Intuicija, inspiracija kao i činjenica da imamo sposobnost stalnog učenja, nadgradnje i usavršavanja znanja svedoči o postojanju višeg, nadsvesnog nivoa. Medjutim, on je potencijal koji mora doći u kontakt s umom da bi se realizovao. Svesni smo samo onoga što se pojavi u mislima i umu. Oni su neophodni. Bez njih jednostavno nema bilo kojeg razumevanja.
Zbog toga metakognicija i kritičko mišljenje imaju ogroman značaj u procesu osvešćivanja i funkcionalnog razvoja. Američki psiholog John H. Flavell je 1970 god. prvi upotrebio kovanicu metakognicija sastavljenu od grčkog prefiksa meta ("iza", "posle", "iznad") i latinske reči cognitio sa značenjem "znanja", "spoznavanja", "razumevanja", "svesnosti".
Metakognicija se inerpretira i kao "mišljenje o mišljenju". Predstavlja neku vrstu posmatranja, razmatranja i preispitivanja sopstvenog mišljenja radi postizanja ispravnog razumevanja i efikasnijeg učenja. Taj koncept nije novi. Pominjao ga je Sokrat, Platon, Konfučije, Toma Akvinski i mnogobrojni mislioci kroz vekove.
Dakle, metakognicija je funkcionalno mišljenje za razliku od "overthinking" ili prekomernog, disfunkcionalnog mišljenja. Metakognicija je izvor radosti i zadovoljstva jer vodi novim uvidima, dostignućima, inovacijama, otvaranju uma i proširivanju znanja, rešavanju problema, pronalasku izlaza iz teškoće itd.
Overthinking je mučno, jalovo mišljenje koje se "vrti u bezizlanom krugu" stvarajući promene u mozgu što još više produbljuju disfunkcionalnost. Najčešći razlog prekomernog mišljenja je koncentrisanje na probleme i stvari na koje se ne može uticati. Iz toga proizilazi anksioznost. Ponekad je overthinking nesvestan način da se izbegne suočavanje neprijatnim istinama koje zahtevaju preuzimanje odgovornosti za vlastito ponašanje i promenu načina života. Prekomerno mišljenje se javlja i posle traumatičnog dogadjaja zajedno sa PTSD. Upravo je Metacognitive Therapy (MCT), pored Cognitive Behavioral Therapy (CBT), metoda koje se dosta uspešno koristi za tretiranje prekomernog mišljenja, anksioznosti, strahova i depresije.
Nema sumnje da se intuicija u kritičnim momentima javlja iz nadsvesnog kao neka vrsta upozorenja. Treba je uvažiti i obratiti pažnju na nju. Medjutim, ne sme se zanemariti ni uticaj podsvesnog ili neurotičnih strahova, bolesne mašte i paranoje koje mogu davati impresiju intuicije, mada su u suštni iskrivljena predstava realnosti i dogadjaja. U tom slučaju je metakognicija, takodje, korisna.
Važno je znati da se može imati kontrola nad mišljenjem. Kada se razumeju i pravilno identifikuju izvori njegovog nastanka (podsvesno, nadsvesno, spoljašnji uticaj) moguće ga je usmeriti; zaustaviti neproduktive, panične misli, koje obiluju zabludama, brigom i strahovima i inicirati produktivan način razmišljanja.
Zbog toga metakognicija i kritičko mišljenje imaju ogroman značaj u procesu osvešćivanja i funkcionalnog razvoja. Američki psiholog John H. Flavell je 1970 god. prvi upotrebio kovanicu metakognicija sastavljenu od grčkog prefiksa meta ("iza", "posle", "iznad") i latinske reči cognitio sa značenjem "znanja", "spoznavanja", "razumevanja", "svesnosti".
Metakognicija se inerpretira i kao "mišljenje o mišljenju". Predstavlja neku vrstu posmatranja, razmatranja i preispitivanja sopstvenog mišljenja radi postizanja ispravnog razumevanja i efikasnijeg učenja. Taj koncept nije novi. Pominjao ga je Sokrat, Platon, Konfučije, Toma Akvinski i mnogobrojni mislioci kroz vekove.
Dakle, metakognicija je funkcionalno mišljenje za razliku od "overthinking" ili prekomernog, disfunkcionalnog mišljenja. Metakognicija je izvor radosti i zadovoljstva jer vodi novim uvidima, dostignućima, inovacijama, otvaranju uma i proširivanju znanja, rešavanju problema, pronalasku izlaza iz teškoće itd.
Overthinking je mučno, jalovo mišljenje koje se "vrti u bezizlanom krugu" stvarajući promene u mozgu što još više produbljuju disfunkcionalnost. Najčešći razlog prekomernog mišljenja je koncentrisanje na probleme i stvari na koje se ne može uticati. Iz toga proizilazi anksioznost. Ponekad je overthinking nesvestan način da se izbegne suočavanje neprijatnim istinama koje zahtevaju preuzimanje odgovornosti za vlastito ponašanje i promenu načina života. Prekomerno mišljenje se javlja i posle traumatičnog dogadjaja zajedno sa PTSD. Upravo je Metacognitive Therapy (MCT), pored Cognitive Behavioral Therapy (CBT), metoda koje se dosta uspešno koristi za tretiranje prekomernog mišljenja, anksioznosti, strahova i depresije.
Nema sumnje da se intuicija u kritičnim momentima javlja iz nadsvesnog kao neka vrsta upozorenja. Treba je uvažiti i obratiti pažnju na nju. Medjutim, ne sme se zanemariti ni uticaj podsvesnog ili neurotičnih strahova, bolesne mašte i paranoje koje mogu davati impresiju intuicije, mada su u suštni iskrivljena predstava realnosti i dogadjaja. U tom slučaju je metakognicija, takodje, korisna.
Važno je znati da se može imati kontrola nad mišljenjem. Kada se razumeju i pravilno identifikuju izvori njegovog nastanka (podsvesno, nadsvesno, spoljašnji uticaj) moguće ga je usmeriti; zaustaviti neproduktive, panične misli, koje obiluju zabludama, brigom i strahovima i inicirati produktivan način razmišljanja.