Зове мене данас један од мојих најбољих другова. Могу да се похвалим да сам њему особа од повјерења, па ми ни најмање није било изненађујуће што је баш мени испричао свој проблем. Договоримо се за кафу у подне. ,,Размишљалица или оговаралица?" питам у шали. ,,Психосавјетовалица и јадиковалица и инсталиралица. Нешто између, смислићеш ти назив већ." каже Никола мени. Замислим се. Одем на кафу и понесем чоколаду јер уз овакфе кафе иде нешто слатко. Да будем паметнија, јелте. Е углавном, каже мени мој BosSs како он и његова драга (која мене не мирише, из непознатих разлога) већ дуже безуспјешно покушавају да добију бебу. Каже и да га је натјерала да уради спермограм. Гутам кнедлу. Не бих вољела да сљедећа реченица буде ,,Не могу да имам дјецу." Или нешто сличног значења. Међутим. Сљедећа реченица је ,,Дао сам узорак прије седам дана." ,,И?" Питам. ,,И ништа. Нисам отишао по резултате. Страх ме је."
Па се замислим. Да ли постоје различите врсте храбрости? Дучић каже
,,Мушкарци су храбри пред смрћу, а жене пред животом. Мушкарци пред другим мушкарцем, а жене пред целом судбином."
Дођох до закључка да има логике.
Кроз историју и еволуцију мушкарцима је улога била да лове храну и чувају племе. У генетском коду им је идеја о умирању због рата, од болести, природне смрти... Храбри пред умирањем.
С друге стране, жене су кодиране да буду мајке и да његују. Или дјецу или оне горепоменуте мушкарце кад су рањени. У генетском коду им је идеја да су (или ће у будућности бити) неком потребне и треба да буду живе. Програмиране су да ће као супруге и мајке срести мали милион проблема. Храбре пред животом.
Па сад не знам шта да мислим. Вирим у себе. Није ми блиска идеја да умрем за неког. Кад будем имала дјецу хоће. Бар тако вјерујем. Блиска ми је идеја да будем ту за неког. Није ми тешко да цијелу ноћ дежурам око М. кад се разболи. (Зашто мушкарци аутоматски пишу тестамент кад имају температуру 37,2?) Није ми проблем ни да слушам проблеме свих врста, боја и дезена, па чак ни овог мог несрећног Николу.
Удахнем.
,,Слушај BosSse, непреузимање налаза неће промијенити оно што у њему пише. Ако су ти мали репати малобројни, слабије покретљиви, лијени или нешто такво, има лијека. Ако баш нема наде, имаш опцију да усвојиш или да будеш најбољи ујко и стрико (има 2 брата и сестру) на планети. Никад не знаш какав је Божји план. Али, за почетак, треба да преузмеш тај налаз. Ако хоћеш, могу да одем са тобом по налаз. Да навијам за тебе и да ти држим страх. Знаш да ми није тешко."
,,Нека, сам ћу. У понедјељак."
Па се замислим. Да ли постоје различите врсте храбрости? Дучић каже
,,Мушкарци су храбри пред смрћу, а жене пред животом. Мушкарци пред другим мушкарцем, а жене пред целом судбином."
Дођох до закључка да има логике.
Кроз историју и еволуцију мушкарцима је улога била да лове храну и чувају племе. У генетском коду им је идеја о умирању због рата, од болести, природне смрти... Храбри пред умирањем.
С друге стране, жене су кодиране да буду мајке и да његују. Или дјецу или оне горепоменуте мушкарце кад су рањени. У генетском коду им је идеја да су (или ће у будућности бити) неком потребне и треба да буду живе. Програмиране су да ће као супруге и мајке срести мали милион проблема. Храбре пред животом.
Па сад не знам шта да мислим. Вирим у себе. Није ми блиска идеја да умрем за неког. Кад будем имала дјецу хоће. Бар тако вјерујем. Блиска ми је идеја да будем ту за неког. Није ми тешко да цијелу ноћ дежурам око М. кад се разболи. (Зашто мушкарци аутоматски пишу тестамент кад имају температуру 37,2?) Није ми проблем ни да слушам проблеме свих врста, боја и дезена, па чак ни овог мог несрећног Николу.
Удахнем.
,,Слушај BosSse, непреузимање налаза неће промијенити оно што у њему пише. Ако су ти мали репати малобројни, слабије покретљиви, лијени или нешто такво, има лијека. Ако баш нема наде, имаш опцију да усвојиш или да будеш најбољи ујко и стрико (има 2 брата и сестру) на планети. Никад не знаш какав је Божји план. Али, за почетак, треба да преузмеш тај налаз. Ако хоћеш, могу да одем са тобом по налаз. Да навијам за тебе и да ти држим страх. Знаш да ми није тешко."
,,Нека, сам ћу. У понедјељак."
