John Lennon

John Lennon: "Moramo najpre naučiti da volimo sebe, u svoj našoj veličini kao i nesavršenosti. Ako ne možemo da volimo sebe, ne možemo se u potpunosti otvoriti i biti sposobni da volimo druge."

- Zdrava ljubav prema sebi je osnova iz koje proističe i ljubav prema drugima. Ko ne poštuje i ne voli sebe nije dopreo do unutrašnje lepote, slobode i radosti. Zato ih ne može darivati ni drugima. Ono što daje je neurotična zavisnost koja nije mnogo bolja od uskogrude sebičnosti narcisoidne osobe.

---------

Ralph Waldo Emerson: "Svrha života nije samo biti srećan. Treba biti produktivan, biti častan, biti saosećajan, napraviti neku korisnu promenu time što ste živeli."

- Biti produktivan, častan, saosećajan i napraviti korisnu promenu je samo po sebi dovoljno da život dobije smisao i da se bude srećan.

--------

Paul Erdős: "Nije dovoljno biti na pravom mestu u pravo vreme. Moraš imati i otvoren um u pravo vreme."

- Zatvoren um ne vidi kada se vrata prilike otvore.

----------

John C. Maxwell: "Čovek mora biti dovoljno velik da prizna svoje greške, dovoljno pametan da profitira od njih i dovoljno jak da ih ispravi."

- Velik da nadvlada sujetu, pametan da izvuče pouku i jak da podje novim, drugačijim putem.

 

[domatrios]

Nije mi promaklo da si spomenula narcisoidnu ljubav. Iz konteksta celog priloga zaključujem da nju smatraš nezdravom i nesavršenom ljubavi. Ta dva pojma nisu sinonimi pa bi u tom slučaju narcisoidna ljubav mogla biti savršena. Takođe me zanima tvoj odnos prema prijateljskoj ljubavi u odnosu na homoseksualnu ljubav. Danas se o tome mnogo diskutuje ali zaključci ne nude poverenje u njih. Druge vrste ljubavi nisu tema, bar u ovom prilogu.

 

[sofija06]

Leonardo da Vinci je rekao: "Sto je veca covekova dusa, dublje voli." Ta izreka objasnjava mnogo stvari. Kao prvo, svaki covek oseca drugaciju ljubav, pa je drugacije i interpretira. Otuda i nesuglasice.

Dosta ljudi ljubav svodi samo na romantiku. Medjutim, pojmovi ljubavi i duse su veoma kompleksni. Zadiru u srz samog zivota/svesti tako da se ne mogu ukratko obrazloziti bez osvrta na fundamentala filozofska pitanja. Dacu veoma sturo objasnjenje, kao i interpretaciju 6 starogrckih reci za ljubav izlozenu od Romana Krznarica. (Objavicu kao post.)

Za mene je svest sinonim za zivot. Zivot je inteligentna sustina postojanja za koju je karakteristicna dinamicnost ili stalni pokret i razvoj. Ono sto se ne razvija prestaje biti smisao/zivot i prelazi u vlastitu suprotnost ili besmisao/haos.

Postojanje je sve sto jeste. Ta definicija porice postojanje nepostojanja, odnosno ukazuje da nepostojanje ne moze biti suprotnost postojanju. Ono sto postoji je suprotnost unutar samog postojanja. Rec kosmos se danas uglavnom tumaci kao svemir/vasiona, ali je prvobitno znacila red, smisao, harmoniju.

Razvoj nije moguc u Jednom koje je staticno i nepromenljivo. Takvo Jedno je bezivotno ili mrtvo. Zbog toga u postojanju postoji stalna interakcija suprotnosti, tj. smisla/reda/dobra i besmisla/nereda/haosa (patnje/zla).

Smisao/red/dobro je jedinstvena sustina svega. Zivo Jedno koje hriscantsvo naziva bogom, ali istice i postojanje Svetog Trojstva unutar Jednog. O cemu se radi i na sta se to odnosi?

Odgovor je na Jednu, univerzalnu svest/zivot koja u fizickom svetu ekspanzira u mnostvo razlicitih, tela i svesti. Svaki covek ima Jednu svest unutar koje postoje razlike u vidu osecanja, misli i razuma. Jezgro osecanja je dusa ili nevidljiva, nematerijalna duhovna dubina u cijem sredistu je ziva ljubav.

Sve sto je sazeto u toj dubini rasprostire se spolja kao nevidljivi Duh znanja. Misao je njihova aktivna veza. Samo ona moze spojiti dusu s duhom ili dubinu s visinom. Moment njihovog susreta i spoja u kojem dusa, duh i misao/um postaju Jedno je jedinstvena svesna celovitost, vrhunski smisao, istina i sveobuhvatnost.

Ali, posle tog momenta opet dolazi do njihovog razdvajanja da bi se postizao daljnji ciklus razvoja. Zbog toga se uvek menjamo i ucimo. Duhovna ucenja koja nisu shvatila svrhu i razlog postojanja osecanja, misli i razuma, davaju prednost jednom od njih dok druge obezvreduju. Medjutim, sve te razlike su dragocene, jer su Jedna, ista svest u vecnom procesu promene, transformacije i samorazvoja.

Duh i dusa su nadsvesni potencijal zivog bica, dok je um svesni nivo. Osoba cije misli prodiru do duse i ljubavi postize duhovni razvoj, postaje svesnija/mudrija, bolja i plemenitija. Njeno ponasanje je konstruktivno i humano. Trudi se da postigne sklad u odnosima, jer voli i postuje i sebe i druge.

Kada misli nemaju kontakt s dusom dolazi do zastoja u duhovnom razvoju i neadekvatnoj samospoznaji. To se ispolji ili kao precenjivanje ili podcenjivanje vlastite licnosti. Narcisiodne, arogantne osobe zivu ljubav duse zamene egocentrizom i ogranicenom ljubavlju prema vlastitoj licnosti, dok je ljudi koji podcenjuju sebe traze samo spolja i time razviju neuroticnu zavisnost od drugih.