Ša pričaš, zaboga! Taj prevod naravno da jeste odbačen i naravno da nije legitiman.
Ne postoji danas niko ko bi citirao Halkokondila, pozivajući se na njega — niko, nikada i nigde ko piše o istoriji, ne bi to uradio, ni u ludilu.
Legitiman, bože, svašta...
Pu-pu, pomeri se s mesta, odmah
Да ли је Шваба проглашен за псеудопреводиоца, Деретићевца или било шта слично, ксенофобика, не могу да се сетим свега.
Што њему ниси отворио тему и натрћио га него Олгу старицу би да трћиш по форуму? По неписаном правилу су бабе Ранка Куић и још неке, ајде са мном једном у град да опампрчиш нешто млађе, нећеш се усрећити за тестамент.
ГПТ мастер!
Први латински превод дела Лаоника Халкокондила (Apodeixis istorikon) објављен је 1556. године у Базелу, а израдио га је швајцарски ученњак Конрад Клаузер (лат. Conradus Clauser). Овај превод је штампан у штампарији Опоринуса, а сам превод је датумом означен као новембар 1544. године .
Ова латинска верзија била је прва штампана и широко распрострањена у Европи, чиме је омогућила приступ Халкокондиловом делу широј научној јавности. Тиме је значајно допринела разумевању последњих деценија Византијског царства и успона Османског царства.
Тек 1615. године објављен је први штампани грчки текст Халкокондиловог дела, и то у двојезичном издању у Женеви, које је комбиновало латински превод Конрада Клаузера са грчким текстом Јоханеса Баумбаха .
Дакле, Конрад Клаузер је први извршио латински превод овог важног историјског дела, чиме је омогућио његово ширење и утицај у научним круговима Европе тог времена.
Нема доказа да је Конрад Клаузер, први латински преводилац Лаоника Халкокондила, икада био „исклучен из науке“ или да је значајно дискредитован у својој епохи.
Могуће је да је његов превод, као и многи рани латински преводи са грчког, критикован због прецизности или интерпретације текста — посебно у делу које се односи на Османско царство и Балкан — али то је стандардна академска критика, не обавезно дисквалификација преводиоца.
Латински преводи тог периода често су били једини начин да европски научници дођу до грчких текстова, па је Клаузеров рад генерално сматран корисним и значајним.
Ево сажетог прегледа критика и похвала Конрада Клаузера као преводиоца Лаоника Халкокондила, у облику текста:
---
Конрад Клаузер је први латински преводилац дела Apodeixis istorikon Лаоника Халкокондила. Његов превод из 1556. године био је прво штампано издање дела и омогућио је европским научницима приступ византијској историји и успону Османског царства.
Историчари и филолози који су касније радили са овим преводом понекад су указивали на неколико могућих проблема: прецизност превода није увек била савршена, а у неким случајевима превод је интерпретирао или прилагодио делове текста у складу са естетиком и научним нормама 16. века. Такође, неки терминолошки и географски називи били су латинизовани, што је могло да отежа потпуно разумевање оригиналног грчког текста.
Међутим, ове критике су биле више стандардне филолошке примедбе него озбиљне оцене које би дискредитовале Клаузера као научника. Напротив, његов рад је добио значајан углед јер је омогућио пренос византијског знања у западну Европу у време када грчки текстови још нису били широко доступни.
Већина савремених историчара истиче да, иако каснији преводи и критике могу указивати на одређене нетачности или интерпретативне манире, Клаузеров превод остаје важан јер је први мост између Халкокондиловог оригинала и европске научне јавности. Дакле, он никада није био „исклучен из науке“, нити је његово име ускраћено или дискредитовано у историјским и филолошким радовима.
О чему причамо
@Pumpaj Dinstanović?
O псеудонауци?
Што ниси Ахиле, Роберте Гвискарде разапео Швабу по форуми него бабу отерао на психијатрију?
)?
