Династија Обреновић или Карађорђевић?

Koji je po vama vise uradio za Srbiju

  • Obrenovici

  • Karadjordjevici

  • Obrenovici

  • Karadjordjevici


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Нећу више писати ништа на ову тему јер нисам видовит оно што знам да је Краљ Никола гајио симпатије према југословенству исто као сви владари оног времена. Тиме ничије српство није умањено.

Само кратак цитат из његовог говора упућеном Црногорцима на Цетињу уочи објаве рата Турцима.

"Црногорци, ми ћемо гинути, јер велика цијељ тражи и жртава великијех, али ко погине родиће се и живјеће вјечно, јер ће га ослобођени народ славити довијека. Али ми ћемо и побиједити ако Бог да. Ми не стојимо више сами. И наша сестра Србија развила је исту заставу, коју и ми. Нашу заједничку борбу, Црногорци, пратиће симпатије свега изображенога свијета, који у средини својој осуђује варварство и жели нама побједу, да њом створимо у Богом благословене земље наше, које је Турчин опустошио и подивљао, пут просвјети, слободи и благостању. Уз борбу нашу стајаће својом моралном помоћу не само сваки Србин, ма ђе био, и не само наша најближа браћа Хрвати, који су мисао југословенске узајамности вазда његовали, него и милиони једнокрвне браће наше словенске, који се сви у сретном положају налазе. А са том помоћи своје рођене браће, дух и јунаштво ваше постаје несавладљиво.

Црногорци, у таквим повољним приликама ступамо ми данас у рат против Турске".
 
Донекле разумем гнев крања Николе, али с друге стране, не схватам шта је он заправо очекивао. Залагао за уједињење српских земаља више него Карађорђевићи, чија је политика (политика Српске владе, тачније) - иако нимало мање патриотска - више биле окренута ка југословенству. Имали су Карађорђевићи за то неког оправдања. Сматрали су да је све српске крајеве могуће ујединити једино у оквирима заједничке државе 'торименог народа', и били су убеђени да је та заједничка држава у најбољем интересу Срба, али не бих сад о томе. Значи, прижељкивао је уједињење, а наизглед није уопште размишљао о томе шта ће то значити за његову династију. Да ли је очекивао да ће држава имати два краља, или је можда то да ће Карађорђевићи Петровићима уступити трон? Очигледно није био спреман да се жртвује за српско јединство, а ни регент Александар није био претерано заинтересован за изналажење неког решења које би краљу Николи омогућило да сачува достојанство.
 
Poslednja izmena:
Краљ Никола у добром дијелу ЦГ није био вољен и много раније, а одласком у Италију још више је разочарао народ. Најбољи доказ је та побуна гдје било највише 2000 људи и то људи који били везани за његову њега и његову власт. Логично је било да буде Александар али направио је многе грешка као и према краљу Николи. И те грешка краља Николе и краља Александра стварају проблем данас у ЦГ.
Оно што је занимљиво данас јесте да су потомци зеленаша итекако велики Срби, док неки из четничких фамилија велики ``Црногорци``.
 
Нема сумње да је одлука Подгоричке скупштине осликавала вољу Срба Црне Горе. То се не може довести у питање. Било би лепо да су се две српске владарске куће понеле мало другачије.

О зеленашима и четницима не бих да дискутујем јер ипак говоримо о релативно малом броју људи, и то што наводите јесте добрим делом ствар перцепције. Главно је да останемо истрајни и да једном за свагда станемо на пут нашем аутошовинизму. Не користимо српску регионалну одредницу 'Црногорци' за изроде. Ако неко неће да буде Србин, не може бити ни Црногорац - још мање ако је из оних делова данашње Црне Горе који немају никакве везе са оном правом Црном Гором. Зовимо те издајнике Монтенегринима.
 
Poslednja izmena:
Нема сумње да је одлука Подгоричке скупштине осликавала вољу Срба Црне Горе. То се не може довести у питање. Било би лепо да су се две српске владарске куће понеле мало другачије.

О зеленашима и четницима не бих да дискутујем јер ипак говоримо о релативно малом броју људи, и то што наводите јесте добрим делом ствар перцепције. Главно је да останемо истрајни и да једном за свагда станемо на пут нашем аутошовинизму. Не користимо српску регионалну одредницу 'Црногорци' за изроде. Ако неко неће да буде Србин, не може бити ни Црногорац - још мање ако је из оних делова данашње Црне Горе који немају никакве везе са оном правом Црном Гором. Зовимо те издајнике Монтенегринима.

Тако је. То су синоними. Ајте молим вас па то се увек у историји сматрало синонимом, сад се неко сетио да исправља претке. Том причом да то није исто се иде на руку управо Милу Ђукановићу и његовима који управо раде на томе да одвоје једно од других и да црногорце прогласе не-Србима. Опасна је то работа. Тако, на пример, кад је онај преварант Новак Аџић у емисији са протојерејем Велибором Џомићем, питао протојереја: ,,Што нема мојих Црногораца у Митрополији", протојереј му је одговорио: ,,Ја не сретох још већег Црногорца од Митрополита Амфилохија", на шта му је овај одговорио ,,Па он је Србин", а протојереј узвратио тиме да једно друго не поништава, већ испуњава.

Тако и ми треба да размишљамо, не да идемо на руку разним Аџићима, Килибардама и сличнима.

- - - - - - - - - -

Краљ Никола у добром дијелу ЦГ није био вољен и много раније, а одласком у Италију још више је разочарао народ. Најбољи доказ је та побуна гдје било највише 2000 људи и то људи који били везани за његову њега и његову власт. Логично је било да буде Александар али направио је многе грешка као и према краљу Николи. И те грешка краља Николе и краља Александра стварају проблем данас у ЦГ.
Оно што је занимљиво данас јесте да су потомци зеленаша итекако велики Срби, док неки из четничких фамилија велики ``Црногорци``.

Зеленаши су остали верни Српству и у току Другог светског рата, Крсто Зрнов Поповић је одбио да сарађује са Дрљевићем и ткз. ,,црнолатинашима". Да, познато ми је то да данас неке четничке фамилије подржавају Мила Ђукановића и његову политику. Нажалост.
 
Poslednja izmena:
Данас многи Зеленаше сматрају за некакве антисрбе црногорске националисте итд. а они били чиста супротност. Има данас живих потомака тих Зеленаша који су данас велики борци за Српство, почев од свештеника Јована Пламенца који је директни потомак Јована Пламенца, или историчара Александра Стаматовића који буквално прогнан из Црне Горе. Ускоро на РТЦГ иде и нека серија о побуни која ће наравно бити анти-српска. Подгоричка скупштина јесте свакако одраз народне воље и расположења у том тренутку и била исправна одлука, јер тада се ЦГ ујединила са Србијом и као дио Србије ушла у СХС. Било како било данас Обреновића уопште нема, Карађорђевића и Петровића као да нема.
 
Донекле разумем гнев крања Николе, али с друге стране, не схватам шта је он заправо очекивао. Залагао за уједињење српских земаља више него Карађорђевићи, чија је политика (политика Српске владе, тачније) - иако нимало мање патриотска - више биле окренута ка југословенству. Имали су Карађорђевићи за то неког оправдања. Сматрали су да је све српске крајеве могуће ујединити једино у оквирима заједничке државе 'торименог народа', и били су убеђени да је та заједничка држава у најбољем интересу Срба, али не бих сад о томе. Значи, прижељкивао је уједињење, а наизглед није уопште размишљао о томе шта ће то значити за његову династију. Да ли је очекивао да ће држава имати два краља, или је можда то да ће Карађорђевићи Петровићима уступити трон? Очигледно није био спреман да се жртвује за српско јединство, а ни регент Александар није био претерано заинтересован за изналажење неког решења које би краљу Николи омогућило да сачува достојанство.

Југославија се вероватно било наметнуто решење уједно да се од Црне Горе одустало траћило би се решење у оквири италијанске идеје стварање илирске уједињене Албаније и Црне Горе по окриљем Италије вероватно би се краљу Николи понудио овакав престо налик ономе који је понуђен Михајлу Петровићу
1930 као краљу Албаније.Што се тиче краља Николе он је очекивао природни пад рејтинга породице Обреновић који се већ десио у његово време за време караља Милана Обреновића.Можда и најлошији краљ у српској историји али политички способан и намазан да одржи себе на власти.Рејтинг Црногораца и књаза Николе је растао природно као победнице у српско-турском рату. То је натерало негде Милана Обреновића у след изгубљеног рата да направи тајну конвенцију и прогласи себе краљем а задржи изгубљене територије аустроугарском иницијативом.Књаз Никола и Милан Обреновић се нису подносили уопште али је књаз Никола остао лојалан споразуму који је потписао са Михајлом Обреновићем много способнијим и јачим кнезом коме је био вољан да уступи престо. према том договору право првенства би имали Обреновићи а секундарно право Петровићи што би ваљда значило ако би једна фамилија остала без директног мушког потомства заменија би је друга породица.Међутим овде је дошло до сукоба интереса и Михајло се интереовао за превлат у БиХ а спорна тема је била Херцеговина.Јер је и Србија и Црна Гора су желеле излаз на море , Црна Гора тад није имала море , добила га је тек Берлинским конгресом.
Политичке прилике су се промениле и ишле су више Николи на руку и тада је осетио да би могао доћи на свесрпски престо и био је на добром путу. Иначе његов зет Петар Карађорђевић који је живео 10 година на Цетињу затим отишао у Женеву војнички образован био је у легији странаца где се борио и добио више одликовања , учествовао је у херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Убиством Александра Обреновића
и проглашавањем краља Петра Карађорђевића Николине шансе за то су се знатно умањиле , затим окретање руске политике ка српском двору и стављање Црне Горе у други план од стране Русије је природно разгневило и разочарало књаза Николу као и његовог другог савременика Милана Обреновића у своје време.
Мислим да се књаз Никола природно надао престолу Србије као и Југославије својим утицајем преко ћерки на готво све утицајне дворове Европе. Чувени таст Европе је веровао да ће за то добити подршку када дође време. Остао је запоставњен од Русије коју је малена Црна Гора више пута јуначки помагала али из тога и профитирала територијано.Краљ Петар је био озбиљан такмац и по образовању и војничкој вештини и командовању и потомак српске јуначке лозе надалеко слављене и признате кој је имала и симппатије и некох Црногораца. Проглашење Петра првог за краља 1903 је имало за последицу проглашење за краља Николе Петровића за краља 1903. Да очекивао је право на будући престо на који је имао делимично право једини са моје стране споран моменат је што није пренео линију сукоба у Србију и ратовао заједно са Србијанцима у Србији што би појачало његово право на престо. Уместо тога он се посветио територијалном проширењу Црне Горе и претендовању на Херцеговину. Ипак после првог светског рата Србија је Црну Гору ослободила , српске трупе су заузеле Дубровник који су припојили Црној Гори или бановини Зети.

Далеко је било решење троименог народа боље решење одлучили су империјалистички апетити и право престола великог краља.Прво је требало предходити
призната уједињена српска краљевина са било ким на престолу са међународно признатим границама. Таква Србија је мога накнадно да се уједини са суседима и приликом оцепљења да се сви позивају на међународно признате границе без потребе већег ратовања деведестих. Не ући у Југославију уопште ако је то било могуће.Овако смо доживели да нам Тито прави границе да су еврпски дикатаори смењивали комунистиче режиме Европи и Југославији а позивали се на те исте Титове границе које су свима одговарале осим Србима и можда модерним Црногорцима.

О овим феноменима ће вероватно писати нардне генерације да су црвени барони антихришћани направили вески рат у Југославији заговарајучи католичанство и православњи а исти су те исте цркве рушили и палили и обезвређивали а током рата постали највећи верници и већи католици од папе а ови већи од Јерусалимског патријарха.
 
Нема сумње да је одлука Подгоричке скупштине осликавала вољу Срба Црне Горе. То се не може довести у питање. Било би лепо да су се две српске владарске куће понеле мало другачије.

О зеленашима и четницима не бих да дискутујем јер ипак говоримо о релативно малом броју људи, и то што наводите јесте добрим делом ствар перцепције. Главно је да останемо истрајни и да једном за свагда станемо на пут нашем аутошовинизму. Не користимо српску регионалну одредницу 'Црногорци' за изроде. Ако неко неће да буде Србин, не може бити ни Црногорац - још мање ако је из оних делова данашње Црне Горе који немају никакве везе са оном правом Црном Гором. Зовимо те издајнике Монтенегринима.

Ово што сам болдовао је нешто најглупље и тотално у супротности са ставом којим ти јавно заступаш политику мира и помирења.Не можеш ни ти ни ми одређивати неком да ли ће се звати Црногорац или Србин јер ниси седео на Вучијем долу нити Грахову нити било где , били су преци данашњих Црногораца који су стекли независност од Турака далеко пре нас.Шта је било њихово опредељење тада и шта сада није наше да судимо. Ако је Подгоричка скупштина била воља већине коју признајеш онда је и овај референдум Црногораца такође воља већине коју мораш да поштујеш ако немаш двоструке аршине.Знаш ли ти да се породице цепају једни изјашњавају као Срби а други као Црногорци? Треба ли сад терати ове који се осећају као Срби да своје родитеље и браћу проглашавају издајницима и Монтенегринима? Па у Србији два брата се поделе да се један изјасни као Црногорац а други као Србин? Шта мислиш шта је тамо?
Црногорци имају право да буду и једно и друго јер то заправо и јесу.Ако си провео мало више времена међу њима схватио би да овај раздор није мали али они имају и даље довоњно поштовања једни према другима да се не мрзе зарад политичке идеје. Они се жустро расправљају и препуцавају али седе у истим кафанама , када би дошао неко тећи да дира било кога од ове две народне опције заједно би стали против том трећем лицу. Дакле треба оставити Црну Гору Црногорцима , имамо велику српску мањину коју треба неговати и приближити јој се максимално али не злоупотребљавати је као политички сателит да би Србија импутирала политички интерес преко братоубилачке политике и заговарања мржње између два политичка ентитета. Па сам Краљ Никола је поштовао мухамеданце
и говорио да се наша властела и племићи крију међу њима.Обећавајући им иста права као хришћанима где су му муслимани масовно прилазили и потпомогли устанак у Херцеговини.Да је неко ово радио у ранијој историји од Црне Горе и Србије би остало 2 града или горњо и доњо луго-јужни Срби.
 
Poslednja izmena:
Тако је. То су синоними. Ајте молим вас па то се увек у историји сматрало синонимом, сад се неко сетио да исправља претке. Том причом да то није исто се иде на руку управо Милу Ђукановићу и његовима који управо раде на томе да одвоје једно од других и да црногорце прогласе не-Србима. Опасна је то работа. Тако, на пример, кад је онај преварант Новак Аџић у емисији са протојерејем Велибором Џомићем, питао протојереја: ,,Што нема мојих Црногораца у Митрополији", протојереј му је одговорио: ,,Ја не сретох још већег Црногорца од Митрополита Амфилохија", на шта му је овај одговорио ,,Па он је Србин", а протојереј узвратио тиме да једно друго не поништава, већ испуњава.

Тако и ми треба да размишљамо, не да идемо на руку разним Аџићима, Килибардама и сличнима.

У потпуности се слажем Дуле. Протојереј Џомић је једном реченицом побио велокупну вишедеценијску пропаганду непријатеља српства.

Христос се роди!

----

NickFreak, то како су се Срби Црне Горе сматрали до процеса титоизације и вештачке промене свести, познато је и јасно свима. Нико нема право на издају, нити сам ја у било каквој обавезности да поштујем нечији избор да буде изрод. Толерисати зло није толеранција, већ идиотлук, а идеја да јесте је само једна од последица изопаченог система вредности који усвајамо од Запада - истог Запда који такву издају не би толерисао. Прича о муслиманима је савршено неповезана, јер се нико од њих у том периоду није сматрао за неки засебан народ. Издати народ коме припадаш је једно, а веру, сасвим друго. За издају вере је одговоран само онај први. Никада потомке потурица нисам сматрао издајницима због тога што се држе ислама. Али за издају свог народа одговорно је свако поколење, јер у свима њима тече српска крв.

То што си ти спреман да толеришеш нечију издају је твоја ствар. Не очекуј да то учине и други, нити мисли да си моралнији или толерантнији од оних који то не чине - ниси.

Коментари су ти предуги и немам енергије да на њих одговорим у целини.
 
Poslednja izmena:
Нећу више писати ништа на ову тему јер нисам видовит оно што знам да је Краљ Никола гајио симпатије према југословенству исто као сви владари оног времена.

Tačno.

Pesma koju je napisao kralj Nikola (tada knjaz) 1898:
»Zove Srbe i Slovenca
i Hrvate, djecu svoju,
bratstvu, slozi, zajednici,
da u kolu svi zapoju.

...
Za odbranu Jugoslavlja
i za bratsku zajednicu
brat je bratu vazda dužan
da ga pazi ka' zjenicu.«


Ratna proklamacija kralja Nikole, 1914:
"...vaš stari Kralj primoran je da vas i po treći put za nepune dvije godine dana pozove pod oružje; da vas i po treći put povede u rat — u sveti rat za slobodu Srpstva i Jugoslovenstva. Crnogorci! Sudbonosni čas je kucnuo! Crno-žuti barjak, koji od davnih vremena kao möra pritiska dušu jugoslovenskog naroda, razvio se, da taj narod sad potpuno uništi, da njegove slobodne predstavnike, Srbiju i Crnu Goru, pregazi..."

Pa onda dopisivanje s Račkim, pa velelepna umrlica za Štrosmajera...kralj Nikola je bio i te kako jugoslovenski nastrojen. U tom pogledu nije bio ništa bolji od Karađorđevića.

O njegovim drugim vrlinama i manama se može dosta pričati. Ponekad je bio veliki čovek i vladar, ponekad je brljao i inatio se. Kaže se da su mu sinovi bili razmaženi i priglupi; ne znam da li je to važilo za dvojicu ili baš svu trojicu.

Sve u svemu, ne verujem da bi Srbima pod dinastijom Petrović-Njegoš bilo ni bolje, ni gore nego pod Karađorđevima. Kao što Crnogorci nisu ni gori ni bolji od Šumadinaca, Krajišnika, ili bilo kog drugog srpskog predela.
 
Пласти , то све стоји, само што се мора нагласити да југословенство тадашњих Срба није ишло на уштрб њиховог српства. Зато морамо разликовати југословенство једног краља Николе, регента Александра или Пашића, од југословенства наших југоносталгичара и српских аутошовиниста, ма колико одлуке наших тадашњих предводника биле одговорне за зло које је уследило.
 
У потпуности се слажем Дуле. Протојереј Џомић је једном реченицом побио велокупну вишедеценијску пропаганду непријатеља српства.

Христос се роди!

----

NickFreak, то како су се Срби Црне Горе сматрали до процеса титоизације и вештачке промене свести, познато је и јасно свима. Нико нема право на издају, нити сам ја у било каквој обавезности да поштујем нечији избор да буде изрод. Толерисати зло није толеранција, већ идиотлук, а идеја да јесте је само једна од последица изопаченог система вредности који усвајамо од Запада - истог Запда који такву издају не би толерисао. Прича о муслиманима је савршено неповезана, јер се нико од њих у том периоду није сматрао за неки засебан народ. Издати народ коме припадаш је једно, а веру, сасвим друго. За издају вере је одговоран само онај први. Никада потомке потурица нисам сматрао издајницима због тога што се држе ислама. Али за издају свог народа одговорно је свако поколење, јер у свима њима тече српска крв.

То што си ти спреман да толеришеш нечију издају је твоја ствар. Не очекуј да то учине и други, нити мисли да си моралнији или толерантнији од оних који то не чине - ниси.

Коментари су ти предуги и немам енергије да на њих одговорим у целини.

Ако се неко одвојио од српства или словенства је издајник и изрод? Па како су кроз историју настајали народи и нације? Шта је са свим мањинским народима који су прихватили српско име јесу ли и они изроди својих пређашњих народа и нација? Ко је рекао када је СТОП етногенези народа и нација? Она траје и трајаће.
по тој логици сви смо издали српство када смо отишли са Косова и депуларизовали матицу да смо остали били би спојени и исту би судбину делили.
Дакле митолошки гледано сви нараштаји који су се оцепили од Ноја и постали групе народа и нација су заправо издајници и изроди јер се не зову Адам . Ное , Јафет или слично.Јевреји су изроди Семита јер су другачије религије и имена и издвојили као нација..
Ово је јако слично оној причи коју је Бугарин просипао на оној теми само што је лепше упаковано политикантским памфлетима и малициознијим камелеонским бојама офарбано на крају ово је пдф Историја а не судница тенутних политичких прилика.
 
Стварање засебних словенских нација није значило напуштање словенске породице народа, па вам је аналогија крајње смешна. Идете из крајности у крајност, другима трпате речи у уста и свесно изврћите њихове речи. Оно што се дешава данас није увек у истом рангу као оно што се дешавало јуче, пре једног, два, три или пет векова. Процес стварања вештачке монтенегринске и муслиманске нације нема никакве везе са природним процесима етногенезе кроз историју, и далеко је скорија појава него ишта од онога што наводите као наводни еквивалент. Реч је о политичким пројектима заснованим на лажима и мржњи. Пројектима који иду на штету српском народу, и против који сваки Србин мора да дигне свој глас. Ми не намећемо никоме своје мишљење, али одбијамо да чисто из политичке коректности прихватимо туђе лажи.

Не знам ко је "депопуларизовао матицу" (каже се 'депопулисао'), али ако се коментар односи на Срби који су бежали пред најездом хорде рушитеља и кољача, поред тога што погрешно тврдиш да је Косово и Метохија (Косово, тј. Косово поље, само је један део Косова и Метохије) наша матица - није, већ је део наше матице -, ти и омаловажаваш патњу косовскометохијских Срба. Посрбљивање малог броја несрба, који и нису имали неку стварну националну припадност пре него што су постали Срби, и који су вековима делили судбину Срба, нема никакве везе за стварањем паразитских нација на телу српства. Судбина појединаца који се силом прилика утапају у средину која их окружује је још мање повезано са темом издаје. А том причом о Ноју и Јеврњјима одлично показујеш да ниси у стању да разумно тумачиш историју.

Скренули смо с теме. Не намеравам да ти даље одговарам, а ти ради по своме.
 
Стварање засебних словенских нација није значило напуштање словенске породице народа, па вам је аналогија крајње смешна. Идете из крајности у крајност, другима трпате речи у уста и свесно изврћите њихове речи.

Крајње демагошки извртање оног што си сам рекао пљуни па избриши , а боље да си неке постове сам избрисао ако си већ улетео у емотивни набој из кога је илетело нешто превише непотребних речи.Међутим остајеш при свом исказу а ја сам цитирао твоје речи нисам ти их импутирао.

Оно што се дешава данас није увек у истом рангу као оно што се дешавало јуче, пре једног, два, три или пет векова. Процес стварања вештачке монтенегринске и муслиманске нације нема никакве везе са природним процесима етногенезе кроз историју, и далеко је скорија појава него ишта од онога што наводите као наводни еквивалент. Реч је о политичким пројектима заснованим на лажима и мржњи. Пројектима који иду на штету српском народу, и против који сваки Србин мора да дигне свој глас. Ми не намећемо никоме своје мишљење, али одбијамо да чисто из политичке коректности прихватимо туђе лажи.

Словени мухамеданци нису толико скорија појава , хм природна етногеза на крају друштвена појава изнуђена у одређеним друштвеним политичким процесима.
Таквих природних етногенеза си имао у јако раној човековој историји или у Амазонији свакако у пределима ван нових цивилизацијских творевина.
У нашем случају Грчка , Рим , хришћанство као и његова подела и левитирање између две цркве , затим Авари , Бугари , Мађари и на крају Турци.
Дакле низ контрадикторности и случајности најчешће лоших по нас су формирали српски народ односно утицали на његову етногенезу. Тако да се све ове
појаве тешко може назвати природним а тема о којој говоримо налази се у пољу друштвених наука не природних.
И на крају ко сте то ви?

Не знам ко је "депопуларизовао матицу" (каже се 'депопулисао'), али ако се коментар односи на Срби који су бежали пред најездом хорде рушитеља и кољача, поред тога што погрешно тврдиш да је Косово и Метохија (Косово, тј. Косово поље, само је један део Косова и Метохије) наша матица - није, већ је део наше матице -, ти и омаловажаваш патњу косовскометохијских Срба

Извињавам се на правописној грешци видим да се хватамо за сламке, ко је говорио о Косовском пољу? Писао сам о депопулацији Косова и Метохије заправо почиње још Маричком битком а последњи већи талас Чарнојевићевом сеобом.Прочитај поново шта сам написао.Ко омаловажава? Па ја немам проблем са тим , ја никоме не судим нити говорим икоме да је изрод и издајица зато што се издвојио и формирао други етнос , народ , нацију услед тешких прилика које су га задесиле. Ја мислим да се ово зове стављање речи у уста.

Посрбљивање малог броја несрба, који и нису имали неку стварну националну припадност пре него што су постали Срби, и који су вековима делили судбину Срба, нема никакве везе за стварањем паразитских нација на телу српства. Судбина појединаца који се силом прилика утапају у средину која их окружује је још мање повезано са темом издаје. А том причом о Ноју и Јеврњјима одлично показујеш да ниси у стању да разумно тумачиш историју.

Скренули смо с теме. Не намеравам да ти даље одговарам, а ти ради по своме.[/QUOTE]

Прво то уопше не знамо о ком броју се ради сад вероватно сигурно по теби без доказа да је мали број а по правилу ако се ради о српском уделу у другим нацијама онда сигурно огроман број и то су сасвим сигурно одмах неумитне научне чињенице.А заправо не знамо превише о томе. Не знамо шта се десило експанзијом Бугара где је велики број Словена отпао , не знамо да ли су то Словени који су били део српског племенског савеза или не можемо да нагађамо.Ни то да ли је неко имао или немао националну свест не знамо нити можемо да докажемо , дакле претпостављамо. Иако знамо да је првобитно положај Срба био око Солуна па можемо да нагађамо.Отпадање Срба католика који су великим делом заслужни за чување народне баштине код Срба и њихове средњовековне књижевности под Турцима.Сада су део хрватског корпуса сутра можда културне баштине.Треба ли све ове људе звати изродима? Пошто си политичар а констатовали смо да процес етногенезе није завршен не знам како мислиш да повратиш изгубљена српска стада ако их називаш изродима и издајницима?

Заправо показао си да правих аргумената за писања онаквих небулоза нема осим промовисања личних политичких програма или убеђења.Користио сам митолошки пример за који сам најавио одмах да није историјски пример али свакако мит свима добро познат о Ноју па чисто да ти вратим "Јаврњјима" пише се Јевреји z:lol: Без увреде али према свему до сад приказаном ниси показао компетенцију да судиш о нечијем познавању историје јер су већина закључака произвољна изведена из личног мишљења и става види се да си начитан и образован али своја мишљења без извора и потврда називаш неоспорним чињеницама
а признате радове неких научника кавази научим неутемељеним тезама. При том ниси изнео ни један извор нити име на које се позиваш.тако да познати су ми ти велики хришћани који никоме не суде а свима суде и нацијама и научницима и историчарима и неисторичарима а најмање себи самима.
Све у свему много демагогије а мало историје.
Ствар на коју си се оглушио је била моралне природе а често моралишеш овде тако да би било једноставније да си повукао тешке речи и оптужбе од ове папазјаније али како хоћеш.
 
Poslednja izmena:
Пласти , то све стоји, само што се мора нагласити да југословенство тадашњих Срба није ишло на уштрб њиховог српства. Зато морамо разликовати југословенство једног краља Николе, регента Александра или Пашића, од југословенства наших југоносталгичара и српских аутошовиниста, ма колико одлуке наших тадашњих предводника биле одговорне за зло које је уследило.

Slažem se, njihovo jugoslovenstvo je bilo naivno ali dobronamerno proširenje srpskog nacionalizma. Ali kako god da ga okreneš - ne može se reći da su Karađorđevići bili neki ludi jugosloveni a kralj Nikola 110% Srbenda. Njihovi stavovi su bili skoro u dlaku isti.
 
Данас многи Зеленаше сматрају за некакве антисрбе црногорске националисте итд. а они били чиста супротност. Има данас живих потомака тих Зеленаша који су данас велики борци за Српство, почев од свештеника Јована Пламенца који је директни потомак Јована Пламенца, или историчара Александра Стаматовића који буквално прогнан из Црне Горе. Ускоро на РТЦГ иде и нека серија о побуни која ће наравно бити анти-српска. Подгоричка скупштина јесте свакако одраз народне воље и расположења у том тренутку и била исправна одлука, јер тада се ЦГ ујединила са Србијом и као дио Србије ушла у СХС. Било како било данас Обреновића уопште нема, Карађорђевића и Петровића као да нема.

Да, у праву си, нарочито за Стаматовића. Е сад, јесте тачно и да је већина била за одлуке Подгоричке скупштине, али то уопште не мора значи да су те одлуке биле народна воља. Сетимо се да је потом избила побуна, избиле су борбе, а било је, то се мора истине и Бога ради, рећи и тешких злочина над зеленашима и њиховим породицама. Чак сам у сведочанствима читао да су стрељали људе чак и због певања песме ,,Онамо, намо" јер ју је написао Краљ Никола. То се не може негирати.

Е сад, завршило се како се завршило, на нама је да извучемо поуке из тога и да не поновимо да се сличне ствари понове.
 
Ово што сам болдовао је нешто најглупље и тотално у супротности са ставом којим ти јавно заступаш политику мира и помирења.Не можеш ни ти ни ми одређивати неком да ли ће се звати Црногорац или Србин јер ниси седео на Вучијем долу нити Грахову нити било где , били су преци данашњих Црногораца који су стекли независност од Турака далеко пре нас.Шта је било њихово опредељење тада и шта сада није наше да судимо. Ако је Подгоричка скупштина била воља већине коју признајеш онда је и овај референдум Црногораца такође воља већине коју мораш да поштујеш ако немаш двоструке аршине.Знаш ли ти да се породице цепају једни изјашњавају као Срби а други као Црногорци? Треба ли сад терати ове који се осећају као Срби да своје родитеље и браћу проглашавају издајницима и Монтенегринима? Па у Србији два брата се поделе да се један изјасни као Црногорац а други као Србин? Шта мислиш шта је тамо?
Црногорци имају право да буду и једно и друго јер то заправо и јесу.Ако си провео мало више времена међу њима схватио би да овај раздор није мали али они имају и даље довоњно поштовања једни према другима да се не мрзе зарад политичке идеје. Они се жустро расправљају и препуцавају али седе у истим кафанама , када би дошао неко тећи да дира било кога од ове две народне опције заједно би стали против том трећем лицу. Дакле треба оставити Црну Гору Црногорцима , имамо велику српску мањину коју треба неговати и приближити јој се максимално али не злоупотребљавати је као политички сателит да би Србија импутирала политички интерес преко братоубилачке политике и заговарања мржње између два политичка ентитета. Па сам Краљ Никола је поштовао мухамеданце
и говорио да се наша властела и племићи крију међу њима.Обећавајући им иста права као хришћанима где су му муслимани масовно прилазили и потпомогли устанак у Херцеговини.Да је неко ово радио у ранијој историји од Црне Горе и Србије би остало 2 града или горњо и доњо луго-јужни Срби.

Пријатељу, види, нико не негира Црногорцима данас да се они изјашњавају како желе и како се осећају. Национална припадност и јесте пре свега ствар осећања, које не мора да има никакве везе са етничким пореклом, језиком, итд. Дакле, то је јасно и то нико не спори. И наравно да није свако ко се изјашњава као Црногорац национално одмах ,,издајник" или антисрбин. Иначе, ја знам и неке људе који се национално изјашњавају као Црногорци, а уопште нису антисрби, чак напротив, воле Србе и Србију и сматрају их својом браћом. Али, кажу да су Црногорци и да је њихова држава Црна Гора. То је ок и ја то поштујем. А моји су ето такође црногорског порекла, тј пореклом из Црне Горе али ми смо увек били и бићемо Срби. Све је то ствар осећања, иако порекло, језик, култура, менталитет, обичаји и традиција Црне Горе и Црногораца не остављају ниједну другу могућност, осим да су Црногорци Срби а да је Црна Гора српска, али опет питање нације је, како рекох, питање осећања човека или групе људи. И то није спорно.

Оно што смо, ја и haeul (бар сам га ја тако схватио) хтели да кажемо овде јесте и да нема потребе да се одвајају и супростављају појам Србин и појам Црногорац. Иде се дотле да се каже да је то нешто супростављено, да једно друго негира и поништава. То није истина, таква тврдња у ствари негира претке за које су појам Србин и појам Црногорац увек били синоними. И ја и моја породица то тако схватамо. И имамо право то тако да схватамо. Сматрам да је опасна манипулација она која тежи да то раздвоји и да прогура причу да једно друго негира. Сматрам да томе треба стати на пут.

А под издајнике и ,,монтенегрине", ја не подразумевам све људе који се национално изјашњавају као Црногорци, већ подразумевам оне људе који ау антисрби, који манипулацијама и лажима покушавају на сваки начин да раздвоје Црну Гору од Србије и Црну Гору од Српства. То су они који смишљено и подмукло промовишу причу о ,црвеној Хрватској" који негирају и оспоравају све историјске везе Црне Горе са Српством и са Србима, који прекрштавају Његоша, а неки од њих га чак сматрају и ,,националним издајником" јер је наводно ,,посрбио" Црногорце и ,,наметнуо" им Косовски Завет и ,,обилићевску митологију", која наводно пре Његоша никада није постојала у народној свести и традицији Црне Горе. То су они који тврде да су Црногорцима Албанија или Хратска ближи од Србије, што је тотална бесмислица. То су разни Аџићи, Килибарде, разни Мираши, итд, итд. То су за мене ти ,,монтенегрини" и ти издајници.
 
Подгоричка скупштина јесте била одраз народа, народ се осјећао изданим а многи у ЦГ су од раније једва чекали да се краљ Никола склони. Без обзира на његово Српство и он је злочине чинио свом народу.
Треба напоменути да и Зеланаши су чињели злочине али Бјелаши, такве ствари су изражене у ЦГ и прије а и касније. Наравно данас иде преувеличавање злочина итд да би се направио некакв јаз. Ствара се нека прича о црногорству Зеленаша који су борили против окупатора из Србије иако људи из Србије није било или врло мало. Тај сукоб као и сваки сукоб у ЦГ јер сукоб блиских људи, људи из једне породице итд. Данас тај скукоб заиста представља велики проблем и увод у нови сукоб међу Србима.
 
Укратко, прихватати туђе лажи није толеранција. Ми немамо право да толеришемо лажи на којима поједини желе да граде своје колективне идентитете, и којима се негирају наша историја и наше наслеђе. Ми не услраћујемо право другима да се зову 'Ценогорцима' или 'Бошњцима'' (то је синоним за 'Босанци', што значи да су и Срби Босне заправо Бошњаци), али одбијамо да их сами тако зовемо. За нас они остају оно што јесу. Нико нема право да од нас захтева да се одрекнемо наше истине зарад туђих лажи. Једно је прећутати неке ствари зарад бољих односа, а сасвим друго је саучествовати у процесу цепања сопственог народа.

То је све што имам да кажем.
 
Оног тренутка када се појам Црногорац ставио у исту раван са појмом Србин, зачето је одвајање Црногораца од Срба.

Аха, значи Његош је исто ,,одвајао" Црну Гору од Срба, јер је и за њега то било исто, означавало је исто. И наравно, никада није термин Црногорац био национални, већ увек географски термин. Али су увек били синоними, кад кажеш Црногорац, мислиш на етничког и националног Србина који живи у Црној Гори.

- - - - - - - - - -

Подгоричка скупштина јесте била одраз народа, народ се осјећао изданим а многи у ЦГ су од раније једва чекали да се краљ Никола склони. Без обзира на његово Српство и он је злочине чинио свом народу.
Треба напоменути да и Зеланаши су чињели злочине али Бјелаши, такве ствари су изражене у ЦГ и прије а и касније. Наравно данас иде преувеличавање злочина итд да би се направио некакв јаз. Ствара се нека прича о црногорству Зеленаша који су борили против окупатора из Србије иако људи из Србије није било или врло мало. Тај сукоб као и сваки сукоб у ЦГ јер сукоб блиских људи, људи из једне породице итд. Данас тај скукоб заиста представља велики проблем и увод у нови сукоб међу Србима.

Да, било је злочина на обе стране. Нажалост, то је био типични братоубилачки рат. Као четници и партизани.
 
Да, можда не би било, али никада не би било онда ни тежњи да се уједине српске земље. Да ли ви схватате да су Обреновићи, због својих добрих односа са Аустријом, одустали од тога да ослободе и уједине оне српске крајеве који су били под аустријском влашћу? Обреновићи никада нису имали тежњу за свесрпским уједињењем. Они никада нису желели ослобођење Срба у Босни, Херцеговини и Крајини. А све да би одржали добре односе са Аустријом. Милан се чак представљао као србијански, а не као српски Краљ. То су чињенице. Зато Милан ни прстом не мрда да помогне српске устанике у Босни и другим крајевима.

Јер Аустрији Србија постаје проблем тек када јасно изражава жељу да ослободи и уједини све српске крајеве, па чак и оне које су под аустријском влашћу. Тек тада, Аустрија почиње да води антисрпску политику и тада настаје она чувена парола ,,Србија мора умрети". Да, можда не би смо били у сукобу са Аустријом, али питање је да ли би ослободили и уединили српске крајеве под аустријском влашћу.
 

Back
Top