Династија Обреновић или Карађорђевић?

[Konstantin Veliki]

Obrenovici su itetako hteli Bosnu prvenstveno kad je ona bila deo Osmanskog Carstva.

 

[crni lepotan]

Боље Обреновићи. Боље би се снашли у Другом светском рату.

Po čemu su to snalažljivi bili Aleksandar i Milan?
Milan je pobedu 1878. pretočio u vazalstvo AU i pogubni rat iz 1885.
Aleksandar je sem u kratko vreme vlade Stojana Novakovića delovao pogubljeno bez ikakve koncepcije.
Jednostavno, to što neki član porodice ima određenu karakteristiku ne znači da će je imati i njegov brat od strica i njegov sin, a posebno ne njegov potomak...

 

[Blau]

Да, можда не би било, али никада не би било онда ни тежњи да се уједине српске земље. Да ли ви схватате да су Обреновићи, због својих добрих односа са Аустријом, одустали од тога да ослободе и уједине оне српске крајеве који су били под аустријском влашћу? Обреновићи никада нису имали тежњу за свесрпским уједињењем. Они никада нису желели ослобођење Срба у Босни, Херцеговини и Крајини. А све да би одржали добре односе са Аустријом. Милан се чак представљао као србијански, а не као српски Краљ. То су чињенице. Зато Милан ни прстом не мрда да помогне српске устанике у Босни и другим крајевима.

Јер Аустрији Србија постаје проблем тек када јасно изражава жељу да ослободи и уједини све српске крајеве, па чак и оне које су под аустријском влашћу. Тек тада, Аустрија почиње да води антисрпску политику и тада настаје она чувена парола ,,Србија мора умрети". Да, можда не би смо били у сукобу са Аустријом, али питање је да ли би ослободили и уединили српске крајеве под аустријском влашћу.

Обреновићи су играли стрпљиво момче,увек главом мислили....Обреновићи су били Државници,нису водили народ у Албанију и страдања да би правили Југославију.

 

[Konstantin Veliki]

Opet pisem staviti sve Obrenovice u isti kos je glupost.

 

[СрбинПодгорица]

Срби увијек морају тежити ка Русији, поготово је то народ у том времену осјећао, Обреновићи су тада били наклоњени тадашњој ЕУ тј. Аустрији, уз то Срби нису баш били привилеговани у Аустрији. Такође Срби су стари ратнички па већински су прије за борбу него дипломатију или вазалство.

 

[Лички гусар]

Opet pisem staviti sve Obrenovice u isti kos je glupost.

......

 

[haeul]

Обреновићи су играли стрпљиво момче,увек главом мислили....Обреновићи су били Државници,нису водили народ у Албанију и страдања да би правили Југославију.

Идеш из крајности у крајност. Нити су сви Обреновићи били државници, нити су нас Карађорђевићи водили преко Албаније из неког хира. Тиме омаловажаваш краља Петра, као и војску и народ који је предводио. Албанска голгота је била једна велика трагедија, али уједно је била и један светли пример српске слоге и друштвеног јединства на свим нивоима. Српска држава је тада одбила да се преда, одбила је да се повинује сили тиранина који је појединим Обреновићима био тако близак. Те ледене зиме, српска држава - дословно - је изабрала егзил уместо предаје, и предвођена нашим краљем, запутила се на пут чији је крајњи исход била победа, ма како скупа, и потпуни пораз непријатеља.

 

[Konstantin Veliki]

Срби увијек морају тежити ка Русији, поготово је то народ у том времену осјећао, Обреновићи су тада били наклоњени тадашњој ЕУ тј. Аустрији, уз то Срби нису баш били привилеговани у Аустрији. Такође Срби су стари ратнички па већински су прије за борбу него дипломатију или вазалство.

Niti je tadasnja AU EU, niti je danasnja Rusija ista ko tadasnja.

To je neka zabluda koju sam vec video kod Latinke Perovic.

 

[Ангел.]

Срби увијек морају тежити ка Русији, поготово је то народ у том времену осјећао, Обреновићи су тада били наклоњени тадашњој ЕУ тј. Аустрији, уз то Срби нису баш били привилеговани у Аустрији. Такође Срби су стари ратнички па већински су прије за борбу него дипломатију или вазалство.

У другој половини 19. века, после пораза у Кримском рату, Русија није била доминантна сила на Балкану. Због тога је била спремна на компромис са Аустро-Угарском, а на рачун Србије. Зато је и политика коју су водио Кнез/Краљ Милан Обреновић била примерена датом тренутку. Кансије су се међународне околности промениле, дошло је до отопљавања односа између В. Британије и Русије, те се и политика Србије променила у том смеру.

 

[Plastun]

Ni tada Austrija nije bila svemoćna. Možda nije bilo moguće da se oružjem stane na put Bečkoj gramzivosti; ali je štošta drugo moglo da se uradi. Rumunija je otpočela carinski rat sa Austrijom još 1886, i izvojevala ekonomsku samostalnost. Zašto je Srbija izgubila 20 godina, umesto da i sama tako postupi? Zašto je moralo da se čeka da Obrenovići odu?

Slepa austrofilska politika Milana Obrenovića je išla mnogo dalje nego što su okolnosti nalagale, i nikakvog dobra Srbima nije donela. Niti je mogla doneti, jer se svodi na slizavanje sa jednom silom koja nas je dubinski mrzela, i čiji su interesi bili potpuno suprotni našima.

 

[dulesrbenda]

Obrenovici su itetako hteli Bosnu prvenstveno kad je ona bila deo Osmanskog Carstva.

Сам си рекао-док је била део Османског Царства. Али, кад прелази под власт Аустрије, да ли су и онда желели Босну? Па не бих баш рекао. У ствари, нису желели ниједну српску територију која је била под влашћу Беча. И то због њихове заиста слепе аустрофилске политике, коју видим поједини форумаши овде цене као ,,мудру", ,,државничку" и ,,одговорну". А не схватају да је цена те политике управо прихватање да етнички српски простори остану под туђинском влашћу.

 

[Ангел.]

Ni tada Austrija nije bila svemoćna. Možda nije bilo moguće da se oružjem stane na put Bečkoj gramzivosti; ali je štošta drugo moglo da se uradi. Rumunija je otpočela carinski rat sa Austrijom još 1886, i izvojevala ekonomsku samostalnost. Zašto je Srbija izgubila 20 godina, umesto da i sama tako postupi? Zašto je moralo da se čeka da Obrenovići odu?

Slepa austrofilska politika Milana Obrenovića je išla mnogo dalje nego što su okolnosti nalagale, i nikakvog dobra Srbima nije donela. Niti je mogla doneti, jer se svodi na slizavanje sa jednom silom koja nas je dubinski mrzela, i čiji su interesi bili potpuno suprotni našima.

Румунија има другачији географски положај од Србије, мада... Да је Србија успела да изгради боље односе са Лондоном, њен делокруг деловања би био много шири.

 

[dulesrbenda]

Обреновићи су играли стрпљиво момче,увек главом мислили....Обреновићи су били Државници,нису водили народ у Албанију и страдања да би правили Југославију.

Момче, колико год да су ,,стрпљиво" играли они ако су желели да ослободе и уједине српске територије, они су морали једном да дођу у сукоб са Бечом. Али, они су водили политику која је, како лепо рече Плаштун, била слепо аустрофилска и од које Срби као народ никакве користи нису имали. А кад већ помињеш ,,државнике", нарочито ми је познат Миланов ,,државнички" потез са ,,тајном конвенцијом" по којој је Србија практично стављена у зависан положај Аустрије, по чијим одредбама је одређено је да Србија неће моћи закључивати било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске, као и то да ће морати да одржава пријатељску политику према Монархији. А непосредно пре потписивања конвенције, закључен је Трговински уговор, којим је Србија могла своју робу да извози само у Аустроугарску, чиме је своју привреду потчинила вољи Монархије.
А Милан је онда себе назвао ,,србијанским", а не српским Краљем, чиме ја јасно ставио до знања да нема намеру да ослобађа српске територије које се налазе под влашћу Аустрије. Толико о ,,државницима".

Албанска голгота је била једино решење које је тада српска власт и војска могла да изабере. Како рече колега haeul већ нагласио, нису Карађорђевићи водили народ преко Албаније из ,,хира", већ је то било једино решење. А стварање Југославије је свакако грешка и заблуда, пре свега Краља Александра и елите око њега, али опет не може се тиме правдати погрешна и могу чак рећи у појединим моментима, и издајничка политика појединих Обреновића.

Тек Александар, који је за два сата знао да направи два државна удара, не може се назвати државником, мада свакако не оправдавам његово убиство и сматрам то једном од лоших епизода српске историје. Преврат је могао (и требао) бити извршен, али без убијања и крви, могли су једноставно да их протерају из земље.

 

[haeul]

Румунија има другачији географски положај од Србије, мада... Да је Србија успела да изгради боље односе са Лондоном, њен делокруг деловања би био много шири.

Лондон је у више наврата показао да савезнике доживљава као топовско месо. Зар нисмо имали одличне односе са Лондоном у време Другог светског рата? Да ли их је то спречило да нас предају комунистима? Јесмо, и није.

Слажем се са Plastun-ом. Аустрофилска политика појединих, посебно каснијих Обреновића, била је у интересу њихове династије, никако српског народа. Дуле је још детаљније објаснио да су ти "стрпљиви момци" нашу државу претворили у незваничну аустроугарску колонију, а пола нашег народа оставили у под чизмом непријатеља.

Ово величање Обреновића је заправо само последица пропаганде која је ширена против Карађорђевића од стране комунистичких пучиста, ма колико они који данас шире ту пропаганду себе сматрали српским патриотама. Да су комунисти којим случајем узурпирали власт Обреновића, данас бисмо слушали оптужбе на њихов рачун, а Карађорђевићи би у тој причи бичи искоришћени на сличан начин на који се искоришћавају Обреновићи. Обреновићи више нису били никакав фактор, док Карађорђевићи јесу, и зато су се дотични и нашли на мети.

 

[СрбинПодгорица]

Аустрију сам упоредио са ЕУ из простог разлога јер у то доба исто смо тежили Европи, а горњим постовима објашњен наш однос са Аустријом. Срби су увијек морали тежити Русији и у томе морамо бити искрени а не само када нам Русија треба.

 

[Лички гусар]

Ni tada Austrija nije bila svemoćna. Možda nije bilo moguće da se oružjem stane na put Bečkoj gramzivosti; ali je štošta drugo moglo da se uradi. Rumunija je otpočela carinski rat sa Austrijom još 1886, i izvojevala ekonomsku samostalnost. Zašto je Srbija izgubila 20 godina, umesto da i sama tako postupi? Zašto je moralo da se čeka da Obrenovići odu?

Slepa austrofilska politika Milana Obrenovića je išla mnogo dalje nego što su okolnosti nalagale, i nikakvog dobra Srbima nije donela. Niti je mogla doneti, jer se svodi na slizavanje sa jednom silom koja nas je dubinski mrzela, i čiji su interesi bili potpuno suprotni našima.

Скроз погрешно.
Тако су мислили и они који су нас увели у такозвану "југославију" и напросто расточили нас ко народ.

Могу навести милион разлога зашто НИЈЕСУ могли другачије.
Да, хтјела је Србија Босну и онда и посље. Али није имала снаге да то спроведе, није имала војску, није имала паре, није имала јаког савезника. А рат са А-У би био крај Србије као независне државе у то вријеме.

Ова тема је препуна будалаштина и ЈУГОСЛАВИСАЊА. Није исто југослависање Његоша и Краља Николе и на примјер, Скрелића и Александра. Итд.

- - - - - - - - - -

Сам си рекао-док је била део Османског Царства. Али, кад прелази под власт Аустрије, да ли су и онда желели Босну? Па не бих баш рекао. У ствари, нису желели ниједну српску територију која је била под влашћу Беча. И то због њихове заиста слепе аустрофилске политике, коју видим поједини форумаши овде цене као ,,мудру", ,,државничку" и ,,одговорну". А не схватају да је цена те политике управо прихватање да етнички српски простори остану под туђинском влашћу.

Скроз погрешно.
Хтјели су и онда, али нијесу имали избора.

Аустрију су Французи и Њемци присилили да нема другог избора него да се шири према југу. И то је то. Босна и Србија.

Није Његош онако само због пуке риме у пјесми пјевао: "Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога…" Овије пар стихова објашњавају "шта се могло а шта није".

Многи странци су рекли да Србенде никад не виде ствари онаквима какве јесу. Тако је било прије 150 година тако прије 50, а боме тако и дан данас. Или се снаге дебело ПРЕЦЈЕЊУЈУ или се дебело подцјењују.
Нема средине и мудре ваге да се тачно одваже - ово СТВАРНО могу а ово СТВАРНО не могу.

 

[dulesrbenda]

Лички, стварно је твоје оправдавање једне крајње погрешне политике појединих Обреновића крајње глупаво. Ниједан аргумент ниси навео, сем да се није ништа друго могло. А јел то разлог да се потписују документа којима Србија постаје незванични вазална држава и колонија Аустрије која не сме ништа да одлучује и да склапа никакав споразум без знања и одобрења монархије? Или да потписује документе по којима је Србија могла да извози робу само у Аустро-Угарску? Или што је Милан себе прогласио ,,србијанским" а не српским Краљем.

Будимо реални, аустрофилска политика је вођена не зато што се другачије није могло, већ искључиво зато што је то одговарало династији Обреновића лично, пре свега Милану Обреновићу. Срби од тога нису имали никакву корист, али Обреновићи лично и нарочито Милан, јесу. И то је чињеница коју ти не можеш оспорити. Зато и ниси навео један аргумент.

И мани нас овде приче о ,,Србендама" и ,,југослависања", ти у свему видиш ,,југослависање". А могао бих ја што шта да ти кажем и о ,,југослависању" и о накнадној памети, али нећу да сад отварам теме те врсте, само ти кажем да нема потребе да причаш и дрндаш о нечему чега овде нема, јер колико сам приметио нико овде није говорио о Југославији у позитивном контексту, тако да нема потребе да причаш о томе. А притом, ниједан једини аргумент ниси понудио.

 

[haeul]

'Југослависања' ни на видику. Ја сам рекао да су квазиаргуменати који имају за циљ да дискредитују Карађорђевиће бар делом последица мржње комуниста према њима, као симболу предратног система, што наравно не значи да они који су их присвојили гаје симпатије према титоизму. То се непосредно односило на Југославију. Колега изнад је баш поменуо Југославију, али у неоспориво негативном контектсу. Ко онда 'југославије'?
Дуле ти је све рекао.

 

[Лички гусар]

Не знам шта је то "све рекао"....

Моји аргументи су јако добри. Да не копам сад по књигама, довољно је видити како су текли ратови 1875-1878 и 1885. па да и по најпростијем рачуну буду јасно "како и шта се могло".

Или је по вама, и Јован Ристић, један од свега неколицине интелигентни и способни политичара у Срби, био будала и аустријски пришипетља?

И Аустрија и Русија су одиграле велику улогу у ономе шта се дешавало 1875-1878..... Срби између њих и Турака. Па шта буде. Било је како је било. Наравно да није ту све било брез грешке, али људи су ВОДИЛИ ПОЛИТИКУ како је крштен човјек води.
То је било вријеме које је дало неколико момената у српској историји, ђе су људи водили политику свјесни онога шта могу а шта не могу направити.

 

[dulesrbenda]

Личанине, опет бих да те приупитам: јел то све што си навео заиста оправдање за стављање Србије у вазални положај у односу на Аустрију? Документима које је Милан потписао Србија је постала незванична колонија Беча. Јел стварно мислиш да се другачије није могло? Иначе, проповедаш овде како се није могло ништа урадити, како смо били слаби, али како онда оправдаваш Миланов рат са Бугарском, у ком се наравно нисмо добро провели? Јел и то био ,,мудар" и ,,државнички" потез?

Е сад, још једна ствар, реци ми Лички ко је, сем династије и Милана, имао користи од такве аустрофилске политике? Да ли је Србија као држава имала некакве користи од тога? Да ли су Срби као народ имали неке користи од тога? Јел имао, сем Милана и династије, користи од такве политике?

Дакле?

 

[Ангел.]

Политика Србије после Берлинског конгреса директно је условљена неуспехом устанка Срба у Босанском пашалуку и одсуством победоносног исхода рата између Србије и Турске 1876. године. Кнежевина Србија је на британској политичкој сцени имала великог савезника у лорду Гледстону (творцу кованице: Балкан балканскм народима), који је, иако није био на власти, могао да утиче на британско јавно мњење у српску корист, да су Срби однели победу над Турцима 1875-1876.

Пошто се та победила није десила, В. Британија је на Берлинском конгресу српске земље препустила Аустро-Угарској на име подршке Беча у процесу поништавања Санстефанског мира. Са друге стране, вазални однос спрам Беча и није толико лоша ствар, колико би то била ситуација да је санстефанска Бугарска опстала.

 

[Plastun]

Скроз погрешно.
Тако су мислили и они који су нас увели у такозвану "југославију" и напросто расточили нас ко народ.

Могу навести милион разлога зашто НИЈЕСУ могли другачије.
Да, хтјела је Србија Босну и онда и посље. Али није имала снаге да то спроведе, није имала војску, није имала паре, није имала јаког савезника. А рат са А-У би био крај Србије као независне државе у то вријеме.

Ова тема је препуна будалаштина и ЈУГОСЛАВИСАЊА. Није исто југослависање Његоша и Краља Николе и на примјер, Скрелића и Александра. Итд.

Ko kaže da je trebalo zaleteti se na A-U?

Tačno - nije imala vojsku, nije imala pare...a kako se dobijaju pare? Tako što se sahrani domaća industrija, za račun austrijske? Tako što se ni ne traže (a kamo li nalaze) druga tržišta, drugi partneri, drugi saveznici?
Neće biti.

- - - - - - - - - -

Или је по вама, и Јован Ристић, један од свега неколицине интелигентни и способни политичара у Срби, био будала и аустријски пришипетља?

Naravno da nije. Jovan Ristić uopšte nije bio budala, i baš zato što nije bio budala - Milan ga je rušio, potkopavao i sabotirao na svakom koraku.

Ristić je hteo ekonomsku samostalnost od A-U i razvoj domaće industrije, čak i po cenu carinskog rata. A Milan ga je zato oborio s vlasti i dao naprednjacima da udave srpsku industriju u kolevci. Nakon toga je došla i ona famozna Tajna Konvencija (koja se čak i Milanovim poslušnim "naprednjacima" zgadila).

Ristić je bio član "Tajnog Komiteta za Oslobođenje Bosne i Hercegovine" od A-U okupacije, koji je osnovao Mićo Ljubibratić. Po iskrivljenoj logici Milanove politike, takav komitet ne bi smeo ni da postoji...

Toliko se Ristić gnušao Milanovog poltronstva, da je molio Ruse da ga zajednički zbace s prestola.

Ne mogu se u isto vreme hvaliti politika Ristića, i politika koju je Srbiji naturio Milan Obrenović. Potpuno nespojivo.

 

[NickFreakyrgios]

Политика Србије после Берлинског конгреса директно је условљена неуспехом устанка Срба у Босанском пашалуку и одсуством победоносног исхода рата између Србије и Турске 1876. године. Кнежевина Србија је на британској политичкој сцени имала великог савезника у лорду Гледстону (творцу кованице: Балкан балканскм народима), који је, иако није био на власти, могао да утиче на британско јавно мњење у српску корист, да су Срби однели победу над Турцима 1875-1876.

Пошто се та победила није десила, В. Британија је на Берлинском конгресу српске земље препустила Аустро-Угарској на име подршке Беча у процесу поништавања Санстефанског мира. Са друге стране, вазални однос спрам Беча и није толико лоша ствар, колико би то била ситуација да је санстефанска Бугарска опстала.

Морам додати да је ипак Србија донела значајне победе у рату 1877-88 који је довео до потпуне капитулације Турске и новог примирја.
Мора се признати да су током овог рата и Србија и Црна Гора биле окренуте себи а Србије не више под командом руских официра.
Пораз 1876 може бити одраз лоше унутарње политике јер је разоружао народ у страху од побуна и збацивања са власти , укидање народне војске коју је увео
кнез Михајло Обреновић створећи тада од Србије велику регионалну силу. Милан није регрутовао народ јер није имао поверење у њега.
Друго српска војска је била распарчана на много фронтова а императив је био Рашка-Санџак јер тиме би се Истанбул одвојила од Босне а Србија и Црна Гора вероватно спојиле.Главница српске војске је била ту а то уједно и главни задатак овог рата 1876.

Осим лоше калкулације и измена у генералштабу српске војске неуспех је настао због недостатка заједничкик дејстава са црногорском војском који су изостали.
Јер да је Босна била одсечена од Истанбула у 1876. а Санџак заузет од српских и црногорских снага јасно нам је свима шта би било.
Као и то да су бољи и искренији били односи између Кнеза Милана Обреновића и Књаза Николе.



"На неуспех Ибарске војске у целини утицало је и то што је изостало садејство између српске и црногорске војске у току операција у Рашкој области, будући да је црногорски књаз Никола упутио главнину своје војске у Херцеговину да прошири своје границе у Херцеговини и према средњем Јадрану, пошто је уговором о савезу са Србијом обезбедио знатне територијалне добитке у тој области.
Пошто је српска офанзива на Ибарском фронту пропала, јер није добро ни вођена, Турци су прешли у противнапад с циљем да се преко Јавора и долином Моравице, пробију према Чачку, у долину Западне Мораве, и угрозе позадину главних српских снага на Моравском војишту.
Српске снаге на Ибарском фронту су се, благодарећи храбрости и вештини команданата какви су били мајор Михаило Илић, потпуковници Петар Борисављевић и Јеврем Вукосављевић, прибрале и у вишемесечним борбама сузбиле све турске нападе и покушаје продора у долину Западне Мораве, тако да су одржале линију фронта у зони граничних планина. Тако је, дакле, Ибарска војска одбранила границу на Јаворском фронту и заштитила позадину војске на главном војишту, те тако испунила онај задатак који је одговарао њеној снази и адекватном задатку у том рату против Турске.
Неуспех Ибарске војске донекле стоји и у вези са изостанком садејства Црногорске војске. Наиме, пре закључења уговора о савезу између Србије и Црне Горе, књаз Никола је, за улазак Црне Горе у рат, тражио и добио 40.000 од 70.000 дуката, колико је Србија имала готовине. Према Уговору о савезу између две српске кнежевине, који је 16. јуна закључен у Млецима, подразумевало се и оперативно садејство две братске војске. Међутим, на захтев књаза Николе Петровића, назначена је линија разграничења између војишта српске и црногорске војске у старовлашкој области. Пошто је уговором осигурао део територије у новопазарском Санџаку, кнез Никола је окренуо своју војску да заузме Херцеговину и јужни део Далмације. Тако је, због посебних политичких калкулација и амбиција, угрожен успех у рату обеју кнежевина не само на Ибарском војишту него и у читавом рату".

у другом рату 1877-88. Србија је без руских добровољаца под командом Саве Грујића извојевала веће успехе и стојала као победница као и Црна Гора.
Заузети су Кула, Прокупље, Пирот, Ниш (11. јануар 1878), Лесковац, Врање, а део српске војске продро је до Грачанице на Косово.

Године 1877. Црногорци су водили тешке битке дуж границе са Херцеговином и Албанијом. Кнез Никола I Петровић је преузео иницијативу и напао је турске снаге које су долазиле са севера, југа и запада. Освојио је Никшић (24. септембра 1877), Бар (10. јануара 1878), Улцињ (20. јануара 1878), Грможур (26. јануара 1878) и Врањину и Лесендро (30. јануара 1878).

Исход овог рата у којем је Русија тријумфовала уз савезнике Србија и Црна Гора резултовао је Сан-Стефанским миром упо којем ни Србија ни Црна Гора не добијају ништа осим признања а резултат јетребао бити велика Бугарска која није ратовала већ ослобођена.

Што се тиче тајне конвенције у њој је учествовала и Русија и дозволила је анексију Босне и Херцеговине а нудила је у преговорима 1876 као понуду Аустроугарској а да заузврат Русија окупира Бугарску.
Заправо Русија није могла ратовати са АУ-Немачком и Турском морала је предати АУ, БиХ да би избегла коалицију од које је поражена у Кримском рату.
Тако да су неке одлуке ишле на нашу штету а неке су делимично исправљене Берлинским конгресом.

 

[haeul]

Политика Србије после Берлинског конгреса директно је условљена неуспехом устанка Срба у Босанском пашалуку и одсуством победоносног исхода рата између Србије и Турске 1876. године. Кнежевина Србија је на британској политичкој сцени имала великог савезника у лорду Гледстону (творцу кованице: Балкан балканскм народима), који је, иако није био на власти, могао да утиче на британско јавно мњење у српску корист, да су Срби однели победу над Турцима 1875-1876.

Пошто се та победила није десила, В. Британија је на Берлинском конгресу српске земље препустила Аустро-Угарској на име подршке Беча у процесу поништавања Санстефанског мира. Са друге стране, вазални однос спрам Беча и није толико лоша ствар, колико би то била ситуација да је санстефанска Бугарска опстала.

Притисака од стране Аусторугарске било је и пре и после поменутог устанка и рата. Британија је својим понашањем у Деугом светском рату показала колико је ценила савезништво. Уз сво дужно поштовање лорду Гледстону, његовој земљи се никада није могло веровати, а и сама чињеница да је Аустригарска била пред нашим прагом, а Британија на другој страни Европе, ограничавала је маневарски простор његове земље. Аустроугарска политика према Србији имала је везе са кључним стратешким циљевима те земље, и дипломатија ту ништа није могла променити. Није ли 1914. то и показала?

Све то не мења чињеницу да су неки међу каснијим Обреновићима били далеко од државника, да су водили политику супротну националним интересима, и да нема оправдања за омаловажавање Карађорђевића - понајмање једног краља Петра.

 

[NickFreakyrgios]

Да одговорим директно на тему: фаворити: вожд Карађорђе Перовић , краљ Петар Карађорђевић , књаз Милош Теодорвовић-Обреновић , кнез Михајло Обреновић.