Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Славен777 да ли имате књигу од Светислава Билбије о Загребачко мумији, и осталим ликијских и лидијским записима. Потребна ми је. Ако сте заинтересовани могу вам дати пар мојих превода етрурски надгробних споменика.
U tim ratovima su učestvovali i Sarmati od kojih Srbi vuku poreklo. Što se tiče autora knjige on je naš najcitiraniji istoričar, 16 puta citiran u svetu što je nedostižna cifra za sve ostale srpske istoričare koji nisu ni poznati van naših granica. I ti si to napisao i ostao živ neka te je stid tvog neznanja i prostakluka.
Проблем је што је наслов књиге Срби у позној антици [...]. Једно је речи преци Срба (који себе нису сматрали Србима) а друго је речи Срби.
Иначе смешно је сматрати Сармате прецима Срба а Дачане не. Сви ми Балканци, од Грка и Албанаца до Срба до Румуна, делимо велики део истих предака који су говорили другачије језике и молили се другачијим боговима. И ратовали једни против других.
Poslije primanja slovenskog jezika i pravoslavlje kao standard krajem 9-og vijeka, Bugari su poceli da se formiraju kao novi slovenski narod, paralelno Srbima.
Народ или постоји или не постоји, не може да се "формира", и то по неком закону баба Смиљане, тај закон најбоље познају ликови који пишу те књишке дефиниције, како мали Ђокица замишља.
Остаци старих Бугара и дан данас живе у Бугарској, Румунији и Молдавији, себе зову ески или хасли Булгар, што значи први и стари Бугари.
Околни народи их називају Гагаузи, што вероватно долази од гöк-огуз и још старијег гöк-огур = плаво племе, Руси су Кумане, односно Кипчаке називали Половци, што значи плавци. Гöк значи небескоплава боја, Огур је у и вези са речју Угрин, Угарска.
Ima i toga, rijec "ubav/hubav" je vjerovatno stepsko-bugarskog porijekla, kao i rijeci "čertog", "kumir" i "biser".
Isto ima i bugarske formulacije poput "sega", "kvo", "koga", rijeci koji su evoluirale od staroslovenskog u skladu sa bugarskim dijalektima, odvojeno od srpskih dijalekta koji su posebno razvijali od staroslovenskog.
To sto torlacki dijalekti imaju konstrukcije u skladu sa bugarskim dijalektima u Bugarskoj, Grckoj i Makedoniji, a potpuno nepostojece medju ostalim srpskim dijalektima, pokazuje da su bili u bugarskoj sferi.
Не зна се тачно да ли су то речи "степско-бугарског" порекла, то се нагађа, а и већина се изводе из неког иранског језика, пошто је ирански део индо-европских језика као и српски, а "степско-бугарски" није, може бити и да су речи когнати, ко зна.
Сега и кога су од сьгда и къгда а кво је од къкво/какво, скраћено. У призренско-тимочком се каже с'г/саг и к'т/кат/кад.
Постоје и у динарским дијалектима дублети, који нису по "закону" типа свагда и вазда, оба од вьсьгда.
Istocnobosanski, mladji ikavski/dalmatinski, istocnohercegovacki, zetsko-raski, kosovsko-resavski, sumadijsko-vojvodjanski itd imaju zajednicku jezicku evoluciju od staroslovenskog, dok prizrensko-timocki i torlacki imaju zajednicku evoluciju sa bugarskim dijalektima - sto znaci da ili su Srbi koji su samo komunicirali i druzili sa Bugarima ili su prosto, Bugari.
Имају и наведени дијалекти својих особености, јекавско јотовање типа : ђевојка, ћерати, вљера, пљесма, ижјести, шјекира, ротацизам типа моРе уместо моЖе, Далматинци имају туји, млаји, јубав, јуди, нетјак, шћап, можђани, ништа од овога нема у шумадијско-војвођанском или косовско-ресавском. Црногорци имају и глас Ѕ (дз) којег има још само у призренско-тимочком, у говору Пипера има и полугласник.
Mozemo da proglasimo sve Slovene Balkana Srbima i tako mozemo reci da su Šopi staro izgubljeno srpsko pleme, ali da su Srbi bili 8-17 vijeka zasto nijesu se ujedinili sa srpskim zupanijama Vlastimirovica, Vojislavljevica? Zasto nijesu spomenuti kao Srbi nigdje u zapisima 7-13 vijeka, niti postoji nijedan ustanak ili vodja ovih Sopa iz tog vremena protiv Bugara?
Јеси ли видео некада како изгледа Полесје ? Ако ниси треба да погледаш, непрегледне мочваре и ритови, то је и дан данас један од најненасељенијих делова Украјине и Белорусије. Словена у Европи има 350 милиона, ми смо убедљиво највећа етничка група и поред јако тешке историје и вишеструких геноцида и однарођавања (германизација, мађаризација, румунизација, јелинизација, потурчивање итд.).
Човек стварно мора да буде екстремно глуп, односно екстремно покварен па да уваљује ту причу о Припјату, то нема везе са животом.
Што ти творци теорије, о праисходишту Словена у Полесју, и јесу.
Ono o crevuljama vjerujem je bilo neko narodno vjerovanje, kao i tvrdnja da grad Trebinje znaci na srpskom "tvrdjava". Sto se tice dogadjaja i migracija tu su Vizantijnci svakako imali tacnije informacije i tu je Porfirogenit trosio najvise vremena.
Што се тиче целог тог списа, дакле ДАИ, он је или тежак фалсификат из каснијих времена или ромејски политички програм против Срба. Треће нема.
Има цела тема на овом форуму о томе, па да не дужим.
Прво на грчком се роб каже "дулос" а не "сервус", и то доста тога говори, апропо Срба као "робова ромејског цара".
Друго Срби у то време не могу ништа питати ромејског цара јербо он ефективно не контролише дату територију и нико га не зарезује 2%, не само Срби него ниједан други народ.
Треће, Срби нису весело друштво из ћошка које за вече промени 4 кафане и та прича о сељакању једног народа по 1000км север-југ, запад-исток, не пије воду. Пре ће бити да су Срби насељавали широк појас од Панонске низије и Карпата до Пелопонеза, и од Црног до Јадранског мора а ромејски цар пише програм да су они дођоши и чергари зато што те територије сматра својима.
Четврто, Порфирогенит је ромејски цар који је писао програм у аманет сину и дворској канцеларији а не "објективни" историчар и сведок догађаја.
Зато се тај спис мора узети у најбољем случају са огромном дозом резерве а у најгорем - третирати као будалаштину.
Маријинско јеванђеље је стварано у предредакцијском периоду и припада старословенским тзв канонским списима.
Али у грешкама преписивача има довољно назнака да се може сматрати да је настало на српском говорном подручју 10-ог века.
Дело је напросто српског преписивача и старије је од Мирослављевог јеванђеља, не разумем уопште чему полемика око основних чињеница.
Zbog uticaja Banatskih i Hercegovackih ustanaka 1594-1597 godine Crnogorski Vladika Rufim Njegus dize ustanak 1603. godine i pobjedi Turke kod Ljeskopolja, sto pocinje potpunu samostalnost Crne Gore i vladavinu cetinjskih Mitropolita.
Јесте, не спорим, без обзира што се та независност простирала у домету звоника Цетињског манастира и што је сам манастир и после тога паљен и рушен више пута и што је и опет поред свега тога хоџа рикао на Цетињу равном, и без обзира што су се црногорска племена мало клала међусобно око 2 метра пашњака, мало клала са Турцима, а мало пљачкала дубровачке трговце.
Али не разумем какве то везе има са твојом почетном премисом да "Crnogorci predstavljaju Srbe koji su zivjeli bez tih imperija, bez stranog uticaja i nastavljali kulturni obrazac Nemanjica itd." Овде видимо и Турску и Венецију у истом периоду а касније и Русију, као културне, политичке и сваке друге утицаје на Црну Гору. Једино ако мислиш на обичајно право као културни образац...
NOVAK KRITIKOVAO SRPSKI UDŽBENIK IZ ISTORIJE: Učimo više o antičkoj Grčkoj i Rimu, a imamo Vinču i Lepenski vir!
Srpski teniser kaže da mu je čudno što više stranica nije posvećeno starosedeocima Balkana na kome se mi nalazimo
Novak Đoković privlači ovih dana veliku pažnju javnosti svojim "lajv" uključenjima na Instagramu, pa ništa drugačije nije bilo ni u četvrtak uveče kada se uključio uživo sa suprugom Jelenom na njenom profilu.
Nakon što su tokom dana čitali knjige deci na profilu njegove Fondacije, najbolji teniser sveta je imao ponovo obraćanje javnosti povodom Svetskog dana knjige, gde je pričao o tematici i knjigama koje ga zanimaju.
Opšte je poznato da Novak voli da čita i izučava istorijske knjige, pa je tako ispričao da ga zanima "alternativna srpska istorija", pa da tako čita knjigu Jovana Deretića koja se bavi drugom teorijom o poreklu srpskog naroda i njegovog dolaska na današnje prostore Balkana.
Tako je jedan od gledalaca tokom "lajva" u komentarima pomenuo i arheološko nalazište Vinču, što je inspirisalo Novaka da otvori i tu temu i tom prilikom kritikuje udžbenike iz istorije za 6. razred osnovne škole.
- Vinča, nego šta, Lepenski Vir. To je neverovatno, to mi je čudno. Šesti razred osnovne škole, istorija, od 100 stranica, desetak nepunih strana o Vinči i Lepenskom Viru. Malo je čudno da se više uči o Rimu i njihovoj imperiji, antičkoj Grčkoj, nego o starosedeocima Balkana, na kom se mi nalazimo - rekao je Novak.
- Ljudi u Podunavlju i ta plemena su najstariji u Evropi po ovim piscima, u nekoj zabeleženoj istoriji Evrope. Najstariji arheološki predmeti su oko 10.000 godina stari, nalaze se u Vinči - još je ispričao Novak.
Народ или постоји или не постоји, не може да се "формира", и то по неком закону баба Смиљане, тај закон најбоље познају ликови који пишу те књишке дефиниције, како мали Ђокица замишља.
Postali su narod po istom principu Rusa ili Francuza.
Остаци старих Бугара и дан данас живе у Бугарској, Румунији и Молдавији, себе зову ески или хасли Булгар, што значи први и стари Бугари.
Околни народи их називају Гагаузи, што вероватно долази од гöк-огуз и још старијег гöк-огур = плаво племе, Руси су Кумане, односно Кипчаке називали Половци, што значи плавци. Гöк значи небескоплава боја, Огур је у и вези са речју Угрин, Угарска.
Da su Gagauzi potomci prvih Bugara je tesko. Jezik Gagauza je preblizak modernom turskom jeziku, i najvjerovatno su izolovani bugarski Sloveni koji su rano primali jezik Osmanlija.
Najblizi moderni jezik izvornim bugarskom je jezik Čuvaša, koji pripada drugoj grani turskih jezika od anadoljskog turskog.
Не зна се тачно да ли су то речи "степско-бугарског" порекла, то се нагађа, а и већина се изводе из неког иранског језика, пошто је ирански део индо-европских језика као и српски, а "степско-бугарски" није, може бити и да су речи когнати, ко зна.
Te rijeci nijesu protoslovenske jer nijesu prisutne kod zapadnih Slovena, samo kod Slovena pod uticajem srednjovjekovne Bugarske i cirilice.
I stepo-Bugari su imali dosta uticaja od iranskog, kan Asparuh naprimjer cisto iransko ime.
Сега и кога су од сьгда и къгда а кво је од къкво/какво, скраћено. У призренско-тимочком се каже с'г/саг и к'т/кат/кад.
Постоје и у динарским дијалектима дублети, који нису по "закону" типа свагда и вазда, оба од вьсьгда.
Da, ali dok se u svakom srpskom dijalektu govori "sto/sta?" U prizrensko-timockom se govori "kvo?" kao na bugarskom "къкво?" umjesto "sta/sto". Dakle ovakve formulacije su jasni jezicki uticaji bugarskog na torlacki.
Svaki srpski dijalekt je od сьгда napravio "sad/sada", sto dokazuje zajednicka sfera, da dolaze od isto i jezicke a i drustvene/kulturne sfere.
Prizrensko-timocki je od сьгда napravio "s'g/sega" (govore i sega) u skladu sa bugarskim dijalektima. Dakle ne znam sta ovdje nije jasno.
Ima i bezbroj primjera ovoga u torlackim, "tagaj/tag/t'g" za "tada", u skladu sa bugarskim "togava/toga" (sto oni govore kao "taga").
Govori se svagda i vazda u svim srpskim dijalektima i nemaju veze sa bugarskim dijalektima.
Имају и наведени дијалекти својих особености, јекавско јотовање типа : ђевојка, ћерати, вљера, пљесма, ижјести, шјекира, ротацизам типа моРе уместо моЖе, Далматинци имају туји, млаји, јубав, јуди, нетјак, шћап, можђани, ништа од овога нема у шумадијско-војвођанском или косовско-ресавском. Црногорци имају и глас Ѕ (дз) којег има још само у призренско-тимочком, у говору Пипера има и полугласник.
Naravno da imaju svoje osobenosti zbog geografije, ali srz jezika gramatika i konstrukcija rijeci.
Jotovanje je jezicki atribut povrsnog tipa i ne predstavlja nove rijeci, dok u slucaju prizrensko-timockog nove su rijeci u pitanju. Nije "sega" akcenat ili dijalekt poput "jubav" ili "ćerati", vec mnogo dublja promjena.
Ako bi neko nekoga u Beogradu pitao "Kvo će prajiš sega?" niko ne bi nista razumio, sto nije slucaj ni za jedan drugi srpski dijalekt. Dok u Bugarskoj ovo pitanje svako bi najnormalnije razumio.
Ти овде мешаш политичко-суверенистичка питања са питањм народности, што би рекао - ниђе везе.
To je pitanje narodne svijesti. Srbi su stvorili svoju crkvu 1219 jer na neki nivou osjecali da pripadaju drugom narodu od Grka i Latina, da ne kazem da su vec imali svijest pripadanja jedinstvenom srpskom plemenu i rodu.
Jovan Cvijic nazvao slovene po Makedoniji "flotantna masa", sto mozda i ne bi bilo los opis Šopa koji jako malo razlikuju od njih.
Ali kad smo kod makedonaca, Šopa i "flotantne mase", evo citata od Njegosa o Bugarima:
"Bulgarin je bez duše trupina,
on je ubjen topuzom u glavu,
ne sjeća se što je pređe bio."
Isto interesantno da Srbi u proslosti su smatrali šubaru bugarskom kapom, sami Bugari je zovu izvornim stepsko-turskim imenom "kalpak", najvjerovatnije je ova kapa nasledje turskih Bugara, a integralni dio bugarske pa i šopske nosnje.
Јеси ли видео некада како изгледа Полесје ? Ако ниси треба да погледаш, непрегледне мочваре и ритови, то је и дан данас један од најненасељенијих делова Украјине и Белорусије. Словена у Европи има 350 милиона, ми смо убедљиво највећа етничка група и поред јако тешке историје и вишеструких геноцида и однарођавања (германизација, мађаризација, румунизација, јелинизација, потурчивање итд.).
Kijev, grad sa 4 miliona stanovnika pripada ovoj regiji.
Stari pisci zabiljezili da Sloveni su zivjeli u ovim mocvarima i sakrili od napadaca ispod vode. Izvan pripjatskih mocvara teren je ravan i izlozen stalnim napadima bez ikakve zastite.
Човек стварно мора да буде екстремно глуп, односно екстремно покварен па да уваљује ту причу о Припјату, то нема везе са животом.
Што ти творци теорије, о праисходишту Словена у Полесју, и јесу.
Dokaz za ovu tvrdnju je cinjenica da slovenski jezici imaju najbogatiji rijecnik za floru iz ovakvih sredina, dok nemaju svoju rijec za "bukvu", sto je objasnjeno cinjenicom da ne postoji bukva kod Pripjata i istocno od njega.
Имам ја ту књигу иначе. Што се тиче превода с етрурском добро знам талијански и руски па их каткад користим. Хтео сам да видим да ли је Билбија био управу и заиста јесте био. На пример на неколико етрурски споменика пише жана (жена) па име што само потврђује да су били Словени. Надгробне споменике за сада преводим јер помоћу њих најлакше откривам нове речи. За сада сам помоћу тих надгробних споменика открио порекло имена Дардана и нашао на натпису једнога штита бога Јарила. Нашао сам такође и Алу на једном етрурском споменику. Но сам хтео да видим да ли има неко од вас књигу Билбије о Загребачко мумији и ликијскиђ и лидијским споменицима јер ми треба та књига за преводе с ликијскога језика. Мислим да би за откривање језика етрураца помогла и књига Римљани Славенствовавшији од Соларића. Што се тиче ликијских натписа тренутно преводим неки просечни текст о баку (богу) Мжу (може бити од етрурски речи мж-моћ или од речи муж, мушкарац, бог мушкости). Замолио бих те ако имаш неке слике ваза или споменика с повећи етрурским натписима да ми даш да их преведем.
Схватањем језика Етрураца и Лиђана ћемо вероватно у даљој будућности да откријемо порекло Крићана и њихов језик, па помоћу тога и Винчаницу, наше прото-писмо.
Поздрав!!!
Имам ја ту књигу иначе. Што се тиче превода с етрурском добро знам талијански и руски па их каткад користим. Хтео сам да видим да ли је Билбија био управу и заиста јесте био. На пример на неколико етрурски споменика пише жана (жена) па име што само потврђује да су били Словени. Надгробне споменике за сада преводим јер помоћу њих најлакше откривам нове речи. За сада сам помоћу тих надгробних споменика открио порекло имена Дардана и нашао на натпису једнога штита бога Јарила. Нашао сам такође и Алу на једном етрурском споменику. Но сам хтео да видим да ли има неко од вас књигу Билбије о Загребачко мумији и ликијскиђ и лидијским споменицима јер ми треба та књига за преводе с ликијскога језика. Мислим да би за откривање језика етрураца помогла и књига Римљани Славенствовавшији од Соларића. Што се тиче ликијских натписа тренутно преводим неки просечни текст о баку (богу) Мжу (може бити од етрурски речи мж-моћ или од речи муж, мушкарац, бог мушкости). Замолио бих те ако имаш неке слике ваза или споменика с повећи етрурским натписима да ми даш да их преведем.
Схватањем језика Етрураца и Лиђана ћемо вероватно у даљој будућности да откријемо порекло Крићана и њихов језик, па помоћу тога и Винчаницу, наше прото-писмо.
Поздрав!!!
Ah, da, ti misliš na onu koju su odustali da prevedu (u Miroslavu imali su neke probleme i mislim da je prevodilac greškom ostao bez svega što je bilo urađeno, u vreme nacrta, pa se jednostavno odustalo od prevođenja sa engleskog na naš jezik). Čituckao sam je, mada dok razmatraš i prevodiš etrurske tekstove, obavezno kreni od bilingvalnih tekstova, zato što imamo mnogo bolje razumevanje drugog teksta. Pogledaj sve sam i samostalno dođi do zaključka; no što je moj stav jeste da Sveto Bilbija nije bio na pravom tragu razmišljanja. Na temi o Etrurcima imaš nekoliko. Npr. ovaj latinsko-etrurski:
Прво на грчком се роб каже "дулос" а не "сервус", и то доста тога говори, апропо Срба као "робова ромејског цара".
Друго Срби у то време не могу ништа питати ромејског цара јербо он ефективно не контролише дату територију и нико га не зарезује 2%, не само Срби него ниједан други народ.
Mislis u 7. vijeku Vizantija ne kontrolise zapadni Balkan? Naravno da su slabiji nego prije, ali ipak svjetska sila u to vrijeme.
Треће, Срби нису весело друштво из ћошка које за вече промени 4 кафане и та прича о сељакању једног народа по 1000км север-југ, запад-исток, не пије воду. Пре ће бити да су Срби насељавали широк појас од Панонске низије и Карпата до Пелопонеза, и од Црног до Јадранског мора а ромејски цар пише програм да су они дођоши и чергари зато што те територије сматра својима.
Mislim da je tako, onda vizantija, germani i ostali pisci ne bi ovaj narod zvao Slovenima vec Srbima. Vjerujem da NATO, Amerika i Vatikan svijesno rade protiv nas duze vrijeme, ali ne vjerujem da zavjera protiv srpskog naroda seze bas tako daleko.
Четврто, Порфирогенит је ромејски цар који је писао програм у аманет сину и дворској канцеларији а не "објективни" историчар и сведок догађаја.
Зато се тај спис мора узети у најбољем случају са огромном дозом резерве а у најгорем - третирати као будалаштину.
1. Po ovome mi smo dosli pozvani od Vizantije koja je nam poklonila svoju zemlju, nijesmo okupatori niti varvarske horde.
2. Svedoči da Travunjani, Zahumljani i Neretljani su Srbi. Da je Porfirogenit tako anti-srpski kako kazes valjda ne bi priznao da su to Srbi.
3. Prilicno precizno i tacno govori o "Bijeloj Srbiji" iza turske/madjarske, danasnji Luzicki Srbi.
4. Tacno govori o dinastiji Vlastimirovica kao i o srpskim zupanima Travunije, poput Beloja.
Маријинско јеванђеље је стварано у предредакцијском периоду и припада старословенским тзв канонским списима.
Али у грешкама преписивача има довољно назнака да се може сматрати да је настало на српском говорном подручју 10-ог века.
Дело је напросто српског преписивача и старије је од Мирослављевог јеванђеља, не разумем уопште чему полемика око основних чињеница.
Koliko znam vecina istoricara tvrdi da je nastao na teritoriji makedonije ili bugarske. Slazem se da je starije ali da je bas srpskog karaktera u tome je poenta.
Јесте, не спорим, без обзира што се та независност простирала у домету звоника Цетињског манастира и што је сам манастир и после тога паљен и рушен више пута и што је и опет поред свега тога хоџа рикао на Цетињу равном, и без обзира што су се црногорска племена мало клала међусобно око 2 метра пашњака, мало клала са Турцима, а мало пљачкала дубровачке трговце.
Par bratstava se poturcio za brasno u periodu 1530-1614, ali jako malobrojni su bili. Osim Ceklica (sto je 16km od Cetinja) samo neki Crmnicani su se poturcili. Ali Istraga Poturica 1711. g. za jednu noc to sve ispravila.
Od Ceva do Cetinja i Njegusa, jedini autoritet su bili Srbi: plemenski glavari i Vladika. Nije se culo nijedan jezik do srpskog niti vjere osim svetosavske. Kako rece Djilas "U svijest Katunjana najdublje su usadjeni svi veliki srpski mitovi"
Али не разумем какве то везе има са твојом почетном премисом да "Crnogorci predstavljaju Srbe koji su zivjeli bez tih imperija, bez stranog uticaja i nastavljali kulturni obrazac Nemanjica itd." Овде видимо и Турску и Венецију у истом периоду а касније и Русију, као културне, политичке и сваке друге утицаје на Црну Гору. Једино ако мислиш на обичајно право као културни образац...
Naravno obicajno pravo medju ostalom. Za razliku od drugih srpskih krajeva tog vremena, u podlovcenskoj Crnoj Gori iskljucivo Srbi su se pitali, Srbi su kreirali svoju sudbinu i vodili svoj narod sa svojom kulturom, etosom i vjerom, nije niko bio iznad njih da ih pritisne i da ih mijenja.
Carska Rusija je bila donator i podrska Crnoj Gori zbog pravoslavne crkve, ali kulturni uticaj Rusije na stanovnistvo Crne Gore nije postojalo.
Turci su bili dozivotni neprijatelji, i za razliku od stanovnistva po Sumadiji ili Bosni, nije bilo nikakve tolerancije niti suzivot sa muslimanima u Crnoj Gori. Doduse primljeni su neki turcizmi u vidu jezika ali malobrojni u odnosu sa susjednim populacijama.
Venecijanci su bili neka vrsta saveznika Crnogoraca protiv Turaka, a osim diplomatije Crnogorci jedino imali kontakt s njima u trgovini po Kotoru, uticaji tipa Pršute ili rijeci "Ure".
Ali Mlecani nikako nijesu priblizivali Crnogorcima niti obrnuto, cak je bila zestoka diskriminacija prema Crnogorcima. Nije bilo Crnogorcima dozvoljeno da udju u grad Kotor, vec su napravili neke štale pored zidina "Crnogorski pazar" dje bi Crnogorci mogli da prodaju svoje proizvode poslije spustanja sa brda. Crnogorci cak imali pogrdan naziv za Mlecane i katolike "Lacmani", testament njihovog stava prema njima.
Najveci izvor nekog venecijanskog uticaja na Crnu Goru je bilo u obliku "Guvernadurstva", ali su vazda bili u nemilosti naroda i neprijatelji Vladike. Njegos ovo ukine i protjera njih iz Crne Gore kao placenike.
Jedan italijanski kartograf, Đakomo Kanteli da Vinjola (1643-1695) smestio je Gudusca kod Mlave. Oslanjajući se na njega, nastala je pretpostavka da naša srednjovekovna župa Kučevo može biti zapravo slovenizovani antički toponim, koji bi vodio poreklo od nekakvog „Guduscum”.
Нема потребе да овдје преносимо текстове из режимских таблоида који предано раде на лоботомији нације, попут горе приложеног трача о Новаку. Новак је велики шампион, велики човјек и велики родољуб, привржен свом роду, и свакако је добро што и поред обавеза нађе времена и коју прочита о националној историји. То што му је поље занимања на алтернативној историји је разумљиво, поред силних обавеза нема шансе да посвети потребно вријеме које захтијева боље упознавање са историјом.
Видео клипови популиста и алтернативаца гдје у тај бучкуриш утрпају све и свашта, све знане догађаје и личности уз понеке домишљене су лакши за читање.
Не мари, важно је да постоји занимање за националну историју, у сваком случајну недостојно је овог птф преносити таблоидне баљезгарије.
То је једноставно речено манипулација. Ако погледамо етрурске ријечи за које је наука до данас открила значење (овдје) врло мало је ријечи које имају сличности са неким од словенских језика. Наравно да ћемо код краћих ријечи од три, четири гласа увијек наћи сличности и међу језизицима који и нису толико сродни, али ако гледамо етрурске ријечи у комплету, мало је ту сличности са словенским језицима.
Ако си у својим истраживањима открио значење етрурских ријечи за које наука до данас није открила значење, било би свакако јако добро и добитак за форум да то приложиш на отвореној теми (овдје) на коју те је Славен упутио, или некој другој.
Руси се и дан данас кољу око нордицистичке и померанско-балтичке верзије. А можда име долази само од русе косе.
Французи нису народ и никад то нису ни били. Они су нација, модерна политичко-географска коинструкција Француске као државе. У Француској веома велики број различитих народа, који не причају истим језицима, а култура и језици су им обрисани вештачки, наметањем франуског језика као обавезног и укидањем локалних језика.
Бугари су од оснивања Бугарског царства под Симеоном империјални идентитет, нешто као Ромеји или данас Американци, ту нема народности.
Да су Бугари икад били "формирани" народ, не би било потребе за бугарским народним препородом, такозваним Возрожденијем.
То су углавном образовани људи, свештеници, трговци, из Средње Горе (то је планински реон између Трнова и Старе Загоре), углавном Власи мада је међу њима био и добар део људи са шрезименом на -ић. Тад су Бугари почели да се "буде", а то је средина 19-ог века, а у ствари интелектуалци су стварали идентитет који ће наметнути народним масама.
Већина становника овога што данас зовемо Бугарском, су се све до периода Возрожденија сматрали Грцима, Србима, христјанима, рајом итд.
О Томе пише и Пајсије Хиландарац у свом делу "Историја славјано-булгарска". Румуни, односно Влахо-Молдавци све пребеге из Мезије и Тракије називају Србима.
Бугарштина је утврђена са стварањем кнежевине Бугарске и доласка на власт немачких династија. Као контра Српству, у борби за Македонију и исток, јер су Немци хтели преко својих династија да овладају Балканом и да саграде пругу Берлин-Багдад.
Тако да, "формирао" се стварно бугарски народ, по егзархијским училиштима и црквама, а и са комитаџијским бандама које су ликвидирале неподобне. После 2-3 генерације то се заборави. Као и код "Хрвата". Е ево и код Монтенигера.
Da su Gagauzi potomci prvih Bugara je tesko. Jezik Gagauza je preblizak modernom turskom jeziku, i najvjerovatno su izolovani bugarski Sloveni koji su rano primali jezik Osmanlija.
Najblizi moderni jezik izvornim bugarskom je jezik Čuvaša, koji pripada drugoj grani turskih jezika od anadoljskog turskog.
Да нису не би себе називали "ески Булгар", ови стари Бугари су своје редове временом попуњавали и другим припадницима турских народа, Печењезима, Куманима итд. Гагаузи су православци, што значи да су крштен народ одавно. Гагауз је иначе егзоним.
Поволошки Бугари говоре данас куманским језиком као и Балкари, да ли је Старобугарски био другачији језик то се тешко може поуздано утврдити, то се нагађа. Чуваши су потурчени Финци са Волге, највероватније Мари.
Da, ali dok se u svakom srpskom dijalektu govori "sto/sta?" U prizrensko-timockom se govori "kvo?" kao na bugarskom "къкво?" umjesto "sta/sto". Dakle ovakve formulacije su jasni jezicki uticaji bugarskog na torlacki.
Svaki srpski dijalekt je od сьгда napravio "sad/sada", sto dokazuje zajednicka sfera, da dolaze od isto i jezicke a i drustvene/kulturne sfere.
Prizrensko-timocki je od сьгда napravio "s'g/sega" (govore i sega) u skladu sa bugarskim dijalektima. Dakle ne znam sta ovdje nije jasno.
Ima i bezbroj primjera ovoga u torlackim, "tagaj/tag/t'g" za "tada", u skladu sa bugarskim "togava/toga" (sto oni govore kao "taga").
Govori se svagda i vazda u svim srpskim dijalektima i nemaju veze sa bugarskim dijalektima.
Naravno da imaju svoje osobenosti zbog geografije, ali srz jezika gramatika i konstrukcija rijeci.
Jotovanje je jezicki atribut povrsnog tipa i ne predstavlja nove rijeci, dok u slucaju prizrensko-timockog nove su rijeci u pitanju. Nije "sega" akcenat ili dijalekt poput "jubav" ili "ćerati", vec mnogo dublja promjena.
Ako bi neko nekoga u Beogradu pitao "Kvo će prajiš sega?" niko ne bi nista razumio, sto nije slucaj ni za jedan drugi srpski dijalekt. Dok u Bugarskoj ovo pitanje svako bi najnormalnije razumio
"Кво ће правиш" је, рекао бих, пиротски жаргон, близина границе, тргује се са Бугарима, гледа ТВ из Софије...
У Пчињском округу се каже "што си работиш", дакле штО не штА, а тако се говори и јужније, у Македонији, све до Солуна.
Али зато је рећи рецимо "чојк" уместо "човек" (како се каже у призренско-тимочком) ваљда врхунац српског језика, иди бегај
Јес БеограЏани су познати по томе да се фолирају како не разумеју ништа сем ћале, кева, лова, њупа и остале традицоналне, књижевне српске речи.
Брааатееее, јееееботееее, Беооограџ'ни. Таквима и језик Горског Вијенца звучи као кинески.
А иначе кад ка'еш чојк ћера ђевојку ижјест то је српски бр'тееее а кад кажеш с'г и т'г е то је јапански са примесама абориџинског...
To je pitanje narodne svijesti. Srbi su stvorili svoju crkvu 1219 jer na neki nivou osjecali da pripadaju drugom narodu od Grka i Latina, da ne kazem da su vec imali svijest pripadanja jedinstvenom srpskom plemenu i rodu.
Jovan Cvijic nazvao slovene po Makedoniji "flotantna masa", sto mozda i ne bi bilo los opis Šopa koji jako malo razlikuju od njih.
Ali kad smo kod makedonaca, Šopa i "flotantne mase", evo citata od Njegosa o Bugarima:
"Bulgarin je bez duše trupina,
on je ubjen topuzom u glavu,
ne sjeća se što je pređe bio."
Isto interesantno da Srbi u proslosti su smatrali šubaru bugarskom kapom, sami Bugari je zovu izvornim stepsko-turskim imenom "kalpak", najvjerovatnije je ova kapa nasledje turskih Bugara, a integralni dio bugarske pa i šopske nosnje.
"Флотантна маса" је учествовала у српској револуцији и подизала вишеструке устанке све до 1878, тадашњи кнез Милан је примао писма и молбе главара из Шоплука да их не оставља "под власт на тија проклети Бугари".
Искрено, не знам за ту шубару, да ли је словенска реч или није, али сасвим сам сигуран да крзнену капу нису измислили Турци а ни њихови рођаци Бугари, али зато оно бело кече што се носило по Ерцеговини, Црној Гори, Брдима, Пештеру и Маљисарији одише Српством, хаха.
Kijev, grad sa 4 miliona stanovnika pripada ovoj regiji.
Stari pisci zabiljezili da Sloveni su zivjeli u ovim mocvarima i sakrili od napadaca ispod vode. Izvan pripjatskih mocvara teren je ravan i izlozen stalnim napadima bez ikakve zastite.
Dokaz za ovu tvrdnju je cinjenica da slovenski jezici imaju najbogatiji rijecnik za floru iz ovakvih sredina, dok nemaju svoju rijec za "bukvu", sto je objasnjeno cinjenicom da ne postoji bukva kod Pripjata i istocno od njega.
Нема потребе да овдје преносимо текстове из режимских таблоида који предано раде на лоботомији нације, попут горе приложеног трача о Новаку. Новак је велики шампион, велики човјек и велики родољуб, привржен свом роду, и свакако је добро што и поред обавеза нађе времена и коју прочита о националној историји. То што му је поље занимања на алтернативној историји је разумљиво, поред силних обавеза нема шансе да посвети потребно вријеме које захтијева боље упознавање са историјом.
Видео клипови популиста и алтернативаца гдје у тај бучкуриш утрпају све и свашта, све знане догађаје и личности уз понеке домишљене су лакши за читање.
Не мари, важно је да постоји занимање за националну историју, у сваком случајну недостојно је овог птф преносити таблоидне баљезгарије. Талијански? Мислио си талибански или шта? То је једноставно речено манипулација. Ако погледамо етрурске ријечи за које је наука до данас открила значење (овдје) врло мало је ријечи које имају сличности са неким од словенских језика. Наравно да ћемо код краћих ријечи од три, четири гласа увијек наћи сличности и међу језизицима који и нису толико сродни, али ако гледамо етрурске ријечи у комплету, мало је ту сличности са словенским језицима.
Ако си у својим истраживањима открио значење етрурских ријечи за које наука до данас није открила значење, било би свакако јако добро и добитак за форум да то приложиш на отвореној теми (овдје) на коју те је Славен упутио, или некој другој.
За читање етрурскога језика врло је важно да се слово које изгледа као тета чита као слово ж и да се значење свију слова тражи у ћирилици. Потрага за значењем речи у етрурском језику је довела многе научнике до различитих одговора. Неки су чак тражили објашњења неких речи са простора централне Африке. Слажем се да овај језик има пуно семитских речи, али је по свему судећи нашег порекла и то се крије. До сада су неколицина словенских научника покушала да помоћу словенских језика да разумеју етрурски језик и имали су успеха. Ево пар примера речи жана:
Нема потребе да овдје преносимо текстове из режимских таблоида који предано раде на лоботомији нације, попут горе приложеног трача о Новаку. Новак је велики шампион, велики човјек и велики родољуб, привржен свом роду, и свакако је добро што и поред обавеза нађе времена и коју прочита о националној историји. То што му је поље занимања на алтернативној историји је разумљиво, поред силних обавеза нема шансе да посвети потребно вријеме које захтијева боље упознавање са историјом.
Видео клипови популиста и алтернативаца гдје у тај бучкуриш утрпају све и свашта, све знане догађаје и личности уз понеке домишљене су лакши за читање.
Не мари, важно је да постоји занимање за националну историју, у сваком случајну недостојно је овог птф преносити таблоидне баљезгарије. Талијански? Мислио си талибански или шта? То је једноставно речено манипулација. Ако погледамо етрурске ријечи за које је наука до данас открила значење (овдје) врло мало је ријечи које имају сличности са неким од словенских језика. Наравно да ћемо код краћих ријечи од три, четири гласа увијек наћи сличности и међу језизицима који и нису толико сродни, али ако гледамо етрурске ријечи у комплету, мало је ту сличности са словенским језицима.
Ако си у својим истраживањима открио значење етрурских ријечи за које наука до данас није открила значење, било би свакако јако добро и добитак за форум да то приложиш на отвореној теми (овдје) на коју те је Славен упутио, или некој другој.
Чита се као: АРНО ЖЕЛЕ ЖЕРИНИАЛ, а преводи се као: (Д)арно жели горети
јер:
АР према Билбији значи дар и често се дешавало да у етрурском језику се губи слово д као нпр. омаја-домаја, а-да јер нису користили слово д у већини случајева. Зато мислим да је његово име АРНО изведени а од речи ар-дар.
ЖЕЛЕ- од глагола желети (Билбија)
ЖЕРИНИАЛ- је од речи ЖЕР-жар, ватра (Билбија) (на шиптарском zjar значи ватра) и значење ове речи је горети.
Neko odlazi na onaj svet, presabira sve postignuto, drhti pred svojim ugasnucem i nestankom, strepi sta ga ceka sa druge strane, da li tone u sveopste nistavilo ili ga ceka nekakav drugaciji zivot jos suroviji od ovog, pita se sta ce ostati iza njega, kakvo svedocasnstvo o njemu, sta ce se desiti sa njegovom decom, i pored svih tih promisljanja, jedino sto zeli da poruci svetu i potomcima je, "Arno zeli goreti". Da li to tebi ima ikakavog smisla?
Руси се и дан данас кољу око нордицистичке и померанско-балтичке верзије. А можда име долази само од русе косе.
Французи нису народ и никад то нису ни били. Они су нација, модерна политичко-географска коинструкција Француске као државе. У Француској веома велики број различитих народа, који не причају истим језицима, а култура и језици су им обрисани вештачки, наметањем франуског језика као обавезног и укидањем локалних језика.
Mozemo reci i za Ruse i Bugare da su onda nacija. Dokaz za postojanje slovenskog plemena "Rusa" prije 10-og vijeka ne postoji. Rusi su bili germani-varjazi koji su se nametnuli slovenskim plemenima na Pripjatu u 9-om vijeku i utopili u Slovene poslije par vjekova, po istom kalupu kao kod turskih Bugara.
Ovo nije cudno, ionako Sloveni imaju losu tendenciju da ih drugi narodi vode do dana danasnjeg. Staljin Rusiju, Tito Srbe itd.
Бугари су од оснивања Бугарског царства под Симеоном империјални идентитет, нешто као Ромеји или данас Американци, ту нема народности.
Да су Бугари икад били "формирани" народ, не би било потребе за бугарским народним препородом, такозваним Возрожденијем.
То су углавном образовани људи, свештеници, трговци, из Средње Горе (то је планински реон између Трнова и Старе Загоре), углавном Власи мада је међу њима био и добар део људи са шрезименом на -ић. Тад су Бугари почели да се "буде", а то је средина 19-ог века, а у ствари интелектуалци су стварали идентитет који ће наметнути народним масама.
I drugi narodi su imali doba romantizma i "budjenja", cak i Srbi i Grci. Spomenuti su bugari i bugarski jezik u 16. vijeku, i to od Srba, imali su svoju samostalnu crkvu od 9. vijeka, htjeli ili ne htjeli oni su se formirali i grupisali poslije par vjekova i postali narod vec negdje u 13-14 vijeku.
Svakako su formirali na drugaciji nacin od Srba, ali jesu. Ne mozemo to isto reci za Hrvate i Bosnjake, koji su poluformirani narodi i neformalno pripadaju srpskom svijetu. Montenegrine necemo komentarisati .
Већина становника овога што данас зовемо Бугарском, су се све до периода Возрожденија сматрали Грцима, Србима, христјанима, рајом итд.
О Томе пише и Пајсије Хиландарац у свом делу "Историја славјано-булгарска". Румуни, односно Влахо-Молдавци све пребеге из Мезије и Тракије називају Србима.
Pajsije ipak pripada malo ranijem periodu sredina 18-og vijeka, imas i Petra Bogdana Baskeva iz 17-og vijeka.
Dje to Rumuni ih nazivaju Srbima?
Бугарштина је утврђена са стварањем кнежевине Бугарске и доласка на власт немачких династија. Као контра Српству, у борби за Македонију и исток, јер су Немци хтели преко својих династија да овладају Балканом и да саграде пругу Берлин-Багдад.
Тако да, "формирао" се стварно бугарски народ, по егзархијским училиштима и црквама, а и са комитаџијским бандама које су ликвидирале неподобне. После 2-3 генерације то се заборави. Као и код "Хрвата". Е ево и код Монтенигера.
Ja bih volio da vidim dokaze srpske nacionalne svijesti po Bugarskoj, Egeju i dijelovima Makedonije osim Mijaka/Brsjaka, u 17/18/19 vijeku.
Ti si dao dokaz bugarskog nacionalnog budjenja iz 18-og vijeka, ne znam sta je cudno da su nastavili kroz 19 vijek. Bugarska egzarhija je formirana 1870, pa VMRO 1893.
Ovo je svakako mnogo ranije i prirodnijem putem no kod "Hrvata" i narocito montenegrina.
Да нису не би себе називали "ески Булгар", ови стари Бугари су своје редове временом попуњавали и другим припадницима турских народа, Печењезима, Куманима итд. Гагаузи су православци, што значи да су крштен народ одавно. Гагауз је иначе егзоним.
Поволошки Бугари говоре данас куманским језиком као и Балкари, да ли је Старобугарски био другачији језик то се тешко може поуздано утврдити, то се нагађа. Чуваши су потурчени Финци са Волге, највероватније Мари.
Ko zna otkad sebe zovu tako, a normalno da bi sebe smatrali Bugarima ako su iz Bugarske. Imas i cigansko pleme iz Bugarske koje sebe zovu "Asparuhovi bâlgari" i sebe smatraju izvornim bugarima iz vremena kana Asparuha. To sto tvrde ne znaci da je istina.
Istoricari i linvgisti tvrde da staro-bugarski pripada "Ogur" grani turskog jezika zajedno sa čuvaškim, dok gagauz, anadoljsko-Turski, azerbajdzanski govore "Oguz".
Kumani i Balkari pripadaju "Kipčak" grani kao i Tatari. Ne znam otkud ti teorija da su Cuvasi poturceni Finci.
Lingvisticki jezik Gagauza je grana osmanskog turskog iz Anadolije. Nema veze sa stepskim turcima.
А и то опет ништа не значи јербо су Словени уз Црно Море били у контакту са Аланима, Роксоланима и Јазигима, а Западни нису.
Sloveni su imali kontakt sa iranskim narodima prije zapadne migracije 4-og vijeka, dakle jos se nijesu Sloveni razdvojili. Alani i Iranci na prostoru Crnog Mora su nestali sa dolaskom Huna.
"Кво ће правиш" је, рекао бих, пиротски жаргон, близина границе, тргује се са Бугарима, гледа ТВ из Софије...
У Пчињском округу се каже "што си работиш", дакле штО не штА, а тако се говори и јужније, у Македонији, све до Солуна.
I Pirocani i Nislije kazu "kvo". I Bosilegrad pripada Pcinjskom okrugu i izjasnjavaju kao Bugari.
Naravno ne mozemo pricati bas kakav je dijalekt tamo danas kada su vec preko 100 godina dio Srbije i gledaju RTS itd. Ako su Srbi u Pirotu sto bi gledali TV iz Sofije?
Али зато је рећи рецимо "чојк" уместо "човек" (како се каже у призренско-тимочком) ваљда врхунац српског језика, иди бегај
Јес БеограЏани су познати по томе да се фолирају како не разумеју ништа сем ћале, кева, лова, њупа и остале традицоналне, књижевне српске речи.
Брааатееее, јееееботееее, Беооограџ'ни. Таквима и језик Горског Вијенца звучи као кинески.
А иначе кад ка'еш чојк ћера ђевојку ижјест то је српски бр'тееее а кад кажеш с'г и т'г е то је јапански са примесама абориџинског...
"Cojk" je svakako razumljivije standardnim srpskim od sega/taga/kvo.
Danasnji Beograd je najmjesoviti srpski prostor gdje ima Srba iz svih krajeva i dijalekata. Cale/keva i ti beogradizmi su uglavnom kod Zemunaca i starosjedilaca kojih ima malo u BG.
Gorski Vijenac je potpuno razumljiv (osim nekih izreka ili arhaicnih turcizama) u poredjenju sa prizrensko-timockim. Razumljiviji je svakako od Zone Zamfirove.
"Флотантна маса" је учествовала у српској револуцији и подизала вишеструке устанке све до 1878, тадашњи кнез Милан је примао писма и молбе главара из Шоплука да их не оставља "под власт на тија проклети Бугари".
Interesantno da Hajduk Veljko i Srbi tog vremena su nazvali prostor Bora, Zajecara i cijeli taj juzni prostor "Krajinom", dakle granicni ili periferijski prostor srpskog naroda. Novonaseljeni prostor Srbima.
Искрено, не знам за ту шубару, да ли је словенска реч или није, али сасвим сам сигуран да крзнену капу нису измислили Турци а ни њихови рођаци Бугари, али зато оно бело кече што се носило по Ерцеговини, Црној Гори, Брдима, Пештеру и Маљисарији одише Српством, хаха.
Rijec šubara dolazi od ruskog "šuba", od srednjovjekovnog germanskog "schūbe". Za krznu odjecu i kape.
Naravno nijesu Turci izmislili sve krzne kape, ali tipa subare, vjerovatno jesu. Najslicnija tipa kape šubari je "karakul" ili "astrakhan" kapa, koji potice od stepskih turaka iz okoline Astrakhana na kaspijskom moru a tradicionalno i kod Tadzika, Turkmena i drugih stepsko-turskih plemena. Karakul znaci na turskim jezicima "crno krzno".
Na balkanu najvise varijacija/raznolikost subare je kod Bugara, koji imaju u crno, braon i bijelo i gotovo je prisutna u svim bugarskim nosnjama, za razliku od nas dje je prisutna samo u rubnim djelovima naseg naroda i kod nasih cetnika 20. vijeka .
Crnogorska/hercegovacka/licka kapa ili "zavratka", je svakako starija kod Srba i Slovena, prisutna je kod Ceha, Poljaka i stare muske nosnje Luzickih Srba. Ono belo kece se nosilo iskljucivo kod brdjanskih plemena i kao kod arbanasa i aromuna je vjerovatno vlaskog, rimskog porijekla. Stara kapa koja je oznacavala gradjanina rimskog carstva.
Кијев је основан у 8 или 9-ом веку, најбројнија европска етничка група није могла да изађе из једног мочварног појаса, то је просто немогуће.
Turski narod izasao iz jednog malog kraja Mongolije, latinski narodi potekli svi iz okoline Rima itd. Veliki narodi uvijek pocinju sa malim stanovnistvom.
Da li mozes ovo rezimirati? Tvrde li da bukva ustvari nije pozajmnica iz gotskog jezika? A sta sa cinjenicima da najstariji slovenski hidronimi su izmedju Dniepera i Dniestera?
Iznenađenjima nikad kraja, ispod tepiha postoji svedočanstvo o administrativnoj samoupravi Slovena u maloj Aziji 650. godine, što je ranije čak i od svedočanstva o samoupravi Slovena Helade krajem VII veka.
Šlumberger međutim daje drugačiju transkripciju natpisa i praktično menja sadržaj, jer ono što je Pančenko napisao nema logike.
Tako da sadržaj pečata koji glasi: vojna jedinica Slovena Vitinije, postade robovi Sloveni Vitnije,robovi dobiše svoj pečat a istina ponovo pognu glavu.
Nadam se Slavene da će te ovaj pečat zaintrigirati i da ćeš pogladati analizu Pančenka......ipak je ovo najstariji pečat Slovena.......i to baš u maloj Aziji.....i to pre pohoda Konstansa II kada se pretpostavlja da je prvi put naselio Slovene u malu Aziju.
Mislis u 7. vijeku Vizantija ne kontrolise zapadni Balkan? Naravno da su slabiji nego prije, ali ipak svjetska sila u to vrijeme.
Mislim da je tako, onda vizantija, germani i ostali pisci ne bi ovaj narod zvao Slovenima vec Srbima. Vjerujem da NATO, Amerika i Vatikan svijesno rade protiv nas duze vrijeme, ali ne vjerujem da zavjera protiv srpskog naroda seze bas tako daleko.
DAI je objektivan i cak radi u nasu korist jer:
1. Po ovome mi smo dosli pozvani od Vizantije koja je nam poklonila svoju zemlju, nijesmo okupatori niti varvarske horde.
2. Svedoči da Travunjani, Zahumljani i Neretljani su Srbi. Da je Porfirogenit tako anti-srpski kako kazes valjda ne bi priznao da su to Srbi.
3. Prilicno precizno i tacno govori o "Bijeloj Srbiji" iza turske/madjarske, danasnji Luzicki Srbi.
4. Tacno govori o dinastiji Vlastimirovica kao i o srpskim zupanima Travunije, poput Beloja.
Ромејско царство у време Ираклија на Балкану контролише Цариград и нешто градова и острва у Грчкој, можда и на Јадрану. Ништа више.
Србица (данашња Сервија) је основана преко реке Бистрице, у релативној близини Олимпа. А то је данашња Македонија или већ Тесалија, небитно.
Словени (дакле Срби, другог народа није било) из овог краја су више пута у време Ираклија опседали Солун па и сам Цариград. Ромеји нису поклањали никоме земљу, ми смо је узели од њих јер смо били јачи, а Ромеји, изелице и зулумћари, су је опет пре тога отели од неког другог.
Порфирогенит тврди да су бели Срби дошли из Бојке, а то је закарпатска Русија а не Чешка или Лужица, и то је на тромеђи данашње Словачке, Пољске и Украјине, а качи и Румунију. Племе Бојки још увек постоји тамо и носе гуњеве, беле панталоне као Шопи, Мијаци, Стари Црногорци, Арнауташи и прслуке (за које ти тврдиш да су турски). Изгуглај па види сам.
Што се тиче земаља и владара, оне су код Порфирогенита врло незнатне и штуре, "непознати архонт" се звао Звонимир, највероватније, а његов син Будимир а не Мутимир, како бележи Порфирогенит, јер је код њега све конфузно, збркани су догађаји и редослед владара. Зато што он није сведок догађаја јербо је живео много касније.
Што се тиче Срба као "робова римског цара", постојали су неки Limigantes Sarmatae servi у време цара Констанција, а то је било 300 година пре Ираклија, Панонски Словени који су били потлачено становништво под влашћу Јазига и који су подигли устанак и збацили сарматски јарам, па их је после Констанције, да заштити своје клијенте Сармате, више пута нападао и уништавао. Тако пише Амијан Марцелин. Тако да Порфирогенитово трабуњање може да се односи на тај моменат у историји али никако на време Ираклија.
Koliko znam vecina istoricara tvrdi da je nastao na teritoriji makedonije ili bugarske. Slazem se da je starije ali da je bas srpskog karaktera u tome je poenta.
"Сеј свјати славни књаз и доблествени мученик Јоан Владимир, возраста от благочестиваго и владјетелнаго корене, во градје Бјелградје (Албији) првјевшаго владјеније и всјем Илириком и Далмацијеју владичествоваше".
Београд који се овде помиње је данашњи Берат у јужној Албанији.
Цела данашња Албанија, Македонија и југоисточна Србија (Космет, јужно Поморавље) су у раном средњем веку били у српским рукама, а то је та област где је ово јеванђеље и створено.
Mozemo reci i za Ruse i Bugare da su onda nacija. Dokaz za postojanje slovenskog plemena "Rusa" prije 10-og vijeka ne postoji. Rusi su bili germani-varjazi koji su se nametnuli slovenskim plemenima na Pripjatu u 9-om vijeku i utopili u Slovene poslije par vjekova, po istom kalupu kao kod turskih Bugara.
Ovo nije cudno, ionako Sloveni imaju losu tendenciju da ih drugi narodi vode do dana danasnjeg. Staljin Rusiju, Tito Srbe itd.
Постоје 2 теорије, као што сам написао, та великогерманска, нордицистичка и полапско-балтичка, која каже да су оснивачи руске државе дошли од Полапских Словена, а то је северно од Лужице у данашњој источној Немачкој. Међу њима је можда било и неких германских најамника као и понеки припадник балтичких племена (Пруси, стари Литванци) а онда су се исти искрцали у данашњој северној Русији и наметнули власт локалним словенским племенима (Иљменски Словени) и финским племенима. Оснивачи су Новгорода. А Кијев у који су се преселили је основан пре њих. у срцу територије источних Словена. Не зна се одакле тачно назив Рус, може бити од русе косе која је карактеристична за све источне Словене, такву боју косе имају и Словени на Дунаву које описује Прокопије, ни црни ни одвећ плави него сви руси.
I drugi narodi su imali doba romantizma i "budjenja", cak i Srbi i Grci. Spomenuti su bugari i bugarski jezik u 16. vijeku, i to od Srba, imali su svoju samostalnu crkvu od 9. vijeka, htjeli ili ne htjeli oni su se formirali i grupisali poslije par vjekova i postali narod vec negdje u 13-14 vijeku.
Svakako su formirali na drugaciji nacin od Srba, ali jesu. Ne mozemo to isto reci za Hrvate i Bosnjake, koji su poluformirani narodi i neformalno pripadaju srpskom svijetu. Montenegrine necemo komentarisati .
Pajsije ipak pripada malo ranijem periodu sredina 18-og vijeka, imas i Petra Bogdana Baskeva iz 17-og vijeka.
Срби нису имали потребу за народним препорођајем, дакле за поновним "рађањем народа" зато што код нас "народна свест" никад није ишчезла, није била изгубљена, као бугарска и грчка "народна свест". Већина становника данашње Грчке и Бугарске нису ни знали да су Бугари и Грци у 19-ом веку. Највећи носиоци револуције у Грчкој су били Арванитовласи.
Код Бугара и Грка је "свест" ишчезла зато што једноставно никад није ни постојала, па су морали наново да је стварају, позивајући се на неке средњевековне империјалне идентитете.
Ja bih volio da vidim dokaze srpske nacionalne svijesti po Bugarskoj, Egeju i dijelovima Makedonije osim Mijaka/Brsjaka, u 17/18/19 vijeku.
Ti si dao dokaz bugarskog nacionalnog budjenja iz 18-og vijeka, ne znam sta je cudno da su nastavili kroz 19 vijek. Bugarska egzarhija je formirana 1870, pa VMRO 1893.
Ovo je svakako mnogo ranije i prirodnijem putem no kod "Hrvata" i narocito montenegrina.
На пример Чувена породица Југовић из Ћипроваца (Чипровци на буг. стандарду) или Мисаил Цветковић Бајкуш, први учитељ Петра другог, рођен у Трну, данашња западна Бугарска.
Има брда примера, интернет је направио револуцију у информсању, па сад сам можеш наћи све информације које ти требају, а не да чекаш од мене да ти их сервирам на тацни, нити имам времена нити воље а још мање простора да цитирам све књиге, чланке, студије, да качим мапе и слике, лакше би ми било сам написати књигу, за неупућене.
Захваљујемо брату бугарском македонцу који је обавио голем посао за нас: Самоил Ратевски: Румуни кажу – БУГАРИ СУ СРБИ
Повод да пишем на ову тему дала ми је студија једног бугарског научника која је објављена у познатом бугарском научном спису „Бугарска етнографија“ у трећем тому из 1985. године. Студија се зове: “О етнониму Срби (Sirbi) у румунском језику и румунској топонимији“, а написао ју је Максим Сл. Младенов. У овој студији можемо наићи на многобројне занимљиве податке о томе како су Румуни називали Бугаре, као и за саму народну свест предака данашњих Бугара.
Славни бугарски револуционар и историчар XIX века, Георгије Сава Раковски (рођеног под именом Срби Поповић, прим. прев.) казује нам следеће: „Власи Бугаре називају Србима, а њихов језик србешти“. Велики бугарски научник и националист, Љубомир Милетић (бугараш српског порекла, братанац нашег славног политичара Светозара Милетића, прим. прев.) казује да се „име Србин проширило по Трансилванији и Румунији у прошлом и претпрошлом веку (ΧVII и XVIII век), по свему судећи са општим значењем „Југословен“, без разазнавања разлике између Срба и Бугара.
Бугарског је имена у ово доба скоро потпуно нестало.“ Ипак, такав псеудонаучни закључак о одредници Срби = Јужни Словени није тачан. Према аутору студије: „Неки аутори истичу да су у прошлим вековима са етнонимом Срби Румуни именовали уопштено све Словене, међутим, неки подаци сведоче да се то односило пре свега на Бугаре.“ Именовање насеља са изведеницама од имена „Срби“ се среће у румунским земљама које су поприлично далеко од српских.
У дугој епохи турске владавине, северно од Дунава (на територији данашње Румуније, прим. прев.) живе и досељавају се многи Бугари, но изгледа да Румуни од њих нису успели да чују да су они Бугари, а не Срби. Народна свест Бугара да су „Бугари“ у турском периоду је толико „силна“ да су се, осим као Срби, они у Румунији понекад декларисали и као Грци. Тако нам Романски казује да се „један од устаника (Васил Панајотов) декларисао као Грк, а народност осталих или уопште није означена или је забележена са за Румуне уобичајеним именом „Срб“ (Sirbi)… Данас (средином ΧΙΧ в., прим. аут.) житеље бугарских села у Влашкој и Молдавији околни влашки живаљ назива Sirbi, без обзира што у њима (тобож, прим. прев.) нема никаквих Срба.“
Чињеница да бугарски суседи, Румуни, нису имали појма да се њихови суседи називају „Бугари“ , види се и у једној грамоти војводе Јеремије Могила из 1603. године у којој се набрајају различни народи у његовом војводству и где се спомињу Руси, Мунтјани, Угри, Срби и Власи, а Бугара, судећи по овој грамоти, нема у Влашкој, јер су они означени као Срби. „У народу (румунском, прим. прев.) постоје и још два назива за Бугаре, а то су sarbul и schiai; sarbul потиче из времена кад се није правила разлика између Срба и Бугара… “, вели Б. Цонев. И „у архивским документима из Ђурђева, Бугари, становници овог града, се обележавају углавном као Срби.“
Почетком ΧΙΧ века за бугарске досељенике у Влашкој је карактеристично да се „неретко именују као „Срби“ или „Бугаросрби“ или „Србобугари“, независно од тога што потичу из околине Сливена, Јамбола, Варне, Шумена, Камобатског итд. Неретко се они у румунским документима налазе и као „Грци“, без обзира што им имена тачно одају њихову народност: нпр. као Грци су означени досељеници са именима Стојан, Добри, Злати, Пејчо, Жељазко итд.“. Да неко не помисли да је у питању само нека грешка од стране Румуна који не одражава истинску народну свест Бугара, постоје документи у којима се сами досељеници декларишу: „будући смо ми Срби, дошли из турске државе, из области Карнобат… “ или „Са молбом се обраћамо милости Вашег Височества, да смо ми Срби из округа Видинског… “
За српску народну свест бугарских досељеника у румунске земље у минулим вековима сведочи нам и топонимија. Као што нам показују истраживања румунског историчара Јона Доната, у Румунији постоји на сијасет имена села која садрже одредницу „Срби“, а чије је становништво дошло из Бугарске, или, како сам он каже „наши Срби су дошли из Бугарске“. Према његовом мишљењу, имена села која садрже одредницу „Срби“ уистину показују „бугарски етнички састав насеља“.
Надаље се у студији приказује заиста импресиван број таквих топонима. Слични топоними, као што тврди румунски научник К. Велики, се појављује још у XV и XVI веку, тј. непосредно по паду бугарских области под турску власт, па је мало чудно то брзо „заборављање“ бугарског имена од стране суседних Влаха. Они су, тобоже, и поред тога што су први бугарски досељеници називали себе Бугарима, почели да их зову Србима.
Да то није у питању, већ да је такво именовање последица истинске народне свести самих бугарских досељеника у Влашку, се види и у чињеници да се топоними са одредницом „Срби“ не срећу у румунским земљама које се граниче са Србијом и имају компактно српско становиштво, већ на од Србије поприлично удаљених области, а који се непосредно граниче са Бугарском.
Ko zna otkad sebe zovu tako, a normalno da bi sebe smatrali Bugarima ako su iz Bugarske. Imas i cigansko pleme iz Bugarske koje sebe zovu "Asparuhovi bâlgari" i sebe smatraju izvornim bugarima iz vremena kana Asparuha. To sto tvrde ne znaci da je istina.
Istoricari i linvgisti tvrde da staro-bugarski pripada "Ogur" grani turskog jezika zajedno sa čuvaškim, dok gagauz, anadoljsko-Turski, azerbajdzanski govore "Oguz".
Kumani i Balkari pripadaju "Kipčak" grani kao i Tatari. Ne znam otkud ti teorija da su Cuvasi poturceni Finci.
Lingvisticki jezik Gagauza je grana osmanskog turskog iz Anadolije. Nema veze sa stepskim turcima.
Па можда то и јесу Аспарухови Бугари, уз Бугаре и Турке уопште иде епитет црни, црни Бугарин итд. а не жути Бугарин хаха
Колико разумем "Аспарухови Бугари" не знају ни реч ромског
Анадолски Турци су у Анадолију дошли као муслимани, Гагаузи су православни Хришћани. Све су то иовако сродни језици, само што гагауски до 50-их година 20-ог века није био писани језик, није имао литературу. Можда су у контакту са Турцима Анадолцима изменили језик, јер је цела данашња североисточна Бугарска била насељена Турцима и причала турски, све до средине 80-их година. Тад им је Тодор Живков дао избор или да се отселе у Турску или да промене имена и да се изјасне као Бугари.
Sloveni su imali kontakt sa iranskim narodima prije zapadne migracije 4-og vijeka, dakle jos se nijesu Sloveni razdvojili. Alani i Iranci na prostoru Crnog Mora su nestali sa dolaskom Huna.
Међу Словенима је и онда било различитих група, у Панонији су живели Склавени (преци данашњих Чеха, Словака, Словенаца и Мађара, а делом и Хрвата), даље од њих ка истоку су живели Анти (преци данашњих Руса, Украјинаца) а западно и северно од њих Венети, Венди, Винди (преци Пољака, Померанаца, Шлеза, Лужичана).
Ово је наравно релативна подела јер име Венети срећемо и као назив за Словенце па и Русе (Финци Русију зову Венесе), име Словени срећемо у Панонији (Словенци, Словаци), северној Русији (Иљменски Словени) а и овде на Балкану.
Доказ су и археолошке културе, Вјелбарска и Пшеворска култура (Венди), Зарубинска, Черњаховска и Пењковска култура (Анти), Прашко-корчачка култура (Склавени).
Од ових култура нису сви били у контакту са Сарматима.
I Pirocani i Nislije kazu "kvo". I Bosilegrad pripada Pcinjskom okrugu i izjasnjavaju kao Bugari.
Naravno ne mozemo pricati bas kakav je dijalekt tamo danas kada su vec preko 100 godina dio Srbije i gledaju RTS itd. Ako su Srbi u Pirotu sto bi gledali TV iz Sofije?
"Cojk" je svakako razumljivije standardnim srpskim od sega/taga/kvo.
Danasnji Beograd je najmjesoviti srpski prostor gdje ima Srba iz svih krajeva i dijalekata. Cale/keva i ti beogradizmi su uglavnom kod Zemunaca i starosjedilaca kojih ima malo u BG.
Gorski Vijenac je potpuno razumljiv (osim nekih izreka ili arhaicnih turcizama) u poredjenju sa prizrensko-timockim. Razumljiviji je svakako od Zone Zamfirove
Interesantno da Hajduk Veljko i Srbi tog vremena su nazvali prostor Bora, Zajecara i cijeli taj juzni prostor "Krajinom", dakle granicni ili periferijski prostor srpskog naroda. Novonaseljeni prostor Srbima.
Rijec šubara dolazi od ruskog "šuba", od srednjovjekovnog germanskog "schūbe". Za krznu odjecu i kape.
Naravno nijesu Turci izmislili sve krzne kape, ali tipa subare, vjerovatno jesu. Najslicnija tipa kape šubari je "karakul" ili "astrakhan" kapa, koji potice od stepskih turaka iz okoline Astrakhana na kaspijskom moru a tradicionalno i kod Tadzika, Turkmena i drugih stepsko-turskih plemena. Karakul znaci na turskim jezicima "crno krzno".
Na balkanu najvise varijacija/raznolikost subare je kod Bugara, koji imaju u crno, braon i bijelo i gotovo je prisutna u svim bugarskim nosnjama, za razliku od nas dje je prisutna samo u rubnim djelovima naseg naroda i kod nasih cetnika 20. vijeka
Crnogorska/hercegovacka/licka kapa ili "zavratka", je svakako starija kod Srba i Slovena, prisutna je kod Ceha, Poljaka i stare muske nosnje Luzickih Srba. Ono belo kece se nosilo iskljucivo kod brdjanskih plemena i kao kod arbanasa i aromuna je vjerovatno vlaskog, rimskog porijekla. Stara kapa koja je oznacavala gradjanina rimskog carstva.
Не разумем о чему причаш, шубара није никакав посебан изум, крзнена капа или капа од овчије коже. Типична ствар за овчарско становништво.
Немој ми рећи да су Турци измислили и овцу... а код нас се носи, па од Војводине, кроз целу централну Србију, преко Космета, Македоније и јужније, као део зимске гардеробе.
Turski narod izasao iz jednog malog kraja Mongolije, latinski narodi potekli svi iz okoline Rima itd. Veliki narodi uvijek pocinju sa malim stanovnistvom.
Турски народи су имали коње, носивше их од источног Сибира до Паноније, тако су се Турци као степски номади одувек ширили, то нема везе са Словенима који су пешаци, одувек, коње и волове користе за тегљење и рад, а не јурњаву по степи.
Латини су имали огромно царство, што би рекао брадати издајник из Ерцеговине - фрогс енд гренмадрс.
Navešću na konkretnim primerima kako su se kretala razmišljanja ruske nauke u pogledu istorije Slovena na Balkanu:
1860. godina. Lamanski, akademik, tvrdi da postoje dokazi koji upućuju na drevnost Slovena u maloj Aziji. Za svoj rad dobija nagradu ruske akademije. Rad je zaista zanimljiv, obiluje sa dosta činjenica koje su barem meni bile nepoznate i jasno pokazuje da Sloveni nisu mogli u malu Aziju doći kao ratni zarobljenici.
1903. godina. Pančenko, otkriva u arhivi ruskog arheološkog instituta u Konstantinopolju zanimljiv pečat. Posle analize zaključuje da je to najstariji spomenik Slovena u maloj Aziji i da potiče iz 650. godine. Pečat je ujedno dokaz administrativne nezavisnosti i hrišćanskog karaktera Slovena u Vitiniji, odnosno maloj Aziji. Zanimljivo, Pančenko se ne upućuje u tumačenje kako su se ti Sloveni obreli u maloj Aziji iako je posle ovakvog otkrića logično bilo načiniti takav korak
1915. godina. Kulakovski, potpuno odbacuje nalaze Pančenka, prihvata izmenjen opis natpisa na pečatu koji daje Šlamberge i datira ga u 694. godinu.
U celoj priči je zanimljivo da je jedino Pančenko držao pečat u svojim rukama i analizirao ga na 50. strana. Šlamberge i Kulakovski su samo pomoću snimka (sami su to napisali) promenili Pančenkovu transkripciju i Slovene pretvorili u robove Vitinije, obrazloživši taj svoj zaključak na pola strane. Nauka je prihvatila mišljenje Šlambergea i Kulakovskog a snimak pečata svako može da pogleda i donese sopstveni zaključak:
Dakle kada je reč u ruskoj nauci, zaista dolazi do preokreta načina posmatranje istorije Slovena krajem XIX veka.
Da li je taj preokret inspirisan naučnim motivima? Pa, nebih rekao......
Ромејско царство у време Ираклија на Балкану контролише Цариград и нешто градова и острва у Грчкој, можда и на Јадрану. Ништа више.
Србица (данашња Сервија) је основана преко реке Бистрице, у релативној близини Олимпа. А то је данашња Македонија или већ Тесалија, небитно.
Словени (дакле Срби, другог народа није било) из овог краја су више пута у време Ираклија опседали Солун па и сам Цариград. Ромеји нису поклањали никоме земљу, ми смо је узели од њих јер смо били јачи, а Ромеји, изелице и зулумћари, су је опет пре тога отели од неког другог.
Није згорег поново дати ову мапу, која показује Римско (Ромејско) царство из времена Ираклија, конкретно 620 година. Заједно са новом студијом која показује да куга из Јустинијановог времена није значајно демографски утицала на становништво, имамо поптуно немогућу званичну теорију о досељавању. Јеидно могуће објашњење је да је становништво које се тада досељава мање-више исто као и оно које ту живи.
Ромејско царство у време Ираклија на Балкану контролише Цариград и нешто градова и острва у Грчкој, можда и на Јадрану. Ништа више.
Србица (данашња Сервија) је основана преко реке Бистрице, у релативној близини Олимпа. А то је данашња Македонија или већ Тесалија, небитно.
Словени (дакле Срби, другог народа није било) из овог краја су више пута у време Ираклија опседали Солун па и сам Цариград. Ромеји нису поклањали никоме земљу, ми смо је узели од њих јер смо били јачи, а Ромеји, изелице и зулумћари, су је опет пре тога отели од неког другог.
Iraklije po DAI je pozvao Srbe da dodju da bi istjerali Avare i pljakaske horde koji su godinama harali vizantijskim gradovima u zaledji (Nis, Sirmium, itd) i stvarali depopulaciju i haos tamo.
Vizantiji je trebalo i 1. Lojalno ratnicko stanovnistvo da brani granice Vizantije 2. Dodatno stanovnistvo da popuni ispraznjen prostor
Srbi su i jedno i drugo ispunili. Odmah primili vizantijsko hriscanstvo po naredbi, bili saveznici Vizantije protiv Bugara i Avara do 10-11 vijeka, dokumentovano da i veliki zupan Vlastimir bio podanik Carigradu, ime "Srbija" je grcko-vizantijska rijec, za vazalnu srpsku teritoriju Vizantije.
Opet kazem, nijesu Srbi bili jedini sloveni koji su spustili na Balkan. Srbi su tada bili jedno slovensko pleme, poput recimo Vasojevica medju danasnjim srpskim plemenima. Pleme Draguviti koji su od grane Antija iz Pripjata opsedali Solun.
Порфирогенит тврди да су бели Срби дошли из Бојке, а то је закарпатска Русија а не Чешка или Лужица, и то је на тромеђи данашње Словачке, Пољске и Украјине, а качи и Румунију. Племе Бојки још увек постоји тамо и носе гуњеве, беле панталоне као Шопи, Мијаци, Стари Црногорци, Арнауташи и прслуке (за које ти тврдиш да су турски). Изгуглај па види сам.
Pleme "Bojki" iz Karpata su grupa novijeg porijekla (prvi spomeni o njima iz 18 i 19 vijeka) i mjesavina istocnih Slovena i Vlaha iz Transilvanije. Bijele pantolone, prsluci itd najvjerovatnije vlaskog i stepsko-turskog porijekla. Slicno kao Mijaci koji nijesu staro slovensko pleme vec vjerovatnije grupa kasnijeg datuma formirana kao hibrid izolovanih Slovena i Vlaha.
Што се тиче земаља и владара, оне су код Порфирогенита врло незнатне и штуре, "непознати архонт" се звао Звонимир, највероватније, а његов син Будимир а не Мутимир, како бележи Порфирогенит, јер је код њега све конфузно, збркани су догађаји и редослед владара. Зато што он није сведок догађаја јербо је живео много касније.
Otkud ti Zvonimir ili Budimir? Ima li srednjovjekovnih izvora za to?
Ne tvrdim da je DAI 100% tacno sve, nego vecina otprilike je tako, a realno je pozitivno za nas.
Из житија светог српског краља Јована Владимира :
"Сеј свјати славни књаз и доблествени мученик Јоан Владимир, возраста от благочестиваго и владјетелнаго корене, во градје Бјелградје (Албији) првјевшаго владјеније и всјем Илириком и Далмацијеју владичествоваше".
Београд који се овде помиње је данашњи Берат у јужној Албанији.
Цела данашња Албанија, Македонија и југоисточна Србија (Космет, јужно Поморавље) су у раном средњем веку били у српским рукама, а то је та област где је ово јеванђеље и створено.
Prvobitne zitije kneza Jovana Vladimira su nestale, jedino postoje danas od 1690 od Grka. Jovan Vladimir je rodjen u blizini grada Bara u Crnoj Gori i stolovao u njegovoj zaduzbini Precista Krajinska na Skadarskom Jezeru. Otac mu je iz Trebinja.
Iraklije po DAI je pozvao Srbe da dodju da bi istjerali Avare i pljakaske horde koji su godinama harali vizantijskim gradovima u zaledji (Nis, Sirmium, itd) i stvarali depopulaciju i haos tamo.
Vizantiji je trebalo i 1. Lojalno ratnicko stanovnistvo da brani granice Vizantije 2. Dodatno stanovnistvo da popuni ispraznjen prostor
Srbi su i jedno i drugo ispunili. Odmah primili vizantijsko hriscanstvo po naredbi, bili saveznici Vizantije protiv Bugara i Avara do 10-11 vijeka, dokumentovano da i veliki zupan Vlastimir bio podanik Carigradu, ime "Srbija" je grcko-vizantijska rijec, za vazalnu srpsku teritoriju Vizantije.
Opet kazem, nijesu Srbi bili jedini sloveni koji su spustili na Balkan. Srbi su tada bili jedno slovensko pleme, poput recimo Vasojevica medju danasnjim srpskim plemenima. Pleme Draguviti koji su od grane Antija iz Pripjata opsedali Solun.
Boji/bojki iz DAI je danasnja Bohemija.
Pleme "Bojki" iz Karpata su grupa novijeg porijekla (prvi spomeni o njima iz 18 i 19 vijeka) i mjesavina istocnih Slovena i Vlaha iz Transilvanije. Bijele pantolone, prsluci itd najvjerovatnije vlaskog i stepsko-turskog porijekla. Slicno kao Mijaci koji nijesu staro slovensko pleme vec vjerovatnije grupa kasnijeg datuma formirana kao hibrid izolovanih Slovena i Vlaha.
Otkud ti Zvonimir ili Budimir? Ima li srednjovjekovnih izvora za to?
Ne tvrdim da je DAI 100% tacno sve, nego vecina otprilike je tako, a realno je pozitivno za nas.
Prvobitne zitije kneza Jovana Vladimira su nestale, jedino postoje danas od 1690 od Grka. Jovan Vladimir je rodjen u blizini grada Bara u Crnoj Gori i stolovao u njegovoj zaduzbini Precista Krajinska na Skadarskom Jezeru. Otac mu je iz Trebinja.
Св остало представља покушај реконструкције, шта би било кад би било, који не може бити тачан, јер почетна претпоставка није тачна, није било масовног досељавања и/или народ који је ту живео се није разликовао од новодосељених. Прича о наводном позиву Ираклија је измишљотина, свакако није могоа да позове народ да се досели када је већ ту живео и много пре њега.