БАЈКА
Преко седам мора, и седам гора. Преко седам долина и седам котлина, седам река и седам језера, живели су Чуварка и Витез. Имали су три сина и ћерку. Један син је био Јак, други Леп и трећи Паметан. Девојчица је била само Девојчица. Живели су у срећи и весељу. Једнога дана Чуварка је пала у кревет, нико није знао шта јој се десило. Долазили су многи видари и травари. Бабе врачаре и шамани. Хоџе, да пишу записе. Нико није умео да јој помогне. Једног дана је наишла старица и затражила им хладне воде. Донесоше јој пун крчаг. Када се напила рече им да постоји лек за Чуварку. Витеже рече она, пошаљи синове у свет. За годину дана, нек донесу оно што је највредније. То ће излечити Чуварку, у противном умреће. Отац опреми синове и посла их на три стране света. Девојчица, противно очевој вољи крете на четврту страну. Прошла је година, Витез је на пропланку чекао синове, на Девојчицу је заборавио. Некако се ту нашла и она бака која им је рекла за лек. Први се појавио Јаки, у рукама је носио блистави мач. Мач служи да отера опасност и заштити, рече он. Приђе Чуварки али она се ни не помаче. Тужан се удаљио. За њим је стиже и Лепи. Са собом је довео красоту девојку. Лепота обасјава свет, обасјаће и моју мајку, рекао је он и пришао мајци. Чуварка се ни тад није помакла. Удаљио се, тужног лица. Трећи по реду је дошао паметни, он је донео ковчег пун књига и лек који је направио читајући их. Пришао је мајци али она се ни тада није пробудила. Окупили су се ћутке на пољани тугујући свако за себе, свесни да нису успели. Тог часа, у даљини се појавио човек на коњу. Када им је пришао, видели су да непознати витез није сам. Са коња је сишла млада жена са бебом у рукама. Препознали су Девојчицу. Она је без речи прошла покрај њих и пришла Чуварки. „Устај мајко, дошла ти је унука да је благословиш.“ Чуварка исти час устаде, пољуби унучицу и обрати се ћерки. Од данас ниси више Девојчица већ Чуварка. Стара жена приђе и дарива младу Чуварку искром. „Распири ову искру у своју ватру, и подели новим чуваркама када за то дође време.“, рече она. „Ватра се неће угасити, достојно ћу је чувати да је предам мојој наследници“. Отац и браћа се поклонише пред младом Чуварком. Од тог доба сви су живели срећно и весело до краја живота.
Чича мича и готова прича.
Преко седам мора, и седам гора. Преко седам долина и седам котлина, седам река и седам језера, живели су Чуварка и Витез. Имали су три сина и ћерку. Један син је био Јак, други Леп и трећи Паметан. Девојчица је била само Девојчица. Живели су у срећи и весељу. Једнога дана Чуварка је пала у кревет, нико није знао шта јој се десило. Долазили су многи видари и травари. Бабе врачаре и шамани. Хоџе, да пишу записе. Нико није умео да јој помогне. Једног дана је наишла старица и затражила им хладне воде. Донесоше јој пун крчаг. Када се напила рече им да постоји лек за Чуварку. Витеже рече она, пошаљи синове у свет. За годину дана, нек донесу оно што је највредније. То ће излечити Чуварку, у противном умреће. Отац опреми синове и посла их на три стране света. Девојчица, противно очевој вољи крете на четврту страну. Прошла је година, Витез је на пропланку чекао синове, на Девојчицу је заборавио. Некако се ту нашла и она бака која им је рекла за лек. Први се појавио Јаки, у рукама је носио блистави мач. Мач служи да отера опасност и заштити, рече он. Приђе Чуварки али она се ни не помаче. Тужан се удаљио. За њим је стиже и Лепи. Са собом је довео красоту девојку. Лепота обасјава свет, обасјаће и моју мајку, рекао је он и пришао мајци. Чуварка се ни тад није помакла. Удаљио се, тужног лица. Трећи по реду је дошао паметни, он је донео ковчег пун књига и лек који је направио читајући их. Пришао је мајци али она се ни тада није пробудила. Окупили су се ћутке на пољани тугујући свако за себе, свесни да нису успели. Тог часа, у даљини се појавио човек на коњу. Када им је пришао, видели су да непознати витез није сам. Са коња је сишла млада жена са бебом у рукама. Препознали су Девојчицу. Она је без речи прошла покрај њих и пришла Чуварки. „Устај мајко, дошла ти је унука да је благословиш.“ Чуварка исти час устаде, пољуби унучицу и обрати се ћерки. Од данас ниси више Девојчица већ Чуварка. Стара жена приђе и дарива младу Чуварку искром. „Распири ову искру у своју ватру, и подели новим чуваркама када за то дође време.“, рече она. „Ватра се неће угасити, достојно ћу је чувати да је предам мојој наследници“. Отац и браћа се поклонише пред младом Чуварком. Од тог доба сви су живели срећно и весело до краја живота.
