Istorijsko utemeljenje novog imena SPC i nove titule njenog poglavara

Pumpaj Dinstanović · 28.04.2018. u 02:01

Verujem da ste svi čuli da je predložen novi ustav SPC, koji predlaže drastične izmene. Jedna od njih je i ukidanje titule patrijarh srpski. Ona će biti zamenjena novom umesto nje:

Ustav SPC:
Патријарх српских и поморских земаља

Mogli bismo pokrenuti raspravu o političkim i kanonskim motivima ove izmene (koji se verovatno tiču Crnogoraca i Makedonaca, kao i određenih kanona vaseljenskih sabora) ali za to je ipak više mesto na pdf Politika i Religija. Ono o čemu bismo ovde mogli raspraviti jeste o istorijskom utemeljenju ove titule. Naime, ovde se radi o povratku na izvornu titulu pomjesne Crkve u vreme Nemanjića, ali pre uvođenja patrijaršijske titule. Titule crkveni poglavara pratile su titulu države, te su tako i arhiepiskopi bili srpske i pomorske od 1219. godine, ali posle izmena koje su nastupile 1346. poglavari bili su patrijarsi Srbima, a ne Srpske zemlje (ili Srpskih zemalja). Uvođenje titule patrijarh srpski prilikom konstituisanja ove autokefalne Crkve 1920/2. godine predstavljao je preuzimanje počasne titule koju su nosili svi mitropoliti u Sremskim Karlovcima od proglašenja i priznanja te titule 1848. godine, ali ima i izvesno dublje utemeljenje, pre ukidanja Srpske patrijaršije 1766. godine, jer predstavlja najskraćeniji oblik poglavara te Crkve (titula je uključivaća arhiepiskop pećki i patrijarh srpski u njenoj najužoj formaciji).

Promenom počasne titule koju nosi poglavar Srpske Pravoslavne Crkve došlo je do konstrukcije nove titule koja izgleda da uopšte nije postojala, kombinacijom patrijaršijske titule kao takve sa onom iz arhiepiskopskog vremena, koje, inače, obuhvata relativno kratak vremenski period u odnosu na sve vreme istorije Pravoslavne crkve na ovom području (ni jedan i po vek).

Druga izmena je promena naziva same Crkve, koja ih sada ima dva:

Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија

I ovde ima prostora za interpretacije političkih motiva. No, o čemu se ovde radi? Šta je Pećka patrijaršija? Dve stvari:
1) manastir na Kosovu koji funkcioniše kao stavropigija pod direktnom nadležnosti vrhovnog poglavara SPC
2) mukata, odnosno fiskalna jedinica Osmanskog carstava

Istina jeste da se povremeno u domaćoj upotrebi znala javiti za vreme turskog razdoblja neformalno titula pećkog patrijarha, ali tu se radi o izolovanim slučajevima direktnog turskog uticaja. Svi su srpski patrijarsi, vodeći se strogo titulama koje su dobijali i kanonima same Crkve, pećki arhiepiskopi, a ne patrijarsi. Tako stoji i po novom ustavu:

АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИХ И ПОМОРСКИХ ЗЕМАЉА

Ovom izmenom SPC je ozakonila nešto što bi primarno bilo svojevrsni turcizam i protiv čega su se pojedini kanonisti i istoričari borili, tj. da kao pojam kod laika izađe iz upotrebe kao činjenična nepreciznost. Iz preambule:

полазећи од чињенице да је хришћанска Црква на простору
данашње канонске јурисдикције Српске Православне Цркве / Пећке
Патријаршије присутна од апостолских времена у непрекинутом
континуитету до данас и да је организована, сходно 34. апостолском
правилу, кроз историјско православно и црквено устројство од
оснивања Архиепископије жичке (1219), потоње Пећке Патријаршије
(1349), обновљене први пут 1557. и други пут 1922. године;

Gospode bože... :dash:

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

https://stanjestvari.files.wordpres...d181d0bfd186-d0bad0bed0bdd0b0d187d0bdd0b0.pdf

Šta je rezultat svega? Ozakonjenje termina fiskalne jedinice Turskog carstva na čijem čelu se nalazi čovek sa čudnim odabirom titule koja bi trebala da podražava valjda istorijske osnove (ali to ne čini baš najsrećnije) i arhiepiskopom na čelu patrijaršije.

:think:

P. S.

5) Епархија/Митрополија загребачко-љубљанска са седиштем у задарско-шибеничка и далматинска са Загребу;

Mrkalj · 28.04.2018. u 02:22

Slaven777:
Šta je Pećka patrijaršija? Dve stvari:
1) manastir na Kosovu koji funkcioniše kao stavropigija pod direktnom nadležnosti vrhovnog poglavara SPC
2) mukata, odnosno fiskalna jedinica Osmanskog carstava

Ta nije moguće da je Pećka patrijaršija samo to dvoje? :ceka:

Slaven777:
Šta je rezultat svega? Ozakonjenje termina fiskalne jedinice Turskog carstva

Meni je ovde jasna tendencija da predstavi novi ustav SPC kao nekakvu turkofiliju i osmano-nostalgiju ne bi li ga ogadio pravolsavcima.

Pumpaj Dinstanović · 28.04.2018. u 02:40

Prenosim i delić mišljenja iz analize Zorana Čvorovića, povodom procedure za izbor novog poglavara Crkve:

Када се један орган бира овако високом квалификованом већином, онда је нужна последица да тај исти орган из такве већине вуче много већи ауторитет и моћ него онај који је изабран нпр. натполовичном већином или жребом. Римске папе имају императорску моћ не само због учења о папској непогрешивости и надлежности којима папа располаже већ и због двотрећинске већине која је од 1059. године потребна у конклаву за избор папе. Једном речју, таква већина би произвела патријарха који није ’први међу једнакима’, што би било противно традиционалном устројству православне, а нарочито Српске цркве. Међутим, код прописивања већине писци предлога Устава показују потпуну неконзистентност, јер у следећем ставу одустају од двотрећинске већине када она не може да се постигне и предвиђају избор патријарха апсолутном већином. При томе је процес кандидатуре остао потпуно нерегулисан. Не зна се ко предлаже кандидате за патријарха; уз то, отпао је и обавезан избор између више кандидата, који постоји у садашњем Уставу, а који је преузет из Византије, где је обезбеђивао самосталност Цркве према држави, јер је цар бирао једног од три кандидата које му предложи Сабор.

snouden · 28.04.2018. u 07:43

kako se zvala u tursko vreme (16,17 vek) i koje su zemlje bile u njenoj jurizdikciji. jesu li popovi kliškog sandžaka i bosne bili njeno sveštenstvo?

(izvinjavam se na off-u s obzirom na kompleksan naziv teme.)

Gledston · 28.04.2018. u 10:41

snouden:
kako se zvala u tursko vreme (16,17 vek) i koje su zemlje bile u njenoj jurizdikciji. jesu li popovi kliškog sandžaka i bosne bili njeno sveštenstvo?

Као што је Славен рекао, у турским изворима се зове искључиво Пећка патријаршија (притом је то име фискалне јединице - мукате - а не црквене организације), док је у српским Српска патријаршија.

Одговор на друго питање је потврдан.

Tuganadlanu · 28.04.2018. u 14:02

Nema nikakve utemeljensti za bilo kakvu formulaciju , jer istorija pokazuje da se ona non-stop menjala od vladara do vladara , od vremena do vremena.

Sveti Sava kad je bio u poseti Egiptu se naziva "Dalmatinski episkop".

haeul · 28.04.2018. u 16:27

Строго говорећи, у називима поменских Цркава не би требало да стоје националне одреднице, јер се административна подјела Цркве врши по територијалном, а не националном принципу. Имавши то у виду, канонски гледано, употреба одреднице 'српска' би могла бити проблематична, ако би се Српска православна црква понашала као да има јуриздикцију над свим Србима, ма где они били, што јасно није случај. СПЦ никада није упадала у канонски простор других помесних Цркава, на начин на које то, крајње злонамерно и нехришћански, чине неке у нашем окружењу. Такође, у називима доброг дела других поменсних Цркава можемо наћи сличне одреднице, и нико око тога није правио проблем. Зато сматрам да за ову промену апсолутно нема оправдања, ни из тог угла, ни из угла удварања Монтенегринима (свесно одбијам да их назове Црногорцима), који су се ионако одрекли Цркве, а још мање Македонцима, који имају своју аутономну Охридску архиепископију, на чију би аутокефалност СПЦ била спремна пристати, уз сагласност других помесних Цркава, кад за то дође време, што наравно значи, тек после залечења раскола у коме се и данас налази огромна већина Македонаца.

Овој промени се противим, не само због њене саме природе, већ и времена. Српски народ се налази у потпуно незавидном положају. Последње што нам треба је још један разлог за поделе.

Pumpaj Dinstanović · 28.04.2018. u 17:02

haeul:
Строго говорећи, у називима поменских Цркава не би требало да стоје националне одреднице, јер се административна подјела Цркве врши по територијалном, а не националном принципу. Имавши то у виду, канонски гледано, употреба одреднице 'српска' би могла бити проблематична, ако би се Српска православна црква понашала као да има јуриздикцију над свим Србима, ма где они били, што јасно није случај. СПЦ никада није упадала у канонски простор других помесних Цркава, на начин на које то, крајње злонамерно и нехришћански, чине неке у нашем окружењу. Такође, у називима доброг дела других поменсних Цркава можемо наћи сличне одреднице, и нико око тога није правио проблем. Зато сматрам да за ову промену апсолутно нема оправдања, ни из тог угла, ни из угла удварања Монтенегринима (свесно одбијам да их назове Црногорцима), који су се ионако одрекли Цркве, а још мање Македонцима, који имају своју аутономну Охридску архиепископију, на чију би аутокефалност СПЦ била спремна пристати, уз сагласност других помесних Цркава, кад за то дође време, што наравно значи, тек после залечења раскола у коме се и данас налази огромна већина Македонаца.

Овој промени се противим, не само због њене саме природе, већ и времена. Српски народ се налази у потпуно незавидном положају. Последње што нам треба је још један разлог за поделе.

Želeo bih da skrenem pažnju na izrazito dugačku preambulu ustavnog predloga.

Сви верни једне епископије, без обзира на народност, држављанство или расу, канонски су под јурисдикцијом месног епископа дотичне епископије.

Ovo je nešto što je potpuno nesporno za svakog hrišćanina i malčice se postavlja pitanje da li je potrebno isticati u preambuli, odnosno kome je namenjena ova poruka. No, kada se sve uklopi u širi kontekst, malčice postaje jasnije. Ogromna preambula dugačka je tri stranice i u njoj, čak i u istorijskoj retrospektivi, nema pominjanja srpskoga. Obratiti pažnju da se prethodnici ove institucije nazivaju Arhiepiskopija žička i Pećka Patrijaršija, osnovani 1219. i 1349. godine, te obnovljeni 1557. i 1922. godine. Nije Srpska arhiepiskopija ili Srpska crkva. Prvi i poslednji spomen jeste Srpska Pravoslavna Crkva, kada se navodi alternativno ime za modernu organizaciju Pećke Patrijaršije.

Uzgred...ne zaboravimo ovde na spornost Novog sveta. Tamo se sve eparhije, pa i one SPC, tehnički preklapaju jedna sa drugom...govorimo o inostranstvu. Taj celi spor tek treba da bude rešen...ako se dobro sećam bile su zamisli da se to desi na svepravoslavnom saboru 2016. godine, ali on je propao, jer na njega ni Rusi nisu došli.

haeul · 28.04.2018. u 17:23

Slaven777:
Želeo bih da skrenem pažnju na izrazito dugačku preambulu ustavnog predloga.

Та преамбула, баш као и све (пре)дугачке преаумбуле, довољно говори о стању које влада у нашем друштву, а добрим делом и у Цркви.

Ovo je nešto što je potpuno nesporno za svakog hrišćanina i malčice se postavlja pitanje da li je potrebno isticati u preambuli, odnosno kome je namenjena ova poruka. No, kada se sve uklopi u širi kontekst, malčice postaje jasnije. Ogromna preambula dugačka je tri stranice i u njoj, čak i u istorijskoj retrospektivi, nema pominjanja srpskoga. Obratiti pažnju da se prethodnici ove institucije nazivaju Arhiepiskopija žička i Pećka Patrijaršija, osnovani 1219. i 1349. godine, te obnovljeni 1557. i 1922. godine. Nije Srpska arhiepiskopija ili Srpska crkva. Prvi i poslednji spomen jeste Srpska Pravoslavna Crkva, kada se navodi alternativno ime za modernu organizaciju Pećke Patrijaršije.

Посреди је добронамеран, али крајње наиван, покушај додворавња онима који су већ окренули или би могли окренути леђа Цркви. Реч је управо о Монтенегринима, а не Македонцима или Власима.

Ово неће вратити у загрљај Цркве оне који су од ње отпали, нити ће уразумити њене прогонитље, а изазиваће (и већ изазива) непотребну саблазан у редовима вернка и послужити као оружје у рукама плаћених пљуватеља и црквомрзаца. Све у свему, крајње непромишљено, наивно и непотребно.

Uzgred...ne zaboravimo ovde na spornost Novog sveta. Tamo se sve eparhije, pa i one SPC, tehnički preklapaju jedna sa drugom...govorimo o inostranstvu. Taj celi spor tek treba da bude rešen...ako se dobro sećam bile su zamisli da se to desi na svepravoslavnom saboru 2016. godine, ali on je propao, jer na njega ni Rusi nisu došli.

'Нови свет' је свет за себе. Тај проблем ће решити неки будући Сабор, сазван од стране неког будућег Васељенског патријарха. Јасно је да Његова свесветост патријарх Вартоломеј и епископи којима је окружен нису дорасли послу сазивања једног истински свеправославног Сабора.

Не можемо рећи да је Свеправославни сабор пропао, али јасно је да добрим делом није испунио очекивања и постигао жељене циљеве. За то можемо кривити бахато понашање, како Његове свеветости патријарха Вартоломеја, тако и делегације коју је предводио, а и наше грчке браће уопште.

Mrkalj · 29.04.2018. u 03:34

haeul:
Та преамбула, баш као и све (пре)дугачке преаумбуле, довољно говори о стању које влада у нашем друштву, а добрим делом и у Цркви.

Посреди је добронамеран, али крајње наиван, покушај додворавња онима који су већ окренули или би могли окренути леђа Цркви. Реч је управо о Монтенегринима, а не Македонцима или Власима.

Ово неће вратити у загрљај Цркве оне који су од ње отпали, нити ће уразумити њене прогонитље, а изазиваће (и већ изазива) непотребну саблазан у редовима вернка и послужити као оружје у рукама плаћених пљуватеља и црквомрзаца. Све у свему, крајње непромишљено, наивно и непотребно.

Ja bih ovog čoveka poslušao.

Lesandar · 29.04.2018. u 15:31

Slaven777:
Gospode bože...

https://stanjestvari.files.wordpres...d181d0bfd186-d0bad0bed0bdd0b0d187d0bdd0b0.pdf

Šta je rezultat svega? Ozakonjenje termina fiskalne jedinice Turskog carstva na čijem čelu se nalazi čovek sa čudnim odabirom titule koja bi trebala da podražava valjda istorijske osnove (ali to ne čini baš najsrećnije) i arhiepiskopom na čelu patrijaršije.

P. S.

То тије кад за извор узимаш страницу

Pumpaj Dinstanović · 29.04.2018. u 15:45

Lesandar:

Sava arhiepiskop svoj Srbiji i Stefan Nemanja veliki kralj Srbima, Pomorju i Podunavskim stranama?

Ne znam šta si hteo istaći ovim primerom...ko zna šta je Milojević tačno video i sve tu izgrešio dok je zapisivao, ako nije možda i potpuno izmislio sve.

Pumpaj Dinstanović · 29.04.2018. u 20:53

Gledston:
Има ту неколико проблема. Прво, архијереји у периоду раног 16. века присвајају доста чудне и звучне титуле (конфлације титула митрополита и архиепископа, милешевски митрополити који се титулишу придржаваоцима престола Св. Саве - што је епитет српског патријарха - и сл). Друго, један део епископа није признавао врховну јурисдикцију нити Охрида нити Цариграда, а пошто епископи нису могли бити независни, то мора да значи да је постојао неки рудимент Српске патријаршије. Све ово додатно отежава и чињеница да знамо да су неки наводни списи охридског архиепископа Прохора у вези са румунским земљама фалсификати, а немамо аутограф нити бар препис она четири писма која се тичу смедеревског епископа Павла. Притом, и кад бисмо имали, то не би значило да Прохор отворено не лаже. Тако да не бих доносио овако слободне судове као што је учинио Берић, бар не до неких нових истраживања.

Ovde mislim da si pokrenuo jedno vrlo interesantno pitanje koje možda i svoju zasebnu temu zaslužuje. Dok sam proučavao Prohorova pisma, a uopšte nisam ni znao za rumunske falsifikate, provejavao mi je sve vreme osećaj da nešto, bar u pojedinim delovima teksta, nije baš najčišće. Odlična opaska, moram ti priznati.

Kada smo već kod toga, kratko bih te upitao...kakva misliš da je veza između vladike Pavla i onog kaurina Pavla koji se javlja nekoliko decenija docnije i stvara Turcima probleme u smederevskom sandžaku? Što se navodno i za cara proglasio, 1560-ih godina? Jeste da se radi o vremenu tri decenije docnije...ali imamo isto ime, isto mesto i sličnu radnju (čije je težište očigledno hrišćanski otpor protiv agarena; možda nešto u stilu Jovana Nenada).

Gledston · 29.04.2018. u 21:44

Slaven777:
Ovde mislim da si pokrenuo jedno vrlo interesantno pitanje koje možda i svoju zasebnu temu zaslužuje. Dok sam proučavao Prohorova pisma, a uopšte nisam ni znao za rumunske falsifikate, provejavao mi je sve vreme osećaj da nešto, bar u pojedinim delovima teksta, nije baš najčišće. Odlična opaska, moram ti priznati.

Kada smo već kod toga, kratko bih te upitao...kakva misliš da je veza između vladike Pavla i onog kaurina Pavla koji se javlja nekoliko decenija docnije i stvara Turcima probleme u smederevskom sandžaku? Što se navodno i za cara proglasio, 1560-ih godina? Jeste da se radi o vremenu tri decenije docnije...ali imamo isto ime, isto mesto i sličnu radnju (čije je težište očigledno hrišćanski otpor protiv agarena; možda nešto u stilu Jovana Nenada).

Оно како ја видим документе, јесте да је Павле једноставно отишао да се жали на санџакбега Порти, а да му је онда напаковано све што се могло смислити. Не видим неки чврсти доказ да је Павле био повезан са црквом као Јован Ненада, а поготово не епископ Павле.

Pumpaj Dinstanović · 29.04.2018. u 21:48

Gledston:
Оно како ја видим документе, јесте да је Павле једноставно отишао да се жали на санџакбега Порти, а да му је онда напаковано све што се могло смислити. Не видим неки чврсти доказ да је Павле био повезан са црквом као Јован Ненада, а поготово не епископ Павле.

A misliš li da je moguće da su ta dva Pavla zapravo ista osoba?

Gledston · 29.04.2018. u 22:00

Slaven777:
A misliš li da je moguće da su ta dva Pavla zapravo ista osoba?

Па не могу да кажем да нису, али чисто сумњам. Има неки патријарх српски који је одржавао везе са царем Карлом V Хабзбуршким, а сад да ли је то епископ Павле или неко други, ко зна.

Pumpaj Dinstanović · 29.04.2018. u 22:17

Gledston:
Па не могу да кажем да нису, али чисто сумњам. Има неки патријарх српски који је одржавао везе са царем Карлом V Хабзбуршким, а сад да ли је то епископ Павле или неко други, ко зна.

Koji je izvor za to? To beše ono nešto tursko?

Gledston · 29.04.2018. u 22:26

Slaven777:
Koji je izvor za to? To beše ono nešto tursko?

Божидар Вуковић је био царски повереник, и служио је као посредник цара и овог патријарха. Извор је A. Cioranescu, Documente privitoare la istoria Romanilor culese din archivele din Simancas, Bucuresti 1940, бр. 7, 8, 11, 12, 16, 31. Нажалост, док сам читао ову збирку, нисам имао памети да то и усликам (практичност ми никад није била јача страна).

snouden · 30.04.2018. u 15:57

tema je loša. i to maligno.

ime pravoslavne crkve i titule poglavara su u nadležnosti onih čija je.dok bi epizodna ili cela priča o istoriji SPC-a bila u skladu s pdf-om.

Pumpaj Dinstanović · 30.04.2018. u 16:22

snouden:
tema je loša. i to maligno.

ime pravoslavne crkve i titule poglavara su u nadležnosti onih čija je.dok bi epizodna ili cela priča o istoriji SPC-a bila u skladu s pdf-om.

Šta reče?

Tema je tabu; to je poenta?

snouden · 30.04.2018. u 17:19

Slaven777:
Tema je tabu; to je poenta?

šta tabu? to bi značilo da ti neko brani, a ti kao imaš tu prava . neka rade kako misle da treba. ustrojstvo crkve je njihova stvar i pravo.

isto kad bi sad katolička crkva promenila ovo katolička u saborna. a papu prekrstili u patrijaha . zašto bi se to pitanje otvorilo na pdf-u istorija? ajd na filozofiji ili politici...

Pumpaj Dinstanović · 30.04.2018. u 19:12

snouden:
šta tabu? to bi značilo da ti neko brani, a ti kao imaš tu prava . neka rade kako misle da treba. ustrojstvo crkve je njihova stvar i pravo.

isto kad bi sad katolička crkva promenila ovo katolička u saborna. a papu prekrstili u patrijaha . zašto bi se to pitanje otvorilo na pdf-u istorija? ajd na filozofiji ili politici...

Kada kažeš "neka rade kako misle da treba" u smislu da ne želiš diskusiju o tome ili kada govoriš da je diskusija maligna, to upravo znači da je ne dozvoljavaš (još i više kada učestvuješ u skretanju sa teme).

Zbog toga što je pitanje da li postoje istorijski osnovi za ovako nešto i što mnogi istoričari troše toliko mastila da objasne neke stvari (ili sate objašnjavajući deci u školama), koje najdirektnije bivaju ovakvom odlukom poništene. I dok se par ljudi grčevito bori protiv nasleđa zastarele istoriografije i kolokvijalne upotrebe termina Pećka patrijaršija, dešava se ovako nešto.

Objasni ti meni, da li je pdf Politika mesto za postavljanje povelja i dr. izvora o titulama srpskih verskih poglavara u srednjem veku? Koliko bi bilo smisleno na pdf Politici govoriti o ustoličenju Makarija Sokolovića 1557. godine? Pa tema bi odmah bila prebačena ovamo.

snouden · 30.04.2018. u 19:58

Slaven777:
Kada kažeš "neka rade kako misle da treba" u smislu da ne želiš diskusiju o tome ili kada govoriš da je diskusija maligna, to upravo znači da je ne dozvoljavaš (još i više kada učestvuješ u skretanju sa teme).

pa rekao sam ti. nije lepo mešati se u tudji posao jer se to tebe ama baš ništa ne tiče a sumnjam i da ih razumeš u namerama. još navlačiš tipove kao Tuganadlanu da ovde iživljavaju. (vidim da su mu sad tek maknuti postovi).

možda bi stvar izvadilo ako bi primedbe bile tako konstruktivne da bi SPC-u pomoglo da ne naprave krupne greške. pa kada bi bilo tako osnovano onda bi im se svakako trebalo obratiti zaključcima teme.

Objasni ti meni, da li je pdf Politika mesto za postavljanje povelja i dr. izvora o titulama srpskih verskih poglavara u srednjem veku? Koliko bi bilo smisleno na pdf Politici govoriti o ustoličenju Makarija Sokolovića 1557. godine? Pa tema bi odmah bila prebačena ovamo.

pa ti promeni naslov tako da odgovara ovom pdf-u. šta se tebe tiču nove titule i "istorisko utemeljenje" novog imena te crkve. to još nije istorija.

Pumpaj Dinstanović · 30.04.2018. u 20:58

snouden:
pa rekao sam ti. nije lepo mešati se u tudji posao jer se to tebe ama baš ništa ne tiče a sumnjam i da ih razumeš u namerama. još navlačiš tipove kao Tuganadlanu da ovde iživljavaju. (vidim da su mu sad tek maknuti postovi).

možda bi stvar izvadilo ako bi primedbe bile tako konstruktivne da bi SPC-u pomoglo da ne naprave krupne greške. pa kada bi bilo tako osnovano onda bi im se svakako trebalo obratiti zaključcima teme.
pa ti promeni naslov tako da odgovara ovom pdf-u. šta se tebe tiču nove titule i "istorisko utemeljenje" novog imena te crkve. to još nije istorija.

Gospode bože, snoudene, o čemu ti?

Ovo si doživeo lično, kao da si ti autor novog ustava.

Ovakve diskusije su tu i sa namerom da aktuelizuju neka pitanja i, po mogućstvu, spreče neke potencijalno loše poteze, ukoliko se radi o greškama. A ovde je po sredi greška zbog koje sam ja, kao i većina diskutanata na ovoj temi (iz istih ili približno sličnih razloga) uložio nadu da ove promene neće proći, odnosno da će ih u izvesnoj meri modifikovati. I naravno da nije istorija; kada bude postalo istorija, tada će biti prekasno.

Ovo je kao da u vreme razgovora o izmenama grba i zastave Srbije, Crne Gore ili Republike Srpske u najnovije vreme kažeš pustite ljude da rade, šta im se mešate u posao, a posle ćemo videti da li je i koliko istorijski osnovano. :lol:

snouden · 30.04.2018. u 21:37

Slaven777:
Gospode bože, snoudene, o čemu ti? Ovo si doživeo lično, kao da si ti autor novog ustava.

ja autor

. da je do mene ja bi crkvu nazvao pravoslavnom crkvom svetog save. ili samo svetosavska. ili Hrišćanska crkva Svetog Save... dakle po osnivaču kao što su uradili to s samom hrišćanskom crkvom.

eto. i dodaj ovaj moj predlog kada zaključke budete slali telu zaduženom za novi ustav.

Istorijsko utemeljenje novog imena SPC i nove titule njenog poglavara

Zaslužan član

Buduća legenda

Zaslužan član

Elita

Aktivan član

Primećen član

Poznat

Zaslužan član

Poznat

Buduća legenda

Buduća legenda

Zaslužan član

Zaslužan član

Aktivan član

Zaslužan član

Aktivan član

Zaslužan član

Aktivan član

Elita

Zaslužan član

Elita

Zaslužan član

Elita

Zaslužan član

Elita

Slične teme