Tiho je i mirno u jednom dvorištu na Čuburi.
Čuju se samo vrapci, gugutke i poneki razgovor iz prizemnih kuća odakle se, sve do moje terase, širi miris ručka.
To moja ćopava komšinica telefonira i čestita Uskrs rodbini i prijateljima.
Ćopavi, kljakavi, siromašni i ubogi, naročito su pažljivi za Uskrs, nadajući se da ih Bog naročito danas gleda i da će i oni jednog dana uskrsnuti i u sledećem životu imati više sreće nego u ovom sada.
Tako im je lakše da prihvate lošu sreću i udes koji ih je zadesio jer, šta su oni kome skrivili da ih život tako kazni? Ništa. Stoga, Bog sigurno zna šta radi i šta je i zbog čega naročito njima uradio. Smisao mora da postoji, inače..inače ko zna da li bi preživeli i jedan dan pod teretom nepravedne sudbine. Zašto baš oni? Zašto ne neko drugi? Šta su oni kome skrivili? To možda i znaju samo Bog, snovi, neizgovorene misli tokom svih ostalih dana i poneki rođak s druge strane telefona..
Čuju se i novopečeni bogataši, nekada sitni kriminalci a na današnji dan uzorni vernici. I oni telefoniraju. Još su glasniji od ovih ćopavih i ubogih. Čestitaju Uskrs, nadajući se da će u ovom životu proći nekažnjeno za svoje krađe, muljaže i kombinacije jer su sada eto uzorni građani, te da u sledećem životu neće morati da kradu, lažu, potkazuju i ubijaju da bi sebi, svojoj deci i unucima stvorili udobnosti koje sada imaju. Platiće, ako treba, samo da sa savesti speru ono malo krivice isto onako kako su oprali sve te pare. Krivice koju bi da sljušte sa kore mozga kao ofarbanu ljusku sa jajeta.
Na mojoj terasi čuje se kako pucketa prsten žara dok isisavam dim iz cigare. I čuje se mačka kako prede.
Mačke ne brinu o vaskrsenju.
One žive sada i ovde.
Za sve pare.
Čuju se samo vrapci, gugutke i poneki razgovor iz prizemnih kuća odakle se, sve do moje terase, širi miris ručka.
To moja ćopava komšinica telefonira i čestita Uskrs rodbini i prijateljima.
Ćopavi, kljakavi, siromašni i ubogi, naročito su pažljivi za Uskrs, nadajući se da ih Bog naročito danas gleda i da će i oni jednog dana uskrsnuti i u sledećem životu imati više sreće nego u ovom sada.
Tako im je lakše da prihvate lošu sreću i udes koji ih je zadesio jer, šta su oni kome skrivili da ih život tako kazni? Ništa. Stoga, Bog sigurno zna šta radi i šta je i zbog čega naročito njima uradio. Smisao mora da postoji, inače..inače ko zna da li bi preživeli i jedan dan pod teretom nepravedne sudbine. Zašto baš oni? Zašto ne neko drugi? Šta su oni kome skrivili? To možda i znaju samo Bog, snovi, neizgovorene misli tokom svih ostalih dana i poneki rođak s druge strane telefona..
Čuju se i novopečeni bogataši, nekada sitni kriminalci a na današnji dan uzorni vernici. I oni telefoniraju. Još su glasniji od ovih ćopavih i ubogih. Čestitaju Uskrs, nadajući se da će u ovom životu proći nekažnjeno za svoje krađe, muljaže i kombinacije jer su sada eto uzorni građani, te da u sledećem životu neće morati da kradu, lažu, potkazuju i ubijaju da bi sebi, svojoj deci i unucima stvorili udobnosti koje sada imaju. Platiće, ako treba, samo da sa savesti speru ono malo krivice isto onako kako su oprali sve te pare. Krivice koju bi da sljušte sa kore mozga kao ofarbanu ljusku sa jajeta.
Na mojoj terasi čuje se kako pucketa prsten žara dok isisavam dim iz cigare. I čuje se mačka kako prede.
Mačke ne brinu o vaskrsenju.
One žive sada i ovde.
Za sve pare.
