zbiljaš
Ističe se
- Poruka
- 2.525
Obrenovići su stvorili našu državu. Mi SRBIJANCI smo među malim brojem naroda koji je u 19. veku, kada su svetom vladala velika carstva, uspeo, prolivši more krvi u našim ustancima i ratovima za nezavisnost, da sami, našom SRBIJANSKOM pameću i bez strane vojne intervencije stvorimo svoju nacionalnu državu čiju su suverenost na Berlinskom kongresu priznale tadašnje svetske sile kao što su Velika Britanija, Austro-Ugarska, Nemačka, Francuska i Osmansko Carstvo.
Berlinski kongres je sazvan radi revizije Sanstefanskog mira kojim je Rusija htela naše SRBIJANSKE gradove Niš, Leskovac, Vranje, Prokuplje, Knjaževac, Dimtrovgrad, Pirot i Belu Palanku preda Bugarima da bi ovi stvorili Veliku Bugarsku. Pomenute sile su, iz svojih interesa sprečavanja ruskog uticaja, u poslednji momenat, zaustavile stvaranje takve pro-ruske države na Balkanu, i pri tome nama spasili naše gradove i varoši da ne postanu bugarski. Srbiji je na Berlnskom kongresu teritorija značajno uvećana i oblasti koje su nam tada bile priznate za naše bile su ključne za naš ekonomski razvoj i stratešku poziciju u Evropi.
Ovaj ključni istorijski događaj označio je prekretnicu u borbi nas SRBIJANACA za suverenitet, omogućivši našoj državi, Kneževini Srbiji, da se oslobodi svih formalnih obaveza prema Osmanskom carstvu, te da se i mi SRBIJANCI pridružimo porodici nezavisnih evropskih nacija i započnemo novu fazu našeg političkog, ekonomskog i društvenog razvoja. Ubrzo nakon toga, Srbija postaje Kraljevinom pod krunom našeg najvećeg vladara modernog doba, Milana Obrenovića. On je, kao knez, 6. marta 1882. godine preimenovao tadašnju kneževinu u Kraljevinu Srbiju i krunisao sebe za kralja, postavši tako prvi SRBIJANSKI kralj posle Kosovskog boja. Kralj Milan je bio izrazito prozapadan vladar i, shodno tome, uspostavio je temelje za modernizaciju Srbije kroz važne reforme u različitim oblastima.
Ipak, o Milanu Obrenoviću se pričaju loše stvari, izmišljotine, čak se naziva izdajnikom jer je, na dobro Srbije i SRBIJANACA, potpisao tzv. tajni ugovor sa Austro-Ugarskom, a koja je tada bila ono šta je danas Evropska unija.
Obrenovići su danas skrajnuta dinastija, pa se i o živom nasledniku SRBIJANSKOG prestola, Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Princu Predragu Jakovljeviću Obrenoviću, danas retko piše, dok o JUGOSLOVENSKOM "princu" Filipu Karađorđeviću svako malo izađe neka novinska reportaža, naročito u medijima pod kontrolom udbe.
Zašto je tako, da li je tako moralo da bude? O istorijskim razlozima i korenima propasti Srbije koji sežu u maj 1903. godine, poslušajte u ovoj sjajnoj emisiji kanala SRBIJA GLOBAL gde Aleksandar Šargić otkriva dugo skrivanu pozadinu događaja od vremena kneza Mihaila Obrenovića do Majskog prevrata.
Berlinski kongres je sazvan radi revizije Sanstefanskog mira kojim je Rusija htela naše SRBIJANSKE gradove Niš, Leskovac, Vranje, Prokuplje, Knjaževac, Dimtrovgrad, Pirot i Belu Palanku preda Bugarima da bi ovi stvorili Veliku Bugarsku. Pomenute sile su, iz svojih interesa sprečavanja ruskog uticaja, u poslednji momenat, zaustavile stvaranje takve pro-ruske države na Balkanu, i pri tome nama spasili naše gradove i varoši da ne postanu bugarski. Srbiji je na Berlnskom kongresu teritorija značajno uvećana i oblasti koje su nam tada bile priznate za naše bile su ključne za naš ekonomski razvoj i stratešku poziciju u Evropi.
Ovaj ključni istorijski događaj označio je prekretnicu u borbi nas SRBIJANACA za suverenitet, omogućivši našoj državi, Kneževini Srbiji, da se oslobodi svih formalnih obaveza prema Osmanskom carstvu, te da se i mi SRBIJANCI pridružimo porodici nezavisnih evropskih nacija i započnemo novu fazu našeg političkog, ekonomskog i društvenog razvoja. Ubrzo nakon toga, Srbija postaje Kraljevinom pod krunom našeg najvećeg vladara modernog doba, Milana Obrenovića. On je, kao knez, 6. marta 1882. godine preimenovao tadašnju kneževinu u Kraljevinu Srbiju i krunisao sebe za kralja, postavši tako prvi SRBIJANSKI kralj posle Kosovskog boja. Kralj Milan je bio izrazito prozapadan vladar i, shodno tome, uspostavio je temelje za modernizaciju Srbije kroz važne reforme u različitim oblastima.
Ipak, o Milanu Obrenoviću se pričaju loše stvari, izmišljotine, čak se naziva izdajnikom jer je, na dobro Srbije i SRBIJANACA, potpisao tzv. tajni ugovor sa Austro-Ugarskom, a koja je tada bila ono šta je danas Evropska unija.
Obrenovići su danas skrajnuta dinastija, pa se i o živom nasledniku SRBIJANSKOG prestola, Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Princu Predragu Jakovljeviću Obrenoviću, danas retko piše, dok o JUGOSLOVENSKOM "princu" Filipu Karađorđeviću svako malo izađe neka novinska reportaža, naročito u medijima pod kontrolom udbe.
Zašto je tako, da li je tako moralo da bude? O istorijskim razlozima i korenima propasti Srbije koji sežu u maj 1903. godine, poslušajte u ovoj sjajnoj emisiji kanala SRBIJA GLOBAL gde Aleksandar Šargić otkriva dugo skrivanu pozadinu događaja od vremena kneza Mihaila Obrenovića do Majskog prevrata.
