Pre 10 godina Aleksa (14) je SEBI ODUZEO ŽIVOT zbog vršnjačkog nasilja: "Očajnički se trudimo da živimo normalno, i taman pomisliš da si se navikao, naiđeš na neku stvar, sećanje, datum..."
Očajnički se trudimo da živimo normalno, pre svega zbog svoje dece. I taman pomisliš da si se navikao onda se probudiš tog jutra i naiđeš na neku stvar, sećanja, na neki datum... Svaki dan boli na svoj način“, kaže za „Blic“ Bojan Janković iz Niša, otac Alekse Jankovića (14) koji je bio žrtva višemesečnog vršnjačkog nasilja a koji je na današnji dan pre tačno 10 godina izvršio samoubistvo skokom sa terase stana.
i je izvrsio samoubistvo u 2011 godini
Kako je „Blic“ pisao, za Aleksinu smrt niko nije odgovarao. Iako je utvrđen niz propusta u radu zaposlenih u školi Aleksin slučaj je zastareo. Njegovi roditelji su su 2017. godine dobili zvanično saopštenje da "pored svih utvrđenih činjenica i propusta, zakonski slučaj pokretanja disciplinske odgovornosti prema odgovornima u školi i školskoj upravi, zastareo”.
Troje od sedmoro maloletnika koji su učestvovali u njegovom maltretiranju u Višem sudu u Nišu kažnjeni vaspitnim merama – pojačanim nadzorom Centra za socijalni rad a „Aleksin zakon“, za koiji su roditelji dečaka borili svih ovih godina, a koji je predviđao izmenu niza propisa kako bi se pre svega preventivno delovalo na sve buduće slučajeve nasilja, nikada nije usvojen u kompletnoj formi.
"Sve smo pokušali..."
- Sve smo pokušali, od početne neravnopravne borbe i za malo pravde protiv pojedinaca iz tadašnjeg sistema i epiloga u vidu sudskih presuda odgovorima u Aleksinoj školi, do gotovo svakodnevnog rada na skretanju pažnje na ovaj ozbiljan problem, priče sa roditeljima čija deca trpe nasilje u školama i upućivanje na taj isti sistem to jest institucije jer od njih 10, devet nije znalo kome da se obrati za pomoć. Čak smo u jednom trenutku osnovali fondaciju "Mahir i Aleksa" sa roditeljima pokojnog Mahira, Dubravkom Lovrenovićem (bivšim ministrom prosvete BiH) i dr Alisom Mahmutović, profesorkom lingvistike koji su ubrzo jedan za drugim umrli u kratkom roku. I tako dalje, do današnjih dana kada smo gotovo odustali od svega i u interesu naše dece, jer nema svrhe, nemamo ni snage... Pregazio nas je sistem poremećenih vrednosti... Jer više nije vest šta si uradio za nekog i nešto, da li si i kako pomogao... Već ko je kome šta rekao, kako ga je uvredio i omalovažio, koliko je krvi bilo.... - pria Bojan Janković za „Blic“.
Prema njeovim rečima, i dalje ih kontaktira veliki broj roditelja čija deca trpe vršnjačko nasilje dok postojeća zaklonska rešenja ne nude kompletno rešenje problema.
Godišnje im se javi i do 300 ljudi čija deca trpe nasilje
- Sistem je pun rupa i jednostavno ne funkcioniše, ili funkcioniše u zavisnosti od volje nekog pojedinca. Godišnje nam se javi u proseku od 60 pa do 300 ljudi čija deca trpe nasilje. Da odbijemo pola, u drugoj polovini je preslikana Aleksina priča, na sreću ne sa epilogom koj smo mi imali. Ali vi imate epiloge gde čovek dve godine vodi borbu i pre mesec dana nam je poslao obaveštenje gde je tužilac odustao od postupka. U srednjoj školi dete prebiju, slome mu nos, teške telesne povrede i ništa. Odlaganje, dve godine, i ništa. Prošle godine direktorka Osnovne škole „Sreten Mladenović Mika“ u koju je išao Aleksa od opštine je dobila zahvalnicu za saradnju a revizijom slučaja iz 2017. godine, utvrđeno je da je ona jedna od onih koja je zataškala slučaj kao predsendik školskog odbora i odugovlačila postupak do diciplinskih mera. I šta mi da pričamo, na koga da utičemo - priča Bojan.
On kaže da je Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja promenjen je pre nekoliko godina da su donete su neke mere, ali da to nije zaustavilo vršnjačko nasilje.
Prebije druga, pa mu nosi ranac
- Najteža disciplinska mera za učenika osnovne škole ako nekoga prebije jeste ta da ima da mu nosi ranac do kuće ili da radi na školskom panou ili da čisti dvorište. Problem je složen i kompleksan, ostavlja posledice i na roditelje i školu, i na ostalu decu ali se relativno jednostavno rešava merama koje su bile propisane u „Aleksinom zakonu“. Iz „Aleksinog zakona“ su prihvaćene stavke u 80 odsto slučajeva ali je suština u onih 20 odsto koji nisu prihvaćeni – a to su ozbiljnje sankcije prma učeniku koji izvrši nasilje i prema prosvetnom radniku odnosno odgovornima u školi koji ne reaguje na osnovu zakona i propsanog protokola koji predviđa tačno šta se radi čak i ako se posumnja na nasilje - kaže Bojan Janković.
Prema njegovim rečima, bez pooštravanja sankcija prema učenicima nasilnicima i odgovornima u školi koji ne reguju u skladu sa propisima ili zataškavaju nasilje, ne može se rešiti problem vršnjačkog nasilja.
Nije rešenje žrtvu prebaciti u drugu školu
- Kada vam neko bije dete u školi, roditelj traže da prestanu da mu biju dete. Ne, u školi se ide linijom manjeg otpora, to se dešava sada i roditeljima koji nam se javljaju. Pričaju im, najbolje da se dete prebaci u drugu školu. I onda dete koje je trpelo nasilje, ponovo doživljava stres zbog promene škole, i opet se ne rešava problem. Najtužnije od svega pre godinu dana više ne smeš da kažeš da je taj koji ti je tukao dete nasilnik jer se on navodno izopštava iz sredine na taj način. I onda dolazimo do toga da se više vodi računa o nasilniku nego o žrtvi. Zakon je takav sada da ako odgovorni u školi ne ispoštuju protokol nema ozbiljne sankcije. A to vam je najvažnija stavka. Neko vam bije dete, vi dođete u školu, neko je dužan istog trenutka da sazove Savet koji je za to zadužen, da se napravi zapisnik. Ako se to ispusti to je kraj priče. A to se dešava. Ako se i pokrene postupak protiv nekog direktora, u toku postupka da ne bi izgubio licencu, jednostavno podnese ostavku iz nekog razloga i onda ga prevbace u drugu školu i ćao - kaže Bojan za „Blic“.
On kaže da su u međuvremenu i rešenja predviđena „Aleksinim zakonom“ na neki način obsemišljena jer je nasilje došlo to tog nivoa da ulazi u ozbiljna krivična dela.
- Sada se sve rešava se „ad hok“, sve od slučaja do slučaja. Sve se priča kao da se radi nešto a u suštini pravog odgovora i pravih rešenja konkretnih situacija nema. Sve zavisi od volje toga ko odlučuje u toj sredini. Ako je nasilnik od nekoga nešto i nekome nešto, tu je kraj priče. A ako je nikome ništa, tu su jako rigorozni. Sve polazi od direktora škole. Ako je direktor principejelan i nastavnici su takvi - dodaje Bojan.
Život vredi 50.000 dinara?
Kako je „Blic“ pisao, 2016. godine Osnovni sud u Nišu doneo presudu po kojoj škola "Sreten Mladenović Mika" mora da isplati gotovo dva miliona dinara odštete roditeljima Alekse Jankovića, na ime nematerijalne štete zbog smrti smrti sina i sudskih troškova. Dodatno je škola kažnjena i sa 560.000 dinara zbog propusta u nadzoru.
- Škola je u prvom od dva sudska postupka kažnjena sa 560.000 dinara zbog "propuštanja dužnog nadzora iako su bili svesni da isti mogu dovesti do ovih posledica..." (iz presude suda) što je maksimalna kazna i bez olakšavajućih okolnosti. Ovo je inače prva i jedina škola osuđena za ovo delo i ovom kaznom, u istoriji srpskog pravosuđa. Bivša direktorka, koja je svesno zataškavala nasilje po istoj presudi, takođe je osuđena na maksimalnu kaznu od 50.000 dinara što će reći da Aleksin život vredi toliko! Ona je pred kraj postupka podnela ostavku na mesto direktora škole kako bi sačuvala mesto u prosveti, gde i danas radi kao prof. engleskog jezika i bibliotekar -+ kaže Bojan.
On dodaje da u sušti ni niko nije kažnjen I da su jedino kažnjeni “zidovi škole” a da smo kaznu platili svi mi jer je naplaćena iz državnog budžeta.
copy blic.rs 10.05.2021
ma važi, ja dolazila kući iz vrtića sa probušenom kožom podlaktica, bez pola kose, vječno sa flasterima i nikada moji roditelji nisu belajisali zbog toga. Možda mi je tek nakon dvadesete ozljede tata rekao: ma vrati, nemoj prva počinjati ali ko te udari-vrati. I vraćala.