Moj rahmetli otac imao je jednu neobičnu naviku. Kad bi se trebalo gdjegod potpisati,
obavezno je poslije potpisa stavljao tačku.
Ma koliko sam mu trubila da bi trebao prestati s tim, on nije uzbijao šta mu govorim
i tjerao je po svom,(iako je znao da joj tu nije mjesto), a što je mene baš nerviralo tim
više što sam po struci jezičar.
Sjećam se da je na posljednjoj ličnoj karti, onoj što važi trajno, ispod njegove slike stajala
ta već njegova čuvena tačka na kraju potpisa.
Odem sad za Bajram u svoj rodni grad. Džaba sva radost Bajrama, džaba što je i mama
tu, meni on nedostaje, pa nedostaje. Prazna mi kuća. Pola duše, one što je bila rezervisana
samo za njega mi prazno.
Uzmem abdest, u torbu ubacim šal i krenem na mezarje da se bajramujem sa njim. Fatihu
da mu proučim, znam da će mi biti lakše bar malo.
Miriše trava po mezarju, razbacani grmovi majčine dušice prosuli se kao po ćilimu, a ja
stavljam šal na glavu i polahko idem prema očevom mezaru.
Pronađem ga, poselamim, bajramujem se sa njim, a u grlu me nešto strašno steže. Učim
Fatihu, a po obrazima mi se slivaju tople suze.
Zastaje mi pogled na bašluku, na njegovom krupno ispisanom imenu i prezimenu.
Onda se sjetim. Iz torbe izvadim hemijsku olovku, priđem bašluku, i poslije prezimena
stavim tačku. Sigurna sam da bi to bila njegova želja.
RiadaT.
obavezno je poslije potpisa stavljao tačku.
Ma koliko sam mu trubila da bi trebao prestati s tim, on nije uzbijao šta mu govorim
i tjerao je po svom,(iako je znao da joj tu nije mjesto), a što je mene baš nerviralo tim
više što sam po struci jezičar.
Sjećam se da je na posljednjoj ličnoj karti, onoj što važi trajno, ispod njegove slike stajala
ta već njegova čuvena tačka na kraju potpisa.
Odem sad za Bajram u svoj rodni grad. Džaba sva radost Bajrama, džaba što je i mama
tu, meni on nedostaje, pa nedostaje. Prazna mi kuća. Pola duše, one što je bila rezervisana
samo za njega mi prazno.
Uzmem abdest, u torbu ubacim šal i krenem na mezarje da se bajramujem sa njim. Fatihu
da mu proučim, znam da će mi biti lakše bar malo.
Miriše trava po mezarju, razbacani grmovi majčine dušice prosuli se kao po ćilimu, a ja
stavljam šal na glavu i polahko idem prema očevom mezaru.
Pronađem ga, poselamim, bajramujem se sa njim, a u grlu me nešto strašno steže. Učim
Fatihu, a po obrazima mi se slivaju tople suze.
Zastaje mi pogled na bašluku, na njegovom krupno ispisanom imenu i prezimenu.
Onda se sjetim. Iz torbe izvadim hemijsku olovku, priđem bašluku, i poslije prezimena
stavim tačku. Sigurna sam da bi to bila njegova želja.
RiadaT.
Poslednja izmena: