Tuga

Charles Bukowski: "Tuga je prouzrokovana inteligencijom, što više stvari shvataš–više bi voleo da ih nikada nisi shvatio!"

- Uzrok tuge su tužne stvari koje se dešavaju u svetu u kojem živimo, a ne inteligencija. Iteligencija samo reaguje na njih. Nije prijatno shvatiti neke stvari, ali je korisno.

Pruža mogućnost da se učini nešto u vezi njih, da se promene i tako smanji tuga. Medjutim, problem je što se inteligencija i zdrav razum predstavljaju kao prepreke napretka i što se ljudi podstiču da ne misle.

-----------

John Ortberg: "Ono što stalno ulazi u vaš um i okupira ga, eventualno ga oblikuje i to se na kraju ispolji u onome što radite i ko postajete."

- To i jeste razlog što se od davnina ističe značaj kontrole nad sobom. Da bi to postigli moramo motriti i preispitivati svoje misli. Ništa se ne pojavi slučajno u umu, već iskrsne iz nesvesnog ili emocija i osećanja koja se aktiviraju spoljašnjim stimulansom.

Naš zadatak je da o tome razmislimo i ustanovimo njihov izvor. Da li je destruktivan ili konstruktivan? Kakve su posledice ukoliko dozvolimo da se takav impuls, izražen kroz zamisao, ostvari?

Nismo bespomoćni. Od nas uvek zavisi koje izbore pravimo, kakav karakter gradimo i šta dopuštamo sebi da radimo. Zato i jesmo odgovorni za svoje ponašanje i aktivnosti.

 

[Обилић]

Charles Bukowski: "Tuga je prouzrokovana inteligencijom, što više stvari shvataš–više bi voleo da ih nikada nisi shvatio!"
...

Оптерећујуће је бити интелигентан.
Много је боље и употребљивије бити глупак или геније.

 

[sofija06]

Оптерећујуће је бити интелигентан.
Много је боље и употребљивије бити глупак или геније.

Narodna: "Kojoj ovci njeno runo smeta onde nema ni ovce ni runa."

 

[Black_star]

Glavno je da covek zna sta voli, sta zeli, cemu stremi.

 

[sofija06]

Glavno je da covek zna sta voli, sta zeli, cemu stremi.

Da. Time zivot dobije svrhu i smisao, pa se ne provodi vreme u otupeloj ucmalosti nego se nastoji uciniti nesto korisno/dobro i za sebe i za druge. Kada nema cilja i stremljenja nema ni nade, entuzijazma ili zivotnog elana i radosti.

Svaka aktivnost ima posledice o kojima treba misliti. Ako se sutra ukljuci u sada nece se nista izgubiti. Naprotiv, dodace se novi uvid i prosiriti razumevanje tako da ce se svesnije delovati. Galsworthy s pravom kaze: "Ako ne mislis o buducnosti ne mozes je ni imati." Dok Biblija opominje: "Kako sijes tako i zanjes."

 

[domatrios]

Charles Bukowski: "Tuga je prouzrokovana inteligencijom, što više stvari shvataš–više bi voleo da ih nikada nisi shvatio!"

- Uzrok tuge su tužne stvari koje se dešavaju u svetu u kojem živimo, a ne inteligencija. Iteligencija samo reaguje na njih. Nije prijatno shvatiti neke stvari, ali je korisno.

Pruža mogućnost da se učini nešto u vezi njih, da se promene i tako smanji tuga. Medjutim, problem je što se inteligencija i zdrav razum predstavljaju kao prepreke napretka i što se ljudi podstiču da ne misle.

Nikako se ne mogu složiti sa onim što ste rekli ti i Bukovski.

Kao prvo nesrećno si izrekla izraz - uzrok tuge su tužne stvari -
Definišeš pojam samim sobom.

Kao da si rekla - uzrok ljubavi su ljubavne stvari -
Stvarno si mogla bolje.

Ne dopada mi se i ne slažem se sa povezivanjem inteligencije i tuge.
Po vama dvoma bi ispalo da su inteligentni ljudi tužniji od onih manje inteligentnih a to naravno nije tačno.

Tuga je obrađivana i u stručnoj literaturi ali i u popularnoj književnosti.
Bar meni je zanimljivo da tuga može imati pozitivno dejstvo na čoveka.

Tuga može biti korisna na nekoliko načina. Prvo, omogućava nam da procesuiramo svoju bol i tugujemo za izgubljenim. To može biti korisno za naše emocionalno zdravlje jer nam omogućava da se oslobodimo nagomilanih emocija i prihvatimo gubitak.

Drugo, tuga nam može dati priliku da se osvrnemo na naš život i razmislimo o tome što je važno za nas. Tuga nas može motivirati da cenimo one stvari koje imamo, poput naših odnosa s drugima, naših zdravstvenih stanja ili naših vještina i sposobnosti

Preterana tuga je kontraproduktivna jer može blokirati naše funkcionisanje pa u tom slučaju treba potražiti pomoć lekara.

 

[sofija06]

Nikako se ne mogu složiti sa onim što ste rekli ti i Bukovski.

Kao prvo nesrećno si izrekla izraz - uzrok tuge su tužne stvari -
Definišeš pojam samim sobom.

Kao da si rekla - uzrok ljubavi su ljubavne stvari -
Stvarno si mogla bolje.

Ne dopada mi se i ne slažem se sa povezivanjem inteligencije i tuge.
Po vama dvoma bi ispalo da su inteligentni ljudi tužniji od onih manje inteligentnih a to naravno nije tačno.

Tuga je obrađivana i u stručnoj literaturi ali i u popularnoj književnosti.
Bar meni je zanimljivo da tuga može imati pozitivno dejstvo na čoveka.

Tuga može biti korisna na nekoliko načina. Prvo, omogućava nam da procesuiramo svoju bol i tugujemo za izgubljenim. To može biti korisno za naše emocionalno zdravlje jer nam omogućava da se oslobodimo nagomilanih emocija i prihvatimo gubitak.

Drugo, tuga nam može dati priliku da se osvrnemo na naš život i razmislimo o tome što je važno za nas. Tuga nas može motivirati da cenimo one stvari koje imamo, poput naših odnosa s drugima, naših zdravstvenih stanja ili naših vještina i sposobnosti

Preterana tuga je kontraproduktivna jer može blokirati naše funkcionisanje pa u tom slučaju treba potražiti pomoć lekara.

Razlicita misljenja su produktivna jer predstavljaju drugacije perspektive i time omogucavaju da se postigne bolje i objektivnije razumumevanje. Pri tome je vazno eliminisati sujetu i biti nepristrasan prema vlastitom misljenju, odnosno koncentrisati se na valjanost argumenata nezavisno od toga ko ih iznosi.

Takodje je vazno pazljivo slusati/citati da bi bili sigurni da smo pravilno razumeli. To pomogne da se izbegne projekcija vlastitog misljenja i tumacenja u necije iskaze.

Sto se tice nesrecno izrecenog izraza nastojala sam koristiti termine koje je Bukovski upotrebio "stvari koje shvatas". Iako ih je pomenuo nije njih okarakterisao kao uzrok tuge, vec inteligenciju. Ali, mozda ce izraz biti srecniji da se rec stvari zameni situacijom, okolnostima, dogadjajima ili desavanjima.

Po meni su spoljasnja zbivanja startni/pocetni uzrok tuge posto aktiviraju/razbude razlicita osecanja i misli u ljudima. Na primer, kada se bliske osobe rastaju i znaju da se nece videti javi se tuga. Tuga se javi i kada se svedoci bolu i patnji nemocnih, a ne moze se nista uciniti itd.

Za razliku od Bukovskog, koji se zadrzao na tuzi ili neprijatnom osecanju, ja sam istakla da suocavanje njome i situacijom, koja je uzrokovala, moze biti i korisno. Podstakne da se nadje izlaz i resenje tako sto se nesto ucini da se situacija promeni. Ako to nije moguce onda se vrsi unutrasnja adaptacija sve dotle dok se ne pronadje mir u onome sto jeste. Tome se moze dodati i to sto si ti izneo za tugu.

Ne znam kako da protumacim neke tvoje iskaze? Da li je u pitanju bujna masta, projekcija ili nesto trece?

Kao da si rekla - uzrok ljubavi su ljubavne stvari -

Stvarno si mogla bolje.

Veoma tricky. "Kao" predje u "kad" pa ispade da sam rekla/napisala takvu besmislicu, jer si zakljucio da sam mogla bolje.

Ne dopada mi se i ne slažem se sa povezivanjem inteligencije i tuge.

Po vama dvoma bi ispalo da su inteligentni ljudi tužniji od onih manje inteligentnih a to naravno nije tačno.

Jos jedan biser. Bukovski je tugu sveo na inteligenciju, dok sam je ja povezala i sa spoljasnjim zbivanjima. Niti mislim, niti sam ikada mislila da su inteligentni ljudi tuzniji od manje inteligentnih. Ne postoji covek koji nema teskoce u zivotu. One su takodje sastavni deo procesa razvoja i osvescivanja.

 

[Riada]

Razlicita misljenja su produktivna jer predstavljaju drugacije perspektive i time omogucavaju da se postigne bolje i objektivnije razumumevanje. Pri tome je vazno eliminisati sujetu i biti nepristrasan prema vlastitom misljenju, odnosno koncentrisati se na valjanost argumenata nezavisno od toga ko ih iznosi.

Takodje je vazno pazljivo slusati/citati da bi bili sigurni da smo pravilno razumeli. To pomogne da se izbegne projekcija vlastitog misljenja i tumacenja u necije iskaze.

Sto se tice nesrecno izrecenog izraza nastojala sam koristiti termine koje je Bukovski upotrebio "stvari koje shvatas". Iako ih je pomenuo nije njih okarakterisao kao uzrok tuge, vec inteligenciju. Ali, mozda ce izraz biti srecniji da se rec stvari zameni situacijom, okolnostima, dogadjajima ili desavanjima.

Po meni su spoljasnja zbivanja startni/pocetni uzrok tuge posto aktiviraju/razbude razlicita osecanja i misli u ljudima. Na primer, kada se bliske osobe rastaju i znaju da se nece videti javi se tuga. Tuga se javi i kada se svedoci bolu i patnji nemocnih, a ne moze se nista uciniti itd.

Za razliku od Bukovskog, koji se zadrzao na tuzi ili neprijatnom osecanju, ja sam istakla da suocavanje njome i situacijom, koja je uzrokovala, moze biti i korisno. Podstakne da se nadje izlaz i resenje tako sto se nesto ucini da se situacija promeni. Ako to nije moguce onda se vrsi unutrasnja adaptacija sve dotle dok se ne pronadje mir u onome sto jeste. Tome se moze dodati i to sto si ti izneo za tugu.

Ne znam kako da protumacim neke tvoje iskaze? Da li je u pitanju bujna masta, projekcija ili nesto trece?



Veoma tricky. "Kao" predje u "kad" pa ispade da sam rekla/napisala takvu besmislicu, jer si zakljucio da sam mogla bolje.



Jos jedan biser. Bukovski je tugu sveo na inteligenciju, dok sam je ja povezala i sa spoljasnjim zbivanjima. Niti mislim, niti sam ikada mislila da su inteligentni ljudi tuzniji od manje inteligentnih. Ne postoji covek koji nema teskoce u zivotu. One su takodje sastavni deo procesa razvoja i osvescivanja.

Vezano za "nesrećno izrečeni izraz ", misilm da tu nije bio akcenat na "stvarima", nego na "tužne" . Srećniji izraz bi bio da tugu izazivaju događaji i okolnosti koje nas pogađaju na emocionalnom nivou.

 

[domatrios]

Da li je filozof više ili manje u pravu od prosečno obrazovanog čoveka? (kao što sam ja) Možda nisam u pravu ali mislim da običan čovek ima čistiji i celovitiji način mišljenja. Da li se tako može zaključiti?

Nije lako odgovoriti na ovo pitanje jer to zavisi od različitih faktora, uključujući i to kako se definiše "pravilan" ili "tačan" način mišljenja.

Međutim, filozofi se obično bave dubljim i složenijim pitanjima i problemima od prosečnog obrazovanog čoveka, što može zahtevati viši nivo apstraktnog mišljenja i kritičke analize. Filozofi se takođe obično obučavaju u logici i različitim filozofskim metodama koje im omogućavaju da razmatraju i analiziraju ideje na precizniji način.

Sa druge strane, prosečan obrazovani čovek može imati čistiju i celovitiju perspektivu u određenim situacijama jer nema predispoziciju ka složenijim pitanjima i problemima, pa mu se čini da su njegovi stavovi jednostavniji i pristupačniji.

Dakle, nije tačno da je jedan način mišljenja uvek bolji od drugog, već zavisi od situacije i problema koje se razmatraju. Ipak, obrazovanje i obuka u filozofiji može da pomogne u razvijanju veština kritičkog razmišljanja i analize koje mogu biti korisne u različitim područjima života.

Postoji nekoliko primera kada su filozofi izrazili stavove koji su kasnije bili osporavani ili su se pokazali kao nedovoljno utemeljeni.

Na primer, Aristotelova ideja da je žena inferiornija od muškarca u smislu svojih intelektualnih sposobnosti, kasnije je osporena i kritikovana od strane drugih filozofa i feministkinja. Takođe je zanimljiv njegov stav da je robovlasnišvo tolerantna društvena realnost. Neki su se od tog njegovog stava distancirali a neki i nisu. Recimo u nekim američkim državama robovlasništvo je još i danas zakonom dozvoljeno. Da li to današnji filozofi tolerišu kao i Aristotel pre 2200 godina?

Drugi primer uključuje Kantovu teoriju o moralu, koja je kritikovana od strane drugih filozofa zbog svojih ograničenja u pogledu uključivanja emocija i konteksta u moralne procene.

Postoji i nekoliko situacija u kojima su filozofi izgubili iz vida praktične i moralne posledice svojih ideja, kao što je to bio slučaj sa Nietzscheom i njegovim idejama o nadčoveku, koje su kasnije bile povezane sa nacističkom ideologijom i zloupotrebom moći.

Sve ove primere treba uzeti kao podsetnik da čak i najveći filozofi nisu imuni na greške u mišljenju, i da je važno razmatrati različite perspektive i argumente pre nego što se donese zaključak o određenoj filozofskoj teoriji ili stavu. To znači da običan čovek filozofima ne treba uvek verovati već da se uzda u svoju skromnu logiku pogotovo potkrepljen iskustvom da većina filozofa puca u kriznim društvenim previranjima, kad njihov filozofski svet u trenutku pada u vodu.

Filozofija je područje koje se često bavi teškim i kompleksnim pitanjima koja ne mogu uvek biti jednostavno rešena. Zbog toga mnogi filozofi razvijaju određenu vrstu filozofske sujete ili verovanja da su njihova mišljenja i argumenti ispravni i superiorni u odnosu na mišljenja drugih ljudi.

Ova filozofska sujeta može dovesti do toga da filozofi zloupotrebljavaju svoje filozofske veštine razmišljanja kako bi potvrdili svoja vlastita uverenja i bili u pravu, čak i ako to znači ignorisanje, odbacivanje ili kritikovanje mišljenja drugih.

Međutim, filozofijska sujeta i želja da se bude u pravu nije uvijek negativna. U nekim slučajevima, to može biti pokretač za dublje razumevanje filozofskih problema i za stvaranje novih, inovativnih ideja. No, važno je naglasiti da filozofija kao disciplina ima za cilj istraživanje problema i sticanje novih znanja, a ne potvrđivanje vlastitih stavova ili ideja.

Dakle, u filozofiji, kao i u bilo kojoj drugoj disciplini, važno je biti otvoren za različite perspektive i ideje, kritički procenjivati svoje mišljenje i spremati se na prihvatanje da možda niste uvek u pravu. “Tuga nastaje zbog tužnih stvari” To zahteva skromnost, ali i spremnost da se suočimo s činjenicama i argumentima koji možda nisu u skladu s našim prethodnim uverenjima. Ponoviću citat – ne verujte uvek u svoje mišljenje, a pogotovo ne u tuđe!