Predstava "Stilske vežbe" premijerno je izvedena davnog 19. januara 1968. godine u Teatru ITD u Zagrebu i od tada je neprekidno na repertoaru. Reč je o običnoj zgodi iz svakodnevnog života, koja u tumačenju Lele Margitić i Pere Kvrgića na dvadesetak različitih načina - postaje vrhunska komedija, burleska koja oduševljava, mami salve smeha i oduševljava glumačkom virtuoznošću. Divno je što je ovo jedinstveno scensko ostvarenje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda i divno je što je Pero Kvrgić rekao ovo: "Da nisam postao glumac, bio bih lekar - lečio bih ljude. Ovako, celog života lečim njihove duše"...
Stilske vežbe
Rejmond Keno
prevod Danilo Kiš
"U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadesetšest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga isteglili i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.
Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu". Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto."
Keno na stotinak načina obrađuje isti siže. U predstavi glumci na dvadesetak različitih načina tumače tu običnu zgodu, onako kako tu zgodu vide dvadesetak različitih ljudi... I svih dvadesetak različitih tumačenja temelje se na iskrenim uverenjima o istini koju su videli svojim očima, doživeli svojim čulima, svojim naravima, svojim duhom...
Pa tako, ispred nas promiču ljudi, karakteri, tipovi, situacije, društvo i ono večito ljudsko u njemu, sve to izdefinisano i svedeno na suštine, obrađene kroz perfektne monološke minijature.
Svih dvadesetak ljudi posmatraju, ali ne prosuđuju. Dobro, naravno da u načinu posmatranja uvek ima izvesne "presude", ali nije to najbitnije: kao i uvek u umetnosti i u životu najvažniji je način gledanja. Kenoov je najzdraviji mogući: otvorenost, pamet, dar, oko, glas. Kristalna bistrina uvida koja može da zazvuči brutalno, a zapravo je nežna i empatična prema svakoj opisanoj slabosti, jer svaku od njih prepoznaje prvo u sebi, baš kao i vi koji ovo gledate i čitate.
Ako se pogledamo u ogledalo, vidimo li u ogledalu odraz sebe, ili tek jednu stranu nečeg što se može posmatrati iz nebrojano mnogo uglova? Jer, možda su i naši životi samo nečije "Stilske vežbe"?
Dragi moji, pogledajte "Stilske vežbe"! Uživajte!
Grlim vas sve redom...
Stilske vežbe
Rejmond Keno
prevod Danilo Kiš
"U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadesetšest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga isteglili i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.
Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu". Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto."
Keno na stotinak načina obrađuje isti siže. U predstavi glumci na dvadesetak različitih načina tumače tu običnu zgodu, onako kako tu zgodu vide dvadesetak različitih ljudi... I svih dvadesetak različitih tumačenja temelje se na iskrenim uverenjima o istini koju su videli svojim očima, doživeli svojim čulima, svojim naravima, svojim duhom...
Pa tako, ispred nas promiču ljudi, karakteri, tipovi, situacije, društvo i ono večito ljudsko u njemu, sve to izdefinisano i svedeno na suštine, obrađene kroz perfektne monološke minijature.
Svih dvadesetak ljudi posmatraju, ali ne prosuđuju. Dobro, naravno da u načinu posmatranja uvek ima izvesne "presude", ali nije to najbitnije: kao i uvek u umetnosti i u životu najvažniji je način gledanja. Kenoov je najzdraviji mogući: otvorenost, pamet, dar, oko, glas. Kristalna bistrina uvida koja može da zazvuči brutalno, a zapravo je nežna i empatična prema svakoj opisanoj slabosti, jer svaku od njih prepoznaje prvo u sebi, baš kao i vi koji ovo gledate i čitate.
Ako se pogledamo u ogledalo, vidimo li u ogledalu odraz sebe, ili tek jednu stranu nečeg što se može posmatrati iz nebrojano mnogo uglova? Jer, možda su i naši životi samo nečije "Stilske vežbe"?
Dragi moji, pogledajte "Stilske vežbe"! Uživajte!
Grlim vas sve redom...
Poslednja izmena: