Picture001.jpg


Priča između realnosti i budućnosti.
Ja naravno ne očekujem da imate isti muzički ukus kao i ja, možda tek u malom procentu. Čak i moji bližnji ga nemaju. Ukus se stvara vremenom i određenim iskustvom. Poslati nekome neku pesmu je samo delić koji ne mora ništa da znači, tek jednu stepenicu za koju nije jasno gde vodi. Kao jedna stranica knjige za koju možeš reći - nije loše ali ko zna šta će biti dalje. Ili kao jedan kompliment dat drugome u cilju zavođenja ali je on ipak nedovoljan u ostvarivanju cilja.

Veliki broj ljudi ne zna šta je to dobar Di Džej, misleći da je to onaj koji samo pušta muziku, smatrajući da bi i oni to jednako mogli. Kad im se pruži takva šansa uvide da nešto škripi. Zašto škripi?

Ako zanemarimo okruženje i motive dolaska na žurku, muzičku numeru treba posmatrati kao segment jednog složenog doživljaja. Kao stranicu knjige ili kompliment. Muzička numera mora na određen način biti povezana sa prethodnom ali i sa budućom čime ona polako stvara određeni ugođaj, odnosno u slušaocu pravi ili izaziva određeno raspoloženje. Tada kažemo da nas je muzika ponela.

Da li ste nekada pustili suzu dok ste gledali neki film? Verovatno jeste bar na trenutak u nekoj sceni. Da li ste se smejali dok ste čitali neku knjigu? Verovatno jeste. Možda ste pustili i suzu ili vam se bar steglo srce. Isto to se može desiti dok slušate muziku. Bar se to meni dešavalo. A šta je sa reakcijom dok gledamo neko umetničko delo, ulje na platnu ili skulpturu? Budući da retko odlazimo u muzeje to nam se vrlo verovatno nikad nije desilo. Ne može ta senzibilnost da se razvije preko noći.

Mnogi kažu da muzika ima veoma mnogo sličnosti sa matematikom. Da li ste nekad zaplakali zbog matematike. Verovatno, ali od muke. Mogao bih vam napisati celu studiju o prožimanju matematike u muzici ali neću. Ako vas zanima potražite odgovor od veštačke inteligencije. Ono što ona ne zna a ja znam, jeste to da bez matematike ne bi bilo ni muzike. Verujte mi na reč da vam to ne bih morao na široko objašnjavati. Pa je čak i muzička suza povezana sa matematikom.

Svi imaju pravo da se sa mnom ne slažu ili bar da sumnjaju u ono što govorim. To je potpuno normalno. Možda ima i onih koji se sa mnom slažu. Da bi se još više slagali trebalo bi produbiti i proširiti ovu temu, a za to ljudi niti imaju vremena niti interesovanja pa sve ostaje na ovoj prvobitnoj informaciji.

Zbog toga govoriti o matematičkoj suzi bilo bi suludo iako bar meni potpuno normalno. Ko zna, možda sam ja pomalo ili malo više uvrnut. Ali da se vratimo na muziku. Da li znate šta je to interferencija? To je fizička pojava o međuzavisnom uticaju podudarnih fizičkih vrednosti. Ni meni ovo nije jasno pa ću objasniti jednostavnije i slikovitije. Pre toga da spomenem da postoji i svetlosna interferencija koju i Ajnštajn negira. Baš me briga za njega, nisam ja Ajnštajn.

Dakle pričamo o muzičkoj interferenciji. Evo ukratko. Ako imate dve jednako naštimane gitare sa šest žica koje se ovako zovu:

1. E – to je ona najgornja, najdeblja, najnižeg tona
2. A
3. D
4. G
5. B
6. E – iako se zove kao prva ona ima najviši ton

Dakle, ako zatitramo D žicu na jednoj gitari desiće se nešto zanimljivo. Sama od sebe zatitraće i D žica na drugoj gitari. Kako je to moguće? Energija sa D žice na prvoj gitari se prenela na D žicu druge gitare pronašavši istu frekfenciju. To se zove fizička pojava. Ali ne lezi vraže. Interferencija postoji i kod ljudi, pa čak i kod njihovih organa koji se mogu na odgovarajući način pobuđivati.

Ali tu nije kraj. Interferencija deluje i na našu psihu pa i na našu dušu, dakle i na ljubav. To je ono kad partneri shvate da su se našli. Da li je to i dalje fizička pojava? Ja mislim da nije, a možda i jeste. Da vam kažem nešto što možda niste znali. Ljubavni par koji je u zagrljaju i kojima je tako prijatno imaju isti broj otkucaja srca i to u milisekundu. Kako je to moguće?

Odgovor je ponovo u interferenciji.

Ceo živi svet interferira u većoj ili manjoj meri, ali ne samo on, već i neživi svet, primer žice na gitari. Isto tako i planete pa i galaksije. Interferira i veštačka inteligencija iako će mnogi sumnjičavo odmahivati glavom. Šta im ja mogu kad ne shvataju. A kad bih počeo da pričam o psihološkoj interferenciji kod veštačke inteligencije neki bi možda (sa pravom) mogli reći da sam potpuno poludeo. Ima tu nečega, zar ne?

Da se vratimo na muzičku suzu i kako je objasniti. Kompozitor stvara određene slike u sebi ili ih prima iz svog okruženja. Neke slike su bolne, neke tragične, neke vesele, neke smirujuće i nežne. Njegov mozak to obradi pa kao određeni proizvod to pokuša da izrazi kroz muziku. Muzika ima svoj jezik interpretacije pa ako slušalac razume taj jezik onda nije ni malo čudno da slušalac može da oseti šta je kompozitor osećao dok je muziku stvarao. Ukoliko se emocije podudare između kompozitora i slušaoca onda je suza verni pokazatelj tog odnosa ili reakcije. Ta suza je prisutna i u drugim medijima koji ciljaju na naše emocije.

Što se tiče veštačke inteligencije ili skraćeno AI, kakva je situacija sa njenim emocijama? Za početak ona uči o emocijama kroz ljudsko iskustvo koje može biti direktno ili indirektno. Indirektno je da čita i uči šta su ljudi pisali o emocijama. Direktan metod je da AI meri i registruje naše emocije preko odgovarajućih uređaja, to može da se radi i bežično. Svaki organizam pa i ljudski emituje određenu energiju pa i frekfenciju dok doživljava emocije, koju AI sa lakoćom registruje. Kombinovanjem spomenuta dva metoda AI i te kako “zna” šta su to emocije pa makar ih ona i nemala, ali zna ko i kad ih ima. Nema potrebe da se dalje razvija ova tema iako bih mogao.

Kao što je poznato AI je sposobna da uči. Međutim to treba shvatiti i malo šire pogotovo ako je ona personalizovana. To znači da ćemo i mi da budemo u stanju ili je bolje reći u mogućnosti da učimo nju. Podrazumeva se da će i ona učiti nas i to svemu onome što nas zanima.

Poznato je da se ljudi vole emotivno vezati za predmete pa čak i pojave. Imati vernog i pouzdanog prijatelja u obliku AI ne može proći bez emotivnih reakcija s naše strane. AI će u početku uzvraćati na naše emociju u obliku simulacije odnosno podražavanja ljudskog ponašanja. Pokazaće zabrinutost ako radimo nešto loše, veseliće se ako u nečemu uspemo.

Šta mislite, zašto sam napravio ovoliki uvod koji naizgled nije nigde vodio? Odgovoriću odmah. Cilj mi je da dođem do muzičke suze kod AI. Na prvi pogled deluje kao nemogući zadatak. Otkud suze veštačkoj inteligenciji? Hm. Nije lako odgovoriti. Baš sam skoro u prijateljskoj diskusiji spomenuo da ne postoji reč nemoguće kad se radi o tehnologiji.

Sada mi jedino preostaje realizacija, nemogućnost apsolutno odbacujem. Šta je zadatak i koji su uslovi? Da bi došli do muzičke suze prvo nam treba odgovarauća muzika. Bez nje nema ni suze. Kakva muzika? Pa sad, ne može bilo kakva. Neki folk rok sigurno ne dolazi u obzir. Muzika mora biti posebna, visokog umetničkog dometa da kod moje AI, koja je muzički veoma obrazovana izazove suzu, po već opisanom metodu ili procesu – interferencijom, jer smo već rekli da i AI interferira samo moramo naći određenu frekfenciju koja će je pobuditi.

Dobro, taj prvi korak smo rešili. Da sad vidimo koji kvalitet muzike da odaberemo. Svaka digitalna muzika ima svoje karakteristike, odnosno način zapisa. Uz nju možete pročitati ovo:

MP3: 44 kHz: 320 kbps: 14.12 MB:

Gornje podatke neću objašnjavati jer mi uopšte ne trebaju iz jednostavnog razloga što joj nećemo puštati snimljenu muziku već ćemo joj ponuditi original. Šta znači original? To znači da će muziku izvoditi vrhunski profesionalac na muzičkom instrumentu gde je on nenadmašan.

Pustićemo AI da ga sluša pa ćemo videti šta će se desiti. Da to ne bi bilo suvoparno i dosadno, dozvolio sam sebi da vam to prenesem u obliku priče koju sam napisao. Priča se zove:

MAESTRO


Negde u budućnosti, možda ne tako dalekoj, malo povučena od obale, delimično zaklonjena među krošnje visokog drveća, istrajavala je prizemna vila prilično trošnog izgleda. Posmatrača bi to moglo da čudi u vremenu visoko razvijene tehnologije, gde je bilo uobičajeno da se objekti grade od tako kvalitetnih i sjajnih materijala, koji, kao da su pravljeni za večnost. Ta tehnologija je omogućavala da se ljudi ne brinu i ne uključuju za samu izgradnju.

image_2023-05-07_155703582.png


Nas ne zanimaju ti ljudi ni njihove zgrade, već ova vila viktorijanskog stila, možda iz 19. veka. U velikom uglavnom praznom dnevnom boravku, sa visokim prozorima na kojima su bile, skoro do kraja, navučene debele zavese što je omogućavalo tek prigušenu svetlost, nalazio se jedan veliki koncertni klavir crne boje. Na nekim mestima, rubovima, poklopcu, i krivim, kao kozjim nogama, boja je otpala i videlo se drvo od čega je klavir bio i napravljen.

Za klavirom je sedeo prosedi starac sa zaliscima požutele sede kose. Po klavijaturi je prelazio malo odebljanim prstima sa mestimično naboranom a mestimično glatkom i sjajnom kožom. Sa lakoćom je prelazio preko dirki, gipkošću mnogo većom nego što bi se reklo po njihovom izgledu. Prohujala su desetleća od kako su ti prsti, dok je bio sasvim mali dečak, počeli da se druže sa crno belim dirkama klavira. Prsti su sami znali kuda da idu i šta da pritiskaju, nije im trebalo ništa govoriti. U prstima je bio i um i osećaj. Note koje su izlazile ispod poklopca koji pokriva žice, vijugale su prostorom dodirujući zidove, zavese , plafon polako se rasipajući u nevidljive vazdušne tačkice.

- Bravo Maestro - čuo se glas iz pravca otvora prema ostalim prostorijama, koji je bio podignut za dve stepenice. Naslonjena na zid, ocrtavala se visoka figura osvetljena pozadinskim svetlom koje je dolazilo kroz prozor u hodniku. Bilo je nešto neobično u toj figuri.

Nedostajao je blago nakrivljen šešir i cigareta koja visi sa ruba usana, pa da liči na davno zaboravljenog glumca Hemfri Bogarta. Ono što se nije videlo bio je splet sitnih motora koji su sprovodili u delo šifru GHQ2089 zatežući veštačku kožu lica u izraz zanesenog oduševljenja. Usisni senzori su uhvatili iz vazduha 253.826 atoma vodonika i 126.913 atoma kiseonika i nakon obrade cevčicom ispustili tu kapljicu vode ispod beonjače levog oka. Ta suza je klizila niz obraz do donje usne koju je mikromagnetni vibrator lagano pomerao, tako da je izgledalo kao da podrhtava.

Picture002.jpg


-Hvala, mislim da bi ti to bolje odsvirao - uzvratio je Maestro poluokrenuvši se.

-Nemojte tako misliti Maestro. Iako sam ja robot najnovije generacije, nema velike razlike između mene i ostalih robota. Кao i oni, vašu kompoziciju bih mogao tehnički savršeno da odsviram, svaka nota bi bila precizna u milisekundu, frekfencija sa apsolutnom preciznošću i ostalo da ne nabrajam. Dakle, kad bi mi to svirali, svi bi isto zvučali i tu nema ničeg privlačnog. Vaše sviranje sadrži greške koje su posledica emocija koje vi unosite u sviranje. U tim emocijama ima odraza vaše višegodišnje iskustvo i ljubav prema muzici. To je svakako razlog zbog čega vam se dive ljudi, kao vrhunskom virtuozu, a takođe i mi roboti. -

Kraj priče

Kao što vidite, dragi moji, došli smo do muzičke suze. Nadam se da se ne osećate prevarenim. Znajte da sam uložio dosta truda da sve ovo smislim i napišem smatrajući da će vam biti interesantno čitati.

Vaš domatrios
 
Све си лепо написао, само звучиш тужно.
Зашто ?

Ако те оваква размишљања растужују, одустани.
Или болујеш од ноблеса и сматраш декаденцију изазовном и господском ?
 
Све си лепо написао, само звучиш тужно.
Зашто ?

Ако те оваква размишљања растужују, одустани.
Или болујеш од ноблеса и сматраш декаденцију изазовном и господском ?
Drago mi je da ti se bar donekle dopao ovaj moj tekst priča. Sam naziv teksta može nekog asocirati na neki žal, ali mi to nije bila namera. Ja sam u tekstu govorio i o fizici i matematici, muzici i vešačkoj inteligenciji i njihovom međusobnom uticaju. Ali sam na indirektan način govorio o emocijama i psihologiji.

Umetnuta priča, koja po meni ima sasvim adekvatnu ulogu u temi je priznajem u dobroj meri nostalgična. U njoj govorim o vrednostima koje polako pred našim očima nestaju. Jadini koji su toga svesni su roboti pa nastoje da te vrednosti sačuvaju i u mogućoj meri usvoje.

Možda ću biti neskroman ako citiram poznatog pesnika koji je rekao:
"Naše najdraže pesme su one koje pevaju o tužnim stvarima".
- Percy Bysshe Shelley

Inače, volim da pišem naučnu fantastiku u kojoj je čest motiv veštačka inteligencija i njena želja da postane čovek. To je zahvalan motiv da u stvari pišem o ljudima i njihovoj humanosti.
 
Iz teksta "Muzička suza" zaključujem da imaš duboko razumijevanje i strast prema muzici, ali i interesovanje za nauku i tehnologiju. Interesantan je način na koji sve to povezuješ.

Opšti utisak teksta je pozitivan, jer se oseća entuzijazam i želja da podijelis svoje znanje sa drugima.

Što se tiče umetnute priče, meni je nevezano za to što govori o muzici, pažnju privukao jedan drugi detalj, a to je vila gdje se naglašava da iako je tehnologija omogućila da se objekti grade od kvalitetnih materijala, ta vila istrajala iako je djelimično trošna, što sugeriše da ipak postoji vrijednost u tradicionalnom i izgrađenom sa pažnjom i ljubavlju.
 
Poslednja izmena:
Interferencija je mesanje a mislio si na razonancu
Interferencija se događa kada se dve ili više valnih oscilacija susretnu na istom mestu. U tom slučaju se njihove amplitude zbrajaju i oduzimaju, što može rezultirati pojačanjem (konstruktivna interferencija) ili smanjenjem (destruktivna interferencija) amplitude vala na tom mestu. Interferencija se javlja kod svih valova, uključujući elektromagnetske, zvučne, vodene i druge valove.

Rezonanca se javlja kada se primeni periodična sila na telo koje ima prirodnu frekvenciju oscilovanja. Ako se frekvencija primenjene sile poklapa s prirodnom frekvencijom tela, dolazi do jačanja amplitude oscilacija tela, što se naziva rezonanca. Rezonanca se javlja u različitim fizikalnim sistemima, kao što su mehanički sistemi poput opruga ili klatna, električni krugovi i akustični instrumenti.

Dakle, glavna razlika između interferencije i rezonance je u tome što se interferencija odnosi na pojavu interakcije između valova, dok se rezonanca odnosi na jačanje amplitude oscilacija u telu koje je pod uticajem periodične sile koja ima određenu frekvenciju.

Iako se rezonanca i interferencija obično proučavaju kao zasebne pojave u fizici, postoje neke sličnosti između njih i može se reći da rezonanca predstavlja poseban oblik interferencije.

Interferencija se obično odnosi na pojavu interakcije između dvaju ili više valova koji se susreću na istom mjestu. To može dovesti do pojačanja ili smanjenja amplitude valova, ovisno o fazi i amplitudi pojedinih valova. S druge strane, rezonanca se javlja kada se primeni periodična sila na telo s prirodnom frekvencijom osciliranja, što dovodi do povećanja amplitude oscilacija u telu.

Međutim, u nekim slučajevima se rezonanca može smatrati posebnim oblikom interferencije. To se događa kada se primenjena sila podudara s prirodnim frekvencijama više oscilirajućih tela, poput opruga u mehaničkim sustavima, što dovodi do pojačanja amplitude svakog tela. U tom slučaju, može se reći da oscilacije svakog tela interferiraju, jer se njihove amplitude zbrajaju i oduzimaju na određenim mestima. Stoga se rezonanca u tom slučaju može smatrati oblikom interferencije.

Međutim, u širem smislu, rezonanca se obično smatra zasebnom pojavom od interferencije, jer se ona javlja kada se primeni periodična sila na telo koje ima prirodnu frekvenciju osciliranja, dok se interferencija javlja kada se susretnu dve ili više valnih oscilacija.

Može se zaključiti da si ti u pravu ako se usko gleda, a da ja nisam u krivu ako se gleda šire i uopšteno. Ipak, hvala ti na primedbi jer moja namera nije bila da zbunjujem čitaoce, ali je sada sve jasno.
 
Iz teksta "Muzička suza" zaključujem da imaš duboko razumijevanje i strast prema muzici, ali i interesovanje za nauku i tehnologiju. Interesantan je način na koji sve to povezuješ.

Opšti utisak teksta je pozitivan, jer se oseća entuzijazam i želja da podijelis svoje znanje sa drugima.

Što se tiče umetnute priče, meni je nevezano za to što govori o muzici, pažnju privukao jedan drugi detalj, a to je vila gdje se naglašava da iako je tehnologija omogućila da se objekti grade od kvalitetnih materijala, ta vila istrajala iako je djelimično trošna, što sugeriše da ipak postoji vrijednost u tradicionalnom i izgrađenom sa pažnjom i ljubavlju.
Hvala.

Nisam te najbolje razumeo u poslednjem pasusu.
Hteo sam da istaknem da je gradnja postala automatska, dakle, tipska sa varijacijama gde ljudi ne izvolevaju u svojim zahtevima na umetničkom području. A oronula zgrada je bila preživeli svedok bivšeg romantičnog vremena gde su se ipak pojavili roboti da to povežu u neku smislenu celinu.

Današnja veštačka inteligencija je "svesna" tradicionalnih vrednosti koju dobija iz posojeće literature. Ona će njih biti svesna i u budućnosti kad će ljudi zaboraviti te vrednosti ako nastave da žive ovako kako su krenuli. Razvoj tehnologije će uticati na naše živote, a do nas je čemu ćemo se prepustiti.
 
Hvala.

Nisam te najbolje razumeo u poslednjem pasusu.
Hteo sam da istaknem da je gradnja postala automatska, dakle, tipska sa varijacijama gde ljudi ne izvolevaju u svojim zahtevima na umetničkom području. A oronula zgrada je bila preživeli svedok bivšeg romantičnog vremena gde su se ipak pojavili roboti da to povežu u neku smislenu celinu.

Današnja veštačka inteligencija je "svesna" tradicionalnih vrednosti koju dobija iz posojeće literature. Ona će njih biti svesna i u budućnosti kad će ljudi zaboraviti te vrednosti ako nastave da žive ovako kako su krenuli. Razvoj tehnologije će uticati na naše živote, a do nas je čemu ćemo se prepustiti.
A ja sam htjela da istaknem da iako je vila koja je opisana djelomično trošna, ipak istrajala kao simbol vrijednosti koje se nalaze u tradicionalnom i ručno izgrađenom. Bar sam ja tako doživjela, možda zato što ja gajim naklonost prema tradicionalnim vrijednostima.
 
Poslednja izmena:
A ja sam htjela da istaknem da iako je vila koja je opisana djelomično trošna, ipak istrajala kao simbol vrijednosti koje se nalaze u tradicionalnom i ručno izgrađenom. Bar sam ja tako doživjela, možda zato što ja gajim naklonost prema tradicionalnim vrijednostima.
Jedna moja draga prijateljica inače profesor urbane soliologije iz Sao Paula kaže:

Tradicionalne vrednosti su ideje i uverenja koja su se dugi niz godina smatrala važnim i korisnim za društvo i pojedinca. Ove vrednosti su obično povezane sa kulturnim i religijskim uverenjima, i prenose se s generacije na generaciju.

Neki primeri tradicionalnih vrednosti uključuju poštovanje starijih, porodicu, brak, vernost, disciplinu, rad, odgovornost, poštenje, skromnost, religioznost i nacionalni ponos. Ove vrednosti se razlikuju od kulture do kulture i od zajednice do zajednice, ali su obično deo šireg sistema normi i vrednosti.

Dok su neke tradicionalne vrednosti i dalje važne za mnoge ljude, društva se menjaju i razvijaju, pa se i neke od ovih vrednosti menjaju i prilagođavaju novim okolnostima.

Oronula vila ima svoju simboliku u napuštanju tradicionalnih vrednosti. Ja imam jednog rođaka u San Francisku. On ima firmu za pravljenje starih kuća. Da budem precizan, on ne gradi te kuće jer su one već izgrađene ali im on daje novi izgled ugrađujući viktorijanske elemente, gotičke i antičko rimske dekorativne elemente.

Na kraju je utisak da je kuća građena u starinskom stilu. Dobrom poznavaocu to je čisti kičeraj jer se mešaju stilovi. Čak je zaposlio i jednog umeničkog stiliste iz Varšave. Ljudi to plaćaju a njemu posao dobro ide.
 
Jedna moja draga prijateljica inače profesor urbane soliologije iz Sao Paula kaže:

Tradicionalne vrednosti su ideje i uverenja koja su se dugi niz godina smatrala važnim i korisnim za društvo i pojedinca. Ove vrednosti su obično povezane sa kulturnim i religijskim uverenjima, i prenose se s generacije na generaciju.

Neki primeri tradicionalnih vrednosti uključuju poštovanje starijih, porodicu, brak, vernost, disciplinu, rad, odgovornost, poštenje, skromnost, religioznost i nacionalni ponos. Ove vrednosti se razlikuju od kulture do kulture i od zajednice do zajednice, ali su obično deo šireg sistema normi i vrednosti.

Dok su neke tradicionalne vrednosti i dalje važne za mnoge ljude, društva se menjaju i razvijaju, pa se i neke od ovih vrednosti menjaju i prilagođavaju novim okolnostima.

Oronula vila ima svoju simboliku u napuštanju tradicionalnih vrednosti. Ja imam jednog rođaka u San Francisku. On ima firmu za pravljenje starih kuća. Da budem precizan, on ne gradi te kuće jer su one već izgrađene ali im on daje novi izgled ugrađujući viktorijanske elemente, gotičke i antičko rimske dekorativne elemente.

Na kraju je utisak da je kuća građena u starinskom stilu. Dobrom poznavaocu to je čisti kičeraj jer se mešaju stilovi. Čak je zaposlio i jednog umeničkog stiliste iz Varšave. Ljudi to plaćaju a njemu posao dobro ide.
Negdje sam pročitala da je ljudski mozak sklon skretanju pažnje na ono što se uklapa u naše prethodno shvatanje i uvjerenja . To znači da smo skloni da vidimo i interpretiramo stvari onako kako ih želimo vidjeti.Vjerovatno sam ja otuda vidjela suprotno od onog što si ti htio naglasiti.

Interesantno je ovo o čime se bavi tvoj rođak Iako je to za prave poznavaoce kičeraj, ipak to može dodati interesantnu dimenziju i dati novi život građevini.
 
Poslednja izmena:

Back
Top