SIREVI, JELA SA SIROM

aisha:
Jao kako divni recepti!!!
Espanol imam jednu molbu - kad sam bila klinka jela sam kod bake " cicvaru", ona je bar tako zvala :roll: ?! Sad me ovaj tvoj recept podsetio na to jel se i to jede umakanjem. Znam da je stavljala kajmak i mleko, ali ne znam sta jos :?:
Ako znas mozda recept za to.... ili neko drugi, veoma bih se obradovala :) :)
Cicvara je staro i jako popularno narodno jelo i recepata ima na desetine (svaki kraj je imao neki svoj "patent"). Jela se uglavnom drvenim kašikama, što joj opet daje neki poseban ukus. Evo, dadap je bila kao munja ( :wink: ) i dobacila tri komada. Meni se jednom jako svideo recept sličan prvom, koji sam jeo negde oko Valjeva, samo se pred kraj preko svega prelije 2- 3 kašike domaće svinjske masti koja se posebno zagreje da "procvrči", a cicvara je trenutno upije. Dobacićemo još nešto.
 
Espanol:
aisha:
Jao kako divni recepti!!!
Espanol imam jednu molbu - kad sam bila klinka jela sam kod bake " cicvaru", ona je bar tako zvala :roll: ?! Sad me ovaj tvoj recept podsetio na to jel se i to jede umakanjem. Znam da je stavljala kajmak i mleko, ali ne znam sta jos :?:
Ako znas mozda recept za to.... ili neko drugi, veoma bih se obradovala :) :)
Cicvara je staro i jako popularno narodno jelo i recepata ima na desetine (svaki kraj je imao neki svoj "patent"). Jela se uglavnom drvenim kašikama, što joj opet daje neki poseban ukus. Evo, dadap je bila kao munja ( :wink: ) i dobacila tri komada. Meni se jednom jako svideo recept sličan prvom, koji sam jeo negde oko Valjeva, samo se pred kraj preko svega prelije 2- 3 kašike domaće svinjske masti koja se posebno zagreje da "procvrči", a cicvara je trenutno upije. Dobacićemo još nešto.
Espanol, hvala. U pravu si da se u Valjevskom kraju jede varijanta no.1, tj. slicna, jer mi je baka upravo iz tog kraja :)
Eto, kad neko zna, on zna...po receptu covek prepozna i kraj gde se to jede :shock: :shock:
... nemam kajmak :cry: , otisao je muz da kupi, pa ako nadje veceras, odmah cu praviti a ako ne, sutra cu u cik zore na pijac :wink:
 
Edamer -ime je dobio po starom lučkom gradu - pravi se od obranog mleka sa 40% masnoće, za razliku od gaude sa 48%.Često se prodaje kao mlad. Za potrebe izvoza boji se crvenkasto, za domaću upotrebu ne.Dešavalo se da pri veoma vlažnim zimama edamer sirevi splasnu, postanu ravni i pljosnati sa veoma jakim mirisom. Međutim, ukus takvog sira bio je dobar pa su ga holandski farmeri proglasili delikatesom, a iz tog delikatesa, kasnijom obradom je nastao kernhem sir.
Frislandski sir je zbog prednosti koja je data puteru pravljen sa veoma malo masnoće.Najpouzdaniji je frislandski sir sa kimom čiji je proces proizvodnje sličan proizv. engl. čedara i kanter sira.
Holandija je poznata i po krem- sirevima kao što je Monchou, po plavim kao što je Bluefort, kao i po ovčijim i kozjim sirevima - Moer mont...
Sledi Belgija...
 
kupih sira od soje tj kackavalj od sojinog mleka i mogu reci sledece

nema boljeg sira za topljenje

normalno ima sigurno ali odnos cena - kvalitet su jednostavno najbolji

ono sto sam ja mogao da primetim je to da je nekako izdasniji prilikom topljenja tj ne izdvoji se iznjega tecna mast koja iscuri sa strane nego ostane kompaktan a jako lepo istopljen. Isto tako ne rasteze se previse. Jedina mana po meni mu je ta sto nema onu punocu ukusa kao pravi kackavalj te je potrebno prilikom pravljenja( recimo pice ) dodati neko jace suseno meso da bi se dobio puniji ukus

inace ovo je prava poslastica kojoj ce se obradovati vegetarijanci kao i oni koji uvek imaju problem kada im se slava padne u posne dane

inace posto nam se priblizava period slava mogli bi malo razmeniti neki recept koji bi ukljucio ovaj kackavalj

p.s. ako budete dobri podaricu vam uskoro recept za picu koja se najbolje slaze sa kiselim kupusom

pozdzdrav

p.s.s. ne rekoh gore pomenuti sir je u obliku prizme sa kvadratnom osnovom, bledo zute je boje, uvijen je u deblju pvc foliju zute ili crvene boje, iz uvoza je mislim Grcke ali nisam siguran i cena mu je ( bar kod mene u Krusevcu )350 din/kg
 
BELGIJA

Još pre 1900. u Belgiji je bilo fabrika za obradu mleka, ali nakon Drugog svet. rata one su prerasle u moderne mlekare i fabrike sira.
Belgijanci su u početku uglavnom proizvodili polutvrde sireve tipa holandske gaude ali su, vremenom, verovatno zbog konkurencije iz susedne države, imali poteškoća u prodaji što je uslovilo smanjenu proizvodnju, pa se proširila proizvodnja svežeg (mladog) i mekog sira.Poznati belgijski sirevi su Remoudou, Brusselse sir(tj. briselski sir) ali i drugi.Ovi sirevi se još uvek jednim delom proizvode na farmama.
Remoudou se pravi od poslednjeg mleka, krajem laktacijskog perioda, koje sadrži najveći stepen masnoće.Ovaj sir pripada tzv. herve vrsti.Proizvodnja hervea počinje presipanjem još toplog od muže mleka u metalne velike kazane, koje se uz dodatak male količine sirišta za sat ipo zgruša.Nakon izvesnog vremena, na površinu grude stavlja se cediljka, a sva se suvišna surutka izbacuje kutlačom van.Sledeća faza je stavljanje grude u pravougaone drvene sanduke visine 15cm koji su uzduž podeljeni u nekoliko pregrada.Sanduci stoje malo nakrivo kako bi sva suvišna surutka mogla da iscuri.
Od grude nastaju dugačke štangle koje se ostave da odstoje i s vremena na vreme okrenu (3x).Zatim se režu na kocke, ponovo se vrate u sanduke sa uzdužnim i poprečnim pregradama i u sledećih 48 h još se nekoliko puta preokrenu.
Nakon toga se rukom posole i ostave da sazru.Proces sazrevanja je oko 6 nedelja: tokom tog procesa, s vremena na vreme peru se mlakom slanom vodom pa se na površini sira stvara crvenkasta bakterija koja pospešuje ukus sira.Medjutim, ova bakteruja utiče i na miris sira koji je veoma neprijatan, pa je ovaj sir poznat kao "smrdljivi sir" (Hogare, gde si? :lol:).
Briselski sir...

Remoudou.jpg
 
miamilanche:
kupih sira od soje tj kackavalj od sojinog mleka i mogu reci sledece

nema boljeg sira za topljenje

normalno ima sigurno ali odnos cena - kvalitet su jednostavno najbolji

ono sto sam ja mogao da primetim je to da je nekako izdasniji prilikom topljenja tj ne izdvoji se iznjega tecna mast koja iscuri sa strane nego ostane kompaktan a jako lepo istopljen. Isto tako ne rasteze se previse. Jedina mana po meni mu je ta sto nema onu punocu ukusa kao pravi kackavalj te je potrebno prilikom pravljenja( recimo pice ) dodati neko jace suseno meso da bi se dobio puniji ukus

inace ovo je prava poslastica kojoj ce se obradovati vegetarijanci kao i oni koji uvek imaju problem kada im se slava padne u posne dane

inace posto nam se priblizava period slava mogli bi malo razmeniti neki recept koji bi ukljucio ovaj kackavalj

p.s. ako budete dobri podaricu vam uskoro recept za picu koja se najbolje slaze sa kiselim kupusom

pozdzdrav

p.s.s. ne rekoh gore pomenuti sir je u obliku prizme sa kvadratnom osnovom, bledo zute je boje, uvijen je u deblju pvc foliju zute ili crvene boje, iz uvoza je mislim Grcke ali nisam siguran i cena mu je ( bar kod mene u Krusevcu )350 din/kg
:?: Joj... od kad se to zove sir?! :roll:
 
Dobro šefe bar ti znaš u kakvoj sam frci, a prozivaš me ovde javno :x Ajde kad ste navalili :P:

Briselski sir
Poznat i kao sir iz korpe pravi se od kefira, polumasnog ili punomasnog mleka u korpama koje se oblažu lešnikovim lišćem.Tako se i prodaju.
Ovaj sir pravi se u 2 faze.Zgrušana masa reže se na manje komade i tako mora da odstoji bar 12 h da bi se kiselina i surutka odvojile.
Faza I:Još vlažna sirna masa stavlja se u vreće a zatim na rešetke da se ocedi, kako bi mogla da se samelje, posoli i metalnim prstenovima oblikuje u lopte.Dobijene loptice se prvo stavljaju n apolice a zatim na trščane podmetače kako bi se osušile.
Faza II: Na trščanim podmetačima i u vlažnim prostorijama, loptice odleže 2 meseca kako bi sazrele.Na svakih 8 dana potapaju se u toplu vodu i okreću.
Briselski sir vremenom postaje tako mastan da je odmašćivanje u slanoj vodi preko potrebno.Nakon dobrog četkanja, sir je ponovo čist i spreman za trgovinu.

ŠVAJCARSKA

Još su stari Rimljani pronašli put preko Alpa u potrazi za odmorištima ali i sirom koji je već tada bio izuzetnog kvaliteta.Jer, u Švajcarskoj je stočarstvo oduvek bilo bitnije od ostalih grana poljoprivrede.Skoro svako područje ima svoje tipične sireve sa vekovima starom tradicijom.Većina švajcarskih sireva često se imitira u drugim zemljama, pa Švajcarci štite svoj sir etiketom "zemlja porekla Švajcarska" ili sl.
Najpoznatiji švajcarski sir izvorno se pravi u Ementalu kod Berna i ime mu je ementaler....

Ementaler.jpg


sir.jpg
 
Ovi sirevi stvarno deluju više nego dobro!
Al' mi nekako bode oči onaj proizvod što ga neko pretenciozno nazvao "kačkavalj", a pravi se od soje...
Nemam ništa protiv istog, ali mi se nekako čini da mu je mesto pre među makrobiotiku. Milanče, slažeš li se da ga tamo i turiš? :)
 
Pošto ne mogu da odbijem onog malog belog mišonju, nastavak sledi :)

Nekada su pastiri čitavo leto provodili sa svojim stadima na pašnjacima.Da bi mogli da kupe najbolje pašnjake, pravili su sireve koji su mogli duže da stoje i prodavali ih na pijacama.Ti sirevi nisu bili tako ogromni kao ovi danas koji teže oko 100 kg i za koje je potrebno 1000 l mleka: njihova težina bila je u proseku i do 12 kg. Tek u 16 veku Švajcarci su počeli da prave veće sireve koji su duže upotrebljivi. Tehničkom revolucijom u 18 veku, i u dolinama su počeli da se prave sirevi, na farmama gde je stoka tokom cele godine boravila u štalama i hranjena senom, detelinom i drugom stočnom hranom. Zanimljivo je da trgovci nisu primećivali razliku između sireva pravljenih u brdima i onih iz štala u dolini.
Ementaler je jedan od retkih sireva koji se prave od sirovog mleka.Zbog toga su propisane stroge norme proizvodnje.Ementaler mora da ima suvo slatkasti ukus, sa blagom aromom lešnika, i velike rupe veličine trešanja.Posle 4-5 meseci sazrevanja sir dobija srednje blagi ukus, a tek nakon 7-10 meseci ležanja ukus mu postaje pikantniji.Najbolji je kada se jede sa suvim hlebom.U toplim obrocima ima manu da se razvlači, ali uz pogaču ide izvrsno.Dobar je za zapečena jela, a za fondue je potreban zreli ementaler.Pored ementalera tu je i sir Gruyere , koji dolazi sa područja gde se gaje crne krave.Manji je i lakši od ement. (30-40kg) i sazreva drugačije, u hladnim i vlažnim podrumima, pa su mu stoga i rupice manje(veličine zrna graška).Svoj puni ukus dobija nakon 12 meseci.Odličan je u kombinaciji sa toplim jelima, pogotovo one vrste koje su dobro sazrele.Ovaj sir odličan je za fondue: tada se topi u suvom belom vinu....
P.S.Šefe ne dade ti nama onaj drugi super recept za fondu koji si obećao!

Gruyere.jpg
 
Hvala drage moje, ali koristim literaturu i prenosim vam ono sto je interesantno.Inače sam stvarno veliki ljubitelj sira (i kao dete sam ih tamanila :) )Sećam se da sam sa mojima išla na vrh Kosmaja (u blizini imamo vikendicu)i tada su žene iz okolnih sela iznosile sireve na prodaju.Moji su uvek mene puštali da probam i odlučim koji ćemo sir da kupimo! :wink: 8)
 
Goscica:
Hvala drage moje, ali koristim literaturu i prenosim vam ono sto je interesantno.Inače sam stvarno veliki ljubitelj sira (i kao dete sam ih tamanila :) )Sećam se da sam sa mojima išla na vrh Kosmaja (u blizini imamo vikendicu)i tada su žene iz okolnih sela iznosile sireve na prodaju.Moji su uvek mene puštali da probam i odlučim koji ćemo sir da kupimo! :wink: 8)

Bitno je sta si ti uradila a ne literatura i da se razumes i voliš sireve. Inace tu ste.Ovih dana mi po malo sabotirate.Slabo ste u kuhinji. Ti Goscice ništa, Sanji kuva mr. Big ( za pohvalu u svakom slucaju) Espanol nigde ga nema ( to što je šef ne znaci da ne treba da kuva) Smeh samo nešto oko jabuka.Milance se bacio na neku vodu tamo.Makimaki posle onog rodjendana u ilegalu.Gost( jagodica), neka se registruje. Gigule od onog mesenja nigde je nema.A ni covek stena ne dobacuje recepte. Šta Vam je :wink: :wink:
 
mr. big voli da kuva ali ne treba trositi taj talenat na svakodnevne ruckove.

evo recepta:

Čarolija od sargarepe (predjelo),



Sastojci:
350 gr sargarepe
1 jaje
beli luk
malo seckane crvene paprike
50 gr margarina
so, biber

Za nadev:
1/2 kg svežeg sira
100 gr kg šunke
so, biber

Opis:
Očišćenu sargarepu naribamo. Na zagrejanom maslacu proprzimo beli luk, seckanu papriku, zatim dodamo sargarepu. Nakon par minuta skinemo s vatre, i umesamo zumance. U drugoj posudi ulupamo belanca, koja zatim pomešamo sa smesom od sargarepe i žumanceta.
Tako pripremljenu smesu pečemo zagrejanoj rerni oko 10 minuta.
Za nadjev potrebno je izrezati na tanke snite šunku, i sveži sir pomešati sa zacinima.
Na ohlađeno testo pripremljeni sir, na sir složimo snite šunke i uvijemo rolat.
Kad se ohladi režemo ga na šnite i poslužujemo.
A onda jedemo....
OK je ukrasiti polovinama barenih jaja, persunom, ko sta voli.

ubise me ova yu slova...
 
Pored tvrdih sireva, Švajcarci prave i polutvrde koji sazrevaju ranije, ali im je zato kraći rok trajanja.U početku se redovno okreću, a kasnije 2x nedeljno.Redovno se peru mešavinom vode, belog vina, soli, bibera i začina(Appenzeller)
S obe strane reke Rone dolaze sirevi kao što su Goruser, Bognes i Orsieres koji su u stvari poznati pod jednim zajedničkim nazivom roklet (Roclette) sirevi.Roklet je poznato Švajcarsko jelo: krompiri u ljusci zapečeni sirom, koji se služe sa kis. krastavčićima. Izvanredan, ne suviše pikantan ukus ovih sireva, verovatno je posledica posebnog kvaliteta mleka..

Bougon.jpg


Zeleni švajcarski sir -Sapsago ili Glarner Schabzieger - polutvrdi je, polumasni sir koji najbrže sazreva na temp. od 20 C.Zelenu boju ima zbog mešavine začina, a između ostalog i zbog jedne vrste deteline koja se specijalno uzgaja za ovu vrstu sira.Sa njegovom proizvodnjom počeli su još pre 1000 god. monasi, tada ga nisu začinjavali i koristili su ga za vlastitu upotrebu, ali i za lečenje stomačnih i probavnih problema.Ovaj sir sazreva oko 2 nedelje, zatim se melje, meša sa začinima u prahu, presuje i suši.Na kraju se blago izglača i prodaje u kutijama sa slamnatim poklopcem.

Sapsago.jpg


Vacherin Mont d Or je vrsta sira koja se pravi u zimskom periodu (kada produkcija mleka nije valika i mogućnost pravljenja velikih sireva nije moguća).Zbog velike količine masnoće u mleku, sirevi ne dobijaju baš neku čvrstinu: da ne bi ispali iz okvira, zbog svoje mekoće, stavljaju se u obruče od borove kore tako da, zapravo, Vacherin Mont d Or ima specifičan miris - miris šume...
 
ZBRIC
Još jedna vrsta švajc. tvrdog sira je zbric (Sbrinz), sa neobično dugim periodom sazrevanja.Nakon ležanja u sonom rastvoru, ovi sirevi stavljaju se na posebno mesto na kom izbace svu masnoću i vodu.Nakon oko 4 meseca, postavljaju se okomito, tako da sa svih strana može da prodre svež vazduh.Ovi su sirevi tek nakon godinu ipo do 2 spremni na upotrebu.Imaju karakterističan miris i jak ukus.

Sbrinz.jpg


Vrsta monaškog sira je i Tete de Moine ( u prevodu "Monaška glava").Pravi se od punomasnog mleka ( sa letnje zelene ispaše)i sazreva 3-5 meseci.Ovaj sir je delikates, cilindričnog oblika, 1-2 kg težine, fine arome.Jede se sa biberom i kimom uz parče svežeg hleba i čašu belog vina.


I T A L I J A

Tradicija italijanskog sira proteže se još od vremena pre Hrista.Različite iskopine pokazuju da nisu samo sela već i kuće u gradovima imale posebne kuhinje za pravljenje sira i prostore gde je sir sazrevao.Sir se većinom pravio u proleće i leto: soljen, nesoljen, tvrd i mek, začinjen i nezačinjen, u različitim oblicima.Pronadjeni su čak i neki recepti sa sirom - kolač od sira, koji je verovatno rimski pronalazak.Interesantan je, za to doba, vrlo visok kriterijum higijene.
Početkom nove ere, sir se pravio pre svega u onim oblastima gde se sveže mleko nije moglo potrošiti.Kao sirište korišćen je cvet badelja ( šareni čkalj ), grančice smokve ili smola iz zelene kore.Sir je već u to doba presovan, puštan da sazri, soljen, pran i pakovan, tako da ga je bilo moguće lako transportovati.Veoma popularan sir u to doba bio je gnječeni sir.Dobivena sirna masa nakon dodavanja provrele vode gnječena je rukama.Oblikovana je formama od lešnikovog drveta i presovana, rastvorom soli i vode učvršćivana i dimljena iznad vatre od slame ili jabukovog drveta.Ovaj sir bilo je moguće naći u obliku pletenica, konjskih glava, flaša, jelena i sl.Car Avgust bio je veliki obožavalac ove vrste sira koji je preteča kačkavalja ( Caciocavallo)...
 

Back
Top