NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Е хвала та тема на којој је то написано се не може више наћи!
-
- Popularno:
- Da li se moglo izbeci stradanje...
- Zašto (i da li) više volite...
- Da li pored memorijalnog centra u...
- Kako će Putin stići do Budimpešte?
- Neiživljena devojka
- Proračunate prođu bolje?
- Zanimljivo pitanje.
- Vučić baba roga a narod stado bez...
- Blokaderi sa fakulteta poručili...
- Traži momka koji zna da kuva i pere
Mavro Orbini: Bosanci su autohtoni balkanski narod, a Srbi došljaci iz ruskih močvara
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.135
Безобразлук је написати да су Срби изабрали Карла за краља и омаловажити хиљаде убијених и прогнаних 1690. И ту нема шта да се посебно капира: твој однос према Србима и српским страдањима је врло јасан. Једноставно, не постоји оправдање за ово.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.135
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Хвала! @Сребрена .
Овако је записана његова титула која не одступа од традиције краљева Далмације много касније локализовано на Дукљу!
Овако је записана његова титула која не одступа од традиције краљева Далмације много касније локализовано на Дукљу!
Prilozi
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.573
Naravno. Nemanjići su bili formalno pravni naslednici, zapravo obnovitelji dalmatinskog kraljevstva, nakon njegovog pada pod Grke i Ugre. To je dedovina na koju se poziva Nemanja, Primorje (Dalmacija) i Zagorje (Srbija).
E sad, okolnost da je prestonica dislocirana u Zagorje uslovila je definitivni zaokret prema Carigradu u verskom pogledu, to je bila jedina razlika između obnovljene i stare kraljevine. Tu činjenicu nažalost koriste mufljuzi da staru dalmatinsku kraljevinu proglase hrvatskom, jer dabome vladari su bili katolici mada u to vreme do šizme još nije bilo ni došlo.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
Srebrena, hajde ovako.
https://forum.krstarica.com/threads/da-li-su-hetiti-i-trojanci-bili-turci.963854/
Da li ti smatraš da sam ovom temom hteo da dokažem da su Turci nastali od Turaka i da Turci žive oduvek u Anadoliji, autohtoni žitelji i naslednici Hetita?
DA/NE
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.243
Зар из свих ових писања и расправа овде ниси схватила да се земље источно од Јужне Мораве нису могле назвати „делом Србије“ ни у 17. ни у 18. веку, па чак ни до друге половине 19. века?
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Теза ти је добра , ваљана.
Иако смо видели да постоји разлика између византијске теме Србије и Рашке која је формирана за време византијске управе очигледно нешто што би објаснили рашком жупом која је имала неке интерне границе и постала стоно место очигледно да темељи овога сежу у далеку прошлост.
Порфирогенит помиње Вишеслава или Војислава очигледно првог крштеног владара. Он је столовао у Стону или на Михољској превлаци онда помиње Властимира и рат са Бугарима она излеће са речима до Властимира су сви Срби били Срби били Срби.
Његова држава је вероватно на Прштеру и планина данашње Црне Горе и босанском загорју преко Орловине је спојен са Далмацијом и Панонијом некадашња Дринска жупа.
Сад ту имамо једну важну ствар такође непроучену и непознату по нас Ахенски мир 812. Ту су корени и хрватске државе и наших померања под притиском Бугара.
Сад овде негде је обновљена провинција Далмација римска.
Највероватније и Превалис да би Ромеји осигурали свој пуноправни излаз на Јадран и Далмацију.
Ја мислим да ту настаје појам Диоклетије обновљен са границом вероватно на Михољској превлаци са римском Далмацијом.
Диоклија је била незгодна због римских градова и избеглица које су примљене у римске градове. Они се неће наћи на територији кнежевине Диоклије пре краја 10. и почетка 11. века.
Са потресима да ће спор између Котора и Дубровника решити се у корист Дубровника.
Онда ће фамозно сви ови римски градови Бар , Котор , Будва , Улцињ се наћи под Драчком митрополијом у саставу кнежевине Диоклије са још једном митрополијом Диоклијом нису сигурни у локацију али у унутрашњости Диоклије ту почиње њена историја и стапање и интеракција словенског становништва са Римљанима у великим приморским градовима и утврђењима.
Овај слој људи је изразито католички и Римски и најчешће се злоупотребљава за доказе католичанства у Дукљи којој до краја 10. почетка 11. века није ни припадао.
Сад Стонска епископија је припала Сплитској још у време Сплитских сабора.
Од археолога који су се бавили овим раздобљем Марко Алексић који је распоредио франачке архифакте према локацијама закључио је да је Хум на једно време пао под франачку власт.
Не зна се тачно колико дуго али свакако је пао. Са друге стране се формира оштро планинска међа према Бугарима и потреба да се престоница приближи Бугарима који су освојили велики део словенског становништва који је био близак Србима или у савезу.
Једноставно после пада првог бугарског царства и Србије настаје рашка област која није идентична теми Србија али се налази у оквиру ње.
Ти си у праву да је Дежевски споразум први правни документ раздвајања тих области у две јединице сад још и окруњене.
Свакако из овог црпе легитимитет за раздвајање Рашке од Србије касније и етноним.
Међутим у том периоду чак и Марко Алексић се придружује хрватским научницима који смештају сеобу Хрвата у 9. век или хрватске елите то није поменуо али мислим да је род Лицика са Висле Михајла Вишетина дошао са хрватском елитом као засебно племе које је већ јако добро провило и имало своје флоте бродова које су пресретали Венецијанске и Дубровачке бродове.
Тако да се осећа дистинкт између Михајла и Томислава на сплитском сабору једног ксо дукса Словена другог као рекса Хрвата Томислава.Исто видимо дистинкт између Михајла Вишетина са Петром Гојниковићем архонтом Србије који на његовим територијама преговара са Драчким стратегом.
Ја корене традиције Дукљанског краљевства видим и у политици Манојла Комнена који је покушао повратити читаву Италију у добрим односима је био са папском државом једини ромејски цар кога су сматрали западњаком и писали лепо о њему.
Сад превлат коју су Ромеји хтели остварити над Далмсцијом целом фабрикујући краљевство Далмације са стоним местом у Дукљи и архаизовање прошлости Дукље јер она пуноправно територијално припада византијској власти али под духовном влашћу Рима.
Зато је Дукља била важна јер припада Превалису није у саставу Далмсције а идеална за превласт над Далмацијом.
Коју би Ромеји контолисали потпуно.
Ту негде видим позадину попа Дукљанина под верским утицајем Рим а за шта су им послужили римски католици на обали.
Касније јачањем римске цркве је исти спис коришћен у претапање у неку црвену Хрватску и покушај Рима да потпуно преовлада Превалисом и да врати границе Далмације до Драча као у време Јустинијана .
Ахенским миром су највероватније поделили опет Рим на источни и западни са два владара и вратили се на Диоклецијанове реформе па није случајно што се појављује Диоклија и Превалис као словенска архонтија толико важна колико и цела Далмација.
Ово је нарочито успешно било у време Војислављевића.
Није искључено да се ти Хрвати доспели са Францима полако шире после пада Хума и у Травунију и Дукљу али где нису успели да преузму власт .
Ovo je postavio vec @KallDrogo на теми Властимировићи.
Врло интересантно.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
Prvi istoriograf koji je doveo Bosance i njihovo poreklo u vezu sa Besima bio je Antiono Bonfini (1427-1502), italijanski humanista koji je bio dvorski istoriograf ugarskog kralja Matije Korvina (1458-1490). U delu Rerum Ungaricarum decades quatuor cum dimidio, tom II, knj. X, 1497. godine, Bonfinije piše sledeće:
Bonfini je sam početak ove tradicije; svi se ostali mogu pratiti do njega.
Bessi veteres, ut a principio diximus, fuere populi, quos Greci Bossos sepe appellarunt; ii a Bulgaris ex inferiore Mysia ejecti in superiorem submigrarunt et proximam Savo regionem incoluere, quam intercepta littera Bosnam a Bossis vocavere.
Besi su bili stari narod koje su Grci često nazivali i Bosi. Njih su Bugari proterali iz Donje Mezije, pa su se preselili u Gornju, i uz reku Savu naselili kraj, koji je prema Bosima prozvan Bosnom.
Bonfini je sam početak ove tradicije; svi se ostali mogu pratiti do njega.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Тако је и ову идеју је узео Мавро Орбин.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
Pa ne baš od Bonfinija, već posredno, od Sebastijana Minstera i delimično Ludovika Crijevića Tuberona, do kojih je dospela Bonfinijeva tradicija.
No, sledeće pitanje koje se postavlja jeste značenje i poreklo dotičnog citata kod Bonfinija.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
A zašto neće biti? Šta piše Prokopije u delu O građevinama, o utvrdama koje su bile obnovljene? Imamo tamo jedan toponim: Ἄρσα.
https://penelope.uchicago.edu/Thayer/H/Roman/Texts/Procopius/Buildings/4B*.html
Arsa -> Rasa. Ta promena, usled meteteze likvida koja je tipična u slučaju predslovenske toponomastike, vrlo je dosledna drugima na slovenskom jugu. Reka Raša u Istri nekada je bila Arsia, ostrvo Rab nekada je bio Arba,..nema tu nekog prostora za veće dileme. Stvari su poprilično jasne i očigledne.
To što sad neki kao npr. Jovan I. Deretić ili Svetislav Bilbija, kao nešto, odbacuju te stvari, sasvim je drugo nešto i prilično neozbiljno. Da budu stvari još gore, oni i slično to čak ni ne čine čak ni prosto zato što ih sve metateza likvida strašno boli pa bi je oborili po svaku cenu jer ne žele nikako da prihvate doseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo u ranom srednjovekovlju...da to rade, vrteli bi se slično oko celog niza drugih toponima. Ne, oni to čine radi potpuno praznoglave fantazmagorije da to dovedu u vezu i sa Etrurcima i Rusima i sve pokušaju povezati u nekakav nepregledni galimatijas, sve samo potpuno izmišljajući tačke koje ih povezuju.
За све напаљене историчаре једно питање? Зашто су се у свим ратовима уништавале управо библиотеке?
Познато вам је да су Немци у оба рата из Србије или односили или уништавали писана документа.
У априлском бомбардовању Београда, Народна библиотека је била циљ у неколико налета авиона. Зашто су се Немци толико трудили да је спале?
Такође, зашто је Ватиканска библиотека још увек недоступна за проучавање?
Познато вам је да су Немци у оба рата из Србије или односили или уништавали писана документа.
У априлском бомбардовању Београда, Народна библиотека је била циљ у неколико налета авиона. Зашто су се Немци толико трудили да је спале?
Такође, зашто је Ватиканска библиотека још увек недоступна за проучавање?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
Pravo je pitanje odakle tebi da je nedostupna za proučavanje (pošto nije).
A drugo zašto pišeš o tim stvarima na ovoj temi.
Затворена је у већем делу, или тачније, под строгом цензуром!
А друго, пишем овде јер покушаваш да наметнеш јефтину и фалсификовану историју упорно глумећи неког великог историчара.
Замисли, за пар стотина година, уништени писани трагови а остали само твоји постови. Какви би се закључци могли извести?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
A ko je to tebi kazao i na osnovu čega tačno si mu ti poverovao?
Ако ти кажем име, свима ћеш причати?
Није теби веровати па ти нећу рећи име. Велики си манипулатор.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
Ne zanima me ime osobe. To je i nebitno. Zanima me ko ti je kazao u smislu zašto si mu ti, tačno, poverovao. Posebno zato što ti to što ti je taj kazao nije istina.
Vatikanska biblioteka je otvorena od 1883. godine. Dakle, već skoro 150 godina na hiljade istraživača ju je obišlo. Od pedesetih godina građa se pažljivo mikrofilmuje, a od 2014. godine vrši se i digitalizacija. Sajtovi su javni; nije potrebna ni registracija nikakva. Na hiljade starih rukopisa i knjiga može svako pogledati, doslovno ako ima samo pristup internetu.
Radno vreme biblioteke je od 9 ujutro do 5 i 20 po podne, a petkom je skraćeno, do 1 i 30.
No i nebitno, samo odlaskom na internet evo možeš i ti bez para imati pristup ogromnoj količini do sada digitalizovane građe, a da ne moraš ni otputovati u Rim, a kamoli uzeti člansku kartu.
https://digi.vatlib.it/mss/
Do sada su digilitazovali (u momentu kad sam bacio pogled na sajt) 166.283 strane starih rukopisa. Čovek se doslovno može izgubiti samo listajuću veb sajt digitalne vatikanske biblioteke.
Bibliotekar Srpske patrijaršije Zoran Nedeljković pokrenuo je 2016. godine projekat priređivanja svih srpskih rukopisa koji se čuvaju u Vatikanskoj biblioteci, par godina nakon što je počela digitalizacija. Zahvaljujući Nedeljkovićevom marljivom radu ćemo imati i izdvojene i digitalizovane sve rukopise pisane na srpskom jeziku koji su pohranjeni u Vatikanskoj apostolskoj biblioteci.
Nebitno je ime čoveka koji ti je to kazao; jedino što je bitno jeste da očigledno ne treba da mu slepo veruješ, jer nije pouzdani izvor informacija.
Postoji, znam, nekakva izmišljotina koja kruži po opskurnim sredinama na društvenim mrežama kako se u vatikanskoj biblioteci kriju tone i tone sakrivenih starih knjiga, koje radikalno menjaju drevnu istoriju. Srećom, zahvaljujući nikada većoj dostupnosti informacija, internetu i projektima digitalizacije, umrežavanju sveta, itd...sve je lakše i lakše pobiti takve teorije zavere. Ljudi koji veruju u te priče, lažu u prvom redu sami sebe. Nikada se tako nešto što zamišljaju (zamišljate) neće obistiniti i hvala bogu tehnološkom napretku ljudske civilizacije koji sve jasnije i jasnije iskazuje koliko je reč tu o glupostima bez ikakve realne osnove.
Poslednja izmena:
Наравно да се крију, склоњени су многи записи јер би направили дар мар. Понављам, зашто су се у свим ратовима уништавале библиотеке?
Зашто је Немцима био војни циљ Народна библиотека?
Ајде, пошто се на овом форуму толико трудиш да објашњаваш историју, објасни нам ту потребу паљења библиотека? За ранији период, можеш рећи... али 20 век и ратни циљ Народна библиотека?
После паљења Народне библиотеке, лако је Мавра Орбина продавати као релевантног!
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
To video neki dan da kaže tamo neki Mali Perica na Jućubu i ti, prosto, doneo odluku da je to što je rekao istina, iako nisi proverio dotičnu tvrdnju i iako taj nije dokazani pouzdani izvor informacija?
Iz istih razloga zašto se ruše i hramovi, kuće i sve ostalo. Biblioteke su stradale od kada je sukoba i nereda. I prilikom opsade Dubrovnika u ovom zadnjem ratu, gađana je gradska biblioteka. Izgorela je i zgrada Interuniverzitetskog centra u Dubrovniku, čija je biblioteka sa više od 25.000 knjiga izgorela. Prilikom granatiranja Vinkovaca u septembru 1991. godine, spaljena i kompletna vinkovačka narodna biblioteka sa više od 75.000 bibliografskih odrednica, kada su bili i trajno izgubljeni autografski rukopisi raznih književnika. Jedna od navjećih tragedija za istoriju desila se kada je stradao Napulj u vreme savezničkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu.
Takve stvari se dešavaju; najčešće je posledica koleteralne štete i prosto ljudskog nemara i nedostatka svesti o zaštiti kulture. Nekada može biti reč i o ciljnom gađanju, mada je potrebno tako nešto čvrsto potkrepiti, ali sve to ne kapiram kakve veze ima sa ovom temom.
Nešto si totalno pomešao. Moja poenta nigde nije bila da podvučem Orbinija kao relevantnog. Naprotiv, cilj je da ga prikažem nekim dokonim ljudima koji se njega hvataju kao za Bibliju kao: irelevantnog, sa izuzetkom vremena bliskog njemu. Dakle, potpuno suprotno od onoga što si ti pomislio.
Лепо сам написао, Народну библиотеку су Немци одабрали као циљ бомбардовања 1941. Нешто им је много сметала. Требала им је нова историја и историчари твог калибра.
Како си кренуо, бићеш други Никита.
- Poruka
- 9.626
Јер целокупна историја је на једном месту, па кад очисте то, избрисали су историју.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.126
Vidi, zx, lako je izmišljati stvari. Za to nije potreban nikakav talenat, ne mora se imati čak ni bujna mašta. Potrebno je samo vrlo malo volje (i toliko malo da je to čak i linija manjeg otpora). E sada, ako te zanima šta je istina, to već iziskuje truda. I zato deluje mnogima i manje primamljivo; to je jasno.
Ako te zanima šta je stradalo tada, ima tema i ovde smo kačili spiskove starih rukopisa koji su nestali: https://forum.krstarica.com/threads/stara-narodna-biblioteka.898693/#post-38972395
P. S. Ja i dalje ne znam šta je uopšte tvoja poenta tj. imaš li ikakvu.
Slične teme
