Quantcast
  • Blog je internet dnevnik u kome autor iznosi svoja razmišljanja na neku temu. Molimo vas da se pridržavate Pravilnika Bloga.

Stilske vežbe

Soradze

Ističe se
Poruka
2.746
Predstava "Stilske vežbe" premijerno je izvedena davnog 19. januara 1968. godine u Teatru ITD u Zagrebu i od tada je neprekidno na repertoaru. Reč je o običnoj zgodi iz svakodnevnog života, koja u tumačenju Lele Margitić i Pere Kvrgića na dvadesetak različitih načina - postaje vrhunska komedija, burleska koja oduševljava, mami salve smeha i oduševljava glumačkom virtuoznošću. Divno je što je ovo jedinstveno scensko ostvarenje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda i divno je što je Pero Kvrgić rekao ovo: "Da nisam postao glumac, bio bih lekar - lečio bih ljude. Ovako, celog života lečim njihove duše"...

Stilske vežbe
Rejmond Keno

prevod Danilo Kiš

"U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadesetšest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga isteglili i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.

Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu". Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto."

Keno na stotinak načina obrađuje isti siže. U predstavi glumci na dvadesetak različitih načina tumače tu običnu zgodu, onako kako tu zgodu vide dvadesetak različitih ljudi... I svih dvadesetak različitih tumačenja temelje se na iskrenim uverenjima o istini koju su videli svojim očima, doživeli svojim čulima, svojim naravima, svojim duhom...

Pa tako, ispred nas promiču ljudi, karakteri, tipovi, situacije, društvo i ono večito ljudsko u njemu, sve to izdefinisano i svedeno na suštine, obrađene kroz perfektne monološke minijature.

Svih dvadesetak ljudi posmatraju, ali ne prosuđuju. Dobro, naravno da u načinu posmatranja uvek ima izvesne "presude", ali nije to najbitnije: kao i uvek u umetnosti i u životu najvažniji je način gledanja. Kenoov je najzdraviji mogući: otvorenost, pamet, dar, oko, glas. Kristalna bistrina uvida koja može da zazvuči brutalno, a zapravo je nežna i empatična prema svakoj opisanoj slabosti, jer svaku od njih prepoznaje prvo u sebi, baš kao i vi koji ovo gledate i čitate.

Ako se pogledamo u ogledalo, vidimo li u ogledalu odraz sebe, ili tek jednu stranu nečeg što se može posmatrati iz nebrojano mnogo uglova? Jer, možda su i naši životi samo nečije "Stilske vežbe"?

Dragi moji, pogledajte "Stilske vežbe"! Uživajte!

Grlim vas sve redom...

 
Poslednja izmena:
Top