Ооо. У у том случају је и те како важно. И то баш због истине. Па ти би бар требало да знаш да колико је историјског лагања код народа око нас. И код Народа, и код оних који су тек постали народи, од скоро. И то искључивог лагања парекселанс. Па није ли случај такозване " Сељачке Буне", сликовит пример баш тога. Сви народи Угарске Краљевине су себи приписавали тај мит. А као што сви овде добро знате, ( јер сте историчари), радило се о побуни Ђерђа ДожеТрансилваније, који игром случаја повео побуну против Угарске, па је поражен, мучен до смрти, на усијанм престолу и крунисан усијаном круном. То се, дакле догодило Ђерђу Дожи, а не Шоваговићу, то јест Матији Гупцу, како лажу хрвати и југословенски историчари српског порекла. Никад нисам чуо да о том миту и тој лажи говоре неки српски ситоричари, осим, ето Радована. Додуше, српски историчари нису ни гоорили о томе, али је огромна слика у дому војске, " Сељачка Буна", живи подсетник да су мислили збиљно. Није ли време да се та свињарија уколни одатле. Има ли у нашој српској историји некихвеликих догађаја, чије би слике могле да красе дом српске војске? Па ми Срби имамо на десетине наших српских Термопила и читаов туце наших српоских Масада. Да ли нам треба једна хрватске бајка, коју је уобличио Август Шеноа. О гусарењу по српскојисторијској баштини да и не говоримо. Ми смо у Србији имали читаву армију мекомудих југословена српског порекла, који су били спремни да лажу, не би ли се додворили суседним народима, на фону вечите измишљене српске кривице. Како је кривица била лажна, тако ни гржа савести због ње мора да буде дубоко штетнаСрпска кривица је измајмунисана у франковачким редовима, а необично лако се прелила на већу кухињу која се звала КОМИНТЕРНА. Тако да су Срби били криви и за стварање југославије, и за измишљени хегемонизам, и за ратне победе, и за још којешта. Пошто су српски интлекетуалци, који су могли да дају адекватне одговоре на такве оптужбе, поклани од 1944 до 1955 године, формирана је та мекомуда псеудо-елита, која је на све пристајала, па и на лажи, само да се не замера газдама у Загребу, на пример. И у мору таквих титиних бескичмењака, ето појави се он, који не пристаје. Дакле, он нам треба баш због истине. Они без идентитета, а српског порекла су направили превише штете, него било који аутохтониста. Дакле пошто смо утврдили да сви лажу паклено, без преседана, остаје нам само да се надамо да неки Србин неће лагати. Неопходан, ( а можда недовољан) услов за то је да буде национално свестан, одан и разбуђен. Да има идентитет. А он, осим воље, идентитет има. И само зато је важнији од других. Нарочито Самарџића. Што се тиче несрећног и мрачног Самарџића, морам да ти кажем, да разочарани хероји, нису никад ни били хероји. Он као српски ситоричар, једноставно нема право да се разочарава. Због мора српске крви која је просута. Због тога што су генерације проаптиле далеко више нееог он. Његова патња је ситна и тиче се само тога, што није успео да се извучеиз сенке великог оца. Јел се о истии ради. Па ево тог интевјуа, па га преслушај и реци нам, шта овде није тачно.
