mi smo trebali da se sami organizujemo i stignemo tamo negde oko 6.00. Znate li šta znači za jednog tinejdžera da ustane u 5.00 i stigne na ugovoreno mesto. Šok. Pa ko još ustaje tako rano, sem matorih...
Некако мали простор, невелики географски а посебан по доста ствари. Збијен на ускоме планинскоме простору, узима себи за право да лако дијели оцјене и пресуде. Наравно да са таквим ставом долази до подјела, које се квалитетом наметну као неке истинске и суштинске. Можда је то и тачно. Сам, додуше у некоме своме облаку имам другачији доживљај. Поменух ''квалитетом'', наравно да ту није ријеч о квалитету него о копмлексности самих ставова. Таквим ставовима не фали догађаја и датума, упоређивања са другима или налажења историјских паралела, напротив. Пуни су и исцрпни наводи који поткрепљују такав поглед. Опет тумачећи их са дистанце и личне и историјске, имају неку другу врсту тежине. Простор о којем говорим је оно што се данас налази у...
Samo vi spavajte...
Necu vise da spavam
Dane po suncanom hodu da brojim
Necu planine za odjeke da molim
Jedrenjake bez mora hocu
Sa vjetrom u ledjima
Danas hocu da vas ima
Tu oko mene ko u meni
Necu sa vama u uspomeni
Ulice prave paraju selom
Crteze duge
Svih ih je boja majko moja
Utopicu se u plavoj
Dubini tog mora
Sto sapce i ne cuti
Mora sto se na mene ljuti
Da sam danas crvena boja
Gdje pocinula bi glava moja
Onako luda sa trista cuda
Sto bi joj odredista odma dala
Cijela ta ravnica bila bi mala
Brodu jedra da da
Meni san ukrade
Da mi ono sto trzim da...
Baš sam primetila fenomen kako devojke danas vole manipulatore kretene lažove i neču da nabrajam mislim volele su one takove uvek ali ova nova geberasija je pošteno glupa one bi volele daje pošten dovar odan lep ali nebi takvog kao gotov proizvod nego bi po mogučnosti od masovnog ubojice ili kriminalca da pretvore u poštenog čoveka i da kažu dasu ga one promenile a akose iko menja tosu one gube samopoštovanje godine mladost radost i psihičku stabilnost više nije bitno daje čovek vredan pošten odan nego da ume da kaže sviđžaš mi se mačko potpuno si moderna i one padaju ko kruške ai kruške padaju kacu zrele a samo žene kacu zelene
Eto jenda ljubavna pesmazamog lepog Zorana volem njega volem i pečenku kao ion
Lepi snažan Zoki moi lepsi jedeš masti loj
Voliš svešta muški volu umešda popieš i ljubišeme golu
Aliništati nie tolikopo ćefu celo naše selo zna kaoštaje dobra pećenka
Može da bidne ćurkai svinja dokispod pečenke vatra tinja
Zoki i pečenka srcasu dva a utu pečenku volemi ja
U krošnju lipe
kao u kose djevojačke
uplete svoje prste vješte
pa pletenice od lišća lipi plete.
Kikoće se vragolan
u mirisu raskošnom se razbaškari,
a dolje ispod njega
na ljetnoj žegi rijeka ljenčari.
Potom se časkom do obale stušti
pa se rashladi valom što šušti
i tako krepak i svjež zbriše,
tek miris lipe u zraku
sjećanje na njeg' piše.
"Problem je u tome što su iskreni ljudi odbačeni dok su oni sa maskama voljeni."
- Da li je zaista tako ili je u pitanju prividno, površno razumevanje? Maska se nosi iz više razloga. Ako neko ne voli i ne prihvata sebe, jer nije svestan svoje prave vrednosti, traži ljubav spolja. Čini stvari suprotne vlastitim željama i potrebama samo da se dopadne.
Razlog može biti i manipulativnost i beskrupuloznost. Nosi se maska da bi se obmanulo i postigla korist. I u jednom i u drugom slučaju nedostaje autentičnost i osvešćenost. Takvi ljudi ne žive svoj život, već ga glume. Problem s glumom je što se kad-tad uvidi. Ko živi s maskom ne može ni sa kim uspostaviti dugoročne, iskrene odnose niti može biti istinski voljen i poštovan.
Iskreni...
art by magdalena radziej
Najava stvari koju trenutno pišem. Koju ću, nadam se, postovati ovde.
Ako bi me neko pitao zašto sam pristala na to zamislila bih se i bojažljivo odgovorila da je to bila kombinacija izazova i sazrevanja zacinjena sa eksperimentom i pitanjem šta će se desiti.
Ili možda faza ludila...
Uglavnom da sam svremena na vreme, dok se samostalno mazim, pomislila na trojku jesam ali vrlo vrlo retko. Da sam htela nisam nikad. Čak nisam ni pričala o tome. Jedan bivši u šali kao provukao pitanke šta mislim o tome a ja se kao ljutnula odakle mu ideja da priča sa mnom o tome.
Međutom moj dragi pre par godina, kada mi se veza učinila 100% vrh vrhova, onako suptilno i natenane kako samo to on ume, provuče priču o trojci i poseje seme "nemira". Ja sam ga uvwžbanim stavom otkačila na keca, ali seme je počelo da klija. Prvo...
Sedeo lepi Mihajlo na klupi u parku lepose dotero uske pantalone leptir mašna patike na špic lepa vrizura i tako on sedi i gleda o mobitela priđžemu lepotica
Dobardan lepi Mihajilo reče lepotica dobardan lepotice kaže Mihajilo zašto mise obračaš jesilime prepoznala sa timbera lepotice
Nisam lepi Mihajilo nemam timber jasam staromodna devojka
Otkud znaš onda moje ime lepotice nadamse dati nisi neka napasnica prijavićute miliciji alaj ćeš da sediš u zatvoru ra di mene
Nemoj molim te lepi Mihajilo mnogo mise sviđžaš ai živiš u mojoj zgradi alime nikada nisi primetejo jer vecno sedis na mobitelu ćulasam tvoju kevu kakote zove Mihajilo pasam tako zapamtila tvoje ime kaže lepotica
Znači tako stara namigušo nesamo da mene posmatraš i...
АДАМ
„Морао сам хитно да изађем на свеж ваздух, све ме гушило. Излетео сам из кафане остављајући збуњено друштво са којим сам до тада пио. Није ми их било жао. Нико од њих није био мој пријатељ, уствари ја нисам ни имао пријатеље, ови су се само трудили да се огребу за пиће. Сви су знали да сам лак на новчанику кад попијем али да Вам објасним околности које су претходиле "немилом догађају.“
„У понедељак сам, ваљда је то био понедељак, имао гомилу пословних састанака. До половине дана нисам више био сигуран да ли продајем или купујем, и ко је ту кога превеслао. Знам само да сам откупио неки шећер из Мађарске који се налазио на југу Србије и одмах га мењао за зимске гуме а њих сам извезао у Италију за кеш. Све у свему, био сам добар...
"Prednost naše vrste leži u sposobnosti da akumulirano znanje prenosimo generacijama. Najsporiji među nama mogu za par sati prikupiti ideje za koje je retkim genijima bio potreban ceo život da ih postignu.
Ipak, ono što je upečatljivo to je naš izbor tema za koje smatramo da su nam potrebne za obrazovanje. Naša energija je u ogromnoj meri usmerena ka materijalnim, naučnim i tehničkim temama, a udaljena od psiholoških i emocionalnih.
Mnogo brige zadaje pitanje koliko će sledeća generacija biti dobra u matematici; vrlo malo oko njihove sposobnosti za brak ili ljubaznost. Provodimo mnoge sate u učenju o tektonskim pločama i formiranju oblaka, a relativno malo da shvatimo stid i bes.
Pretpostavka je da emocionalni uvid može biti ili...
Primetilasam da ovde devojke samo kupuju svakakve veštačke kreme i šminke i šampone nemojte to deco nije dob ro jaču davam dam kučni recept za balzam za skidanje šminke sveje priridno
1 supena kašika pčeli njeg voska
2 supene kašike svinj ske masti
10 g margarina
1 supena kašika limunovog soka
Vrh noža sode bika rbone
6 kapi etericog ulja oranđžade
Otopitina pari vo sak mast i margarin napari
Zagrejati limunov sok i doda ti sodu bikar bonu
Kadje vosak mast i mar garin ne pretopao ane preladan umu titi limunov sok sa sodom i dobro umešati ako treba mikserom dokse sve nesjedini kadaje smesa ohlađžena dodati eterično ulje i dobro opet umešati
Namazati smesom lice i vrat te umočiti gazu u toplu vodu injome isprati kožu
Ovoj smesije rok...
Tebi, koja ispunjavaš moje dane svojim prisustvom
Tebi, koja razbijaš moj mrak svojom svetlošću
Tebi, koja mi pomažeš da živim, da preživim besmisleni život
Tebi, koja više brineš o meni nego o sebi
Tebi, zbog koje lakše preguram svaki dosadni dan
Tebi, zbog koje moja krv struji brže
Tebi, zbog koje sanjam snove lepše od bilo kakve stvarnosti
Tebi, zbog koje je ovaj blog
Тешки облак патње покрио ме велом
Ситна, хладна киша пробија до кости
Демони се сладе напаћеним телом
К'о Достојевски, Боже ме опрости...
"Osećaj da nas niko ne razume često je signal da smo zaglibili u teške životne teme. Ne kopaj nikada dublje nego moraš. Često je najbolji način rešavanja problema sadržan u tome da prihvatiš negativni ishod i kreneš dalje, bez pokušaja ispravljanja. "
(Nepoznati autor)
-Polovičnim poslom nije moguće postići najpovoljniji ishod. Zašto uopšte kopati ako se ne misli ići do kraja? Naravno da u životu postoje okolnosti koje su izvan našeg domena uticaja i koje moramo prihvatiti. Ali, postoje i takve na koje možemo i trebamo uticati. Tada se od nas zahteva maksimalno angažovanje i zalaganje, pa kopamo dok ne iskopamo ono zašto smo i počeli kopati.
Danica Radojkovic: "Za sve ono što nam se cini da je van nase moći vredi pokušati i uveriti...
Samo za moju forumsku porodicu, disfunkcionalnu ali moju :heart:
Umorim se s vremena na vrijeme. Zaista se umorim... Umore me ljudi.
Umori me vrijeme. Umorim samu sebe. U takvim mi trenucima ponovo
odjekne u glavi ona stara istina: ma nije ovaj svijet za mene. Nit sam
ja previše za njega. Pogrešno nakalamljeni jedno na drugo. Ali opet
smo tu. Čudna brate neka kombinacija.
Ukočilo me nešto. U duši. Bilo bi bolje da je u leđima, ali ajde de.
Ovako bar znam da sam živa.
Uvijek ima onaj jedan detonator. Nedavno sam ga opet ugledala.
Uzvratio mi je ranjenim osmijehom, osmijehom straha i samoće. U tom
trenutku ugledala sam sebe u njegovim očima: onu nevinu, zbunjenu
djevojčicu koja misli da je u sat vremena osvojila cijeli...
Kako se ono pišu pjesme
i hvata dašak proljetna vjetra
i sunčeva sjaja mlad trak
kako,kako se ono hvata zrak?!
Kako se ono šapat modre rijeke
i njegov veseo huk
kako, kako se ono može
začuti stihom šuštav mu zvuk?!
Kako se ono miris cvijeta
prospe po stihu k'o polen lak
kako, kako se ono slovom crta
proljećem obojen zrak?!
Eh , da mi je znati
proljeće nacrtati.
1.
pa, da vidimo dokle će da traje :)
Katlin je stajala na dohvat iza stolice. To nije bio tron, jer Eogan još nije bio kralj, a ako mu je blizanku za sve ove godine sasvim pogrešno procenila; možda to nikada neće ni biti. Tron se, naravno, nalazio u prestonoj dvorani, i na njemu je tokom kraljevskih banketa i primanja sedeo Aed, Eoganov otac. U zadnje ga je vreme retko viđala. Govorilo se da pod stare dane više zadovoljstva nalazi u postelji svoje poslednje miljenice, nego stolujući banketima. Poznavajući i miljenicu i bankete, Katlin mu je davala za pravo.
Feidlimid se nezadovoljno premestio s noge na nogu. On je uvek nešto vrljao nogama. Bio je najstariji na Eoganovom dvoru, i po pravu je trebao imati starešinstvo. Da nije bilo...
Obožavam da vozim Beogradom u predvečerje.
Saobraćajna gužva na tren utihne.
Oni koji se vraćaju sa posla već su u svojim stanovima
a oni koji idu u provod tek su počeli da se spremaju.
Društvo mi prave zakasneli taksisti koji jedva čekaju da parkiraju
i umorni vozači GSB-a koji dremljivo broje stanice do zavrsetka smene.
Svetla na prozorima se pale i iza njih počinje život.
Radosti,tuge,razočarenja,strasti,mržnje...svaka sudbina za sebe.
Tako blizu a opet tako daleko.
Uvek sam se pitao sta žele svi ti ljudi.
O čemu sanjaju? Čemu se nadaju i koga vole?
Možda bas u soliteru preko puta ljubav njihovog života provodi jos jedno dosadno veče gledajući turske serije a oni to ni ne slute odlazeći da uplate tiket u obliznju kladionicu.
Nadam se...