Mitski Hrvati (narod) i mitska Hrvatska (zemlja)

[Kroasanije]

Jedna džamija....Edukacija, kolega, i nauči da kad nekog ubjeđuješ da ti treba makar ime pisca ako već nemaš direktan link.

- - - - - - - - - -



Lijepo sam ti napisao, i ponavljam opet, počeo sam sa jednom tačkom i to hoću da raspravimo. Velikim i dugim postovima me ne možeš impresionirati.

Da li mi možeš odgovoriti sa da ili ne na moje pitanje?

Na tvoje pitanje se ne može odgovoriti sa da ili ne nego sa: kako kad. Je li to 10-to , 14-to 16-to ili 19-to stoljeće, odgovori se razlikuju.

Vid, yebate ovu oltarnu pregradu Branimira sam skroz zaboravio. Blagodarim trud Mej bregami.

 

[Mej bregami]

Da li postoji kakva prijepiska sa ostalim vladarima ili sa Papom koja bi mogla to sve i da potvrdi? U 9. vijeku biti kralj nije mala stvar, Papa ili Bizant su morali da ti daju amin.

Nigdje nije receno da je bio kralj, svugdje je zabiljezen kao knez i ovakvih kamenih ulomaka sa njegovim imenom i titulom ima na barem jos pet lokacija .

Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine knezu Branimiru, koji zbacio probizantski raspoloženoga Zdeslava. Ovo papino pismo odgovor je na pismo što ga je prethodno primio od Branimira, a njime se priznaje Branimir kao zakoniti vladar, a Hrvatska kao zakonita država.

Ljubljenom sinu Branimiru.

Čitajući pismo Tvoje plemenitosti, koje si nam poslao po časnom svećeniku, zajedničkome vjerniku, Ivanu, sjajnije od svjetla smo upoznali, kolika je Tvoja vjera i iskrena pobožnost prema crkvi sv. Petra i Pavla i Nama. A jer Božjom pomoći kao vjerni sin sv. Petra i Nas, koji ga Božjom pomoći zamjenjujemo, ponizno ispovijedaš i želiš biti poslušan, ovim pismom Našega apostolstva dostojno zahvaljujemo Tvojoj plemenitosti i očinskom ljubavi kao predragoga sina, koji se vraća u krilo sv. Apostolske Stolice, majke Tvoje, s čijeg su prečistog vrela Tvoji oci pili medonosne rijeke svetog propovijedanja, primamo i duhovnim rukama grlimo te, apostolskom dobrotom njegujemo, da posjedujući milost i blagoslov Božji svetih apostola Petra i Pavla, apostolskih prvaka, uvijek budeš čio i siguran od vidljivih i nevidljivih neprijatelja, koji nikada ne prestaju zasijedati na ljudsko spasenje, te željnu pobjedu nad neprijateljima lakše izvojuješ, jer kako budeš nastojao, da se sam Bogu ponizno pokoriš i slušaš sveti nauk njegov i kako budeš iskazao za ljubav Božju dužnu počast svećenicima i službenicima njegovim, tako ćeš bez sumnje biti pobjednik i gospodar nad svima svojim neprijateljima i buntovnim protivnicima.

I zato opominjemo revnost tvoju, da u svim svojim djelima imaš uvijek pred očima Gospodina, da ga se bojiš i svim srcem ljubiš, jer psalmist veli: „Blažen čovjek, koji se Boga boji i komu su veoma omiljele zapovijedi njegove; jako će biti sjeme na njegovo na zemlji“; a on sam veli u evanđelju: „Tko mene ljubi, držat ce riječ moju, i moj će otac ljubiti njega, i k njemu ćemo doći i kod njega ćemo se nastaniti.“ Kad je to tako, ako svojim dobrim djelima, što sada sjaje, proslaviš Boga, bez sumnje će te jednom ovjenčati vječna slava, jer on preko Mojsija sam svjedoči, da tako čini, govoreći: „Proslavit cu one koji mene slave.“

I budući da si nas preko svećenika Ivana zamolio, da bi te za veći Tvoj spas blagoslovili svojim blagoslovom, učinili smo to rado. Kad smo naime na dan Uzašašća Gospodnjega čitali misu pred žrtvenikom sv. Petra, da uzmogneš ovdje sretno vladati, a po smrti da se na nebesima raduješ za sve vijeke.

Ujedno Ti javljamo, da smo ovoga vjernoga svećenika Ivana odredili za poslanika bugarskome kralju, pa te molimo, da za ljubav Božju dozvoliš, da to poslanstvo obavi bez krzmanja, te stoga Tvojoj ljubavi mnogo puta zahvaljujemo.

- - - - - - - - - -

Da li postoji kakva prijepiska sa ostalim vladarima ili sa Papom koja bi mogla to sve i da potvrdi? U 9. vijeku biti kralj nije mala stvar, Papa ili Bizant su morali da ti daju amin.

Zapisano je da je u to vrijeme ratovao sa Bugarima i da je srpski knez sa narodom potrazio utociste u hrvatskoj.

 

[NickFreak]

Ево преписки са папом Иваном али још увек нема говора о хрватском народу он је у зачећу.


"Pismo je papa Ivan VIII. napisao nakon dolaska ninskoga biskupa Teodozija u Rima oko 880., a vjerojatno 881. ili 882. godine, u doba kneza Branimira.


Preuzvišenom gospodinu Branimiru, slavnome knezu i ljubljenom sinu našem, zatim svim pobožnim svećenicima i poštovanim županima, kao i čitavom narodu,

mir i milost u ime Kristovo!

Čuvši od Teodozija, vašega časnog biskupa, o vjeri i pobožnosti koju imate prema Stolici sv. Petra i našem biskupstvu, zahvaljujemo Bogu, koji vas je sada dostojao dovesti k tolikoj milosti i među svoje ovce ubrojio, koje je Gospodin apostolskom prvaku povjerio rekavši: „Ako me ljubiš, Šimune Petre, pasi ovce moje.“ Zato vašu vjernost i najkršćanskiju pobožnost ovim našim apostolskim pismom opominjemo i hrabrimo, da ne propustite do kraja izvršavati i obdržavati ono što ste Božjim nadahnućem počeli činiti i kako ste se pobrinuli, da se poput ljubljene djece svom snagom podvrgnete pod okrilje, upravu i obranu svetog Petra apostola i Našu, i u njegovoj službi ustrajete, tako da što jasnije i očitujete i usavršite, kao što Gospodin u evanđelju govori: „Neka svijetli svjetlo vaše pred ljudima, da vide vaša dobra djela i slave Oca vašega koji je na nebesima“, i tako neka se (svjetlo) vaše raznese po cijelome svijetu, tako da pomoću Božjom i zaslugom svetih apostola, ono što je na spas i korist svih vas, odmah na čast i uznošenje Svete Stolice možemo obaviti, kao što se u vaše ime Nama povjerili pisma (scripta), tako neka ta pisma ostanu u njizi nebeskoj.

Stoga naređujemo da, kada se k vama vrati vaš ljubljeni biskup, ne propustite odmah k Nama osobno poslati prikladne svoje izaslanike, koji se od svih vas Nama i apostolskoj Stolici zasvjedočiti o onome što ste nam povjerili, ta di i mi pošaljemo s njima k vama svog izaslanika, kojemu će po običaju naše Crkve sav vaš puk obećati vjernost. Međutim vas opominjemo da ostanete ustrajni, jer je pisano: „Bolje je ne zavjetovati se, nego nakon zavjeta obećano ne izvršiti.“

Duh Božji, koji je napunio zemlju, neka napuni i vaše srce svakim mirom i veseljem u Isusu Kristu, Gospodinu našemu"

"


Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine u doba kneza Branimira i konačnog povratka Hrvatske u jurisdikciju rimske Crkve.


Svim časnim svećenicima i čitavom narodu.

Pročitavši poslanicu Vešega kneza Branimira, koju nam poslaste po časnom svećeniku Ivanu, vidjesmo ne samo njegovu, već i vašu vjeru i iskrenu ljubav prema sv. Petru i nama.

I budući da se kao premili sinci želite vratiti svetoj Crkvi rimskoj, te tražiti našu apostolsku milost i blagoslov, to smo se stoga uvelike uzradovali. Primamo vas raskriljenih ruku i očinskom ljubavlju, i bit ćemo vam u svemu skloni, ako u toj namjeri i ugovoru (sponsio) svome sve do kraja iskreno ustrajete. Jer Gospodin kaže: „Samo onaj koji ustraje do kraja, taj će se spasiti“...

Zato budite vjerni sv. Petru do smrti kako obećaste, te ćete dobiti vijenac života, što ga Bog daje onima koji ga ljube."


Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine imenovanom, ali još ne posvećenom ninskome biskupu Teodoziju u doba kneza Branimira.


."..da se ne utječeš drugoj strani i protiv svetih odredaba časnih otaca i ne tražiš u drugoga milost biskupstva,... nego se svim srcem i dušom vratiš u krilo Svete Stolice... te biskupsko posvećenje polaganjem naših ruku primiš"

"Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine knezu Branimiru, koji zbacio probizantski raspoloženoga Zdeslava. Ovo papino pismo odgovor je na pismo što ga je prethodno primio od Branimira, a njime se priznaje Branimir kao zakoniti vladar, a Hrvatska kao zakonita država.


Ljubljenom sinu Branimiru.

Čitajući pismo Tvoje plemenitosti, koje si nam poslao po časnom svećeniku, zajedničkome vjerniku, Ivanu, sjajnije od svjetla smo upoznali, kolika je Tvoja vjera i iskrena pobožnost prema crkvi sv. Petra i Pavla i Nama. A jer Božjom pomoći kao vjerni sin sv. Petra i Nas, koji ga Božjom pomoći zamjenjujemo, ponizno ispovijedaš i želiš biti poslušan, ovim pismom Našega apostolstva dostojno zahvaljujemo Tvojoj plemenitosti i očinskom ljubavi kao predragoga sina, koji se vraća u krilo sv. Apostolske Stolice, majke Tvoje, s čijeg su prečistog vrela Tvoji oci pili medonosne rijeke svetog propovijedanja, primamo i duhovnim rukama grlimo te, apostolskom dobrotom njegujemo, da posjedujući milost i blagoslov Božji svetih apostola Petra i Pavla, apostolskih prvaka, uvijek budeš čio i siguran od vidljivih i nevidljivih neprijatelja, koji nikada ne prestaju zasijedati na ljudsko spasenje, te željnu pobjedu nad neprijateljima lakše izvojuješ, jer kako budeš nastojao, da se sam Bogu ponizno pokoriš i slušaš sveti nauk njegov i kako budeš iskazao za ljubav Božju dužnu počast svećenicima i službenicima njegovim, tako ćeš bez sumnje biti pobjednik i gospodar nad svima svojim neprijateljima i buntovnim protivnicima.

I zato opominjemo revnost tvoju, da u svim svojim djelima imaš uvijek pred očima Gospodina, da ga se bojiš i svim srcem ljubiš, jer psalmist veli: „Blažen čovjek, koji se Boga boji i komu su veoma omiljele zapovijedi njegove; jako će biti sjeme na njegovo na zemlji“; a on sam veli u evanđelju: „Tko mene ljubi, držat ce riječ moju, i moj će otac ljubiti njega, i k njemu ćemo doći i kod njega ćemo se nastaniti.“ Kad je to tako, ako svojim dobrim djelima, što sada sjaje, proslaviš Boga, bez sumnje će te jednom ovjenčati vječna slava, jer on preko Mojsija sam svjedoči, da tako čini, govoreći: „Proslavit cu one koji mene slave.“

I budući da si nas preko svećenika Ivana zamolio, da bi te za veći Tvoj spas blagoslovili svojim blagoslovom, učinili smo to rado. Kad smo naime na dan Uzašašća Gospodnjega čitali misu pred žrtvenikom sv. Petra, da uzmogneš ovdje sretno vladati, a po smrti da se na nebesima raduješ za sve vijeke.

Ujedno Ti javljamo, da smo ovoga vjernoga svećenika Ivana odredili za poslanika bugarskome kralju, pa te molimo, da za ljubav Božju dozvoliš, da to poslanstvo obavi bez krzmanja, te stoga Tvojoj ljubavi mnogo puta zahvaljujemo"

Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine imenovanom, ali još ne posvećenom ninskome biskupu Teodoziju u doba kneza Branimira.


...da se ne utječeš drugoj strani i protiv svetih odredaba časnih otaca i ne tražiš u drugoga milost biskupstva,... nego se svim srcem i dušom vratiš u krilo Svete Stolice... te biskupsko posvećenje polaganjem naših ruku primiš.

Pismo je papa Ivan VIII. napisao 10. lipnja 879. godine u doba kneza Branimira, a upućeno je biskupima u dalmatinskim gradovima koji su bili pod vlašću Bizanta. Od njih papa strogo zahtijeva povratak u zajedništvo s rimskom Crkvom i u tom im slučaju nudi svoju podršku.


Dalmatinskim biskupima, arhiđakonu svete salonitanske nadbiskupije, te svim svećenicima i narodnim starješinama.

...Uostalom, ako se bojite Grka i Slavena, jer želite da se k nama povratite i da primite posvećenje i palij, znajte kao sigurno da ćemo vas prema odredbama svetih otaca i naših prethodnika papa odlučno podupirati.




Дакле ово су преписке са папом Иваном дакле наслов и садржина ненмају везе једно са другим , Хрвата још нема нити помена о њима чак као што видимо да сппмиње да се не боје Словена и Грка и шаљу у његово име посланство Бугарима.

Дакле сам Бранимир убија Здеслава византијског човека непознатог порекла негде из Паноније у овим тренуцима вероватно им прилази племе Мађара или Авара са којима образују хрватску државу.

За време Југославије због некакве политичке коректности њима је дозвољено да убаце уџбенике исамусвоју историју "Приморску Хрватску" и "Панонску" које непостоје под тим именом само захваљући Порфирогенитовом сведочењу да је приликом насељавања једно племе се одвојило и отишло у Панонију тако да су Људовита аутоматски кроатизовали који се звао кнезом горње Лапоније.

Дакле део Далмације се одцепио од византијске и бугарске цркве или превласти и под протекцијом папе створио протекторат који ће се касније звати Хрватима јер је испрва Бранимир владао Словенима као и Здеслав , дакле неки Хрвати посредством папе долазе Бранимиру да му помогну да одржи власт и оцепи бискупије идиректно потчини Риму што јесте било стање на терену пре Пипина и Карла Великог који оснивају и оцепљују Ватикан од Византије оснивају свето римско царство увозе визиготски ифраначки приложак о дуалности светог духа што резултира тоталном шизмом и цепањем у 11. веку.
Са овом доктрином се нису сложиле стара католичка црква ,православна , протестантска ,коптска а модерне папе се боре да укину ову визиготску јерес потеклу можда из аријанства или је просто визиготска измишљотина коју су увели у шпанску државу и анатемисали све народе и цркве који ово не признају.
Ту доктрину од Визигота су увезли Франци и за време своје доминације над папом и католичком црквом увезли у римокатоличанство.

 

[Mej bregami]

Ево преписки са папом Иваном али још увек нема говора о хрватском народу он је у зачећу.


"Pismo je papa Ivan VIII. napisao nakon dolaska ninskoga biskupa Teodozija u Rima oko 880., a vjerojatno 881. ili 882. godine, u doba kneza Branimira.


Preuzvišenom gospodinu Branimiru, slavnome knezu i ljubljenom sinu našem, zatim svim pobožnim svećenicima i poštovanim županima, kao i čitavom narodu,

mir i milost u ime Kristovo!

Čuvši od Teodozija, vašega časnog biskupa, o vjeri i pobožnosti koju imate prema Stolici sv. Petra i našem biskupstvu, zahvaljujemo Bogu, koji vas je sada dostojao dovesti k tolikoj milosti i među svoje ovce ubrojio, koje je Gospodin apostolskom prvaku povjerio rekavši: „Ako me ljubiš, Šimune Petre, pasi ovce moje.“ Zato vašu vjernost i najkršćanskiju pobožnost ovim našim apostolskim pismom opominjemo i hrabrimo, da ne propustite do kraja izvršavati i obdržavati ono što ste Božjim nadahnućem počeli činiti i kako ste se pobrinuli, da se poput ljubljene djece svom snagom podvrgnete pod okrilje, upravu i obranu svetog Petra apostola i Našu, i u njegovoj službi ustrajete, tako da što jasnije i očitujete i usavršite, kao što Gospodin u evanđelju govori: „Neka svijetli svjetlo vaše pred ljudima, da vide vaša dobra djela i slave Oca vašega koji je na nebesima“, i tako neka se (svjetlo) vaše raznese po cijelome svijetu, tako da pomoću Božjom i zaslugom svetih apostola, ono što je na spas i korist svih vas, odmah na čast i uznošenje Svete Stolice možemo obaviti, kao što se u vaše ime Nama povjerili pisma (scripta), tako neka ta pisma ostanu u njizi nebeskoj.

Stoga naređujemo da, kada se k vama vrati vaš ljubljeni biskup, ne propustite odmah k Nama osobno poslati prikladne svoje izaslanike, koji se od svih vas Nama i apostolskoj Stolici zasvjedočiti o onome što ste nam povjerili, ta di i mi pošaljemo s njima k vama svog izaslanika, kojemu će po običaju naše Crkve sav vaš puk obećati vjernost. Međutim vas opominjemo da ostanete ustrajni, jer je pisano: „Bolje je ne zavjetovati se, nego nakon zavjeta obećano ne izvršiti.“

Duh Božji, koji je napunio zemlju, neka napuni i vaše srce svakim mirom i veseljem u Isusu Kristu, Gospodinu našemu"

"


Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine u doba kneza Branimira i konačnog povratka Hrvatske u jurisdikciju rimske Crkve.


Svim časnim svećenicima i čitavom narodu.

Pročitavši poslanicu Vešega kneza Branimira, koju nam poslaste po časnom svećeniku Ivanu, vidjesmo ne samo njegovu, već i vašu vjeru i iskrenu ljubav prema sv. Petru i nama.

I budući da se kao premili sinci želite vratiti svetoj Crkvi rimskoj, te tražiti našu apostolsku milost i blagoslov, to smo se stoga uvelike uzradovali. Primamo vas raskriljenih ruku i očinskom ljubavlju, i bit ćemo vam u svemu skloni, ako u toj namjeri i ugovoru (sponsio) svome sve do kraja iskreno ustrajete. Jer Gospodin kaže: „Samo onaj koji ustraje do kraja, taj će se spasiti“...

Zato budite vjerni sv. Petru do smrti kako obećaste, te ćete dobiti vijenac života, što ga Bog daje onima koji ga ljube."


Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine imenovanom, ali još ne posvećenom ninskome biskupu Teodoziju u doba kneza Branimira.


."..da se ne utječeš drugoj strani i protiv svetih odredaba časnih otaca i ne tražiš u drugoga milost biskupstva,... nego se svim srcem i dušom vratiš u krilo Svete Stolice... te biskupsko posvećenje polaganjem naših ruku primiš"

"Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine knezu Branimiru, koji zbacio probizantski raspoloženoga Zdeslava. Ovo papino pismo odgovor je na pismo što ga je prethodno primio od Branimira, a njime se priznaje Branimir kao zakoniti vladar, a Hrvatska kao zakonita država.


Ljubljenom sinu Branimiru.

Čitajući pismo Tvoje plemenitosti, koje si nam poslao po časnom svećeniku, zajedničkome vjerniku, Ivanu, sjajnije od svjetla smo upoznali, kolika je Tvoja vjera i iskrena pobožnost prema crkvi sv. Petra i Pavla i Nama. A jer Božjom pomoći kao vjerni sin sv. Petra i Nas, koji ga Božjom pomoći zamjenjujemo, ponizno ispovijedaš i želiš biti poslušan, ovim pismom Našega apostolstva dostojno zahvaljujemo Tvojoj plemenitosti i očinskom ljubavi kao predragoga sina, koji se vraća u krilo sv. Apostolske Stolice, majke Tvoje, s čijeg su prečistog vrela Tvoji oci pili medonosne rijeke svetog propovijedanja, primamo i duhovnim rukama grlimo te, apostolskom dobrotom njegujemo, da posjedujući milost i blagoslov Božji svetih apostola Petra i Pavla, apostolskih prvaka, uvijek budeš čio i siguran od vidljivih i nevidljivih neprijatelja, koji nikada ne prestaju zasijedati na ljudsko spasenje, te željnu pobjedu nad neprijateljima lakše izvojuješ, jer kako budeš nastojao, da se sam Bogu ponizno pokoriš i slušaš sveti nauk njegov i kako budeš iskazao za ljubav Božju dužnu počast svećenicima i službenicima njegovim, tako ćeš bez sumnje biti pobjednik i gospodar nad svima svojim neprijateljima i buntovnim protivnicima.

I zato opominjemo revnost tvoju, da u svim svojim djelima imaš uvijek pred očima Gospodina, da ga se bojiš i svim srcem ljubiš, jer psalmist veli: „Blažen čovjek, koji se Boga boji i komu su veoma omiljele zapovijedi njegove; jako će biti sjeme na njegovo na zemlji“; a on sam veli u evanđelju: „Tko mene ljubi, držat ce riječ moju, i moj će otac ljubiti njega, i k njemu ćemo doći i kod njega ćemo se nastaniti.“ Kad je to tako, ako svojim dobrim djelima, što sada sjaje, proslaviš Boga, bez sumnje će te jednom ovjenčati vječna slava, jer on preko Mojsija sam svjedoči, da tako čini, govoreći: „Proslavit cu one koji mene slave.“

I budući da si nas preko svećenika Ivana zamolio, da bi te za veći Tvoj spas blagoslovili svojim blagoslovom, učinili smo to rado. Kad smo naime na dan Uzašašća Gospodnjega čitali misu pred žrtvenikom sv. Petra, da uzmogneš ovdje sretno vladati, a po smrti da se na nebesima raduješ za sve vijeke.

Ujedno Ti javljamo, da smo ovoga vjernoga svećenika Ivana odredili za poslanika bugarskome kralju, pa te molimo, da za ljubav Božju dozvoliš, da to poslanstvo obavi bez krzmanja, te stoga Tvojoj ljubavi mnogo puta zahvaljujemo"

Pismo je papa Ivan VIII. napisao 7. lipnja 879. godine imenovanom, ali još ne posvećenom ninskome biskupu Teodoziju u doba kneza Branimira.


...da se ne utječeš drugoj strani i protiv svetih odredaba časnih otaca i ne tražiš u drugoga milost biskupstva,... nego se svim srcem i dušom vratiš u krilo Svete Stolice... te biskupsko posvećenje polaganjem naših ruku primiš.

Pismo je papa Ivan VIII. napisao 10. lipnja 879. godine u doba kneza Branimira, a upućeno je biskupima u dalmatinskim gradovima koji su bili pod vlašću Bizanta. Od njih papa strogo zahtijeva povratak u zajedništvo s rimskom Crkvom i u tom im slučaju nudi svoju podršku.


Dalmatinskim biskupima, arhiđakonu svete salonitanske nadbiskupije, te svim svećenicima i narodnim starješinama.

...Uostalom, ako se bojite Grka i Slavena, jer želite da se k nama povratite i da primite posvećenje i palij, znajte kao sigurno da ćemo vas prema odredbama svetih otaca i naših prethodnika papa odlučno podupirati.




Дакле ово су преписке са папом Иваном дакле наслов и садржина ненмају везе једно са другим , Хрвата још нема нити помена о њима чак као што видимо да сппмиње да се не боје Словена и Грка и шаљу у његово име посланство Бугарима.

Дакле сам Бранимир убија Здеслава византијског човека непознатог порекла негде из Паноније у овим тренуцима вероватно им прилази племе Мађара или Авара са којима образују хрватску државу.

За време Југославије због некакве политичке коректности њима је дозвољено да убаце уџбенике исамусвоју историју "Приморску Хрватску" и "Панонску" које непостоје под тим именом само захваљући Порфирогенитовом сведочењу да је приликом насељавања једно племе се одвојило и отишло у Панонију тако да су Људовита аутоматски кроатизовали који се звао кнезом горње Лапоније.

Дакле део Далмације се одцепио од византијске и бугарске цркве или превласти и под протекцијом папе створио протекторат који ће се касније звати Хрватима јер је испрва Бранимир владао Словенима као и Здеслав , дакле неки Хрвати посредством папе долазе Бранимиру да му помогну да одржи власт и оцепи бискупије идиректно потчини Риму што јесте било стање на терену пре Пипина и Карла Великог који оснивају и оцепљују Ватикан од Византије оснивају свето римско царство увозе визиготски ифраначки приложак о дуалности светог духа што резултира тоталном шизмом и цепањем у 11. веку.
Са овом доктрином се нису сложиле стара католичка црква ,православна , протестантска ,коптска а модерне папе се боре да укину ову визиготску јерес потеклу можда из аријанства или је просто визиготска измишљотина коју су увели у шпанску државу и анатемисали све народе и цркве који ово не признају.
Ту доктрину од Визигота су увезли Франци и за време своје доминације над папом и католичком црквом увезли у римокатоличанство.

Kakve veze ima da u tim pismima nema spomena Hrvata kad papa ni ne pise hrvatskom narodu nego njihovom vladaru, koji se sam daje uklesati u svoje zaduzbine kao knez Hrvata, i biskupima Dalmacije tj. podrucju pod Bizantskom vlascu da prihvate Rim.
Zdeslav nije netko nepoznat iz Panonije nego clan dinastije Trpimirovica koji se sklonio kod Bizantinaca dok je na vlasti bio knez Domagoj . Poslije Domagojeve smrti Bizantinci mu daju pomoc da se vrati na vlast, o cemu ima pismo pape njemu 879.
Uskoro ga svrgava Branimir, koji potom salje pismo papi trazeci priznanje i obecaje vjernost.

Ovo drugo o crkvi sto si nadrobio nije vrijedno komentara, samo ti preporucam da se informiras iz ozbiljnih izvora.

.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Slavene, sa mnom ne možeš te igre da guraš. Pitao si pitanje, dobio si odgovor i sad se ljutiš ko seoska mlada.

Ako će ti biti lakše, hiljadu puta sam rekao da ja uopšte nisam historičar, samo sam na studiju imao na svakoj godini određenu historiju po jedan predmet, dakle ja sam laik. Ali, postavljam neugodna pitanja, vjeruj ne samo tebi i ne samo na historiji.

Ne ljutim se, ne pokušavam nikakve igre i nikakav odgovor nisam dobio od tebe na postavljeno pitanje.

 

[NickFreak]

Kakve veze ima da u tim pismima nema spomena Hrvata kad papa ni ne pise hrvatskom narodu nego njihovom vladaru, koji se sam daje uklesati u svoje zaduzbine kao knez Hrvata, i biskupima Dalmacije tj. podrucju pod Bizantskom vlascu da prihvate Rim.
Zdeslav nije netko nepoznat iz Panonije nego clan dinastije Trpimirovica koji se sklonio kod Bizantinaca dok je na vlasti bio knez Domagoj . Poslije Domagojeve smrti Bizantinci mu daju pomoc da se vrati na vlast, o cemu ima pismo pape njemu 879.
Uskoro ga svrgava Branimir, koji potom salje pismo papi trazeci priznanje i obecaje vjernost.

Ovo drugo o crkvi sto si nadrobio nije vrijedno komentara, samo ti preporucam da se informiras iz ozbiljnih izvora.

.

Има везе јер је титула прво рекс Словена паксаније принципас и тд до уклесаног места на плочи као једином помену Хрвата везано за његово име.
Ајде пронађи ми било који помен Хрвата из тог времена?

Нема тако да моје мишљење по овом питању деле Голдстеин и Нада Клаић(има их још) хрватски историчари.
Везано за цркву баш ништа нисам погрешио ајде просветли ме мало са изворима
којих нема???
да видим?
:кафа:

 

[Mej bregami]

Има везе јер је титула прво рекс Словена паксаније принципас и тд до уклесаног места на плочи као једином помену Хрвата везано за његово име.
Ајде пронађи ми било који помен Хрвата из тог времена?

Нема тако да моје мишљење по овом питању деле Голдстеин и Нада Клаић(има их још) хрватски историчари.
Везано за цркву баш ништа нисам погрешио ајде просветли ме мало са изворима
којих нема???
да видим?
:кафа:

Znači imas kneza koji se na vise mjesta titulira "knezom Hrvata", ima se prepiska sa papom koju si postavio i imaju se drugi izvori koji ga potvrduju. Njegovi nasljednici se isto tako nazivaju kao i prethodnik.
I sad ti tvrdis da to nije dovoljno i nista ne priznajes bez barem 5467 dokumenata gdje na svakom postoji spomen Hrvata.

Kao da ja sad tvrdim da ti nisi NickFreak makar se tako potpisivao,nego WeirdDick.

Vezano uz crkvu si uzeo cijeli srednji vijek bacio sve u jednu kutiju, pa kako izvlacis koji list iz kutije tako prilagodavas i pricas pricu.
Očito je da si pomijesao Arijance sa Katolicima.
Arijansko vjerovanje je još u 4.st. proglaseno herezom i do 8.st je nestalo u Europi.
Upravo Franci su ga iskorijenili, a ne da su ga sirili.

 

[Лекизан]

Na Pactu Conventu se pozivalo hrvatsko plemstvo kad god je trebalo osigurati svoja prava i Mađari im to nisu osporavali jer su i oni znali da je Hrvatska zasebna jedinica unutar zemalja krune svetog Stjepana.
Na pravo samostalnog biranja kralja po starim pravima s osvrtom na Pacta Conventu, osim 1527., staleži su se pozvali i 1712. godine. Hrvatski sabor tada je donio odluku da se nasljedno pravo prenosi i na žensku lozu habsburške dinastije. To je poznato kao Pragmatička sankcija ili Ustanova o ženskom nasljedstvu habsburške kuće u Kraljevini Hrvatskoj.
Mađar György Fejér koji je napisao "Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus no civilis" 1829., uvrstio je taj dokument u svoj diplomatički zbornik i datirao 1096. godinom.
Osporavanja pocinju sredinom 19. st. budenjem madarskog nacionalizma kad im smeta hrvatska zasebnost od Madarske, pa traze sve nacine da to ukinu i hrvatsku pripoje direktno Madarskoj.
Za Cetingradsku povelju nema sumnje u autenticnost jer se original nalazi u Austrijskom drzavnom arhivu. Ona slika u boji prikazuje samo repliku kako je izgleda 1527.

Позивало се једино у 19. веку као што рекох у време националне еманципације и народних препорода и наравно да је оспоравано.Данас знамо да је фалсификат из 14.столећа па не видим потребу да се и даље замајавамо са тим.
Такође сам ти скренуо пажњу да Цетинградском повељом из 1527 године није биран ниједан краљ, Фердинанд је изабран за краља Угарске годину дана раније у Пожуну и то је било то, а поготово се ти племићи нису тада позивали на пакту конвенту.Повеља представља изјаву верности присутних племића краљу Фердинанду с обзиром да се земља нашла у грађанском рату, други кандидат за краља је био Јован Запоља а присутни тамо кажу тамо да ће остати верни њему.
Ни 1712 године се нико не позива на пакту конвенту, а ако знамо политичка превирања у то време у Хабзбуршкој монархији не видим и због чега би требало то да раде, цар Јосиф је преминуо 1711 године и његов брат законити владар Карло именује исте године Елеонору, жену његовог брата за регента док се он не врати из Шпаније и преузме власт што је касније и урадио.Хрватски сабор тога доба није био ни нека влада ни парламент већ скуп властеле који није доносио законе него их примењиво онако како је то било регулисано са сабором у Будиму и са бечким двором.То што је Елеонора комуницирала са загребачким бискупом Емериком и појединим саборима у то време то се и очекивано и не видим какве везе то све има са хрватском митском државношћу!
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...r/file/19638&usg=AOvVaw2N7HcAvDYccGxT3HQeHWmP
На крају крајева ниједан Хабзбурговац се никада није крунисао за краља Хрватске па не знам о избору чега причамо онда.

 

[Mej bregami]

Позивало се једино у 19. веку као што рекох у време националне еманципације и народних препорода и наравно да је оспоравано.Данас знамо да је фалсификат из 14.столећа па не видим потребу да се и даље замајавамо са тим.
Такође сам ти скренуо пажњу да Цетинградском повељом из 1527 године није биран ниједан краљ, Фердинанд је изабран за краља Угарске годину дана раније у Пожуну и то је било то, а поготово се ти племићи нису тада позивали на пакту конвенту.Повеља представља изјаву верности присутних племића краљу Фердинанду с обзиром да се земља нашла у грађанском рату, други кандидат за краља је био Јован Запоља а присутни тамо кажу тамо да ће остати верни њему.
Ни 1712 године се нико не позива на пакту конвенту, а ако знамо политичка превирања у то време у Хабзбуршкој монархији не видим и због чега би требало то да раде, цар Јосиф је преминуо 1711 године и његов брат законити владар Карло именује исте године Елеонору, жену његовог брата за регента док се он не врати из Шпаније и преузме власт што је касније и урадио.Хрватски сабор тога доба није био ни нека влада ни парламент већ скуп властеле који није доносио законе него их примењиво онако како је то било регулисано са сабором у Будиму и са бечким двором.То што је Елеонора комуницирала са загребачким бискупом Емериком и појединим саборима у то време то се и очекивано и не видим какве везе то све има са хрватском митском државношћу!
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...r/file/19638&usg=AOvVaw2N7HcAvDYccGxT3HQeHWmP
На крају крајева ниједан Хабзбурговац се никада није крунисао за краља Хрватске па не знам о избору чега причамо онда.

Madari izabrali Habsburge godinu dana ranije?
Zadnji Madarski kralj je bio jos ziv nekih tri mjeseca ranije.
Nakon toga je u Madarskoj izbio gradanski rat izmedu pristalica Zapolje koji su bili većina i pristalica Habsburga.

Od Hrvatskog Sabora se ocekivalo da donese zakon kojim omogucuje zensku liniju Habsburga jer se Sabor ipak pitao kao i kod biranja Habsburga na tron.
Madari su svoju sankciju donijeli tek 10 godina kasnije.

Pragmatička sankcija iz 1712., naziv uvriježen za zakonski članak 7 Hrvatskoga sabora od 9. III. 1712., kojim se prihvaća da nakon izumrća muških potomaka vladarsko pravo dinastije Habsburg može prijeći na žensku osobu, pod uvjetom da ona vlada i Austrijom, Štajerskom, Koruškom i Kranjskom (s kojim se zemljama Hrvatska od XVI. st. vojno i politički povezivala radi obrane od Osmanlija) i da stoluje u Beču. Inicijator te odluke bio je banski namjesnik, zagrebački biskup Emerik Esterházy. Njome je hrvatsko plemstvo, omogućivši da Karla III. (VI.) naslijedi kći Marija Terezija, podržalo dinastičke interese te ojačalo svoj položaj nasuprot ugarskomu plemstvu. Za uzvrat je Sabor od vladara tražio, i dobio, »povelju sigurnosti«, kojom se potvrđuju sva prava i povlastice Kraljevine Hrvatske; tim je aktom vladar podupro rješenje Pragmatičke sankcije, premda ju nije i formalno potvrdio, zbog čega nije stupila na snagu. Karlo III. (VI.) je 1713. donio Pragmatičku sankciju kojom se potvrđuju odredbe o nedjeljivosti nasljednih habsburških zemalja te o dinastičkom nasljeđivanju po načelu prvorodstva s podrednim ženskim nasljednim pravom. Takvo su rješenje prihvatila staleška tijela pojedinih zemalja Monarhije, pa tako i Ugarski sabor kao zakonske članke 1 i 2 iz 1722 (sankcionirani 1723). Budući da su u radu toga sabora sudjelovali te članak prihvatili i hrvatski nunciji, on je zamijenio prijašnju odluku Hrvatskoga sabora, pa je temeljem toga akta Marija Terezija postala 1740. hrvatskom (i ugarskom) vladaricom. Povijesna se važnost Pragmatičke sankcije ogleda u tome što su hrvatski staleži i redovi okupljeni u Saboru 1712. samostalno donijeli odluku o tome važnom državnopravnom pitanju, što je bilo potvrda državnosti Kraljevine Hrvatske. Zbog toga se Pragmatička sankcija iz 1712. smatra jednim od ključnih dokaza hrvatskoga državnoga kontinuiteta i tradicije, pa je isticana kao element hrvatskog državnog prava u programatskim tekstovima (poglavito pravaškog usmjerenja), ali i u najvažnijim aktima hrvatskih institucija vlasti od sredine XIX. st. sve do izvorišnih osnova Ustava RH iz 1990.

 

[NickFreak]

Znači imas kneza koji se na vise mjesta titulira "knezom Hrvata", ima se prepiska sa papom koju si postavio i imaju se drugi izvori koji ga potvrduju. Njegovi nasljednici se isto tako nazivaju kao i prethodnik.
I sad ti tvrdis da to nije dovoljno i nista ne priznajes bez barem 5467 dokumenata gdje na svakom postoji spomen Hrvata.

Kao da ja sad tvrdim da ti nisi NickFreak makar se tako potpisivao,nego WeirdDick.

Vezano uz crkvu si uzeo cijeli srednji vijek bacio sve u jednu kutiju, pa kako izvlacis koji list iz kutije tako prilagodavas i pricas pricu.
Očito je da si pomijesao Arijance sa Katolicima.
Arijansko vjerovanje je još u 4.st. proglaseno herezom i do 8.st je nestalo u Europi.
Upravo Franci su ga iskorijenili, a ne da su ga sirili.

Каошто сам рекао то је први помен Хрвата у Бранимировој титули.Нисам причао о 4. веку већ о периоду од када папа више није у заједници са Византијом већ настаје држава Ватикан као одвојен црквени центар супротстављен Византији.
То је период Пипина и Ксамарла Великог као инастанак светогримског царства уско повезан са етногенезом Хрвата.
Нисам ништа ја помешао већ ти немаш појма о чему причам па ни о спорном времену ни моментима који су се догодили икако су се цркве одвојиле.

Говорио сам о "Филиокве" уметку у свете симболе вере које су прво унели Визиготи затим Карло Велики директно у римокатоличку цркву.

"Papa Lav I (+461), koji je doprineo formiranju halkidonske hristološke dogme (451).
U ovom periodu drži se i Kartaginski Sabor (411), pod papom Inokentijem I, koji je osudio pelagijanstvo.

Razvoj teorije pontifikalne moći
Posle ove epohe, jedna od glavnih briga katolicizma bila je da istorijskim i teološkim dokazima formuliše teoriju pontifikalne moći, univerzalne jurisdikcije episkopa Rima. Dok papa Grigorije Veliki (590—604) stvara koncepciju o papskoj vlasti, tj. teokratsko učenje, papa Andrijan (772—795) poziva se na istorijsku pogrešku po kojoj je car Konstantin predao papi Silvestru deo franačke države; otuda i pojava pontifikove (papine) države. U rimskoj katedrali, 800. godine, Karlo Veliki prima carsku krunu iz ruke pape Lava Š. Ovo je bio postupak od istorijske važnosti: njime se ustanovljuje „hrišćansko zapadno carstvo“. Docnije, pape će stalno ponavljati ovaj gest. Da bi dokazali „univerzalni primat“ Rimske crkve, papa Nikola I (858—867) izmišlja apokrifnu kolekciju drevnih papskih odluka (Lažne dekretalije), izdatih polovinom 9. vijeka. U takvoj atmosferi javlja se Fotijeva „šizma“ (Fotije, oko 820—895, koga 863. papa nije priznao kao patrijarha konstantinopoljskog). Pomjesni sabor (867) osuđuje papu, a Drugi pomjesni sabor (869—870), pod uticajem cara Vasilija Makedonca, osuđuje Fotija."

https://sr.wikipedia.org/wiki/Филиокве
https://sh.wikipedia.org/wiki/Katolička_crkva

Пошто немаш нити један документ да би поткрепио своју причу нити аргументовао на жалост нема ни хрватска историјографија само многи нормални хрватски историчари то признају и немају проблем са тим нити комплекс.
Говорио сам о историјским чињеницама и догађајима моје није да судим да ли је то исправно или не него је просто тако.


Говорио сам да први помен Хрвата у историји је у Бранимировој титули пре тога нема никаквог помена о Хрватима.
Чак ни чувени Ајнхард на спорним хрватским територијама спомиње гомилу племена , чак са истока Србије , спомиње Србе али о Хрвата нема ни помена.
На оба скупа у Мајсену и у Франкфурту делегација Хрвата не постоји као ни они као народ на политичкој сцени.
Ја сам тражио један помен и чекам?

Хрвати испливавају са Бранимиром за кога
знају да је Словен али не иодакле је дошао као прво је титулисан кнезом Словена а касније Хрвата о којима пре тога нема поменапре спорног оцепљења од византијске власти.

Дакле поменуо си некке хиљаде докумената а ја тражим бар један пре Бранимира?
дакле нисам рекао да Хрвати не постоје већ сам навео од када тачно почњу да постоје као политички појам.

То је просто тако и ја ти ту ништа нисам крив не покушавај да вређаш зато што немаш аргумената јер кад човек присегне таквим нискостима престаје да буде саговорник постаје предмет модерације.

тако да понуди доказе или немамо о чему да причамо мој ник није твој проблем као ни ја проблем су историјски докази које имаш или немаш?


дакле један кнез Хрвата пре Бранимира?

 

[Mej bregami]

Каошто сам рекао то је први помен Хрвата у Бранимировој титули.Нисам причао о 4. веку већ о периоду од када папа више није у заједници са Византијом већ настаје држава Ватикан као одвојен црквени центар супротстављен Византији.
То је период Пипина и Ксамарла Великог као инастанак светогримског царства уско повезан са етногенезом Хрвата.
Нисам ништа ја помешао већ ти немаш појма о чему причам па ни о спорном времену ни моментима који су се догодили икако су се цркве одвојиле.

Говорио сам о "Филиокве" уметку у свете симболе вере које су прво унели Визиготи затим Карло Велики директно у римокатоличку цркву.

"Papa Lav I (+461), koji je doprineo formiranju halkidonske hristološke dogme (451).
U ovom periodu drži se i Kartaginski Sabor (411), pod papom Inokentijem I, koji je osudio pelagijanstvo.

Razvoj teorije pontifikalne moći
Posle ove epohe, jedna od glavnih briga katolicizma bila je da istorijskim i teološkim dokazima formuliše teoriju pontifikalne moći, univerzalne jurisdikcije episkopa Rima. Dok papa Grigorije Veliki (590—604) stvara koncepciju o papskoj vlasti, tj. teokratsko učenje, papa Andrijan (772—795) poziva se na istorijsku pogrešku po kojoj je car Konstantin predao papi Silvestru deo franačke države; otuda i pojava pontifikove (papine) države. U rimskoj katedrali, 800. godine, Karlo Veliki prima carsku krunu iz ruke pape Lava Š. Ovo je bio postupak od istorijske važnosti: njime se ustanovljuje „hrišćansko zapadno carstvo“. Docnije, pape će stalno ponavljati ovaj gest. Da bi dokazali „univerzalni primat“ Rimske crkve, papa Nikola I (858—867) izmišlja apokrifnu kolekciju drevnih papskih odluka (Lažne dekretalije), izdatih polovinom 9. vijeka. U takvoj atmosferi javlja se Fotijeva „šizma“ (Fotije, oko 820—895, koga 863. papa nije priznao kao patrijarha konstantinopoljskog). Pomjesni sabor (867) osuđuje papu, a Drugi pomjesni sabor (869—870), pod uticajem cara Vasilija Makedonca, osuđuje Fotija."

https://sr.wikipedia.org/wiki/Филиокве
https://sh.wikipedia.org/wiki/Katolička_crkva

Пошто немаш нити један документ да би поткрепио своју причу нити аргументовао на жалост нема ни хрватска историјографија само многи нормални хрватски историчари то признају и немају проблем са тим нити комплекс.
Говорио сам о историјским чињеницама и догађајима моје није да судим да ли је то исправно или не него је просто тако.


Говорио сам да први помен Хрвата у историји је у Бранимировој титули пре тога нема никаквог помена о Хрватима.
Чак ни чувени Ајнхард на спорним хрватским територијама спомиње гомилу племена , чак са истока Србије , спомиње Србе али о Хрвата нема ни помена.
На оба скупа у Мајсену и у Франкфурту делегација Хрвата не постоји као ни они као народ на политичкој сцени.
Ја сам тражио један помен и чекам?

Хрвати испливавају са Бранимиром за кога
знају да је Словен али не иодакле је дошао као прво је титулисан кнезом Словена а касније Хрвата о којима пре тога нема поменапре спорног оцепљења од византијске власти.

Дакле поменуо си некке хиљаде докумената а ја тражим бар један пре Бранимира?
дакле нисам рекао да Хрвати не постоје већ сам навео од када тачно почњу да постоје као политички појам.

То је просто тако и ја ти ту ништа нисам крив не покушавај да вређаш зато што немаш аргумената јер кад човек присегне таквим нискостима престаје да буде саговорник постаје предмет модерације.

тако да понуди доказе или немамо о чему да причамо мој ник није твој проблем као ни ја проблем су историјски докази које имаш или немаш?


дакле један кнез Хрвата пре Бранимира?

Iskreno i nemam o cemu s tobom pricati jer sto god da ja postavio ti kazes nije dovoljno, daj duplo.
Mozda te ja samo ne razumijem jer su tvoji postovi zbrda zdola, pa mi daj primjer kako to izgleda kod Srba, kako vasi dokumenti iz 9.st izgledaju.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ниче, франачки извори не би уопште помињал Србе да им нису били интересантни због Срба у Полабљу. Они се само узгредно спомињу, на једном месту, као опаска. Да ти није тога ситуација са Србима у раном средњем веку би била још гора него што је да Хрватима.

 

[Лекизан]

Да, мораћеш да простудираш то мало боље па ћеш онда ваљда видети и сам да то што пишеш нема никакве логике.
Последњи краљ Угарске Лајош II страдао је у Мохачкој битки августа 1526 године, а цар Фердинанд Хабзбуршки, иначе Лајошев рођак, по ранијем споразуму за краљем Ладиславом, потврђен је за краља Угарске, а касније и крунисан, децембра 1526 године на сабору у Пожуну.Већ сам ти рекао да је ова цетинградска повеља обична изјава верности будући да је дошло до грађанског рата у земљи јер се појавио и други кандидат а то је Јован Запоља кога су подржали и Турци.Уосталом прочитај је сам.

Ништа се од тог сабора није очекивало а и ако видиш какав је епилог био то је очигледно, дошао је цар Карло и преузео власт, женске линије су небитне тада.Прочитај рад који сам ти поставио уосталом.Ту митоманију са хрватске енциклопедије или Википедије слободно заобиђи.Марија Терезија још није била ни рођена у то време а како ће се наслеђивати престо код Хабзбурга тридесет година касније један загребачки бискуп није могао знати, као што није ни знао за пакту конвенту, и што је најважније не видим уопште како то јача положај племства у Хрватској а слаби положај угарског племства истовремено!Када је дошла на власт она се наравно крунисала за краља Угарске 1741 године а не Хрватске.
Тако да то нема никакве везе са државношћу Хрватске ма колико пута то Хрвати стављали у разне уставе.Хрватска је у то време покрајина у Хабзбуршкој монархији као део круне Светог Стефана, или ти краљевства Угарске.
Волео бих баш да видим цео текст те тзв. прагматичне санкције, а вероватно си га ти прочитао, па га подели овде са нама?

- - - - - - - - - -

Ничр, франачки извори не би уопште помињал Србе да им нису били интересантни због Срба у Полабљу. Они се само узгредно спомињу, на једном месту, као опаска. Да ти није тога ситуација са Србима у раном средњем веку би била још гора него што је да Хрватима.

Да није тога............али јесте.

 

[NickFreak]

Ничр, франачки извори не би уопште помињал Србе да им нису били интересантни због Срба у Полабљу. Они се само узгредно спомињу, на једном месту, као опаска. Да ти није тога ситуација са Србима у раном средњем веку би била још гора него што је да Хрватима.

Ничр, франачки извори не би уопште помињал Србе да им нису били интересантни због Срба у Полабљу. Они се само узгредно спомињу, на једном месту, као опаска. Да ти није тога ситуација са Србима у раном средњем веку би била још гора него што је да Хрватима.

Вероватно не би да нису контролисали већи део Далмације и да се неналазе на западу Босне на спорној византијској територији која јесте била уједно поприште сукоба између Византије и Франака.(опаска)

Овде се ради о твом мишљењу које мислим да је прилично усамљено и овдеи уопште у Србији али са Хрватима би сигурно се сложио ја ипакнисам аутошовиниста ради своје "моралне коректности" и да бих био ненационалиста и нешовиниста не желим неког да подржавам у измишљању и фалификовању своје историје.

На толиој територији Срби нису били неприметни што се тиче северних Срба у њиховом савезу се налазе преци белих Хрвата као и онолика бела Хрватска али их то није учинило приметљивим ни пред својим савезницима.

Стварно верујем да су због велике удаљености и непознавања Србе детектовали у западној Босни као и у већем делу Далмације Што се тиче савезника у Далмацији развила се толика блискост да нису морали да помињу њихово име већ античке територије и словенска племена па се чинило да је народно име непотребно типа родитеље зовеш тата мама међутим тек када се од њих одаљиш или посвђаш зовеш их крштеним именом.
Можда си у праву хрватско име је настало у свађи и расколу типа као Србе Трибалима до тада се иза Либурна , Тимочана , Лапонаца , Браничеваца подразумева да су то Хрвати тако да је непотребното доказивати.(опаска)

Међутим када су Срби у питању онда се мора доказивати иако пише онда је то пука случајност или ти Срби нису сигурно ови Срби него неки други.
На северу су постојали и једни и други па им из те инересантности није приписано име у Далмацији у савезничком табору.

На жалост на Ајнхардово сведочење рећи да се ради о опсаци заиста не бих ти имао шта више рећи.


- - - - - - - - - -

Iskreno i nemam o cemu s tobom pricati jer sto god da ja postavio ti kazes nije dovoljno, daj duplo.
Mozda te ja samo ne razumijem jer su tvoji postovi zbrda zdola, pa mi daj primjer kako to izgleda kod Srba, kako vasi dokumenti iz 9.st izgledaju.

Рекох један помен Хрвата пре Бранимира?
Немаш?
слажем се да немамо о чему причати на ту тему јер је овим ствар решена.

 

[Mej bregami]

Kako odmah zapjenite , nista argumenti, odmah emocije.
Najprije se tvrdi da nema nista, kad dobijete dokaz onda trazite njihov zdravstveni karton, kad i to dobijete onda "a to je nista , to ne znaci to" itd.
Pitam se cemu sve to, meni ste smijesni i jadni isto vremeno.
Ako se Sabor recimo nije nista pitalo, zasto Ferdinand salje izaslanstvo u Hrvatsku i trazi dogovor sa vlastelom, zasto se trazi potvrda da zenska loze moze dalje vladati, zasto Madari moraju nakon Austrijanaca i sa Hrvatima pregovarati kod uspostave AU monarhije 1867.?
Totalno nebitni , a stalno nas vuku za rukav i traze nesto od nas da se slozimo, potvrdimo....
Mozda su tako nesto radili i sa Slovacima, Srbima, Rumunjima i sto ti ja znam s kim sve ne, ali nije mi nesto poznato.

 

[NickFreak]

Kako odmah zapjenite , nista argumenti, odmah emocije.
Najprije se tvrdi da nema nista, kad dobijete dokaz onda trazite njihov zdravstveni karton, kad i to dobijete onda "a to je nista , to ne znaci to" itd.
Pitam se cemu sve to, meni ste smijesni i jadni isto vremeno.
Ako se Sabor recimo nije nista pitalo, zasto Ferdinand salje izaslanstvo u Hrvatsku i trazi dogovor sa vlastelom, zasto se trazi potvrda da zenska loze moze dalje vladati, zasto Madari moraju nakon Austrijanaca i sa Hrvatima pregovarati kod uspostave AU monarhije 1867.?
Totalno nebitni , a stalno nas vuku za rukav i traze nesto od nas da se slozimo, potvrdimo....
Mozda su tako nesto radili i sa Slovacima, Srbima, Rumunjima i sto ti ja znam s kim sve ne, ali nije mi nesto poznato.

Који доказ ? Хрватско име пре Бранимира? Колико видим једино ко је емотивно одреаговао си ти поигравајући се са мојим ником.
Не причамо о Аустроугарској нити познијој Хрватској питао сам о раносредњовековној Хрватској пре Бранимира за то сам тражио доказ не околиши ако не можеш да даш одговор немој замајавати људе овде него изнеси доказе ако имаш?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Oko čega vi uopšte ovde raspravljate, je li neko zna da mi kaže?

 

[Лекизан]

Kako odmah zapjenite , nista argumenti, odmah emocije.
Najprije se tvrdi da nema nista, kad dobijete dokaz onda trazite njihov zdravstveni karton, kad i to dobijete onda "a to je nista , to ne znaci to" itd.
Pitam se cemu sve to, meni ste smijesni i jadni isto vremeno.
Ako se Sabor recimo nije nista pitalo, zasto Ferdinand salje izaslanstvo u Hrvatsku i trazi dogovor sa vlastelom, zasto se trazi potvrda da zenska loze moze dalje vladati, zasto Madari moraju nakon Austrijanaca i sa Hrvatima pregovarati kod uspostave AU monarhije 1867.?
Totalno nebitni , a stalno nas vuku za rukav i traze nesto od nas da se slozimo, potvrdimo....
Mozda su tako nesto radili i sa Slovacima, Srbima, Rumunjima i sto ti ja znam s kim sve ne, ali nije mi nesto poznato.

Добио си адекватне одговоре и аргументе, е сад ако немаш одговор на то значи да је проблем ипак код тебе.Ако те још нешто занима питај слободно.Сматраш да пакта конвента није фалсификат и имаш доказе за то, или сам ја нешто пропустио, цетинградска повеља није изјава верности или треба да је цитирамо!?!?
Нисам ја видео овде никакве доказе које си приложио већ играње фалсификатима, конкретно пактом конвентом, и поједине догађаје које си представио по нахођењу, онако како се то свиђа хрватској историографији, а то је далеко од историјске истине.

Пре него што кренеш да делиш квалификације другима увек почнеш од себе, јер ти овде ниси у праву.


Фердинанд је већ изабран за угарског краља већ сам ти рекао, шта је твој проблем сада, то ти није јасно!?Јеси се запитао некада због чега се Фердинанд није крунисао за краља Хрватске када му је тако великодушно понуђена као што кажеш?И не само он, ниједан Хабзбурговац се није крунисао за краља Хрватске, такође ниједан Арпадовић се није крунисао краљем Хрватске, зашто?

Отворио си питања о врло великом периоду, није проблем ако те нешто конкретно занима да и о томе дискутујемо али причали смо о одређеним догађајима и документима тренутно а ту си прилично танак.

Други народи нису тема овде, ако те нешто занима можеш да питаш или отвориш адекватну тема у вези тога.

- - - - - - - - - -

Oko čega vi uopšte ovde raspravljate, je li neko zna da mi kaže?

То ће ваљда колега Mej bregami да објасни остао ми је недоречен, овај пут уз неки извор.
Узглед да упитам да немаш текст те тзв. прагматичне санкције из 1712 године да видим конкретно о чему овај дивани?
Очигледно је да он то прочитао није.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

https://marinknezovic.files.wordpress.com/2017/01/sankcija1.pdf

 

[Kroasanije]

Који доказ ? Хрватско име пре Бранимира? Колико видим једино ко је емотивно одреаговао си ти поигравајући се са мојим ником.
Не причамо о Аустроугарској нити познијој Хрватској питао сам о раносредњовековној Хрватској пре Бранимира за то сам тражио доказ не околиши ако не можеш да даш одговор немој замајавати људе овде него изнеси доказе ако имаш?

Nick, u čemu je stvar? Pa Branimir je ostavio prvi spomen hrvatskog imena u kamenu(ja zaboravio i mislio da je još kasnije). Trpimirova darovnica također spominje ime "Hrvati" ali ona je sačuvana u kasnijem prijepisu. Sa tim se slaže i DAI i Historia Salonitana koja nam inače služe kao izvori. Raniji Trpimir se spominje na niz darovnica kao i u Cividaleu, a car Kosta kaže da je Rvat a spominje se i u bugarskoj historiografiji.

Mislim da logika kako su Hrvati nastali ni iz čega na Balkanu i pojavljuju se nakon Trpimira i Mislava nema smisla, jer naprosto izvori, iako nešto kasniji, ne bi imali razloga lagati o tome. Na kraju krajeva jesu li franački anali sačuvani u originalnom obliku ili u kasnijem prijepisu(koliko ja znam izvornog primjerka nema)? Kad je prvi zapis o Srbima u kamenu sa srpskim imenom? Znači li to da prije toga nema Srba? Jel na onom Strojimirovom pečatu ima urezano "Srbi" ili nema? Di su drugi materijalni ostaci?

Dakle šta hoću reći, nemojte biti nepošteni.

 

[Kroasanije]

Oko čega vi uopšte ovde raspravljate, je li neko zna da mi kaže?

Traže po mogućnosti broj socijalnog osiguranja nekog hrvatskog vladara prije Branimira. Po mogućnosti i štednu knjižicu i di je služio vojsku i svježi kolorektalni bris. Ako se to ne nađe-Rvati ne postoje.

To je otprilike to.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Traže po mogućnosti broj socijalnog osiguranja nekog hrvatskog vladara prije Branimira. Po mogućnosti i štednu knjižicu i di je služio vojsku i svježi kolorektalni bris. Ako se to ne nađe-Rvati ne postoje.

To je otprilike to.

Ako može bež šale da mi se objasni jer stvarno ne razumem.

Vidim skakanje između IV i XVIII soleća (!).

 

[Kroasanije]

Ako može bež šale da mi se objasni jer stvarno ne razumem.

Vidim skakanje između IV i XVIII soleća (!).

Osim moje hiperbole nema nikakve šale, traži se neki materijalni trag imena Hrvata prije kneza Branimira i njegove oltarne pregrade.

Ne uvažavaju se kasniji tradicionalni izvori kao ni ranije oltarne pregrade kneza Trpimira jerbo nemaju natpis "Hrvati" nego samo spominju duxa Trepimera. Ne uvažavaju se kasniji prijepisi darovnica, DAI i slicno. To se a priori odbacuje kao nevjerodostojno a vjerodostojni su annales francorum(također u kasnijem prijepisu zar ne?)

Onda se zaključuje kako su Hrvati ustvari došli u momentu kada se pojavljuje njihov prvi natpis u kamenčini. Možda se daje fore oko 5 minuta dok su naložili vatru i nabili polu ostriženu ovcu na kolac. Odma su morali ići praviti oltarnu pregradu.

 

[Mej bregami]

Добио си адекватне одговоре и аргументе, е сад ако немаш одговор на то значи да је проблем ипак код тебе.Ако те још нешто занима питај слободно.Сматраш да пакта конвента није фалсификат и имаш доказе за то, или сам ја нешто пропустио, цетинградска повеља није изјава верности или треба да је цитирамо!?!?
Нисам ја видео овде никакве доказе које си приложио већ играње фалсификатима, конкретно пактом конвентом, и поједине догађаје које си представио по нахођењу, онако како се то свиђа хрватској историографији, а то је далеко од историјске истине.

Пре него што кренеш да делиш квалификације другима увек почнеш од себе, јер ти овде ниси у праву.


Фердинанд је већ изабран за угарског краља већ сам ти рекао, шта је твој проблем сада, то ти није јасно!?Јеси се запитао некада због чега се Фердинанд није крунисао за краља Хрватске када му је тако великодушно понуђена као што кажеш?И не само он, ниједан Хабзбурговац се није крунисао за краља Хрватске, такође ниједан Арпадовић се није крунисао краљем Хрватске, зашто?

Отворио си питања о врло великом периоду, није проблем ако те нешто конкретно занима да и о томе дискутујемо али причали смо о одређеним догађајима и документима тренутно а ту си прилично танак.

Други народи нису тема овде, ако те нешто занима можеш да питаш или отвориш адекватну тема у вези тога.

- - - - - - - - - -


То ће ваљда колега Mej bregami да објасни остао ми је недоречен, овај пут уз неки извор.
Узглед да упитам да немаш текст те тзв. прагматичне санкције из 1712 године да видим конкретно о чему овај дивани?
Очигледно је да он то прочитао није.

Normalno da je Cetingradska povelja izjava vjernosti kad nekog njome priznajes za kralja. Nego reci mi zasto trazi od vlastele dogovor oko toga na Saboru ako je dovoljno po tebi da to naprave Madari?
Smatram da taj prijepis pacte convente nije original, ali pokazuje da je ipak postojala svijest o nekom dogovoru i da se znalo, ako vec ne tocno po nekom izvoru onda otprilike sto je dogovoreno jer kako nesto "falsificirati" ako nikad nije postojalo.
Uredenje i funkcioniranje te unije potvrduje to sto je zapisano i Koloman se krunio za hrvatskog kralja u Biogradu .
Kad sam naveo to kako si napisao siroko razdoblje, htio sam pokazati da nije kako ti tvrdis da je uloga Sabora bila na razini seoske skupstine i da se njega ipak nesto pitalo kroz to razdoblje, a drugi narodi su navedeni zbog usporedbe sa Hrvatima u to vrijeme i njihovog statusa unutar zemalja krune svetog Stjepana i kasnije pod Habsburzima.

 

[Лекизан]

Normalno da je Cetingradska povelja izjava vjernosti kad nekog njome priznajes za kralja. Nego reci mi zasto trazi od vlastele dogovor oko toga na Saboru ako je dovoljno po tebi da to naprave Madari?

Он је већ изабран за краља у то време нема шта ови то да признају или не.Изјава верности је потребна како не би прешли на страну Јована Запоље просто.Да поновим питање, јеси се запитао некада због чега се Фердинанд није крунисао за краља Хрватске када му је тако великодушно понуђена као што кажеш?

Smatram da taj prijepis pacte convente nije original, ali pokazuje da je ipak postojala svijest o nekom dogovoru i da se znalo, ako vec ne tocno po nekom izvoru onda otprilike sto je dogovoreno jer kako nesto "falsificirati" ako nikad nije postojalo.
Uredenje i funkcioniranje te unije potvrduje to sto je zapisano i Koloman se krunio za hrvatskog kralja u Biogradu .

Не да није оригинал него је фалсификат настао у 14. веку, три века касније, а настао је управо из разлога што тако нешто раније није постојало.
Стање на терену говори управо супротно, бан Хрватске је обично био неко са угарског двора такође Арпадовић, обично краљев брат или синови, као Коломанов брат Алмош, или неки палатин попут српског великаша из породице Вукановић Белоша, каква је то унија онда!.Коломан се није крунисао за хрватског краља а Хрватска је пала под Угаре још у време краља Ладислава, Коломан је угушио једну побуну у Хрватској и освајао далматинске градове.

Kad sam naveo to kako si napisao siroko razdoblje, htio sam pokazati da nije kako ti tvrdis da je uloga Sabora bila na razini seoske skupstine i da se njega ipak nesto pitalo kroz to razdoblje, a drugi narodi su navedeni zbog usporedbe sa Hrvatima u to vrijeme i njihovog statusa unutar zemalja krune svetog Stjepana i kasnije pod Habsburzima.

Поента је то није била влада или парламент која донеси неке државне одлуке као данашњи сабор, скуп властеле на том простору који је био подложан сабору у Пожуну и цару у Бечу.Иначе у том сабору било је и Хрвата и Срба и Мађара и Немаца, а и банови углавном и нису били Хрвати.