Možda sam ja posljednji romantik
što krišom čita Jesenjina
i krije ga ispod jastuka
kao klinka.
Možda sam ja zaista neozbiljna
kad u ovim godinama pišem stihove
i izmišljam neka nova proljeća
dok voštana dogorijeva svijeća.
Možda sam ja samo sanjar
što po navici izgovara zaljubljene riječi
možda su to samo laži
dok ja zborim o ljubavnoj sreći.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Osluhni pjesmu lastavice
sto vratila se sa juga
pogledaj nebo kako se plavi
iznad zelenog luga.
Udahni miris proljetnog cvijeta
što blagi povjetarac ga nosi
osjeti kako te zlatno sunce
prstima miluje po kosi.
Usudi se da pođeš
putem leptirovog leta
zastani da osjetiš
kako se iznova radja planeta.
I budi i ti dio rađanja tog
osjeti kako i u tvojim venama
buja nezaustavljiva rijeka života
dok rađa se nova ljepota.
Hannah Arendt: "To stalno laganje nema za cilj da narod povjeruje u laži, već je cilj da ni u šta ne veruje. Takvom narodu nije oduzet kapacitet za akciju, već kapacitet da misli i sudi. Sa takvim narodom možete da radite šta hoćete."
- Citat kruži internetom, ali mislim da nije originalan, jer je prisutna očigledna nedoslednost. Kada se oduzme kapacitet mišljenja i rasudjivanja oduzme se i kapacitet za aktivnost. Ljudi koji nisu u stanju da trezveno misle nisu u stanju ni da efikasno deluju.
Bez akcije nema promene. Zato se manipulacijom uvek nastoji uneti pometnja u misli. Iz nesredjenog i uspaničenog uma nikada ne može proizaći organizovana i produktivna aktivnost. Isto kao i uma koji je izgubio nadu i stekao uverenje da se ne može...
Сликарска четкица је плесала по платну вођена њеном вештом руком. Дивни пролећни пејзаж са платна је улепшао снежно, зимско вече. Веселе боје цветне ливаде су мамиле осмех. Задовољно је одложила четкицу. Било је касно. Прилично уморна спремила се за спавање. Провирила је проз прозор. Крупне пахуље су играле танго испод уличне светиљке. Сребрна белина је прекрила мирну и тиху ноћ. Још једном је погледала слику, насмешила се и ушла је у собу где је он мирно спавао. Ушуњала се у кревет сасвим тихо, да га не буди. Осетила је раскошни мирис његове коже. Мирисао је на пролеће. На цветну ливаду са њене слике, окупану топлим зрацима сунца. Боже како воли тај мирис, који у њој изазива потребу да га љуби, да га удише пуним плућима. Привила се...
„Da bi umetnost postojala ili bilo kakva vrsta estetske aktivnosti, neophodan
je određeni fiziološki preduslov – intoksikacija.“ Niče
Dženi Savil
Istina je da su se mnogi kreativni ljudi kroz istoriju odlikovali svojom nedopuštenom ili
skandaloznom naklonošću prema određenim narkoticima; međutim, pogrešno je
generalizovati da je ono što njihovom delu daje originalnost ili da su ovisnosti u koje
je svaki umetnik uvučen. Ne radi se o demonizovanju onih koji to rade, a to, zapravo,
ne stoji.
To je kao da kažete da nijedan doktor ne puši ili da heteroseksualni plesači ne postoje.
Ali ipak...
Poli
Godinama se borim za slobodu pasa koji se zlostavljaju vezani lancima i zatvoreni po kaveze, a koja im po Zakonu o dobrobiti životinja pripada ali s obzirom da zlostavljanje pasa odobravaju veterinarski inspektori i tužilaštvo Sombora a time su mi nacrtali metu na čelo, do ovoga je moralo doći (kriv sam jer se nisma branio):
Na tom youtub kanalu se nalaze ostali dokazi u vezi moje borbe...
Učionica je bila prepuna. Kako se bližio kraj školske godine, sa većinom dece su sve češće dolazila oba roditelja. Zakon je predviđao obavezno prisustvo jednog, ali nije bilo zabranjeno da dođu dva, a ako se desi da nekom detetu nijedan roditelj ne može da dođe, bilo je obavezno prisustvo bake ili deke. Stoja je još na početku godine zamolila roditelje da donesu stolice na sklapanje koje će stajati u dnu učionice i zauzimati manje mesta, pa niko nije stajao, već su svi bili za klupama, spremni za čas.
Kad je ušla i krenula prema katedri, svi su ustali u znak pozdrava, što već dugo nije bilo obavezno, ali je Stoja držala do pravih vrednosti. „Mora da se zna ko je učitelj, a ko učenik, ili roditelj, ili baka i deka!“ umela je da kaže...
Sjećaš li se dušo moja
naših davnih sastajanja
u proljeća ona davna
kraj mirisnih jorgovana.
Darovah ti dušo moja
svoje srce iz njedara
ko pupoljak iz džul bašte
da te miris njegov blagi
rujnom zorom tiho budi
da ti duša za mnom žudi.
Da me tvoje mrko oko
sa zanosom žarkim gleda
mojoj duši mira ne da.
Eh mladosti naša davna
i sva pusta obećanja
i u ljubav zaklinjanja
gdje ste sada
kad mi jadno srce strada
od čemera što se slio
u dušu se uselio
Gdje si sada dušo moja
da me ljubav tvoja liječi
od tebe mi niko preči.
Dođi dušo bar još jednom
ispuni mi zadnju želju
dunjaluče mili moj
smiri ovaj nespokoj.
U tvojim mrkim očima
izvor se krije bajni
u njem se duša napaja
ko srna sa šumskog izvora
jer ti si moja pjesma najljepša.
Ovdje su mili
noći duge
i čeznjom bez kraja
dani obojeni
ni sunce vise
ne umije da sije
bez tebe mili
kao da me nije.
I srce moje jecajuć bije
golemu čeznju
za tobom krije
bez tebe mili
kao da me nije.
Kao redov smjerni
brojim dan po dan
od čeznje ćilim
čekajuć tkam
biserna suza
svaka mu nit
jer bez tebe mili
nije mi bit.
Terence McKenna: " Imamo tehnološku moć, inženjerske veštine da spasemo našu planetu, da izlečimo bolesti, da nahranimo gladne, da okončamo rat; Ali nedostaje nam intelektualna vizija, sposobnost da promenimo mišljenje. Moramo se osloboditi uslova od 10.000 godina lošeg ponašanja. A, to nije lako."
- Problem je u potrošačkom mentalitetu, pohlepi i želji da se zadobije moć vladanjem. Dok se takvi nagoni ne prevazidju čovečanstvo se neće osvestiti ili imati jasnu intelektualnu viziju da se zalaže za plemenite ciljeve.
Neće dati prednost duhovnim vrednostima nad materijalnim. Jedino se poštovanjem moralnih principa može stvarati humanije društvo, spasiti planeta i život na njoj.
-------------
Leo Tolstoy: "Strpljenje je čekanje. Ne...
Interesantna i nesvakidasnja tematska oblast koja zasigurno nece imati veliko interesovanje,niti ce mozda u celovitosti biti shvacena kao ozbiljna tema.
Ali je valja ipak otvoriti i obraditi i diskutovati o njoj.Buduci da sam neko ko je vrlo hiper senzibilan um...i ima vrlo izrazenu intuiciju koju jos uvek u potpunosti ne razume skroz,ali uspesno je slusam i pratim i sve vise i vise kako starim razumem.O Astralnoj projekciji nisam znao skoro pa nista do pre nekih 12-13 godina.Za mene je to bila samo jedna rec jos uvek nepoznata i nerazumljiva.Nesto kao teorija o svemiru ili slicno.Zatim sam imao neke interesantne zivotne situacije koje su me navele da malo istrazim tu tematiku i vidim sta drugi imaju reci na tu temu.Sto prosecnih ljudi...
Necu mnogo nesto pisati o sremusu jer nisam niti travar niti lekar niti farmaceut.O sremusu se mnogo toga moze naci na internetu,youtube.No ja zelim podeliti svoja iskustva kako deluje sremus recimo na mene.Podstice probavu,smanjuje alergijske reakcije tokom sezonskih alergija,snizava pritisak,poboljsava kvalitet sna,smanjuje nadutost u stomaku i cisti krv i creva i jetru.Sremus je najbolji prirodni cistac organizma koji postoji.Dakako da imamo i zeolit,soda bikarbonu,divlji origano,maslacak,koprivu...ali sremus je specifican zbog alicin sastojka u sebi koji je izuzetni lekovit.Vrlo interesantna studija o sremusu je ta,da:bakterije,paraziti,gljivice...ne mogu stvoriti rezistenciju i otpornost na sremus nikada.Dok to nije slucaj sa...
Prica koju cu ispricati desila se 2018 godine.Fotografijom se bavim od 2011 godine...sto umetnickom sto komercijalnom sto stock fotografijom.Imam dosta kolega i poznanika i volim da se druzim.Posto sam cest gost u Novom Beceju...odlucio sam napraviti jednu organizaciju i plan za fotografisanje.Poveo bih vise osoba ali samo jedan kolega je bio zainteresovan i slobodan.Lokaciju sam odabrao veoma interesantnu za nocno fotografisanje.Lokacija srednjovekovna romanijska crkva ''Araca'' u trokutu izmedju Novog Beceja,Novog Miloseva i Basaida.Pre nego sto cemo krenuti...raspitao sam se kod lokalnih taksista u Novom Beceju kakav je put do Arace.Buduci da je taj objekat smesten oko 5km od kolovoza,a kise su neke padale pa sam hteo proveriti dal...
ponedjeljak, 13.02.2023. 08:14
Danas je sestriću Radošu dvadeseti rođendan. On je brucoš na elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Juče je imao težak ispit. Nakon njega sjeo je na autobus i jutros je stigao u Trebinje. Sad spava. Kad se naspava doći će kod ujka i bake. Stanujemo u istoj zgradi. Nas dvoje ćemo ga častiti kešom. Osym toga koopeeo sam moo: Pravoslavni molitvenik, knjigu: Sveti Teofilakt Ohridski - Tumačenje Jevanđelja po Luki i Jevanđelja po Jovanu. Knjiga je boli glava za pravoslavne vjernike. Velikog je formata, ima oko 540 strana. Nije filosofiranje, svako je može razumjeti.
Nikad me bolje kladža nije išla kao u posljednjih dvadesetak dana. U plusu sam oko 200€. Što je najgore čini mi se da sam pronašao način igre...
Stranice ovog foruma prepune su pesama Mike Antića.
Red je bar da se setimo da je na današnji dan 1932. rođen "večiti dečak",
izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, Miroslav Mika Antić!
Miroslav Mika Antić (14. mart 1932, Mokrin — 24. jun 1986, Novi Sad)
bio je srpski pesnik. U rodnom Mokrinu pohađao je Osnovnu školu,
gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije je upisao u Beogradu.
Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim
poslovima – bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja
bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista
„Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.
Tišina koja boli,
mučna tišina,
goruće suze,
sećanja koja ranjavaju.
Hoće li proći?
Vreme stoji.
Svako vreme svoju tugu ima,
a i tuga svoje vreme.
Sunđer za tugu.
Zaboravi, na kraju
sve je izmešteno, nestvarno,
tvoje opterećenje,
moja iluzija,
tvoje ego,
moja ljubav...
Нај значајнија и највећа српска песникиња је једна девојка. Она је заборављено Н.Н. лице. Непознато јој је име. Написала је само један једини стих. Један, али најважнији и најдубљи и њиме се небу примакла. Написала га је крвљу у Јасеновцу. Он гласи овако:
" НЕ КОС ДРАГИ ТРАВУ ПОКРАЈ САВЕ,
ПОКОСИЋЕШ МОЈЕ ОЧИ ПЛАВЕ".
А наш заборав и цинизам џелата и њихових синова, чини да њен гроб буде плитак. Плитики су наши гробови и иначе.
Ово овде нису строфе за љигаве и лоше
Већ за моје што се боре, дискретне хероје
За обичне ликове, искрене и добре
Што не намећу се много, али неће да се склоне
Јер када брод тоне увек прво пале мишеви
А капетани искусни на друге ће мислити
Живот зна да буде Титаник, усамљеник, изгнаник
Тад рађају се Титани, у невољи исправни
Ово овде нису коске за клинце да се ложе
Поруке просте да глупости се множе
Нема јефтине прозе, лоших трипова што возе
Прво звуче добро, а онда заврше к'о проблем
Ово овде све је лично, ми не продајемо приче
Комплекс не величам, већ ствари што су битне
Овде има рима свима клинцима за пример
За све усијане главе, да се охладе и смире.
За све моје људе много љуте и брзе
Што кад наиђу муке не могу да издрже
Филм им...
Почињала је нова школска година. Задубљена у свој свет корачала је према школи. У панталонама на трегере, шашавој мајци, старим патикама и са жбуном косе на глави личила је на дете које је побегло из вртића, а не на озбиљну средњошколку, најбољег математичара у граду и одличног ученика. У школском дворишту су се тискала добро позната лица, чекајући да се огласи звоно које ће отворити врата школе из које ће већина више бежати, него бити унутра. Док се поздрављала са свима имала је утисак да је неко посматра. Осећала је тај поглед. Нов и непознат. Нека сила је терала да потражи власника погледа, али га у гужви није одмах регистровала. Огласило се дуго чекано звоно. Кренула је ка улазу. На тренутак јој се учинило да је поглед прати. Нагло...
Dragi prijatelji širom Balkana, možda nismo savršeni, imamo mi svojih mana, većih i manjih,
može se reći da smo raznolikii. Ali zašto se u predhodnih desetak godina pretvaramo u amerikance?
Šta je loše u tome da budemo svoji i jedinstveni? Zašto u svakodnevnom govoru moramo da ubacimo makar nekoliko
američkih reči ili fraza? Zašto bez potrebe bacamo novac na restorane, kada su nas naši roditelji učili da skuvamo za sebe?
Ne osuđujem, ne mrzim, ali da sam željan Američke kulture, otišao bih da živim tamo. Probudite se braćo, ovo je BALKAN!
Mi volimo naše žene, ne delimo ih sa drugim muškarcima, "cuckoldry" fetiš može da se nosi odakle je potekao.
Nama žene posvećuju pažnju i nije im "ispod časti" da nam spreme ručak i čuvaju decu.
Mi smo...
Vetrovi su pokidali nebo.
Prosula se utroba po mome telu
I gutam vodu i jedem perje
Nebeskog besa.
Tamne zastore oblaci su navukli.
Sputali mi vid, ali nazirem.
Misle da se bojim, ali se osmehujem.
Pogrešno misle.
I ležim u polju
Grimiznih makova.
Kraj stotinu odrubljenih glava
Što pljuju po mom licu svoje seme
I stabljika slomljenih vratova
Što prave za mene
Od svojih trupla postelju.
Latice mi se umrsile u vlasi.
Pustile krv i obojile me-
Zlatno i grimizno.
I mirujem u mirisnu krv uronjena
I gledam skorelo blato ispod noktiju.
I...
Ne dirajte me.
Ne tražite me.
Umrla sam danas konačno
Pod senkom razjapljenog neba.
Poješću svo seme po sebi popljuvano,
Sačekati izdisaje sunca i izniknuti.
Biću i sama grimizni mak.
Z.D.
William Shakespeare: "Ako me voliš uvek ću biti u tvom srcu. Ako me mrziš uvek ću biti u tvom umu."
- Lepo zvuči. Medjutim, da li je zaista tako? Kada se neko voli onda nije samo u srcu, već i u umu i mislima. Tada misli postaju plemenite, pružaju ogomno zadovoljstvo, radost i ushićenje. Pogotovo kada je ljubav uzvraćena.
Mržnja je, takodje, u srcu. Ali, kao suprotna, teška emocija. Iz nje proizilaze destruktivne i okrutne misli.
Bez uma nema osećanja. On ih tumači. Kroz njega znamo šta osećamo. Kada se izgubi nismo svesni ni ljubavi ni mržnje.
--------
Lukavstvo je nemoralno i bezosećajno, jer je ograničeno vlastitim interesom. Mudrost prevazilazi sebičnost moralnim principima i saosećanjem. Zato proširuje razumevanje i ima dublji...
Kad sam bio mali baba mi je recitovala antiglobalističke pesme.
Nisam znao zašto me tera da upamtim baš ovu ali , eto i posle toliko godina je se sećam naizust.
Pesma
Kad je Bože Zemlju stvaro
Nije hteo da prazna bude.
Želeo je da se po njoj razgranaju razne rude
Kad eto ti tužnim glasom
Jedan Anđeo njemu dođe
Molio ga , preklinjo ga da ne daje Zemlji gvožđe
Ne daj Bože Zemlji gvožđe
Može zemlja pakao biti
Tirani se osiliti a narodi roblje biti
Ne brini se Bog mu reče
Čoveku ću dati s-vesti
Kad god ushte, kad god pregne, on će moći lance stresti.
----------------------------------------------------------------------------------
MOJ POSLEDNJI DAN PROVEDEN U MONAŠKO-SVEŠTENIČKOJ MANTIJI
BOŽE, KAKO ME TA RANA U MISLIMA, SRCU I DUŠI JOŠ UVEK UŽASNO BOLI
-------------------------------------------------------------
Moja svakodnevna jutarnja i večernja molitva
-------------------------------------------------------------
GOSPODE, SVEVIŠNJI TVORČE, PREBLAGI OČE, ŽIVOTA MOG SVETIONIČE I MNOGUMILNI PRAVEDNIČE, POMOZI MI DA TU, U SRCE DUBOKO UREZANU, PREBOLNU RANU NEKAKO ZACELIM, ZABORAVIM I DA PROGONITELJIMA, ZLOČINITELJIMA I NELJUDIMA KOJI ME CELI ŽIVOT ČINIŠE ZLO HRIŠĆANSKI OPROSTIM ! OPROSTI IM I TI, BOGO PLEMENITI, JER SU MANITI I NE ZNAŠE ŠTA IM JE U ŽIVOTU ČINITI ! AMIN ...
Da je sreće
ko što nije
da sam tvoja
ko što nisam
da je bola
malo manje
da su stvarnost
moje sanje
šarna duga
da zablista
na obrazu
nježna lista
da je sunce
malo bliže
da dodirne
da se smije
da mi ove
tuge nije
da si sa mnom
kao prije
tad bi život
ovaj bio
srcu mio.
Deo I
Jednom davno u neka davna pradavna vremena, postojalo je jedno carstvo u kojem je vladao mudri i poštovani kralj. Kralj je imao jednog sina kojeg je još od najranijeg dobao obučavao raznim znanjima i veštinama. Kada je sin stasao za mladića.. uveliko je već govorio više jezika, umeo da barata lukom i strelom, bio izvrsni mačevalac i poznavaoc umetnosti i filozofije, religije i politike. Osim što je momak umeo svašta bio je i strahovito lep.. ali, avaj, nijedna devojka mu se nije dopadala iako su sve lepotice cartsva za njim uzdisale i tugovale. No momak naprosto nije obraćao pažnju na njih. Mudri kralj shvati da nešto nije u redu sa njim i poče pažljivije da ga prati. Momak je sve ćešće ostajao u svojim odajama, sve se više...
Ноћ је била млада. Топао летњи дан је кренуо на починак. Ходали су загрљени улицом која је водила на обалу реке. Бледи месец их прати, тананим зрацима им осветљавајући пут. Иза њих је остајала градска врева. Благи поветарац им милује лица и мрси косу. Покушала је руком да умири немирне праменове.
- Нека их Чупко. Знаш да си слатка кад си чупава, говорио је кроз смешак.
Спуштајући руку нежно се привила уз њега. Његова снажна рука се спустила на њено раме. Нежно је привукао себи. Слатко се кикотала, док је причао догодовштине са посла, покушавајући да га замисли. Волео је њен смех. Био је чувар њеног осмеха и сваком моменту покушавао да је насмеје.
- Обожавам да те слушам... Твој глас ме смирује и тера све страхове, рекла је једва...