Да ли су Склави шестог и седмог века заиста Словени?

Capture.JPG



ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ, Cedrenus habet, οἱ Οὗννοι, καὶ οἱ Σκλᾶβοι, ac si eadem gens esset

Prevod: ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ; Kedrin je napisao u ovom obliku, οἱ Οὗννοι, καὶ οἱ Σκλᾶβοι, (stavio je Kedrin zarez iza Σκλᾶβοι, iako ga nema u originalu), zato što smatra da se radi o istom narodu.
Pa dalje kaže autor kako Prokopije ima drugačije mišljenje jer smatra da su to različiti narodi.
Jasno ti je valjda da postoje različiti prepisi i igre sa stavljanjem zareza kako kome odgovara.

E sada, da li imamo ili nemamo prevod Slovenski Huni? Ako ti više odgovara može i Huni koji su i Sloveni.
 
Pogledajte prilog 662552


ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ, Cedrenus habet, οἱ Οὗννοι, καὶ οἱ Σκλᾶβοι, ac si eadem gens esset

Prevod: ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ; Kedrin je napisao u ovom obliku, οἱ Οὗννοι, καὶ οἱ Σκλᾶβοι, (stavio je Kedrin zarez iza Σκλᾶβοι, iako ga nema u originalu), zato što smatra da se radi o istom narodu.
Pa dalje kaže autor kako Prokopije ima drugačije mišljenje jer smatra da su to različiti narodi.
Jasno ti je valjda da postoje različiti prepisi i igre sa stavljanjem zareza kako kome odgovara.

E sada, da li imamo ili nemamo prevod Slovenski Huni? Ako ti više odgovara može i Huni koji su i Sloveni.

Nemamo.

Ono što imamo jeste citat od Kedrina, u kojem poistovećuje Slovene i Hune.
 
Hoćeš da kažeš da je Kedrin ovo napisao samostalno, da nije citirao Malalu?

Za to treba proveriti šta sve tačno piše kod Kedrina; koji je kontekst, itd...Kedrin svakako nije prevodio Malalu; za početak rukopisi su na istom jeziku.

Ne treba brkati stvari na taj način; dolazi se tako do zabluda.
 
Za to treba proveriti šta sve tačno piše kod Kedrina; koji je kontekst, itd...Kedrin svakako nije prevodio Malalu; za početak rukopisi su na istom jeziku.

Ne treba brkati stvari na taj način; dolazi se tako do zabluda.
Imamo primarni izvor, Malalu. Dalje imamo prepise primarnog izvora na grčkom sa prevodima, to je ona knjiga koju sam postavio. I imamo poznije izvore koji citiraju Malalu. Malala je karakterističan zato što je jedini izvor koji pominje Sklave prilikom upada Huna 559. godine.

Od izvora koji citiraju Malalu u delu u kome opisuje upad iz 559. godine, karakteristični su Teofan i Kedrin.
Malala: ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ
Teofan: ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ
Kedrin: ἐπανέστησαν οἱ οὗννοι οἱ καὶ Σκλαβῖνοι, τῇ Θρᾴκῃ

Dakle, Teofan ga citira doslovno a Kedrin umesto Σκλᾶβοι piše Σκλαβῖνοι, i stavlja zarez ispred τῇ Θρᾴκῃ.
E sad idemo na prevode ovih citata Teofana i Kedrina i tu nastaje papazjanija. Šafarik smatra da i Teofan i Kedrin uzimaju Hune i Slovene za isti narod, dok Dujčev smatra da ih Teofan razdvaja a Kedrin spaja u isti etnos.

Dakle problem nastaje kod prevoda! I ukazujem na Kedrinovu dilemu oko imena, pa ipak odlučuje da prepravi Malaline Σκλᾶβοι u Σκλαβῖνοι, iz samo njemu znanih razloga.

Kada je reč o prepisima sa prevodom na latinski, tu imamo onu knjigu iz XVII veka koju sam postvio, i tu autor spornu rečenicu prepisuje ovako:
ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι, καὶ οἱ Σκλᾶβοι, τῇ Θρᾴκῃ
Prepisivač dodaje dva zareza, iza Οὗννοι i iza Σκλᾶβοι, jer jedino tako rečenica može da zvuči kao Huni i Sklavi.

Postoji jedan savremeni grčki autor koji piše na grčkom i citira Malalu, https://www.academia.edu/38190501/Οδυσσέας_Γκιλής._Χρονολόγιο._Δούλοι_δουλεία._Θεσσαλονίκη_2019.docx
InkedCapture_LI.jpg

Dakle on završava Malalin citat sa:

ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ

što implicira da to jeste logička celina, odnosno između Σκλᾶβοι i τῇ Θρᾴκῃ ne postoji zarez.

Ako ovaj prevod ne znači Huni i trački Sklavi, onda j... ga:D
 
Zapeta je posledica priređivača; nema je u tim rukopisima, jer tada tako nečeg nije ni bilo.
Ali je bilo tačaka iza reči još u etrurskom pismu. Tako da prema oksfordskom tekstu imao tačku iza reči Θρᾴκῃ,
Μηνὶ μαρτίῳ ἰνδικτιῶνος ζʹ ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ· καὶ πολεμήσαντες πολλοὺς ἀπέκτειναν καί τινας ἐπραίδευσαν·

Još jedna zanimljivost. Postoji svedočenje o Bugarima koji sebe zovu Sclavi, u latinskom spisu iz XI veka Gergija sa Atosa,

Οι "Bulgari qui sclavi appelantur" στο βίο του αγίου Γεωργίου του Αγιορείτου, 1009-1065


Gomilaju se dokazi o Sklavima u Trakiji. Imamo svedočenja o Sklavima kao Getima, kao Bugarima iz Trakije i kao Venetima. Sa druge strane imamo svedočenja o Sklavenima kao Mesagetima, Hunima i Avarima.

Probaću da analiziram Teofana i DAI, da vidim da li postoji tu neko pravilo, jer ta dva dokumenta su bogata pomenom oba naziva, Sklavi i Sklaveni.....
 
Склавене (Sclavenes) Теофилакт Симоката помиње у првој и осмој књизи.
У првој књизи (овдје) стр.69
Simocata 069 Sklaveni.jpg

а како то на енглески преводи Мајкл Витби (овдје) који је изучавао Симокату
(7. 1) For the Avars let loose the nation of the Sclavenes, who ravaged very many areas of the Roman territory, suddenly invaded like lightning as far as the Walls named Long, and wrought great slaughter on their captives. (2) Wherefore, in fear, the emperor both garrisoned the Long Walls and led out from the city his personal body of soldiers, instantly devising a most distinguished defence, as it were, around the city.
(3) Then indeed, then Comentiolus was entrusted with a not insignificant command; he moved into Thrace, drove back the hordes of the Sclavenes, reached the river Erginia, as it is named, suddenly confronted the Sclavenes, boldly attacked, and improvised great destruction for the barbarians. (4) It was for this reason that he was again appointed general by the emperor and sent out, adorned with Roman titles and bearing the military honour of command called by Romans praesentalis. (5) Next, when the summer came around, he collected the Roman forces, moved to Adrianopolis, and encountered Ardagastus, who had in train great hordes of Sclavenes with a most distinguished haul of prisoners and splendid booty. After passing the night, at daybreak he approached the fort of Ansinon and courageously engaged the barbarians. (6) The enemy backed off, were thrust into flight, and were driven right out of the Astike, while the Roman success raised a bright day for the prisoners. The general sang a victory hymn and set up a trophy.
пише како су Авари ослободили нацију (народ) Склавена (Словена) који су опустошили многа подручја римске територије.
У одјељку 3 пише како се Коментиол пребацио у Тракију, стигао до ријеке Ергиније, суочио се хордама Склавена и остварио велико уништење варвара.

Ако је превод са грчког на енглески добар, јасно је да се под појмом Склавени мисли на народ, никакву социјалу категорију, и то један народ.
Мајкл Витби у свом дјелу када даје примједбе или објашњава догађаје Склавене (Sclavenes) по аутоматизму назива Словенима.
 
У осмој књизи Теофилакт Симоката (овдје) на стр.289 пише
Simocata 289 Sklaveni.jpg

а како то поменути Мајкл Витби у приложеном дјелу у горњем посту на енглески преводи
(14) And so, on this very day, the barbarians were mightily outfought, so to speak, and they drowned in the streams of the river, and a very great portion of the Sclavenes also perished along with them. (15) After the defeat the barbarians were taken prisoner: three thousand Avars were captured, a total of six thousand two hundred other barbarians, and eight thousand Sclavenes.
и тако су на овај дан варвари били силно надмашени, бројни се утопили у ријеци, велики број Скловена заједно са њима.
Е овај дио у 15 одјељку је занимљив; након пораза, варвари су заробљени: три хиљаде заробљених су Авари, шест хиљада и двјесто осталих варвара и осам хиљада Склавена.
И овдје Симоката, ако је то Витби добро пренио, Склавене јасно одваја од осталих варвара, као посебан колективитет, народ, а занимљиви су и односи заробљених, што може водити да су Склавени (Словени како то аутоматски преводи Витби) били најбројнија војна сила у редовима непријатељске војске, свакако доста бројнији од Авара.

Иако је наравно препоручљив опрез код закључака, другачија је перцепција и поимање у VII.вијеку од данашњег, овдје се да закључити да Симоката Склавене (Словене) не види као неку социјалну групу или шта већ, већ као народ, и то један народ који одваја од осталих варвара.
 
У шестој књизи Теофилакта Симокате имамо један занимљив одломак (овдје) на стр.223;
Simocata 223 Sklaveni.jpg

а како нам то преводи Мајкл Витби у свом дјелу (овдје) на стр.195
(10) On the following day three men, Sclavenes by race, who were not wearing any iron or military equipment, were captured by the emperor's bodyguards. Lyres were their baggage, and they were not carrying anything else at all. (11) And so the emperor enquired what was their nation, where was their allotted abode, and the cause of their presence in the Roman lands. (12) They replied that they were Sclavenes by nation and that they lived at the boundary of the western ocean;
гдје пише да је царева гарда привела тројицу мукараца, Склавена по раси (или словенске расе), цар се распитао којем народу (нацији) припадају, и они су одговороли да они јесу Склавени (Sclavenes) по народности (нацији).
Овдје код Склавена по раси (склавенске расе) могуће није узета најадекватнија ријеч у енглеском, јер је у питању (race) хомоним, могуће се грчка ријеч γένος која је у тексту може и другачије превести гдје би смисао могао бити склавенског изгледа (рецимо да је на то упућивала одјећа или физиономија) некако је логичније, но битно је да се на два мјеста, и када се цар распитује којем народу припадају и када одговарају да су Склавени по народности/нацији, појављује ријеч έθνος која баш то значи.

Опет кажем, потребан је опрез када доносимо закључке о неком спису из раног средњег вијека, другачија бјеше и перцепција и поимање, међутим и из овог одломка и из других дијелова мислим да можемо закључити да Симоката Склавене никако не види као неки уопштен, кровни појам или социјалну групу већ баш као народ, етницитет.
 
У шестој књизи Теофилакта Симокате имамо један занимљив одломак (овдје) на стр.223;
Pogledajte prilog 664797
а како нам то преводи Мајкл Витби у свом дјелу (овдје) на стр.195 гдје пише да је царева гарда привела тројицу мукараца, Склавена по раси (или словенске расе), цар се распитао којем народу (нацији) припадају, и они су одговороли да они јесу Склавени (Sclavenes) по народности (нацији).
Овдје код Склавена по раси (склавенске расе) могуће није узета најадекватнија ријеч у енглеском, јер је у питању (race) хомоним, могуће се грчка ријеч γένος која је у тексту може и другачије превести гдје би смисао могао бити склавенског изгледа (рецимо да је на то упућивала одјећа или физиономија) некако је логичније, но битно је да се на два мјеста, и када се цар распитује којем народу припадају и када одговарају да су Склавени по народности/нацији, појављује ријеч έθνος која баш то значи.

Опет кажем, потребан је опрез када доносимо закључке о неком спису из раног средњег вијека, другачија бјеше и перцепција и поимање, међутим и из овог одломка и из других дијелова мислим да можемо закључити да Симоката Склавене никако не види као неки уопштен, кровни појам или социјалну групу већ баш као народ, етницитет.

Старогрчко γένος (génos) – породица, фамилија, такође раса, прелази у γίγνομαι (gígnomai, “I am born”) – по рођењу (*ǵíǵnh₁-, редуплицирано садашње стање *ǵenh₁-. латински когнат gignō).

Дакле старогрчко γένος у овом случају преведено на енглески језик односно на српски језик значи ''Славени по рођењу''.
 
Старогрчко γένος (génos) – породица, фамилија, такође раса, прелази у γίγνομαι (gígnomai, “I am born”) – по рођењу (*ǵíǵnh₁-, редуплицирано садашње стање *ǵenh₁-. латински когнат gignō).

Дакле старогрчко γένος у овом случају преведено на енглески језик односно на српски језик значи ''Славени по рођењу''.
Хвала на појашњењу.
 
У шестој књизи Теофилакта Симокате имамо један занимљив одломак (овдје) на стр.223;
Pogledajte prilog 664797
а како нам то преводи Мајкл Витби у свом дјелу (овдје) на стр.195 гдје пише да је царева гарда привела тројицу мукараца, Склавена по раси (или словенске расе), цар се распитао којем народу (нацији) припадају, и они су одговороли да они јесу Склавени (Sclavenes) по народности (нацији).
Овдје код Склавена по раси (склавенске расе) могуће није узета најадекватнија ријеч у енглеском, јер је у питању (race) хомоним, могуће се грчка ријеч γένος која је у тексту може и другачије превести гдје би смисао могао бити склавенског изгледа (рецимо да је на то упућивала одјећа или физиономија) некако је логичније, но битно је да се на два мјеста, и када се цар распитује којем народу припадају и када одговарају да су Склавени по народности/нацији, појављује ријеч έθνος која баш то значи.

Опет кажем, потребан је опрез када доносимо закључке о неком спису из раног средњег вијека, другачија бјеше и перцепција и поимање, међутим и из овог одломка и из других дијелова мислим да можемо закључити да Симоката Склавене никако не види као неки уопштен, кровни појам или социјалну групу већ баш као народ, етницитет.
Ima kod Simokate još dosta pomena Sklavena.
Da li si primetio pomen Sklava u trećoj knjizi?

Ovde možeš lakše da pretražuješ, https://archive.org/stream/bub_gb_vvg9FyTe_OgC/bub_gb_vvg9FyTe_OgC_djvu.txt
 
Старогрчко γένος (génos) – породица, фамилија, такође раса, прелази у γίγνομαι (gígnomai, “I am born”) – по рођењу (*ǵíǵnh₁-, редуплицирано садашње стање *ǵenh₁-. латински когнат gignō).

Дакле старогрчко γένος у овом случају преведено на енглески језик односно на српски језик значи ''Славени по рођењу''.
Дакле, "метод", шта је баби мило.

Не читаш.

1. Не пише Славени!
2. Пише Склавени!
3. Склавени не говоре словенским језиком!
4. Словени не живе нити су икада живели на обалама Западног Океана!
5. Не постоје Словени који свога вођу, на свом језику, зову риксом!
6. За разлику од каснијих Словена, Склави свога вођу на свом језику зову рикс!
 
У шестој књизи Теофилакта Симокате имамо један занимљив одломак (овдје) на стр.223;
Pogledajte prilog 664797
а како нам то преводи Мајкл Витби у свом дјелу (овдје) на стр.195 гдје пише да је царева гарда привела тројицу мукараца, Склавена по раси (или словенске расе), цар се распитао којем народу (нацији) припадају, и они су одговороли да они јесу Склавени (Sclavenes) по народности (нацији).
Овдје код Склавена по раси (склавенске расе) могуће није узета најадекватнија ријеч у енглеском, јер је у питању (race) хомоним, могуће се грчка ријеч γένος која је у тексту може и другачије превести гдје би смисао могао бити склавенског изгледа (рецимо да је на то упућивала одјећа или физиономија) некако је логичније, но битно је да се на два мјеста, и када се цар распитује којем народу припадају и када одговарају да су Склавени по народности/нацији, појављује ријеч έθνος која баш то значи.

Опет кажем, потребан је опрез када доносимо закључке о неком спису из раног средњег вијека, другачија бјеше и перцепција и поимање, међутим и из овог одломка и из других дијелова мислим да можемо закључити да Симоката Склавене никако не види као неки уопштен, кровни појам или социјалну групу већ баш као народ, етницитет.
И који је (су) то народни језик (језици) народа Склава-Склавена?
Шта кажу извори?
Којим би језиком могли да говоре Склави који долазе са обала Западног Океана, који верују у бога громовника и и који свога вођу на свом језику зову риксом?
Којим би језиком могли да говоре Склави који су и Гети (Готи)?
 
Poslednja izmena:
Ima kod Simokate još dosta pomena Sklavena.
Da li si primetio pomen Sklava u trećoj knjizi?

Ovde možeš lakše da pretražuješ, https://archive.org/stream/bub_gb_vvg9FyTe_OgC/bub_gb_vvg9FyTe_OgC_djvu.txt

@Kole11 поздрав велики!
Занима ме једна ствар у вези овога , читајући ДАИ у више наврата сам уочио да под Склави сматра оружане милитантне формације у ромејској служби а Склавине цивилима и народом. Сетио сам се примера можда Језерита и Милига који одбијају да плате порез властима па против њих покрећу Склаве који одбијају да изврше наређење а власту су старовале да се Склави и Склавини не уједине.
Сад занима ме да ли је то једина разлика?
Да ли прави разлику између Анта и Словена или оних који су ту трајно насељени од оних који су касније дошли па су можда дивљи и нисуприхватили поредак Ромеја?
Треће и најглупље што ми је сад пало на памет оно што пишу Јордан и Прокопије да Словени , Анти и Венди потичу од једног народа ко се звао Спали или Спори ?
Како је то тачно написано? Да ли уопште постоји могућност да је изворни народ од којег су Словени потекли постоји још увек као идентитет у 6. и 7. веку?
 
@Kole11 поздрав велики!
Занима ме једна ствар у вези овога , читајући ДАИ у више наврата сам уочио да под Склави сматра оружане милитантне формације у ромејској служби а Склавине цивилима и народом. Сетио сам се примера можда Језерита и Милига који одбијају да плате порез властима па против њих покрећу Склаве који одбијају да изврше наређење а власту су старовале да се Склави и Склавини не уједине.
Сад занима ме да ли је то једина разлика?
Да ли прави разлику између Анта и Словена или оних који су ту трајно насељени од оних који су касније дошли па су можда дивљи и нисуприхватили поредак Ромеја?
Треће и најглупље што ми је сад пало на памет оно што пишу Јордан и Прокопије да Словени , Анти и Венди потичу од једног народа ко се звао Спали или Спори ?
Како је то тачно написано? Да ли уопште постоји могућност да је изворни народ од којег су Словени потекли постоји још увек као идентитет у 6. и 7. веку?

Постоји само један идентитет ако га уопште тако разумеју, гледано из и у то време, они су то по РОЂЕЊУ.
 
И који је (су) то народни језик (језици) народа Склава-Склавена?
Шта кажу извори?
Којим би језиком могли да говоре Склави који долазе са обала Западног Океана, који верују у бога громовника и и који свога вођу на свом језику зову риксом?
Којим би језиком могли да говоре Склави који су и Гети (Готи)?

Еци, ке еци, де му лес, еси милас кала та прагмата, и и афтес тон влепис еци пу сас влепис еци!?
 
@Kole11 поздрав велики!
Занима ме једна ствар у вези овога , читајући ДАИ у више наврата сам уочио да под Склави сматра оружане милитантне формације у ромејској служби а Склавине цивилима и народом. Сетио сам се примера можда Језерита и Милига који одбијају да плате порез властима па против њих покрећу Склаве који одбијају да изврше наређење а власту су старовале да се Склави и Склавини не уједине.
Сад занима ме да ли је то једина разлика?
Да ли прави разлику између Анта и Словена или оних који су ту трајно насељени од оних који су касније дошли па су можда дивљи и нисуприхватили поредак Ромеја?
Треће и најглупље што ми је сад пало на памет оно што пишу Јордан и Прокопије да Словени , Анти и Венди потичу од једног народа ко се звао Спали или Спори ?
Како је то тачно написано? Да ли уопште постоји могућност да је изворни народ од којег су Словени потекли постоји још увек као идентитет у 6. и 7. веку?
Pozdrav Nick!
Ja sam krenuo bukvalno od početka, Prokopije i Malala. Oni pišu simultano, u isto vreme, i prvi su izvori koji primećuju novu pojavu.
Čini mi se da postoji razlika u smislu da su Sklaveni u VI veku locirani severno od Dunava a Sklavi južno. I te kako ima smisla to analizirati, ali treba proći kroz sve izvore. Ja sam samo primetio da DAI koristi oba termina, nisam još analizirao, ali odlično je što si i ti uočio da tu nečega ima.
Jordanes na latinskom kaže Veneti, Sklavini i Anti su srodni. Nešto kasnije, Jonas iz Bobija opet na latinskom kaže Veneti su Sklavi, ako se vratimo na Jordanesa mogli bi da tumačimo Sklavi, Sklavini i Anti su srodni.
Simokata kaže Sklavi su Geti. Trački Bugari u XI veku sebe smatraju Sklavima. Ovo je posebno zanimljivo zato što u XI veku reč sklav nedvosmisleno znači rob, što će reći da Bugari sebe nazivaju robovima?????

Ja razumem da je teza da su Sklaveni i Sklavi sinonimi. Ali zašto imamo toliko autora koji simultano u istom tekstu koriste različite termine za isti narod? To jednostavno nema logike.
 
Сетио сам се примера можда Језерита и Милига који одбијају да плате порез властима па против њих покрећу Склаве који одбијају да изврше наређење а власту су старовале да се Склави и Склавини не уједине.
Sad pogledah. Porfirogenit Milinge i Jezerite naziva Sklavima. Oni su jedan subjekat, drugi su Sklavesinoi kako ih on zove, koji dolaze odnekud i napadaju Peloponez, pa postoji bojazan da ne udruže snage sa Sklavima.

Bravo Nick. Ovo jeste u skladu sa mojim razmišljanjima. Sklavi su građani Vizantije, oni se bune protiv države a Sklavesinoi ih podstiču na pobunu.
 
И који је (су) то народни језик (језици) народа Склава-Склавена?
Па Склавени су зборили склавенским језиком. Ваљда. Ма како га они звали. Нису оставили списа, да смо у VI. и VII.вијеку имали гугл транслејт, помогло би, али ништа од тога. Мало су византински писци оставили података о варварским језициа, фокус је био на ратовању, освајањима, и они који су их срели (рецимо Приск) навекли би да говоре језиком именујући га или да грчки тешко капирају, без неког улажења у детаље.
Но то је већ опширнија област (језик) и по мени захтијева засебну тему.
Којим би језиком могли да говоре Склави који долазе са обала Западног Океана....
Тај детаљ заиста помиње Теофилакт Симоката (овдје) за тројицу Скловена које је привела царева гарда
Simocata 223 Sklaveni  a.jpg

Мајкл Витби то преводи
They replied that they were Sclavenes by nation and that they lived at the boundary of the western ocean;10
да су живјели на граници западног океана, али у свом објашњењу примјећује
10 i.e. the Atlantic; there is no evidence to corroborate this statement that Slavs were living so far to the west.
да се мисли на Атлантик, и додаје да нема доказа који по поткријепили да су Словени (ово не преводим ја, него Витби по аутоматизму Склавене преводи у Словене да не би било забуне) живјели тако далеко на западу.
Није јасно око овог детаља, могуће и превод са грчког
προς τω τέρματί τε τοϋ δυτικού ωκηκέναι 'ίΐκεανοϋ
није најбољи, могуће има други смисао, овдје не видим смисла да разглабамо о нечему што није јасно шта би могло значити, можемо само нагађати.
Остаје нам само да се надамо да Деретић ово не "региструје", ако региструје, награисали смо.
...који верују у бога громовника и и који свога вођу на свом језику зову риксом?
Нисам сигуран у овај детаљ, да Склавени вјерују у бога громовника. Нисам то примијетио, ако примијетим или ако неко приложи неки извор, радо ћу се ресетовати.
И за рикс нисам сигуран, мислим да византински извори тако именују (рекс), такође ћу се радо ресетовати ако се покаже тачним
Којим би језиком могли да говоре Склави који су и Гети (Готи)?
Готи који су и Склави је из ЛПД, немамо такву реченицу у византинским изворима VI. и VII.вијека, нити наводе који би могли водити закључку да извор поистовјећује Готе и Словене. Напротив, већ Прокопије који је писао половином VI.вијека (нема потребе да прилажем цитате, на низу мјеста у књизи VII. поглавља 38 i 40. и књизи VIII. поглавље 25 то је очигледно) неупитно раздваја Готе и Склавене.
Што се тиче Гета, ту се протурају неки наводи из Симокатине књиге, у наредном посту ћу о томе.
 

Back
Top