Srbi i Hrvati, šta nas spaja a šta razlikuje

[Mirko_212]

Pa jos ovde nisam procitao tekst sa racionalnim razmiusljanjem i tezom o realnom zivotu.Samo se prica ko je koga vise pobio,otimao kraljeve,jezik,pismo...ko ce se kome vise naj..bti majke i sl.Znaci opet klanje,krvna osveta do istrebljenja.Ja znam da su Siptari takvi,jel` ne licimo na njih?!

 

[gost 23146]

Pa jos ovde nisam procitao tekst sa racionalnim razmiusljanjem i tezom o realnom zivotu.Samo se prica ko je koga vise pobio,otimao kraljeve,jezik,pismo...ko ce se kome vise naj..bti majke i sl.Znaci opet klanje,krvna osveta do istrebljenja.Ja znam da su Siptari takvi,jel` ne licimo na njih?!

Šiptari ne kake nego ''rade''.

 

[Mirko_212]

Šiptari ne kake nego ''rade''.

Aha ,znaci da predjemo sa reci na dela.Samo da se sad ubijamo na "finiji"nacin?!

 

[Пресретач]

Ozbiljno?

Što je radila služba SDB-a SR Srbuje 1990. u Kninu,Arkan i ostali ološ..

Frenkiju Simatoviću i Jovici Stanišiću se zbog toga sudi u Hagu...

Isto sto i Zdravko Mustac i Budimir Buda Loncar u Beogradu.

 

[čvrsnica]

Otac Frenkija Simatovica, Pero Simatovic je kao vojni i jugoslovenski kadar iz Beograda sa prvom zenom imao dvoje dece - sina Franka i cerku Dubravku, udatu Horvat, koja zivi u Rijeci. Simatovici danas zive u Beogradu, otac u Njegosevoj, a sin Frenki na Senjaku.

Kako je nedavno pisala zagrebacka Arena, Simatovici su Dubrovcani, jer je Frenkijev otac Pero roden u Zupi dubrovackoj 1921. godine. I njegov otac Baro, Frenkijev deda je Dubrovcanin i Hrvat. A Perina majka, a Frekijeva baba Ivanjica je pastrovicka Crnogorka iz Petrovca na Moru. Pored Pere njih dvoje Baro i Ivanjica imali su i sina Vladu.

Frenijev otac je u Dubrovniku zavrsio Uciteljski fakultet, a u to vreme bio i poznati plivac i vaterpolista. U prolece 1941. godine Pero Simatovic je otisao u domobrane, jer je bio prohrvatski nastrojen. A njegov brat Vlado Simatovic prosrpski orijentisan otisao je u cetnike. Obojica su kraj rata docekali u partizanskim uniformama.

U Austriji je kao domobran Pero Simatovic je zavrsio Vojnu akademiju i 1943. se vraca u Zagreb. Tu se iste godine ozenio sa Frenikijevom majkom, jednom lepom curom iz Bjelovara iz porodice Vinter. Oboje prelaze krajem rata u Beograd u kome su rozeni i Franko i Dubravka. Kao deca redovno su odlazili kod bake u Dubrovnik, ali kasnije, kada su odrasli to nisu cinili ni Frenki, ni sestra Dubravka.

izgleda da sa tobom moram malo sporije.

gdje ti pise da je frenki hrvat ili gdje je se on potpisao hrvatom,ako ti je lakse?

 

[Миле саКлисе]

 

[gost 23146]

izgleda da sa tobom moram malo sporije.

gdje ti pise da je frenki hrvat ili gdje je se on potpisao hrvatom,ako ti je lakse?

Pa ti možeš da se izjasniš kao Srbin a to nema veze sa tvojim poreklom.

 

[čvrsnica]

Pa ti možeš da se izjasniš kao Srbin a to nema veze sa tvojim poreklom.

misonji,pokrij se usima

 

[lela023]

Zivimo u dve drzave,prve komsije,razumemo se kad razgovaramo.Mi taj jezik zovemo Srpski,oni Hrvatski.Ne vidim razliku,razumemo se potpuno.Istoriju bih prepustio istoricarima,na kraju krajeva i nju pisu ljudi,ne verujem da bilo gde ima potpune istorijske istine.Sustina je da mi ne mozemo Srbiju,niti oni Hrvatsku ,staviti na ledja pa npr.preneti u Afriku.Hteli,ne hteli,moramo da zivimo ovde gde jesmo.Kad je tako hajde da pokusamo,ali trezveno,bez uvreda,da analiziramo:Sta nas to spaja a sta razdvaja.U cemu se to mi ,kao narodi,nije me briga za politiku i politicare pogotovu,razlikujemo a u cemu ne?!

više nas ništa nespaja, a razdvaja to što decu od malena uče da mrze SRBE, n naša to shvate kasnije sama !!!

 

[snoshaj efendija]

Када сам последњи пут био у Грчкој на мору одлично сам се споразумевао са Грцима на енглеском ,,хелоу вуан колд бир плиз,, ,,тхенк ју,, А кад би спазили мајицу са натписом ,,СРБИЈА,, ,,о ју ар фром сербиа-грејт,,...и томе слично
Не смем ни да помислим шта би се десило кад бих са истом мајицом прошетао нпр,Сплитом.

Pa za pocetak uzmi majcu na kojoj pise 'JA SAM HRVAT' pa idi u batajnicu na ladno pivo u bilo kojoj kafani. Shvatices odmah sta bi ti se desilo u Splitu.

Uostalom, ne kazu dzaba stari ISKUSNI SRBI-'EBO ONOG KOGA RUS BRANI A GRK HRANI'. To su reci mog dede.srbina.

 

[Parra-Bellum]

Zivimo u dve drzave,prve komsije,razumemo se kad razgovaramo.Mi taj jezik zovemo Srpski,oni Hrvatski.Ne vidim razliku,razumemo se potpuno.Istoriju bih prepustio istoricarima,na kraju krajeva i nju pisu ljudi,ne verujem da bilo gde ima potpune istorijske istine.Sustina je da mi ne mozemo Srbiju,niti oni Hrvatsku ,staviti na ledja pa npr.preneti u Afriku.Hteli,ne hteli,moramo da zivimo ovde gde jesmo.Kad je tako hajde da pokusamo,ali trezveno,bez uvreda,da analiziramo:Sta nas to spaja a sta razdvaja.U cemu se to mi ,kao narodi,nije me briga za politiku i politicare pogotovu,razlikujemo a u cemu ne?!

Zajednicko nam je da smo propadnici ljudske vrste, bele koze i zivimo u istom delu planete Zemlje, udisemo isti zrak i svi 100% pre ili kasnije crkavamo, a razlikuje nas oko milion nepotrebnih gluposti i sranja poput vere, religije, nacije i sl...

 

[Sinji strijač]

Solun , Avgust 2008.
Citat:
"...Smotra folklora..itd..Balkanskih zemalja..11 zemalja učesnica."

Lepa priča. Mi prosto trčimo na smotre folklora "Balkanskih zemalja"!

Citat:
"Vidite, problem je što moja ćera još uvek ne zna šta su ustaše, četnici,balije itd...
..a neki ******i hrvačić ,koji još ne ume ni da priča kako treba, od roditelja dobija
instrukcije o četnicima i četnikušama....jbem im sve u kući što imaju...."

Ja svojima po celi dan crtam granice NDH i zatim ih teram da rade isto, a prvo sam ih naučio slovo U. Mlađi i ne zna nijedno slovo osim tog.

Citat:
"Zato će moji klinci da budu naučeni da vam se nayebu mile vam mamice kad god je to moguće...."

Neka, neka....

 

[ljubo_001]

Хрвати патолошки мрзе Србе и Србију из обичне љубоморе и зависти -вековима су нам завидели на томе што смо ми имали Краља и Отаџбину док су они само били туђи коњушари -или сиротиљски пук.Завидели су нам на нашој историји и јунаштву-коју су чак и покушали да присвоје .

Pričaš pizdarije.
Vjekovima imali kralja? Od 1887.- 1918. Jesu prohujali vijekovi, mašala!
A u povijesti stvarno nemate ama baš ničega, na čemu bi vam netko trebao biti zavidan.

Tridesetak godina cara Dušana, kad je Srbija bila na vrhuncu moći, to je to. Neš ti slavne "istorije"!
Dalje idu samo porazi. Od bitke na Kosovu, preko izdaje kršćanstva i ratovanja na strani Osmanlija, pa do potpunog nestanka Srbije pod Turcima, više egzodusa kompletnog naroda, naročito pod Čarnojevićima.

Stvarno se ispričavam normalnim Srbima, ali kad ovakvi "istoričari" počnu da laju, to mi stvarno digne živac!

 

[kafeholicarka]

Pričaš pizdarije.
Vjekovima imali kralja? Od 1887.- 1918. Jesu prohujali vijekovi, mašala!
A u povijesti stvarno nemate ama baš ničega, na čemu bi vam netko trebao biti zavidan.

Tridesetak godina cara Dušana, kad je Srbija bila na vrhuncu moći, to je to. Neš ti slavne "istorije"!
Dalje idu samo porazi. Od bitke na Kosovu, preko izdaje kršćanstva i ratovanja na strani Osmanlija, pa do potpunog nestanka Srbije pod Turcima, više egzodusa kompletnog naroda, naročito pod Čarnojevićima.

Stvarno se ispričavam normalnim Srbima, ali kad ovakvi "istoričari" počnu da laju, to mi stvarno digne živac!

nemojte samo vi da pricate o istoriji.
pa vasa je puna mrlja i krvi,
da bi, svakog normalnog coveka, bilo sramota
samo se vi time ponosite.
al zna se da su "rvati najhrabriji narod
ne zato sto se nicega ne plase,
vec sto se nicega ne stide. "

 

[Sinji strijač]

Baron Kolin Renfrew nije lud..
Procitaj njegovu biografije i sve nagrade tokom visegodisnje izuzetno uspesne karijere..

http://en.wikipedia.org/wiki/Colin_Renfrew

Molim moderatora da skrene paznju Forumasu da ne vredja Barona Renfrew-a..

Mislio sam na onoga šta je napisao ono podebljano u citatu. To možda i zaslužuje ban ali nisam mogao da izdržim.

 

[Parra-Bellum]

sustinska razlika je sto su rvati genocidni narod,
i to im je u krvi,
dok toga, hvala Bogu, kod nas, Srba nema.
svako uporedjivanje Srba i rvata je ponizavajuce po Srpski narod.

Ni Srbi ni Hrvati se nisu pokazali bas kao andjeli u zadnjih 20 tak godina, (misli se na vecinu), dok su se i jedni i drugi pokazali kao sampioni sranja i gluposti svih vrsta. Eto sta nas istovremeno i spaja i odvaja.

 

[ljubo_001]

nemojte samo vi da pricate o istoriji.
pa vasa je puna mrlja i krvi,
da bi, svakog normalnog coveka, bilo sramota
samo se vi time ponosite.
al zna se da su "rvati najhrabriji narod
ne zato sto se nicega ne plase,
vec sto se nicega ne stide. "

Naša povijest je umrljana samo jednim periodom od 1941-1945.
I to nije ponos, nego sramota za svakog pravog Hrvata.
Za ono vrijeđanje cijelog hrvatskog naroda imaš prijavu, a moderatori će valjda odraditi svoje.

 

[Parra-Bellum]

Pričaš pizdarije.
Vjekovima imali kralja? Od 1887.- 1918. Jesu prohujali vijekovi, mašala!
A u povijesti stvarno nemate ama baš ničega, na čemu bi vam netko trebao biti zavidan.

Tridesetak godina cara Dušana, kad je Srbija bila na vrhuncu moći, to je to. Neš ti slavne "istorije"!
Dalje idu samo porazi. Od bitke na Kosovu, preko izdaje kršćanstva i ratovanja na strani Osmanlija, pa do potpunog nestanka Srbije pod Turcima, više egzodusa kompletnog naroda, naročito pod Čarnojevićima.

Stvarno se ispričavam normalnim Srbima, ali kad ovakvi "istoričari" počnu da laju, to mi stvarno digne živac!

Moses komotno i sebe da stavis pod navodnike kao "istoricara", a zbog ove "isprike" i kao licemera samo bez navodnika.

 

[kafeholicarka]

Naša povijest je umrljana samo jednim periodom od 1941-1945.
I to nije ponos, nego sramota za svakog pravog Hrvata.
Za ono vrijeđanje cijelog hrvatskog naroda imaš prijavu, a moderatori će valjda odraditi svoje.

to nije vredjanje
to su cinjenice...

 

[ljubo_001]

to nije vredjanje
to su cinjenice...

Nije tebi lako samoj sa sobom.

 

[ljubo_001]

Moses komotno i sebe da stavis pod navodnike kao "istoricara", a zbog ove "isprike" i kao licemera samo bez navodnika.

Ajde!
Da nemaš ti neke "istorijske" podatke koji su drugačiji?

 

[kafeholicarka]

pa da se podsetimo te "slavne hrvatske povijesti"




"Kada je Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan, dr Herman Nojbaher, 1943. godine počeo intenzivnije da se bavi srpskim pitanjem, najpre je pokušao da stane na kraj hrvatskim zločinima. U svojim memoarima, za hrvatski pokolj Srba Nojbaher kaže:
"Pokolj Srba od strane Hrvata spada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije. Doživeo sam da mi se ustaške vodje hvale kako su zaklali milion Srba, uključujući tu i odojčad, decu, žene i starce."
Prema izveštajima kojima je raspolagao, Nojbaher je broj zaklanih bez odbrane procenjivao na 750.000.

I poznata italijanska dokumenta ne govore ništa bolje o Paveliću i njegovoj državi: "Vidim Pavelića, okruženog njegovim banditima", zabeležio je u svom dnevniku, 25.aprila 1941. godine, italijanski ministar inostranih poslova grof Galeaco Ćano.
Italijani su se zgražavali nad hrvatskim zločinima u Drugom svetskom ratu, ostavljajući o tome nemali broj dokumenata. Medju najpotresnija italijanska dokumenta o hrvatskom genocidu nad Srbima spada pismo generala Aleksandra Luzana Musoliniju. Evo tog pisma:

"Duče! Moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu, odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato i žurim da Vam opišem jedan dogadjaj kojemu sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao.
Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (izmedju 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da će, kada se to pročuje, okolni Srbi ponovo da se uznemire.
Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i nevina reč – to je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poredjali ih po djačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog djaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.
Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je, pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure!
Na večnu sramotu naše, rimske crkve – i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasili, brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istoga dana (to smo otkrili kasnije) kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca: jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube, oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobodjeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti njih je, u neku ruku i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija.
Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagadjeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!"


Sam Musolini govorio je o apsurdnoj nameri hrvatske vlade da uništi srpsku manjinu, kao i o tome da je reč o narodu (Srbima) koji vekovima živi na ovim prostorima.

Italijanski pisac Malaparte u svojoj čuvenoj knjizi "Kaputt", u poglavlju pod naslovom "Kotarica ostriga", piše o kotarici punoj očiju srpske dece, koju je šef hrvatske države Ante Pavelić držao na svom radnom stolu prilikom susreta sa Malaparteom. Zgranutom Malaparteu, koji je pomislio da su u kotarici ostrige, Pavelić je objasnio da su izvadjene dečje oči poklon njegovih "hrabrih ustaša".

Italijanski istoričar Marko Aurelio Riveli citira brojna italijanska dokumenta u vezi ovog genocida neverovatnih razmera. Tako je pukovnik Đuzepe Anđelini, komandant jednog puka divizije "Kralj", zapisao:
"Na hiljade Srba behu oslepljeni i zverski mučeni, čitave porodice su masakrirane bez ikakvog obzira na pol i dob. Organizatori i izvršioci često su slavili klanje veselo se časteći, kao kad su avgusta 1941. proslavili ubistvo sina direktora srednje škole u Gospiću koji je bio njihova hiljadita žrtva."

Jednom prilikom je Dunavom iz NDH u Srbiju stiglo bure, na buretu je pisalo "Srbi evo vam za pihtije", a u buretu dečje odsečene glave, nijedno dete nije bilo starije od 7 godina.

Nemački, Italijanski i Britanski izvori slažu se da su do kraja rata Hrvati ubili izmedju 750.000 i milion Srba, uglavnom staraca, žena i dece. "

 

[ljubo_001]

pa da se podsetimo te "slavne hrvatske povijesti"




"Kada je Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan, dr Herman Nojbaher, 1943. godine počeo intenzivnije da se bavi srpskim pitanjem, najpre je pokušao da stane na kraj hrvatskim zločinima. U svojim memoarima, za hrvatski pokolj Srba Nojbaher kaže:
"Pokolj Srba od strane Hrvata spada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije. Doživeo sam da mi se ustaške vodje hvale kako su zaklali milion Srba, uključujući tu i odojčad, decu, žene i starce."
Prema izveštajima kojima je raspolagao, Nojbaher je broj zaklanih bez odbrane procenjivao na 750.000.

I poznata italijanska dokumenta ne govore ništa bolje o Paveliću i njegovoj državi: "Vidim Pavelića, okruženog njegovim banditima", zabeležio je u svom dnevniku, 25.aprila 1941. godine, italijanski ministar inostranih poslova grof Galeaco Ćano.
Italijani su se zgražavali nad hrvatskim zločinima u Drugom svetskom ratu, ostavljajući o tome nemali broj dokumenata. Medju najpotresnija italijanska dokumenta o hrvatskom genocidu nad Srbima spada pismo generala Aleksandra Luzana Musoliniju. Evo tog pisma:

"Duče! Moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu, odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato i žurim da Vam opišem jedan dogadjaj kojemu sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao.
Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (izmedju 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da će, kada se to pročuje, okolni Srbi ponovo da se uznemire.
Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i nevina reč – to je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poredjali ih po djačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog djaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.
Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je, pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure!
Na večnu sramotu naše, rimske crkve – i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasili, brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istoga dana (to smo otkrili kasnije) kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca: jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube, oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobodjeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti njih je, u neku ruku i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija.
Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagadjeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!"


Sam Musolini govorio je o apsurdnoj nameri hrvatske vlade da uništi srpsku manjinu, kao i o tome da je reč o narodu (Srbima) koji vekovima živi na ovim prostorima.

Italijanski pisac Malaparte u svojoj čuvenoj knjizi "Kaputt", u poglavlju pod naslovom "Kotarica ostriga", piše o kotarici punoj očiju srpske dece, koju je šef hrvatske države Ante Pavelić držao na svom radnom stolu prilikom susreta sa Malaparteom. Zgranutom Malaparteu, koji je pomislio da su u kotarici ostrige, Pavelić je objasnio da su izvadjene dečje oči poklon njegovih "hrabrih ustaša".

Italijanski istoričar Marko Aurelio Riveli citira brojna italijanska dokumenta u vezi ovog genocida neverovatnih razmera. Tako je pukovnik Đuzepe Anđelini, komandant jednog puka divizije "Kralj", zapisao:
"Na hiljade Srba behu oslepljeni i zverski mučeni, čitave porodice su masakrirane bez ikakvog obzira na pol i dob. Organizatori i izvršioci često su slavili klanje veselo se časteći, kao kad su avgusta 1941. proslavili ubistvo sina direktora srednje škole u Gospiću koji je bio njihova hiljadita žrtva."

Jednom prilikom je Dunavom iz NDH u Srbiju stiglo bure, na buretu je pisalo "Srbi evo vam za pihtije", a u buretu dečje odsečene glave, nijedno dete nije bilo starije od 7 godina.

Nemački, Italijanski i Britanski izvori slažu se da su do kraja rata Hrvati ubili izmedju 750.000 i milion Srba, uglavnom staraca, žena i dece. "

Promašila si skroz.
Ovakve falsifikate odavno više nitko i ne čita.

 

[Slonce]

Naša povijest je umrljana samo jednim periodom od 1941-1945.
I to nije ponos, nego sramota za svakog pravog Hrvata.
Za ono vrijeđanje cijelog hrvatskog naroda imaš prijavu, a moderatori će valjda odraditi svoje.

pa ono jest...91 moz da racunamo kao terorizam...

 

[Parra-Bellum]

Ajde!
Da nemaš ti neke "istorijske" podatke koji su drugačiji?

Jesi kad citao da se ja rugam hrvatskoj povjesti? Nisi i neces, karakter ili imas ili nemas, a kad jednom izgubis obraz vise ga nikad ne vracas, te mrlje su neizbrisive, najgori su ljudi koji se rugaju tudjoj istoriji i tradicijama bez ikakvog razloga, nisi ni svestan da time samo o sebi govoris kakav si, ni o kome drugom, i samo nemoj opet da se vadis kako te neko "isprovocirao", ono sto pises, bez obzira o kome se radi, normalan covek ne pomislja ni pod uticajem najgorih droga. Isto vredi i za sve one koji tvrde da su Hrvati genocidan narod.