Quantcast
  • Blog je internet dnevnik u kome autor iznosi svoja razmišljanja na neku temu. Molimo vas da se pridržavate Pravilnika Bloga.

MOJA MAJČICA PETRA

KPCTAHK

Ističe se
Poruka
2.083
Retko kada se usudim da prelistavam moje prašnjave spomenare i svaštare stare - iz njih mi uvek neki dragi lik iskoči - izmami mi duboki uzdah, bol u grudima i suze na oči... Najčešće je to moja majčica mila koja je mene kao pesnika rodila ... Da, to je živa istina, već u drugom razredu OŠ, "Rada Vranješević" Krupa na Vrbasu, sam joj posvetio pesmicu koja je bila objavljena u "Malim novinama", tada školskim novinama u SR BiH... Već tada sam dobio "reputaciju" velikog, ali i veoma vragolastog, budućeg pesnika, ali, draže mi je od toga, jest` - tako vi Svevišnjega Boga, moja pokojna majka Petra je naročito na to bila ponosna, što sam bio najbolji učenik, pošteno dete i uvek najprimernijeg vladanja...

Sećam se, to ne može iz sećanja da mi se izbriše, eh, kako mi vrele suze lice obliše, poslednjeg dana provedenog u OŠ. Razredni starešina, nastavnik matematike i fizike drug Kuleba Eugen, veoma omiljen nastavnik, nam je, nekoliko dana pre toga, naredio da prilikom predaje svedočanstava moraju da budu i roditelji prisutni. I, naravno, kao što je bilo unapred dogovoreno, svi su bili toga dana tu u VIII/a razredu, nastavnici i roditelji. Među roditeljima je posebno blistala od sreće moja majčica. Volela je da ide na sve moje roditeljske sastanke jer za mene su uvek bile samo pohvale. Tog poslednjeg dana verujem da je moja majčica bila najsrećnija majka na sveti. Moje ime je poslednje, verujem da je i to bila nekakva režija, izdeklamovao moj razredni starešina. Prvo mi je dodelio zahvalnicu koju sam pridobio kao jedini đak u SR BiH kojem je uspelo, da bez i jedne greške, reši testove iz matematike i S-H jezika, svi učenici osmih razreda u BiH su bili testirani. Nakon toga uručena mi je i nekakva zahvalnica Vukovca, iz svih predmeta u svim razredima OŠ imao sam petice, i, naravno, svedočanstvo o završetku 8-og razreda u kojem su, takođe, bile same petice. Dobio sam i nekakve tri knjige kao specijalan poklon đaka generacije...

Bila je tu još jedna zahvalnica koje se još uvek stidim. U sedmom razredu izabrali su me đaci i nastavnici za predsednika OO SKOJ-a OŠ Krupa na Vrbasu. Za moj besprekoran rad »vodećem Titovog omladinca i najboljeg đaka« sam dobio zahvalnicu od zlikovaca, udbaških zločinaca, kojima je bio jedini cilj da istrebe našu porodicu samo zato što je moj pokojni otac Đurađ voleo braću Ruse i »pošteno« odrobijao, nepunih pet godina, na Golom otoku …

Moja majčica je bila toliko srećna da je drhtala privijajući me na svoje tople majčinske grudi. Osmeleo sam se, morao sam to da uradim, da zamolim sve prisutne kako bih im izdeklamova sledeću pesmicu koju sam noć pre toga uz petrolejku lampu napisao, baš ovako:


Hvala ti, majčice premila,
Što si me lepog i pametnog rodila
Svojim si me mlekom zadojila
Nežnom rukom telo mi umila
Nadamnom si, k`o anđeo, bdila
Kad posrnem ti si me mazila
Kad sam tužan ti si me tešila
Svetionik uvek si mi bila
Pravim putem uvek predvodila …

Za sve hvala, majčice premila !!!

-------------------------------------------

Svi su me sa ovacijama pozdravili i uzvikivali moje ime. Čvrstim, onim od neizmerne ljubavi drhtećim, zagrljajem smo bili spojeni u nerazdvojivost moja majčica i ja. Obadvoje smo ridali – ona od ponosa, a ja od crne slutnje da će to da bude jedan od poslednjih naših zagrljaja… Te moje, grudi-žežeće, crne slutnje su mi se,

»Bože, zašto ?«

i obistinile. Nešto više od dva meseca posle toga, tada sam već bio u bogosloviji »Sveti Arsenije Sremac« u Sremskim Karlovcima, udbaški zločinci su izvršili svoj krvavi pir – na najmučeničkiji nači, žive su ih zapalili u našem trošnom kućerku, su stradali moji najmiliji i najrođeniji: majka, otac, brat i sestrica Kića koja je bila moja bliznakinja…

Da, prebolna je ta moja životna istina, moja majčica je već decenijama na Nebesima, tamo joj ništa ne mogu, hvala dragom Bogu, udbaške džukele i ovodoba njihova kopilad koja vlada u Srbiji na isti način, ali, to mi niko i ničim ne može izbrisati, moja majčica za mene je ostala besmrtna – uvek je u mojim mislima, mojim molitvama, ali i tu, na pravom mestu, u duši i srcu

Krstan Đ. Kovjenić

574932
 
Top