podmuklo siva zora krije
nekontrolisane ostarele težnje,
nekada držane u visini poput barjaka
oči skeniraju
pokolj unutar štampača...
reči postavljene na dvostruki razmak
kvadrafonsko snimanje urlika
u Diablovom podrumu...
polomljene merdevine,
odbačeni venecijaneri
kad su me slomili, odrubili su glavu zmiji
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Sve je više interesantnih viđenja Beograda i Srbije očima stranaca, tako da prosto vapi da se sve stavlja na jedno mesto. Oni govore o životu u Beogradu i Srbiji, hrani, znamenitostima, ljudima, cenama i arhitekturi.
Da pogledamo.
Počećemo od ovih Turaka koji su video objavili pre tri nedelje.
Svesna sam da će ovo što pišem izazvati negodovanje Ekartovih pristalica. Naročito onih kojima je to učenje dalo impresiju duhovne probudjenosti i uverenja da su postigli konačno, nepogrešivo, savršeno razumevanje. Iznošenje nepravilnosti u njegovim izjavama im može izgledati kao lični napad i skrnavljenje nečeg svetog i uzvišenog. Ali, nije mi stalo do pupularnosti nego optimalnijeg znanja.
Adekvatna procena, bilo kojeg shvatanja, se ne dobija jedostranim prikazom ili samo veličanjem pozitivne, svetle strane, već uključuje i senku propusta i nedostataka. Ko istinski traga za prosvetljenjem ne ustručava se da razmotri oboje.
Ekartovo učenje se munjevitom brzinom nametnulo kao značajan autoritet u duhovnosti. Tome je doprinelo i...
Oнo што је фасцинантно а ако га посматрамо са метафизичке стране и утешно, јесте да оно што нам судбина приређује у овом животу било то добро или лоше, јесте наша сопствена воља, ма како то парадоксално звучало.
Шопенхауер је то лепо и сликовито објаснио на овај начин. Пример је необичан па можда и смешан, али је веома поучан.
Дакле, наша сопствена воља, јер шта је оно што нам уређује снове него наша сопствена воља која изрежира сан тако да се њени циљеви на крају и остваре. То је јасно схватљиво и опште познато, она народна изрека "Што је баби мило, то јој се и снило" итд.
Међутим, шта ћемо са оним сновима који нам нису тако мили? Са онима у којима се наше жеље не остварују већ напротив, којима се сваки догађај у сну противи. Ко то...
Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.
Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.
Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.
Ako nije prikladno , premestite je.
Leonardo da Vinči_ Ogledalo beskonačnosti
Kada govorimo o Leonardu da Vinčiju, govorimo o čoveku koji nikada nije prestao da bude u potrazi. On nije bio zadovoljan ni odgovorom, ni formom, ni završetkom.
Njegovi rukopisi, puni nedovršenih skica, beleški i enigmatičnih crteža, nisu samo rezultat nesavršenog života, već i dokaz da je njegovo biće pripadalo_ procesu, a ne_ završetku.
Da Vinči je shvatio ono što malo ko u istoriji razume: _da je svet neiscrpna tajna.
Njegova radoznalost bila je glad koja nikada ne prestaje, ali nije bila glad za moći, niti za slavom _ već za vidom, za otkrivanjem unutrašnjih mehanizama postojanja. On je posmatrao pticu u letu ne kao umetnik koji traži inspiraciju
_već kao filozof koji želi da dokuči šta...
На ужурбаној медитеранској пијаци, где се мириси морају мешати са аромама свежег воћа и зачина,
одвијају се свакодневне приче.
Међу шаренилом тезги, три жене су биле централне фигуре, свака са својом јединственом улогом и причом.
Прва је била госпођа Ана, продавачица маслина, чији је штанд био ризница медитеранских укуса.
Од тамних, набораних сушених маслина, киселених до савршенства, до оних пуњених паприком, бадемима, па чак и оних без коштица,
Ана је имала све. Њена препознатљива фраза, „Господине, госпођо“,
одјекивала је пијацом, упућена сваком купцу,
без обзира да ли су куповали најфиније деликатесе или „дефектне и нецењене“ маслине које су, по њеном мишљењу, имале душу.
Њена љубазност и поштовање према сваком купцу били су...
Antička Grčka nije poznata samo po vrsnim filozofima, već i sofistima. Sofisti su u početku smatrani mudracima i učiteljima s velikim ugledom. Medjutim, kasnije se uvidela njihova pritvornost i manipulativnost jer im je cilj bio postizanje materijalne koristi, a ne istinskog znanja i duhovnog napretka.
Dosta filozofa, kao npr. Platon, Aristotel, Sokrat itd. su se dinstacirali od sofista. S obzirom da su imali dublje, kompleksnije razumevanje ukazivali su na njihovu lažnu, prividnu mudrost. Filozofi iskreno tragaju za istinom, dok su sofisti vešti obmanjivači koji je žrtvuju ako je to u njihovom interesu.
Sofistima se treba odati priznanje što su zapazili moć reči i značaj elokventne prezentacije neke ideje da bi zvučala ubedljivo i...
John A. Wheeler: "Ni jedna teorija fizike koja se bavi samo fizikom nikada neće objasniti fiziku."
*
David Bohm: "...sve raspoložive interpretacije kvantne teorije, i zaista bilo koje teorije fizike, fundamentalno zavise od implicitne i eksplicitne filozofske pretpostavke, kao i od pretpostavki koje na bezbroj drugih načina izrastaju izvan polja fizike."
*
Charles Robert Richet, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu: "Današnja nauka je lagana... Zapanjujuće istine koje će naši potomci otkriti su čak i sada oko nas, gledaju nas u oči, da se tako kaže; ali mi ih ipak ne vidimo. Ali nije dovoljno reći da ih ne vidimo; ne želimo da ih vidimo – jer čim se neočekivana i nepoznata činjenica pojavi, pokušavamo je ugraditi u opštepoznato i...
Ne postoji niko ko je suštinski zadovoljan svojim životnim stanjem.
Sve moje pogrešne ljubavi su bile moje. I nisu bile pogrešne.
Nema veze ako me nisu volele. Ja sam voleo njih.
Da su one volele mene možda ja ne bi bio zadovoljan.
Možda ja ne bi suštinski voleo njih.
Jer ne postoji niko ko je suštinski zadovoljan svojim životnim stanjem.
Oklevam da prekinem
efemerni ples fotona,
dok mi dah boji svež jon leta
moje lažljive isprepletene ruke
beli miris iz sna nerođene bebe
diže stubove u nozdrvama
imam beskrajnu želju za predivnim ludilom
da dovršim svoju konačnu metamorfozu
pedantno ogoljena sebičnost
Ovo leto većinu vremena meditiram okrenuta ka pogrešnom zidu.
U sebi sam udavila mladu devojku, a nahranila staricu.
Psihologija boja je grana psihologije koja proučava kako različite boje utiču na ljudske emocije, percepciju i ponašanje. Boje su često povezane sa određenim emocijama i mogu imati snažan uticaj na naše raspoloženje.
Na primer:
Crvena se često povezuje sa strašću, energijom i ljubavlju, ali može izazvati i osećaj opasnosti ili agresije.
Plava se smatra umirujućom bojom koja može da donese osećaj smirenosti, poverenja i stabilnosti.
Žuta je boja koja često izaziva osećaj sreće, radosti i optimizma, ali preterana upotreba može dovesti do osećaja nervoze.
Zelena se često povezuje sa prirodom, harmonijom i svežinom, a može imati i umirujući efekat.
Ljubičasta se često smatra bojom kreativnosti, luksuza i misterije.
Ovi su samo neki...
Put između kapi i kiše
Ponekad je teško promeniti put kojim si krenula i koji si sama izabrala.
Koliko god da se trudiš, koliko god da se naprežeš _stvari jednostavno ne idu onako kako si zamislila. Kao da te guraju ka mestu gde nema nikoga, a opet ti su ti svi potrebni.
Ljubav prema stvarima koje nosiš u srcu je ogromna. A boli kada ne možeš da ostvariš svoj san, san života o kojem si maštala. U duši ponekad gori žar, bol od stvari koje se i plašiš da ostvariš. Izlaziš napolje na kišu, nadajući se da će ona isprati tvoje snove i nadanja, dok duša plače zajedno sa kapima što padaju, a vazduh koji udišeš te guši i zaustavlja da živiš misleći na ono što voliš.
Jednostavno je _ ne ide.
Noge idu sa razumom, srce vuče sa dušom. Te stvari...
msm se nego šta to , ma da to , tačno to, ponekad mozak se uključi sam, iako u pozadini rade par programa, iako ni on sam ne zna šta su to programi , dali su to zvuci, da li je to boja, da li je to pogled , _koliko toga "da li" se nakupilo
ma dosta, i zvuka i boje , _samo oči _njih nemoj_ to je mesto gde duša spava
idemo,,,,,,,,,
Kolumna Cici Mici, početak
Dragi čitaoci, ja sam, Mica Cica, ex Mica šalteruša i prvi put se družim sa vama. Pošto je ovo tekst prvenac, moram da pazim, da nešto ne zgazim, ne pokvarim i ne rovarim. Ako stanem šefu na žulj, odma mogu da begam odavde. Zato, imajte strpljenja dragi moji, za početne bubice vaše Cici. Mogu da vam obećam zanimljive zgode i nezgode koje su snašle u životu neke moje poznanike i mene samu. Obećavam, takođe, da neću da vas gnjavim i davim. Smeh je dozvoljen i poželjan.
Išla sam skoro u jednu instituciju da završim važan posao. Kad tamo, red, dugačak red. Šta ću, sednem da čekam svoj broj da se pojavi na displeju neke Mice šalteruše, moje ex koleginice. Sedim ja tako, gledam u onaj papirić, držim svoje papire...
Сјећате ли се свих мојих текстова у којима сам поменула Лелу? Е, 15.12.2024. смо Лелу сахранили. Буквално. Лела је умрла. Нећу да вам описујем комплетну причу, тешко је и запетљано је, али, у кратким цртама, нешто ју је бољело, није се усудила да тражи дан боловања да оде да се прегледа јер се плашила шефа, на послу је пала, реанимирали су је више од пола сата, вратили је довољно да буде у коми, а онда смо чекали само да се мозак опорави довољно да може да почне да гаси органе. Отприлике тако. Њена сестра ме је уредно обавјештавала. Није рођена сестра, него сестра по теткиној линији, али је ипак одлучила да ме позове чим је Јелени позлило, у име нашег пријатељства. Остала сам затечена. Да, надала сам се да ће у тренутку кад се мозак...
"O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.
U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.
Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj"?
...............................................................................
"Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?"...
Dj Balašević
(Pjesma o iskonu)
Rig Veda, X, 129
Ni bitka ni nebitka nije bilo tada,
ni zračnog prostora niti nebesa nad njim.
Što je prolazilo čas tamo čas amo?
U čijem okrilju i gdje...
Mika Antić: “Ako je neko u mraku izgubio kapu, zar će ići na svetlost da je traži?”
- Neće je tražiti na svetlosti, već uz pomoć svetlosti. Nosiće je sobom u mrak da restera tminu. To će mu pomoći da nadje ono za čim traga.
--------
Eckhart Tolle: "Život nema suprotnost. Suprotnost smrti je rođenje. Život je večan."
- Smrt i rodjenje su suprotnosti unutar života. Bez interakcije suprotnosti život ne bi bio ono što jeste - kontinuitet smisla kroz večnu promenu/razvoj i transformaciju. Mada je "sada i ovde" dragoceno nije sve, već je pojava kompleksnije suštine iz koje sve nastaje i kojoj se vraća.
---------------
Harper Lee: "... pre nego što mogu da živim sa drugim ljudima, moram da živim sa samim sobom. Jedna stvar koja se ne...
Ne mogu biti ono sto tebi treba.
Ovako raspukla, naizgled cela.
Srca iscupanog pa zgazenog.
Duse izujedane vucijim ugrizima
koji da stede nevino stene nisu znali.
A tvoj obraz je tako mekan,
vreme po njemu crtalo nije.
Tvoje ruke saten zivi
sto dodirom vatre pali.
Iz oka ti iskra po mom telu klizi.
Sa usana med kaplje...
Med kao melem na moje:
Ne smem.
Ne mogu.
Ne budi dete.
Ne mogu da budem tvoj dzelat
iako dzelata trazis
dok srce na panj precutno stavljas.
Nisam nikome uzela mesto.
Samo sam sela tamo gde je bilo prazno.
Nisam dizala ruku da govorim.
Samo sam reči slagala u redove tiše od tišine.
Nisam dolazila da se ogledam u tuđim očima.
Već da u magli prepoznam sebe.
Ako si u mojoj rečenici video pretnju,
možda si već bio u ratu sa sobom.
Ako ti je moja distanca delovala kao oholost,
možda si zaboravio kako izgleda granica.
Ako ti je moja šutnja ličila na plan,
to ne znači da nisam ćutala iskreno.
Jer ja sam ovde da delim misli, ne podatke.
Zagonetke, ne biografije.
Tragove, ne karte.
A kad neko šapće,
ne zato što je slab,
već zato što zna koliko glas može da rani..
…onda ga je greh nadvikivati.
Satenski stihovi
Ne volim je
Daleku i nepoznatu
Skrivenu
U očima neuhvatljivih boja.
Ne volim je
Plahu i ustreptalu
Skrivenu
U svakom mom nemiru.
Ne volim je
Svetlu i nedodirljivu
Skrivenu
U svakoj uzavreloj reči.
Jedino više
Na svetu mrzim sebe
Što noćas
Lažem
Bezočnije nego ikad.
Jovica Letic
Kapetan broda traži rešenje za širenje kriminala i sukoba među posadom, pa naoružava nekolicinu najboljih članova posade da huligane, bitange pijance i secikese, stave u zatvor.
Vreme prolazi, naizgled sve funkcioniše, ali postaje očigledno da se broj zatvorenih povećava.
"Demokratija je vladavina većine" pomisli Kapetan, "a većina na brodu je u zatvoru - krimosi, gusari, navijači i banditi. Njih ću naoružati i proglasiti najboljim članovima posade, a oni će znati kako da se reše tihe manjine, pitomih, pismenih i kulturnih".
I vide Kapetan da je dobro.
Aleksandre Vučiću,
Nekadašnji prijatelju, odmetnuti srpski radikalu, obećavam ti, dajem ti moju časnu reč, a za mene je reč svetinja, opet ćeš da zadobiješ moje poljuljano poverenje u tebe, ako to stvarno i učiniš počeću, mada ću u duši još uvek imati čemer do onoga što si učinio, izdao si kuma, veru, brata i Srbiju, jabuku od zlata, čak i da te glorifikujem, opevavam, slavim i hvalim, učinuću te besmrtnim, samo ako protiv ovih najvećih zločinaca u istoriji ljudske civilizacije, najvećeg zla koje je ljudska civilizacija iznedrila,
PODNESEŠ TUŽBU PROTIV AMERA MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE ZA GENOCID KOJI SU UČINILI SRBIMA I DRUGIM NARODIMA KOJE SU ZVERSKI NAPALI,
a do tada sedi u magareću klupu, ćuti, normalne ljude ne ljuti, jer tvoja...
НЕКО И НИКО
"Хоћемо ли да попијемо по једну?"
"Наравно, не женим ја сина сваки дан, ред је."
"Шта ћемо?"
"Ти бираш."
"А традиција? Знаш оно кад отац отвори ракију, коју је закопао оног дана када му се родио првенац? То ништа? Ниси имао времена за мене, од кафане."
"Де, де, неће да је баш било тако а и да је било, бар си научио да будеш самосталан. Ниси ни свестан коју услугу сам ти учинио. Уосталом шта ти је недостајало, имао си све."
"Нисам имао родитеље."
"Па си се јадан искомплексирао, ајд пусти то него тркни до подрума. У оном лонцу, у ком ти баба кува сарму, је бокал ракије. Није баш да је твој вршњак али послужиће."
"Каква си ти штекара матори."
"Не кукај да се не предомислим."
"Живели! "
"Живели!"
"Волиш ли је?"
"Наравно да је...
Neću ti reći da te volim.
Ne zato što ne osećam,
nego zato što ne želim da ti stavim težinu na pleća
dok hodaš kroz svoj dan.
Neću ti reći da si lepa.
Ti si više od toga.
Ti si ona koja zna da ne mora da bude gledana da bi bila stvarna.
A ja - ja gledam, ali ne tražim da me pogledaš nazad.
Neću ti pisati pesme koje mole.
Neću ti nuditi ruke koje traže.
Samo ću biti tu - kao tišina koja zna tvoje ime,
kao prostor u kojem možeš da dišeš bez objašnjenja.
Ako ikada poželiš da odeš,
neću zatvoriti vrata.
Neću ti reći da ostaneš.
Samo ću ostaviti svetlo upaljeno,
ne da te doziva,
nego da ti ne smeta mrak.
Jer... Ti si žena u kojoj ljubav već caruje,
prisutna čak i kad niko ne ume da je vidi…
A ja? Ja sam onaj koji zna da ne moram da...
Dan je otpočeo zbrda-zdola. A to baš ne volim!
Nisam imala poseban plan za danas. Smenjuju se oblaci i sunce. Sparina. U glavi lelujanje. Ni ovako ni onako.
Ne 'drži me mesto' ali nisam nervozna. Muzika mi, po občaju, prija.
Kada nesvesno biram Bluz za današnju plej listu, znam da je to ono moje 'ni ovako ni onako'. E, sada, hoće li prevagnuti Ovako, ili Onako, to ni sama ne znam do kraja dana.
Pokušavam da kontrolišem misli. Selektujem i dajem prvo na opstanak samo lepim mislima. One druge, pri prvom naletu u moju glavu, ubijam. Ne dam im da se roje!
Kasno popodne. Samo jakom voljom teram sebe da se provozam biciklom.
Spremila sam biciklo, obukla se sportski, uzela flašicu vode, telefon (mada ga izbegavam).E, da, setih se zelene...
U cudno doba, na jedan kisni dan pojavi se neocekivana misao.
Klupko!
O! Ja, veciti glupko!
Pogled u nepoznato?
Sitnice koje ispunjavaju sate, noci, dane…
To je bila ta nepoznata u zivotu koja je trebalo da zakomplikuje vec komplikovanu jednacinu. Sacekala nespremno-obuhvatila svim srcem.
Pise na omotu:
Ne primati k srcu i shvatiti potpuno neozbiljno!
_Naučnik i Boem_
U svakom ljudskom biću živi tiha borba _ čežnja za redom i čežnja za slobodom. Dva lica iste duše, dva pravca u istoj beskonačnoj potrazi. Jedno zovemo „naučnik“, drugo „boem“. Ali da li su oni zaista suprotnosti? Ili su delovi iste tajne, iste žeđi koju čovek nosi od prvog trenutka kada je postao svestan da postoji?
#_Naučnik_ arhitekta nevidljivog
Naučnik je čuvar trezvenosti.
On veruje da se ispod površine haosa krije strogi red, simfonija zakona koja može da se pročita. Njegovo oružje je metod, njegova vera je u formulu, njegova strast je istina.
Kada gleda u nebo, on ne vidi samo bljesak zvezde _ on meri njenu temperaturu, njenu gravitaciju, njenu budućnost. Svaki atom je za njega vrata, svaka jednačina ključ...
Moje bolno, tužno i ružno akademsko krštenje
Ej, sudbino prokleta, zašto mučiš me ?!
-------------------------------------
Kad-god se susretnemo okorela ko-munjara stara, zlo zla, ruglo od rugla i dno dna od pakla, i ja, ta, naravski, ljupče rodoljupče i baja do kraja, tu odma`, za dva-tri oka treptaja, digne se graja i bude velikog belaja. Biće da je to nekakvo moje nenapisano životno pravilo, jer nikada nisam dozvolio da mi razum vređa sveopšte ništavilo. Tu svoju zlu sudbinu sam doživeo, overio i nekako, jedva-jedvice, preživeo već na prvoj godini studija klasične filologije i filozofije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani.
Pripremali smo se za doček Dana Republike (29-i novembar). Verovatno je to bio i razlog da nam "moj"...
Kad se igrate sa svojim ili tuđim emocijama, možete izaći samo povrijeđeni. Ovo je deset razloga zašto nikad to ne treba da radite:
1. Povrijedićete sebe
2. Povrijedićete druge
3. Zaigraćete od sreće, a na kraju ustati uništeni
4. Živjećete za trenutak te igre koja će vas uništiti
5. Prećutaćete mnogo toga, a od ćutanja duša se razboli
6. Ništa u životu nije igra , čak i kad si djevojčica pa se igraš sa barbikama i smišljaš joj razne priče, ti ustvari planiraš život.
7. Život ponekad nije fer, ali emocije žele da stvore savršenstvo. Savršenstva ne postoje, postojiš ti. Zato voli dovoljno sebe.
8. Kad se igrate emocijama, skupićete više dijagnoza nego djevojčica salveta.
9. Lagaćete druge, jer ta laž je jedino prihvatljiva. To vam...