Гавран

Црн, најцрњи
Весник лошег гласа
Неправедно оптужен
Поносна птица
Црног крила
А великог срца
Великог к'о небо
Којим поносно језди
И оком што стреља
Земљу што га мрзи
А којој се враћа
Нерадо, ал' увек
А Сунце га воли
Милује га зраком
Ветрови га носе
У висине пусте
Киша му умије перје
Месец му укаже пут
Једном ће свити гнездо
Негде високо горе
До самих звезда
И ближе Богу...