Најновији уџбеници не престају да нас изненађују. У том смислу, нови уџбеник из
Природе и друштва за 4. разред (Кандић, Субаков Симић, Васић, Живковић, Матејић) који је Министарство просвете одобрило доноси нам једно ново:
Pogledajte prilog 491256
Шта овде можемо видети? Видимо да најстарија српска држава не носи српско име, већ се зове
Рашка, иако ће такво име државна творевина носити тек од XII столећа. Ради се о карти
Расе, области са седиштем у Расу, која је на овој карти оивичена као прва држава Срба, са границама у токовима Ибра, Таре, Дрине и Западне Мораве. Не ради се ни о политичком језгру српске раносредњовековне државице, одакле се централно тежиште Србије ширило још од сеобе Срба на Балкан у првој половини VII столећа, које би према мишљењу у историографији заиста могло одговарати негде оквирно сливовима ових река и Расе; реч о равно о српској држави током 800-их година. О
Српској земљи (а не
Рашкој) династије рода владаоца Вишеслава (или Војислава) и Властимира, од које се отцепљује Травунија и чији ће се владари шетати неретљанском државицом и владати и над Босном. Како је из српских граница искључено у целини и мистериозно
Подгорје Попа Дукљанина, остаје јасно да је оно што је представљено на карти
хипотетички најмањи могући опсег српске државе у раном средњем веку.
И то све док је, изгледа, већина данашње Републике Србије под Бугарима, а док
Византија чудновато одговара границама Албаније, мада истина, малчице проширене на рачун суседних држава. А онда, као шлаг на торту, долази цели остатак суседства који је означен жућкасто окер бојом.
иначе истом бојом традиционално у употреби за границе Хрватске. Једина политичка целина означена на том подручју јесте, чуда ли чуда, Хрватска. ОК, неко ће рећи, нема ове боје у легенди, тако да је све изостављено (рецимо, Црвена Хр...пардон, Дукља, Травунија, итд..) како, ето, не би компликовало превише деци ствари. Међутим, једно је ту не сумњиво, а то је
Хрватска која се са Рашком граничи на реци Дрини, односно очигледно има у свом саставу Босну. Остављам читаоцима форума, посебно онима који и сами имају децу сличног узраста, да претпоставе шта ће ученик четвртог разреда основне школе претпоставити када види саму карту и где се налазе Даниловград и Ваљево.
Наставна средства увек су била најинтересантније средство за проучавање какву верзију прошлости актуелна жели од народа да у будућности усвоји; у ком је смеру индоктринише. Већ неко дуже време сматрам да смо дошли до једног страшно мрачног периода, доминације људске глупости и потпуне релативизације нечега што би се могло уопште у неким оквирима и назвати некаквом истином. Неке од ствари које су се десиле и које су биле изнесене на Форуму Крстарице потврдиле су те моје премисе и додатно их ојачале, а преломни тренутак за мене лично је био када је Мркаљ поставио интервју уваженог професора Драгољуба Петровића, који главом и брадом брани Јована И. Деретића и ставове новоромантичара. Један кратки поглед на ову карту, који је одобрен у приближно истом комисијском саставу као у случају
уџбеника из географије који је Косово директно представио као самосталну државу, ојачава моје стрепње о томе до каквих смо времена дошли, али и показује једну другу слику; ону која је сада
мејнстрим и очигледно представља званичну државну политику по питању сагледавања прошлости: доминација политичке коректности (јер, превише би било осетљиво ако бисмо учили децу да имају историјске претензије према сувереним суседним државама Босни и Херцеговини и Црној Гори) у којој треба изградити минималну националну свест будућим генерацијама, како би живели у новом српском поретку. Ово што се дешава би вероватно требало довести у везу и са неким извесним политичким догађајима, али и са
променама које захватају Српску Православну Цркву, а на основу којих Српска црква заправо настаје 1922. године, јер њени претходници не носе то име, али јој се придодаје и један други назив чисто да се тај избегне, док ће верски поглавар бити патријарх српских и поморских земаља. Којих поморских земаља? Па, вероватно од Поморјана када су их Рашани освојили и направили државу заједно са њима под Немањићима...