Istočnogermanska ili zapadnoslovenska plemena?

[Mrkalj]

Naravnop da ne. Kao i obično, autohtonisti proberu 0.005% dvosmislenih rečenica koje bi možda mogle da se iskoriste za njihove teorije zavera, a ostalo ignorišu, po prinicipu "LALALANIJETAČNOBBCIAVATIKANGENOCIDIŠUSRBEOD10000BCDODANASLALALA"

Smehotresna olimpijada, a u stvari žalosno je posmatrati ovo očajničko upinjanje da se "dokažu" nekakvi grandomanski vlažni snovi, koji su zapravo produkt unezverenosti prosečnog Srbina, već poluludog od posledica izgubljenih ratova, hiperinflacije, glorifikovanog kriminala, nepotizma i Srbija-do-Tokija-i-pre-Ameba propagande, pa se trude da nekako sve to, i pre svega sopstveni očaj i bes opravdaju "zaverama" i "vekovnim neprijateljima"

Kako očajnički? Pa dokazana ti je Drava (Dravus) i to neosporivo. Sad - daj objašnjenje.

Ne znam kako ne uviđaš koliko se unižavaš stalnim ponavljanjem priče o Srbima i amebama. Igor i Tandoori imaju proaktivan odnos i koriste literaturu, a ti samo pevaš uz gusle. I malo ćeš se više potruditi da bi stao s njima rame uz rame.

 

[MidHealer]

Kako očajnički? Pa dokazana ti je Drava (Dravus) i to neosporivo. Sad - daj objašnjenje.

Ne znam kako ne uviđaš koliko se unižavaš stalnim ponavljanjem priče o Srbima i amebama. Igor i Tandoori imaju proaktivan odnos i koriste literaturu, a ti samo pevaš uz gusle. I malo ćeš se više potruditi da bi stao s njima rame uz rame.

Pazi, "dokazana". Što je babi Mrkalj milo, to joj se i snilo

Igar, Slaven i još par drugih je vaše teorije zavera rasturilo i razbucalo na sastavne delove (i to sa pravim, čvrstim, naučnim dokazima). Vas par očajnika-pržača je odbilo da prihvati bilo kakve dokaze ("LALALA..."), pa ste samim tim sami sebe spektakularno diskvalifikovali iz svake daljne diskusije, zapravo, a i još ispali smešni, kao deca koja plaču i skiče kad im kažu da Deda Mraz ne postoji. Što se više trudite, to ste smešniji, vi autohtonisti. Ali, očaj i unezverenost se sve više vide - nigde dokaza, samo smehotresne etimologije koje ne bi ni pas sa maslom progutao.

A ne stidite se da se i dalje blamirate ovde? To vas čini, pored fanatika, još i očajnicima. I to se vidi.


Ali ok, Krstarica treba klikove, pa treba i dežurne cirkuzante koji će paliti i trolovati forume, ili će im se narod bar smejati. U ovih par foruma, autohtonisti ispunjavaju ovu ulogu perfektno.

 

[Mrkalj]

Pazi, "dokazana". Što je babi Mrkalj milo, to joj se i snilo

Igar, Slaven i još par drugih je vaše teorije zavera rasturilo i razbucalo na sastavne delove (i to sa pravim, čvrstim, naučnim dokazima). Vas par očajnika-pržača je odbilo da prihvati bilo kakve dokaze ("LALALA..."), pa ste samim tim sami sebe spektakularno diskvalifikovali iz svake daljne diskusije, zapravo, a i još ispali smešni, kao deca koja plaču i skiče kad im kažu da Deda Mraz ne postoji. Što se više trudite, to ste smešniji, vi autohtonisti. Ali, očaj i unezverenost se sve više vide - nigde dokaza, samo smehotresne etimologije koje ne bi ni pas sa maslom progutao.

A ne stidite se da se i dalje blamirate ovde? To vas čini, pored fanatika, još i očajnicima. I to se vidi.


Ali ok, Krstarica treba klikove, pa treba i dežurne cirkuzante koji će paliti i trolovati forume, ili će im se narod bar smejati. U ovih par foruma, autohtonisti ispunjavaju ovu ulogu perfektno.

Nisi u pravu. Mani se retorike, nego nađi objašnjenja za Dravu i Dunav, pa ćemo dalje. U suprotnom se baviš dogmama, i radiš - na poverenje.

 

[vučko]

Сенилна невежо, не сећаш колико су ти сметали Снојеви наводи које смо Тандоори и ја постављали?

http://forum.krstarica.com/showthre...e-6-vijeka?p=28961688&viewfull=1#post28961688
http://forum.krstarica.com/showthread.php/428796-Slovenski-toponimi-na-Balkanu-prije-6-vijeka/page23

Meni ne smetaju, jer on veruje u navodnu "seobu Slovena" i "metatezu kod Slovena", a ja ne verujem.

Evo recimo jedan primer kod njega o kojem smo već diskutovali na ovoj temi. Tiče se venetskog grada Grado (sloven. Gradež).

Slovenački Gradež
"Izvedeno od graditi, kao što je Trebež od trebiti ili Črtež, Čretež od *čersti 'rezati, presecati, krčiti, trebiti'. Ime dakle originalno/prvobitno znači kraj, gde je nešto izgrađeno. O imenu it. grada Gradež, it. Grado, koji jeste sa napomenutim jedino nasumično jednako, gledaj u drugom delu" (Snoj, 2009, str. 150).


Italijanski Gradež (it. Grado)
"Sloven. ime preuzeto jeste od lat. prideva Gradensis (> it. gradese), izvedenog od kraj. imena Gradus 'Gradež', koji se temelji na apelativu gradus 'korak, stepen' u specialnom vulgarnom latinskom značenju 'luka, istovarište kraj delte ili kod ulaza u lagunu'. O imenima Gradež u Sloveniji, koji su sa ovde napomenutim samo slučajno jednaka, gledaj u prvom delu" (Snoj, 2009, str. 514).


Za njega jeste ovo slučajnost zato što misli/veruje da se seoba Slovena desila.

Ovaj latinski "gradus" za kojeg se kaže da ima značenje 'koraka, stepena' i koju na vulgarnom latinskom znači 'luka', nije ništa drugo nego "grad na moru", a to jeste luka.

 

[Tandoori Masala]

Igore, pogledaj ovo, molim te. Ammianus Marcellinus, danasnji jug Francuske, zapadno od Marseja u 4. vijeku:

"After this the Rhone, enriched by the tributary waters of the Isère, carries very large craft, which are frequently wont to be tossed by gales of wind, and having finished the bounds which nature has set for it, its foaming waters are mingled with the Gallic Sea through a broad bay which they call Ad Gradus at about the eighteenth milestone distant from Arles."

"Dein Isarae Rhodanus aquis advenis locupletior, vehit grandissimas naves, ventoruni difllatu iactari saepius assuetas, finitisque intervallis quae ei natura praescripsit, spumeus Gallieo mari concorporatur, per patulum sinum queni vocant Ad gradus, ab Arelate octavo decimo fernie lapide disparatum per patulum sinumqueni vocant Ad gradus, ab Arelate octavo decimo fernie lapide disparatum."

Str. 194-195.

https://archive.org/details/ammianusmarcelli01ammiuoft

Obrati paznju na konfiguraciju terena (ispod Salins-de-Giraud gdje se Rhône ulijeva u more):

Italija, Grado:

Svaki komentar je suvisan.

 

[vučko]

Igore, pogledaj ovo, molim te. Ammianus Marcellinus, danasnji jug Francuske, zapadno od Marseja u 4. vijeku:

"After this the Rhone, enriched by the tributary waters of the Isère, carries very large craft, which are frequently wont to be tossed by gales of wind, and having finished the bounds which nature has set for it, its foaming waters are mingled with the Gallic Sea through a broad bay which they call Ad Gradus at about the eighteenth milestone distant from Arles."

"Dein Isarae Rhodanus aquis advenis locupletior, vehit grandissimas naves, ventoruni difllatu iactari saepius assuetas, finitisque intervallis quae ei natura praescripsit, spumeus Gallieo mari concorporatur, per patulum sinum queni vocant Ad gradus, ab Arelate octavo decimo fernie lapide disparatum per patulum sinumqueni vocant Ad gradus, ab Arelate octavo decimo fernie lapide disparatum."

Str. 194-195.

https://archive.org/details/ammianusmarcelli01ammiuoft

Obrati paznju na konfiguraciju terena (ispod Salins-de-Giraud gdje se Rhône ulijeva u more):

Italija, Grado:

Svaki komentar je suvisan.

Jesi li ti čorav? Pa zar nisi video šta sam stavio od g. Snoja?

Italijanski Gradež (it. Grado)
"Sloven. ime preuzeto jeste od lat. prideva Gradensis (> it. gradese), izvedenog od kraj. imena Gradus 'Gradež', koji se temelji na apelativu gradus 'korak, stepen' u specialnom vulgarnom latinskom značenju 'luka, istovarište kraj delte ili kod ulaza u lagunu'. O imenima Gradež u Sloveniji, koji su sa ovde napomenutim samo slučajno jednaka, gledaj u prvom delu" (Snoj, 2009, str. 514).


Za njega jeste ovo slučajnost zato što misli/veruje da se seoba Slovena desila.

Ovaj latinski "gradus" za kojeg se kaže da ima značenje 'koraka, stepena' i koju na vulgarnom latinskom znači 'luka', nije ništa drugo nego "grad na moru", a to jeste luka.

Sećaš se kada sam nagađao, šta može da znači?

Možda vodeni grad?

Ne znam; može li prevod. Hvala.

Dakle nije vodeni grad, nego luka - potpuno isto.


I da ponovo stavim ovo, jer očigledno ste svi promašili, a tiče se reke koja se uliva u more kod Gradeža (it. Grado):

Reka NADIŽA (italijansko Natisone, Furlansko Nadison, Domači dialekt Nediža)
https://sl.wikipedia.org/wiki/Nadiža

Prvi puta je spominje Plinije stariji pod imenom NATISA: "Il toponimo veniva menzionato già in epoca classica ( "Natisa" in Naturalis Historia libro III, capitolo 126 di Plinio il Vecchio)..."
https://it.wikipedia.org/wiki/Natisone


"V te j zvezi je zanimiva ljudska etimologija imena Nadiža: pomenilo naj bi vodo, ki priteka iz Planice le „na dežju “ , torej ob velikih nalivih. Ime zdežjem nima nič opraviti. (Seveda pa je ob dejstvu, da so poznali ime Natiso,
Natissa, Natisus za primorsko Nadižo že Rimljani, zgrešena tudi etimologija H. Tume; gl. n jeg ov o Im enoslovje Julijskih Alp, L ju bljana 1929, 28). Prim. tudi Nadižovec v okolici Mojstrane".
http://zgs.zrc-sazu.si/Portals/8/Geografski_vestnik/Pred1999/GV_1101_100_132.pdf

Ovo je druga reka, reka koja jeste nešto severnije i takođe nosi naziv Nadiža.
Ovde autor opisuje etimološko objašnjenje lokalnog slovenskog stanovništva pomoću slovenskog/slovenačkog jezika - "na dežju", a to znači "na kiši", odnosno ime se dovodi u vezu sa nabujalim vodama, kada ima mnogo kiše. Sa time se autor ne slaže, jer kako kaže Rimljani su već dali onoj južnijoj reki takvo ime. Jest baš


Nadiža po pomenu besede je voda, ki z močnim virom privre na dan.
https://sl.wikipedia.org/wiki/Nadiža

"Nadiža znači voda koja sa jakim izvorom izađe na svetlo".



"Nadiža po pomenu besede je voda, ki z močnim virom privre na dan. Istega imena in pomena je tudi izvir dolinske Save v Planici. Nadiža je pristno slovensko ime in se ne da razlagati iz drugega jezika. Na zemljevidu je imenovana Natisone, pod Oglejem, kot močan izvirek talne vode, pa nosi ime Natissa. To ime je znano še izza časa starih Rimljanov".
http://breginjski-kot.com/breginjski-kot/naravne-lepote/reka-nadiza/

"Nadiža jeste izvorno slovensko/slovenačko ime koji se ne može objasniti u drugim jezicima. Na mapi jeste nazvana Natisone, ispod Ogleja, kao jak izvor talne vode nosi naziv Natissa. Ovo ime jeste poznato još od vremena Rimljana".

Dakle na ovom prostoru živi etnos koji jeste predak Slovenaca.

 

[vučko]

U Sloveniji se nalazi mnoštvo naselja koja u imenu uključuju -grad:
Grad
Grad
Gradac
Gradec
Gradec
Gradenc
Gradenje
Gradenšak
Gradež
Gradiček
Gradin
Gradišča
Gradiščak
22 naselja sa imenom Gradišče
Gradišica
Gradiška
Gradiške laze
Gradiški dol
Gradiško
Gradnik
Gradnje
Gradnje
Gradno

Obrati pažnju na naselje GRADEŽ, tako Slovenci zovu italijanki grad GRADO, nekadašnji GRADUS.

Da ne pišemo o ostalim Gradovima, Gradežima,... po slovenskom etnosu.

Da li su po tebi ova naselja dobila naziv od strane Latina i po nekakvim "stepenicama" ili po slovenskoj/srpskoj reči grad, odnosno graditi?



Da li su po tebi naselja u Austriji kao što su GRADES, GRADAU, GRAZ/GRADEC (sloven.) dobila naziv od strane Latina i po nekakvim "stepenicama" ili po slovenskoj/srpskoj reči grad, odnosno graditi?

https://www.google.si/maps/place/93...2!3m1!1s0x47705ba75918d165:0x51b22e5cca70d3aa
https://www.google.si/maps/place/Gr...2!3m1!1s0x4773d955b9786e37:0xdfa802c195e31d50

Kako čemo?

 

[vučko]

Da ponovimo i za reku Soču koja se uliva u more kod Gradeža (it. Grado):

О словенском називу реке Соча:

The river was recorded in antiquity as Aesontius, Sontius, and Isontius. Later attestations include super Sontium (in 507–11), a flumine Isontio (1028), in Lisonçum (1261), an die Ysnicz (1401), and an der Snicz (ca. 1440). The Slovene name Soča is derived from the form *Sǫťa, which was borrowed from Latin (and Romance) Sontius. In turn, this is probably based on the substrate name *Aisontia, presumably derived from the PIE root *Hei̯s- 'swift, rushing', referring to a quickly moving river. Another possible origin is the pre-Romance root *ai̯s- 'water, river'.[5]
https://en.wikipedia.org/wiki/Soča

Da li vidiš da se etimološka hipoteza o izvođenju slovenačkog Soča (posrbljeno Suća, Sutja, Sutlja - uporedi sa Sutla) iz latinskog Sontius temelji isključivo na istoriografskoj dogmi ili predrasudi da na tom prostoru Latini imaju prvenstvo? A onda, kada shvate da reč Sontius na latinskom ne znači ništa, ili ništa zgodno, dalje izmišljaju, pakuju i naštimavaju ("rekonstruišu") nekakvo nikad postojeće (hence the "zvezdica") ime *Aisontia, koje je presumably derived from the PIE root *Hei̯s-. Digestal molim.

... čista lakrdija.

Mrkalj je u pravu. Samo još da dodam da Slovenci (Kajkavci) imaju u velikom broju reči slovo O, dok Srbi (Štokavci) imaju slovo U, kao što je zob-zub, roka-ruka, mož-muž,..

Uporedi to sada sa
*Sǫťa

Postoji još jedan hidronim u Sloveniji sa tim imenom: Sotinski potok
https://www.google.si/maps/@46.8219123,16.0354327,16z/data=!5m1!1e4

 

[ИгарЈ]

Чему упорно понављање истих објава? Исмејали смо се довољно и првих десет пута када си их поставио.

Meni ne smetaju, jer on veruje u navodnu "seobu Slovena" i "metatezu kod Slovena", a ja ne verujem.
Za njega jeste ovo slučajnost zato što misli/veruje da se seoba Slovena desila.

Нема места глаголу веровати у разговору о науци.
То што се стидиш историје свога народа и одричеш је се, само је твоја брига и срамота.

Igore, pogledaj ovo, molim te. Ammianus Marcellinus, danasnji jug Francuske, zapadno od Marseja u 4. vijeku:

"After this the Rhone, enriched by the tributary waters of the Isère, carries very large craft, which are frequently wont to be tossed by gales of wind, and having finished the bounds which nature has set for it, its foaming waters are mingled with the Gallic Sea through a broad bay which they call Ad Gradus at about the eighteenth milestone distant from Arles."

"Dein Isarae Rhodanus aquis advenis locupletior, vehit grandissimas naves, ventoruni difllatu iactari saepius assuetas, finitisque intervallis quae ei natura praescripsit, spumeus Gallieo mari concorporatur, per patulum sinum queni vocant Ad gradus, ab Arelate octavo decimo fernie lapide disparatum per patulum sinumqueni vocant Ad gradus, ab Arelate octavo decimo fernie lapide disparatum."

Str. 194-195.

https://archive.org/details/ammianusmarcelli01ammiuoft

Obrati paznju na konfiguraciju terena (ispod Salins-de-Giraud gdje se Rhône ulijeva u more):

Italija, Grado:

Svaki komentar je suvisan.

Узалуд се овдје трудимо ишта објаснити, њему латински назив личи на ријеч град и ту је крај разговору. Сазвучје ријечи довољно је да се све докаже овдје, ништа више није потребно.

 

[vučko]

Чему упордно понављање истих објава? Исмејали смо се довљоно и првих десет пута када си их поставио.

Нема места глаголу веровати у разговору о науци.
То што се стидиш историје свога народа и одричеш је се, само је твоја брига и срамота.

Ja sam taj koji se ne stidi, za razliku od tebe.

Узалуд се овдје трудимо ишта објаснити, њему латински назив личи на ријеч град и ту је крај разговору. Сазвучје ријечи довољно је да се све докаже овдје, ништа више није потребно.

Nije da meni liči ili ne liči, nego latinski naziv ima značenje "luke" - a to jeste ipak "grad na moru".

 

[vučko]

Ako idemo dalje:

"Izvedeno od graditi, kao što je Trebež od trebiti ili Črtež, Čretež od *čersti 'rezati, presecati, krčiti, trebiti'. Ime dakle originalno/prvobitno znači kraj, gde je nešto izgrađeno. O imenu it. grada Gradež, it. Grado, koji jeste sa napomenutim jedino nasumično jednako, gledaj u drugom delu" (Snoj, 2009, str. 150).

Italijanski gradovi, kao što su Tarvisio (sloven. Trbiž) ili Treviso pokušavaju se objasniti grčkih ili latinski reči, ali nikako da shvate kako su to latinizovane reči od trebiti. U Sloveniji postoji nekoliko naselja sa imenom Trebež, da ne nabrajam sve koje uključuju -trb, -treb.

Potok Trebiža u Sloveniji (kod Trbiža, it. Tarviso)
https://www.google.rs/maps/place/Tr...2!3m1!1s0x477a7b064c834681:0xeba98c3e1b8430bb


Jel to slučajno još jedna slučajnost Glavić?

 

[Tandoori Masala]

Jesi li ti čorav? Pa zar nisi video šta sam stavio od g. Snoja?




Sećaš se kada sam nagađao, šta može da znači?



Dakle nije vodeni grad, nego luka - potpuno isto.


I da ponovo stavim ovo, jer očigledno ste svi promašili, a tiče se reke koja se uliva u more kod Gradeža (it. Grado):



Dakle na ovom prostoru živi etnos koji jeste predak Slovenaca.

U lokalnim talijanskim dijalektima (venecijanski i giuliano-dalmato) ima ova znacenja:

Fabio Mutinelli, Lessico veneto che contiene l'antica fraseologia volgare e forense, Venezia, 1851, str. 196.

Enrico Rosamani, Vocabolario giuliano dei dialetti parlati nella regione giuliano-dalmata, Bologna, 1958, 447-448.

Idemo redom, una serie di gradi (stepenice, stepenasto), "una scala (opet stube neke, stepenice) posta ai margini dei canali, bla, bla, gdje se ulazi u camac", scalinata (stepenice), rub pristanista (orlo della banchina, znaci ivica, ciglio della riva), to je, kad otvoris sliku u Google pretrazivacu (bilo koji mol, pristaniste gdje se nalazi camac) bas taj stepenik, ivica, itd. Ima i u 13. vijeku znacenje rive (obala).

Fotke bas iz Grada:

Ovo jeste neka stepenica, da se dodje do camca ili ivica.

Pogledati one stepenice na desnoj i lijevoj strani na ivici kanala gdje se ulazi u camac (pogledati gore objasnjenje: "una scala posta ai margini dei canali afine de , bla, bla, entrare e uschire dalla barca)

Nista ovo ne odudara od etimologije koju su zabetonirali sami latinski gramaticari u prvim vjekovima prije ili poslije Hrista. Niti jedan od njih ne govori o gradumu ili gradusu (tj. izvedenicama) da je slovenskog postanja.

Druga stvar, pomorska terminologija u tom kraju nije slovenska, kao ni u Istri. Deanoviceva istrazivanja su ovdje vec postavljena. Opet, antroponimija Concordie i Aquileie, bas tog kraja. U njemu nema slovenskih licnih imena zapisanih u 5. i 6. vijeku, postoje studije vizantologa Andre Guilloa o tome. Nema govora o precima Slovenaca. Pogledaj pazljivo to Natisa, to je sufiks -ssa, predrimski i predgrcki sloj, zelim ti puno uspjeha u daljem istrazivanju sa takvim znanjem. Na tom trusnom podrucju ginu od nagazne mine na svakom koraku iskusni etimolozi.

Kako čemo?

Sta cemo sa Gradom od Portugala preko Spanije i Francuske do Italije? Sta cemo sa hiljadama zapisanih rijeci gradum ili gradus (te njihovim izvedenicama, mali milion) u latinskom jeziku iz doba Rimljana koje nemaju nikakve veze sa slovenskom osnovom grad-? Sta cemo sa mjestima sa tom osnovom od Portugala do Italije? Ponasas se kao ona zaba sto nije makla cijeli svoj zivot iz svoje (mentalne) barustine, pa je cula za okean.

Da ponovimo i za reku Soču koja se uliva u more kod Gradeža (it. Grado):

Aesontius je onda slovensko bozanstvo? Bas tamo mu (joj) je centurion Lucius Barbius Montanus podigao spomenik na latinskom jeziku. Kakvi su to Sloveni?

Aesontio sacr(um). L(ucius) Barbius Montan(us) p(rimus) p(ilus) v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito).

http://edh-www.adw.uni-heidelberg.de/edh/inschrift/024166&lang=en

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vučko, počinješ da poprimaš Srebrenin model - sijaset podužih poruka sa kojekakvim domišljatim idejama, pa kada otpadnu prelazak na drugu temu (ali ni sa čim novim, već uglavnom prikazujući te iste pretpostavke).

 

[Mrkalj]

​

Izgleda da su latinske stepenice (gradus), kao i reč progres, izvedene od srpskog glagola gresti, gredem. Od istog je glagola greda, a od grede grad i ograda.

grade (n.)

1510s, "degree of measurement," from French grade "grade, degree" (16c.), from Latin gradus "step, pace, gait, walk; step on a ladder or stair;" figuratively "a step, stage, degree," from gradi (past participle gressus) "to walk, step, go," from PIE *ghredh- "to walk, go" (cognates: Lithuanian gridiju "to go, wander," Old Church Slavonic gredo "to come," Old Irish in-greinn "he pursues," and second element in congress, progress, etc.). Replaced Middle English gree "step, degree in a series," from Old French grei "step," from Latin gradus.

Meaning "inclination of a road or railroad" is from 1811. Meaning "class of things having the same quality or value" is from 1807; meaning "division of a school curriculum equivalent to one year" is from 1835; that of "letter-mark indicating assessment of a student's work" is from 1886 (earlier used of numerical grades). Grade A "top quality, fit for human consumption" (originally of milk) is from a U.S. system instituted in 1912. To figuratively make the grade "be successful" is from 1912; early examples do not make clear whether the literal grade in mind was one of elevation, quality, or scholarship.
​

 

[LeoneMontana]

from Latin gradus "step, pace, gait, walk; step on a ladder or stair;"

Stao na kućnu gredu

 

[Mrkalj]

Stao na kućnu gredu

A znaš gde pucaju indogermanisti? Na gardenu (bašti). To je lepo uočio gosn. Bastiani. Česi za baštu kažu zahrada (zagrada), kod nas dijalektalno ograđa i ograda, a ta se srpska reč primila i u vulgarnolatinski:

garden (n.) late 13c. (late 12c. in surnames), from Old North French gardin "(kitchen) garden; orchard; palace grounds" (Old French jardin, 13c., Modern French jardin), from Vulgar Latin hortus gardinus "enclosed garden," (ovo dalje je bla, bla, prim Mrkalj) via Frankish *gardo or some other Germanic source, from Proto-Germanic *gardaz (cognates: Old Frisian garda, Old Saxon gardo, Old High German garto, German Garten "a garden," Old English geard, Gothic gards "enclosure;" see yard (n.1)). Italian giardino, Spanish jardin are from French.

As an adjective from c. 1600. Garden-party "company attending an entertainment on the lawn or garden of a private house" is by 1843. Garden-variety in figurative sense first recorded 1928. To lead someone up the garden path "entice, deceive" is attested by 1925. Garden-glassgarden-glass "round dark glass reflective globe (about a foot and a half across) placed on a pedestal, used as a garden ornament," is from 1842.



I sad:

gresti ✧ prasl. *gręsti (slov. grem: idem, strus. gresti) ← ie. *ghrHdh- (lat. gradi: koračati, got. grid: korak)

greda ✧ prasl. *gręda (rus. grjadá, polj. grzęda), lit. grindis: daska ← ie. *ghrendh- (stvnjem. grintil: štap)

graditi ✧ prasl. *gorditi, v. grad1

grad ✧ prasl. *gordъ: ograđeno mjesto, naselje (rus. górod, polj. gród), lit. gardas: vrt ← ie. *ghordho- (skr. grhas: kuća, engl. garden: vrt)

... je jasno da su latinske stepenice (gradus), kao i reč progres te gardinus (engl. garden, ital. giardino), izvedene od srpskog glagola gresti, gredem. Od istog je glagola greda, a od grede grad i ograda. Bastiani je zatvorio konstrukciju, i na tome mu hvala.

- - - - - - - - - -

I da, da ne ostane nedorečeno - greda od gresti jer se po njoj, kad je brvno, grede.

 

[LeoneMontana]

Hortikulturu volim ja.

Aj u 10 banki da niko nikad nigdje nije napisao u latinskom corpusu gradus kao značenje za stajanje na stepenicu.

 

[Mrkalj]

A znaš gde puca postavka indogermanista? Na gardenu (bašti). Oni bez srpskog ne mogu da objasne kako je garden - baš srpski - ograđen.

- - - - - - - - - -

I tu dolazimo do Alineijeve mudrosti koja nas poučava da su Nemci od Srba učili poljoprivredu. Jer su međ Srblje, u srpsku ledinu, koja postade nemački Land, iz predela okovanog ledom prijezdili.

 

[LeoneMontana]

Nije mi jasno šta ovo malo pleme oko Lacija ima veze sa baštama?

 

[Mrkalj]

greda

2. a. stijena b. sprud, vododijelnica (aquae gradatae)

 

[LeoneMontana]

I sad:

gresti ✧ prasl. *gręsti (slov. grem: idem, strus. grěsti) ← ie. *ghrHdh- (lat. gradi: koračati, got. grid: korak)

Znači stara mjera za dužinu, korak - yard 0,91 m

 

[Mrkalj]

Znači stara mjera za dužinu, korak - yard 0,91 m

Baš tako. Odlična domislica.

 

[LeoneMontana]

Baš tako. Odlična domislica.

Znaš kako su u turska vremena davali da se gradi crkva. Turski spahija dadne bikovu kožu i kaže da ne smije biti veća od te površine. A ovi naši se dosjete pa je rasparaju na jednu traku tako da pomoću nje možeš napraviti popriličnu površinu.

Ili recimo priča o Mikenskom lavirintu u Knososu, koji isto ima priču o biku u legendi. Još ovako na novčićima ne izgleda kao klasičan maze lavirint, već iz jednog dijela.

Zamisli da nas dvojica imamo svoj grad u drevnoj Lužici, pa te ja pitam koliko yardi ima tvoj grad. A ti, nemam pojma, kažeš 900, što znači da obim tvog grada ima 900 x 0,91 m. Samo mi nije jasno da li su drevni Lužičani na kraju krajeva znali izračunati površinu kruga?

 

[Mrkalj]

Grad grade, ograđuju gredama po kojima gredu.

 

[LeoneMontana]

I nemoj da te ljuta guja ujede pa da mi staneš na kućnu gredu.

1 kružni grad ima 0,9 stepeni, a jedan obrt ima 400 gradijana.

The unit originated in France as the grade, along with the metric system

- - - - - - - - - -

Etimologija koraka mi je nepoznata...