Умро деда блажа.
И био матор, све по реду, а воло и ракију, а пијо и неке прашкове, реко доктор да се отрово...Мада се нико није нешто потресо; имо чича 80 година, протеро кера лепо, и свега имао, и за чим да жали.
Одем да помогнем, његов син и ја другари откад себе; ред је.
А ладно било, у мајчину, неки мраз, па српска посла са три совре, а напољу- у отвореној гаражи; понадао се да ће тако брже да се отаља посо, ал оћеш мућак- селе бабе и деде ко на лепак, никако дустану!
Попа нешто млатио ваздан; као, угледан парохијан, редован у цркви, па одужио ко гладна година; једна ћерка почела нешто да глумата несвестице, те као оће да падне позлило јој због татице, док јој муж не припрети кроз зубе- "Живка, ако ти затегнем један шамар- стварно...