Dela i mišljenje

James Allen: "Čovek je bukvalno ono što misli. Njegov karakter je kompletan zbir svih njegovih misli."

Meša Selimović: "Nije čovek ono što misli, već ono što čini."

- Obe konstantacije su validne mada na prvi pogled izgledaju suprostavljene. Meša ima pravo kada kaže da se karakter najbolje ispolji kroz dela. Neko može smatrati sebe časnim i pored toga što ne postupa tako. U tom slučaju se radi o samoobmani.

Medjutim, činjenica je da dela uvek proizadju iz misli. Ponekad možemo imati različite misli, usled različitih prohteva i želja, i naći se u nedoumici šta da činimo. Na kraju, ipak, prevlada neko mišljenje i odlučimo da ga sprovedemo u delo.

Kada je čovek iskren i pošten trudi se da bude nepristrasan. To znači da se suočava i nižim nagonima ukoliko se jave. Prizna sebi da ima i sebični interes, ali se ne opredeli za njega, već za ono što je pravedno.

Neiskreni i nepošteni ljudi postupaju drugačije. Ko je ogrezao u nepoštenju i zlu ograničen je sobom i vlastitim potrebama, ne može se staviti u poziciju drugih niti je sposoban za saosećanje. Kod njega je savest u potpunosti umrtvljena, pa ne misli o nepravdi koju stvara. Zaslepljen je samo jednim ciljem - da postigne ono što hoće bez obzira na štetu koji čini drugima.

Do samoobmane dodje kada postoji tračak savesti i kada je čoveku stalo da zadrži visoko mišljenje o sebi. Zbog toga pronalazi izgovore i opravdanja za svoje nepošteno ponašanje i aktivnosti.

 

[sofija06]

Komentari na post:

O.C.: "Obe konstatacije su pogrešne jer su samo osjećanja istinita a misli i djela lažu kao i riječi..."

- Iz početne premise da su samo osećanja istinita, a misli i reči lažne proizilazi da vaša konstantacija nije istina pošto je produkt misli izražen rečima.

O.C.: "misli mogu biti pogrešne a riječima kao i djelima možemo lagati, samo su osjećanja uvijek istinita. Oba citata su u ovom slučaju pogrešna kao i vaše zaključavanje, samo osjećanja koja imate dok ovo čitate su istinita..."

- Nemam samo osećanja nego i misli. Bez uma ne bih mogla čitati vaše reči/misli. Ono što aktivira moja osećanja su vaše misli koje interpretiram kroz svoje. I ne samo što mojim mislima tumačim vaše nego istovremeno pokušavam shvatiti svoja osećanja na vaše reči da bih bila što realnija/istinitija i ispravno postupila. Jer, moja osećanja mogu biti površna i reaktivna. Da bih stigla do dubljih moram razmisliti.

Istina se dostiže jedinstvom bića, a ne njegovim razdvajanjem. Osećanja, misli i razum su različita stanja iste svesti. Izmedju njih postoji neraskidiva veza i stalna transformacija. Da bi znali šta osećamo moramo imati um. Kroz njega postajemo svesni svakog osećanja koje se javi. Ne samo što osećanja stvaraju misli nego i misli stvaraju osećanja.

Ako čovek oseti bes zbog dogadjaja za koji misli da nije u redu i odmah reaguje besom smatra se nerazumnim. Reč nerazuman je zaista adekvatna pošto se um nije spojio višim, duhovnim potencijalom/razumom. Zato ne koristi puni svesni kapacitet, pa misli postaju nesredjene i haotične. Stvaraju se iracionalni zaključci iz kojih proizadje nasilno panašanje i aktivnosti sa štetnim posledicama.

Razuman čovek neće reagovati iz svakog osećanja koje se pojavi, jer zna da može biti površno i destruktivno. Daće sebi vremena da ga razmotri i sabere misli, pre nego što donese odluku šta da čini.
U tome se i sastoji proces osvešćivanja pošto se od reakcije prelazi u svesnu akciju ili svesni izbor ponašanja.

 

[Наталија очи моје]

Често размишљам о једном, да га тако назовем, апсурду људског схватања, перцепције изреченог.
Људи који схватају написано попут ових твојих блогова, суштински им нису потребни осим као препознавање или исправности сопствених размишљања, док они који не схватају, потпуно им је страно, несхватљиво и тиме бесмислено им објашњавати.

Не мислим да треба одустати, само мени лично је поражавајуће да иако постоје ресурси за учење, напредовање, многи не умеју или не могу да их користе.

 

[Lule]

док они који не схватају, потпуно им је страно, несхватљиво и тиме бесмислено им објашњавати.

Nije uvek besmisleno. Uđe ti u podsvest pa se možda kasnije shvati. Imala sam takav slučaj s jednom osobom koja me je navela da o izvesnim pitanjima promislim, i promenim (ili formiram) stav. I to dosta kasnije, u međuvremenu je čučalo u podsvesti.

 

[Наталија очи моје]

Nije uvek besmisleno. Uđe ti u podsvest pa se možda kasnije shvati. Imala sam takav slučaj s jednom osobom koja me je navela da o izvesnim pitanjima promislim, i promenim (ili formiram) stav. I to dosta kasnije, u međuvremenu je čučalo u podsvesti.

Ти не делујеш као неко коме је бесмислено објаснити другачије виђење, а сада си то и потврдила.

Мислила сам на другачију врсту људи, попут ових чије је коментаре софија пренела у посту. Људи који по аутоматизму усвоје прво мишљење које им звучи довољно паметно или бар мудрије од њих самих, онда се држе тога сумануто га бранећи па све до тога да поверују да поседују коначну истину.

Такозвани веровласници, који немају сумњу у сопствени став, не ревидирају га а износе га као да је апсолутно знање или истина.

 

[sofija06]

Osvežavajuće je pročitati komentare koji reflektuju otvoren um i originalno razmišljanje. Dosta dugo se nameće shvatanje da ne treba misliti već se treba prepuštati momentu u kojem će znanje doći samo od sebe. Mišljenje je u izvesnom smislu postalo tabu jer se asociralo sa patnjom i regresom, dok se pasivnost, tišina, ćutanje odsustvo želja itd. prezentovalo kao jedini način duhovnog budjenja i napretka čovečanstva.

To uverenje je postalo toliko popularno i dominantno da je potisnulo skoro sva prethodna. Izmedju ostalih i shvatanje da je za pomak i progres neophodan trud, rad, zalaganje ili aktivnost i strast. Dobar primer je stara, narodna poslovica nastala obzervacijom i iskustvom mnogih generacija: "Nema hleba bez motike." Hegel: "Ništa veliko na svetu nije postignuto bez strasti." Mada su ta tvrdjenja suprona oba deluju uverljivo jer sadrže elemente istine.

S razlogom se kaže da je "istina negde na sredini". Bolje rečeno, uvek je sveobuhvatna. Dostiže se razmatranjem svih gledišta, a ne samo jednog. Život je stalna promena koja iziskuje fleksibilnost. Svaka situacija je unikatna i različita. Zahteva drugačiji pristup i ponašanje da bi se pronašlo najpovoljnije konstruktivno rešenje. Za neki izazov je potrebna pasivnost, za neki aktivnost, a najčešće njihov balans i kombinacija. Zato je odlazak u bilo koju krajnost, krutost i jednostranost štetan.

Retki su oni koji istinski tragaju za istinom. Nisu svi spremni da se suoče sa njom. Za to postoji više razloga: bekstvo od odgovornosti, nesigurnost i strah od promene, nastojanje da se opravda nedostojno ponašanje i zadrži lepo mišljenje o sebi itd. Zbog toga se prihvate i brane obmane kojima se to postiže.

Jedna od njih je i shvatanje da je moguće eliminisati ego mističnim budjenjem kroz koje se automatski postaje dobar i savršen tako da sve procveta i sredi se samo od sebe. Problem je što je ta teorija odvojena od prakse/svakodnevnog života/realnosti.

Pored toga, prisutna je i nepravilnost. Ego je pogrešno interpretiran. Poistovetio se sujetom, a ne nečim što je neophodno za svesnu funkcionalnost. Bez svesti o sebi nema ni svesti o svetu oko sebe ili sposobnosti razumevanja i sticanja znanja. Učimo dokle god smo ovde. Dok imamo telo imamo i ego.

Medjutim, postoje značajne razlike u samosvesti ljudi. Za one koji precenjuju svoju vrednost se kaže da imaju veliki ego. Oholi su, arogantni i "puni sebe". Ali, mogu se sresti i oni koji nisu svesni svoga potencijala i vrednosti. Oni imaju slab ego koji se podcenjuje i nema dostojanstvo. Dopuštaju ponižavajući tretman. Smatraju da su nesposobni, glupi, bezvredni i da ne zaslužuju bolje.

Zdrav ego je uravnotežen pošto pravilno procenjuje svoju vrednost i značaj u odnosu na svet koji ga okružuje. Zalaže se za ravnopravnost, medjusobno poštovanje i uvažavanje. Nema iluziju da je spoznao apsolutnu istinu. To mu omogućava budnost kojom motri svoje reakcije u iskušenjima kao i spremnost da uči. Nije ograničen vlastitim iskustvom i mišljenjem, već uvažava i razmatra i iskustva drugih.

Najsuptilnija samoobmana je uverenje da se u potpunosti eliminisao ego i postiglo vrhunsko, konačno razumevanje. Mada time dodje do prividne poniznosti iza nje se krije prefinjena, zamaskirana arogantnost koja se teško uočava. Naročito zbog toga što imponuje i stvara osećanje zadovoljstva i potajnog uspeha i izuzetnosti.

Na sreću razvoj samosveti/ega se odvija po odredjenim zakonitostima. Njihovo poznavanje osposobi da se preuzme odgovornost i kontrola nad svojim mišljenjem, ponašanjem i aktivnostima.