Више је Шабац комшијски регион са Осијеком него Кикинда, али ако и узмемо Загорца и Шумадинца... само сад морам да се вратим неколико корака уназад. Не знам како је сада ово дошло до менталитетске сродности Загораца и Шумадинаца, када то нико није ни помињао. Ја сам конкретно рекао да би католик Загорац брже и радије прихватио католика Шумадинца или Моравца, него католика Херцеговца или католика Далматинца. А то и није тешко уочити: и један и други тип је онако "тихо-инаћарски", а и један и други су вредни, радни и поштују закон, не филозофирају превише него гледају свој посао и своје имање. За Крајишнике, Херцеговце и Далматинце (а и Црногорце, али њих по страни јер нису подељени по вери на Србе и Хрвате) се то не може рећи. Молим без увреде, јер ово није никакав локалпатриотизам већ уочавање једног шаблона. Тај динарски тип људи је познат као нераднички, поносит, сналажљив и вешт у заобилажењу закона и проналажењу законских рупа и стицању добити без неког претераног рада; познат као гласан и бучан, разметљив, онај који више воли да води туђу бригу него своју, који "филозофира" и кога одликује једна посебна колективна свест узајамне блискости и "земљаштва" која ове друге типове не одликује.
А за оно друго, мени је стварно жао што и Србија и Срби толико инсистирају на Турцима и турској власти уместо да потенцирају исто средњоевропско наслеђе као Хрвати, на које имају пуно право. Војводина није колонија, није освојена територија, није страни елемент у Србији. Војводина је била Србија када Србије није ни било, а једна маса Срба која је живела на територији Хрватске, Славоније, Барање, Срема, Бачке и Баната и која је била под европском, аустријском влашћу није за одбацивање. Поготово јер су три потоње регије кроз историју носиле снажан српски печат, од 1849-1860. су били уређени као српска административна јединица у оквиру Аустрије, а од 1918. се и званично налазе у саставу Србије. Немам ја ништа против да Београђани, Крушевљани, Нишлије, Крагујевчани и остали толико апострофирају подаништво својих предака под Турцима и снажан печат који је турска управа оставила, али нека при томе не говоре "Ми, Срби", него "Ми, Србијанци" јер има и нас Срба који такође живимо у Србији, а нисмо део те приче, нити желимо да будемо део те приче. Приче која се односи само на један део Срба, а никако на Србе као целину.
