„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Карлос Шакал]

Poznato je da Sumadinci i zapadna Srbija su govorili ijekavski. Karadjordje i Vuk Karadzic su govorili "Biograd" ne "Beograd". Dan danas do Valjeva i Cacka se govori istocno-hercegovacki, to je centar ustanicke Srbije.

Teritorija prizrensko-timockog dijalekta nije bila dio knezevine Srbije 1817. godine. A kosovsko-resavski samo mali dio.

Sto se tice samog kosovsko-resavskog dijalekta, smatra se da se razvio u okolini Peci u 14om vijeku vjerovatno kao subdijalekt zetsko-raskog, i sirilo se sa Moravskom Srbijom Kneza Lazara pa Srpska Despotovina.

Не, заправо само Подриње и Ужички крај са Златибором (јер су се у Ужице и околину спустили Ерцови са Златибора) а и они не ијекају одавно више. Јесте да Ваљевци и Чачани развлаче док говоре, али то је већ зона шумадијско-војвођанског дијалекта. Иначе је сама Шумадија напола шумадијско-војвођански а напола косовско-ресавски настројена.

Сам шумадијско-војвођански је са источнохерцеговачким најмлађи српски дијалекат, могуће да је настао у контакту косовско-ресавског (који је старији) и посавског икавског (који је још старији), пошто у шумадијско-војвођанском има икавизама, на пример мени, теби, девојци, нисам, за разлику од косовско-ресавског и призренско-тимочког мене, тебе, девојке и несам. Северније од Саве и Дунава може се чути кадкад и сикира уместо секира, летилица уместо летелица, чак и дивојка уместо девојка итд.

Косовско-ресавски је дијалекат средње старине, говори се и у јужном Банату, не знам одакле ти уопште да је настао из зетско-сјеничког јер је косовско-ресавски изразито екавски, као и призренско-тимочки. Изговор јата у косовско-ресавском је, у неким говорима, најближи изговору наших предака пре 1000 година. Барем тако тврде језикословци.

Призренско-тимочки је најстарији дијалект српског језика, по својим елементима старији од зетско-сјеничког, и ако ћемо искрено представља народну верзију средњевековног српског језика, којима су писане и повеље владара, што у Србији, што у Босни.

Praviteljstvujusci sovjet 1805 nije je bilo privremeni ne drzavni. Milos Obrenovic je od 1817. godine vladao apsolutistički bez skupstine do ustava 1835. godine. Velika skola je bila privremena ustanova koja je postojala 1808-1813 je teritorija bila u ratnom stanju bez ikakve drzavnosti i regularnosti. Prva skola u Knezevini Srbiji je Licej 1838. godine.

Па какве везе има што је био привремен, то је била прва модерна српска влада и представљала је даљи корак у развоју српске државности. Исто важи и за образовне установе које су касније обновљене кад су се стекли услови.

Јес, сад је Милош Обреновић био апсолутиста а Његош је владао демократски... то су тртљања и натегнута тумачења Слободана Јовановића који је био карађорђевићевац и либераш па је искројио историју по њиховим мерилима. И то баш онда кад су Карађорђевићи побили и последњег члана породица које су тек у неком десетом колену биле у сродству са Обреновићима.

Luka Vukalovic nije dobar primjer izvorne hercegovacke nosnje, kao imucan covjek usko politicki povezan sa Cetinjem nosio je crnogorski gunj i cesto i bogatu risansku zelenu dolamu.

Prsluci ulaze u garderobu zapadne evrope tek u 17om vijeku kao pozajmica iz persijske nosnje, tako isto u nosnju slovena van osmanskog carstva. Mi Srbi dobismo preko turaka.

Гуњеви и кожуси, са и без рукава, се носе међ Србима а и другим Словенима од средњег века, можда чак и раније, ко ће га знати, пошто је кожух без рукава део типичне овчарске ношње. Прслуци, прсници су били део и војне опреме, Врличани имају онај неки прсник са металним нитнама. Мислим можда су неки утицаји из Персије и постојали, шта ја знам, али нису ни Персијанци измисли топлу воду. И виолину су направили Талијанци па нису они први загудали.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Da li su Gordoservon i Serbohorija dva naziva za isto mesto ili mozda u stvari dve razlicite lokacije?

Moguće je i jedno i drugo. Nema nekih čvršćih dokaza koji bi dali definitivni odgovor tj. poistovetili ih, verujem.

 

[ZabranjeniLegenda]

Племенско, односно родовско уређење, односно груписање људи по основу блиског и релативно блиског крвног сродства је, као што рекох, ствар предржавних организационих форми. Ово је социолошка и историјска чињеница. Племена дакле постоје само тамо где нема државе или где је конфигурација терена таква да захтева блиски контакт и сарадњу међу члановима шире породице ради преживљавања.

Зато племена данас постоје само међу Ескимима у поларној области, Бушманима и Бедуинима у пустињи, Индијанцима у џунглама латинске Америке и међу неким горштацима као што су на пример Авганистанци.

To ne osporavam, ali ima izuzetaka. Maurijsko carstvo, Mongolsko carstvo i u nekoj mjeri Rimsko i Osmansko carstvo su vladali po plemenskom sistemu. I Avari, Bugari, Huni su vladali po plemenskom sistemu. Dakle plemena mogu da budu i cesto jesu prepreka za vladare zato cesto ih nema ili pod pritiskom nestaju, ali zavisi od naroda i mentaliteta.

Историјски, племена старе Црне Горе, Брда и делова Херцеговине нису директан наставак старосрпских племена из раног средњег века него свесрпски збегови, становништва Србије али и других крајева које је пред Турцима бежало у планине да сачува голи живот и слободу. Дакле бежали су у најнеприступачније и Турцима најмање занимљиве пределе. И ово правило важи не само за период турске најезде, него и за период ромејског царствовања, па и касније, за време нацистичке окупације и усташких зликоваца.

To su u pravu, ali treba prisjetiti da feudalni sistem je trajalo kod Srba malo vise od 150. godine, znaci 3-5 generacije, sto nije bilo dovoljno da unisti plemenski mentalitet kod Srba, zato su ti zbjegovi upravu bili vracanje Srba plemenskom sistemu i vrsta kulturnog kontinuiteta Srba. Ono sto nas odvaja od zapadnih evropljana i ostalih slovena koji su davno izgubili dodir sa plemenskim korijenima i mentalitetom. Plemena su bila jedini izvor i plamen autenticnog Srpstva 500 godina.

Ето зато су те жупаније типа Травунија, Захумље и сл. у тешким временима и биле на том простору, то је била, савременим речником речено, "партизанска слободна територија" раног средњег века а не извориште и утока Српства.

Partizanska slobodna teritorija = izvoriste i utoka Srpstva.

Tamo dje nas narod vlada samim sobom, tamo je kultura najsrpskija i srpska svijest najdublja. Porfirogenit ne spominje Moravljane, Timocane ili Branicevce kao Srbe, vec Travunjane, Zahumljane, Rasane i Neretljane.

То, да је Динарство = искључиво Српство је једна примитивна горштачка будалаштина са несагледивим и катастрофалним геополитичким последицама по српски народ у целини, у виду две Југославије, а обе Југославије имају, гле чуда, пројектовану Херцеговину као свој географски центар и као мерило идентитета.

Okle ti hercegovina geografski centar u Jugoslaviji?

U SFRJ je mjerilo Srpstva projektovano kao Sumadija i Morava, a eto dokle je Srpstvo stiglo sa takvim shvacanjem.

Живот у Динарским планинама је суров и тежак, тешко се преживљава, неплодна земља (осим у покојем крашком пољу) погодна само за испашу стоке ситног зуба и општа оскудност ресурса. Због тога нико нормалан нема ни потребе да живи на динарском кршу у мирним временима, нити хоће, ако не мора.

Za ratnicki narod Srbe to je Bogom dano. Od prvih pomena, Srbi su vazili za udarna pjesnica Slovena i najsuroviji medju njima.

Упрвао због тога ни Винча, ни Лепенски Вир као културе нису настале на Динаридима, нити се на истима може пронаћи било која значајнија археолошка култура.

Sto te kulture imaju veze sa Srbima?
Rimski grad Diokletija, Petropavlov manastir kod Trebinja, Dukljanova međa to nijesu arheoloske kulture?

 

[ZabranjeniLegenda]

Не, заправо само Подриње и Ужички крај са Златибором (јер су се у Ужице и околину спустили Ерцови са Златибора) а и они не ијекају одавно више. Јесте да Ваљевци и Чачани развлаче док говоре, али то је већ зона шумадијско-војвођанског дијалекта. Иначе је сама Шумадија напола шумадијско-војвођански а напола косовско-ресавски настројена.

Po svim kartama Cacak pripada teritoriji istocnohercegovackog dijalekta, a sela oko Valjeva i Kraljeva takodje. Sad da li je cijela Sumadija u 18om vijeku bila ekavska ne znam, jedino znam da Karadjordje, Vuk Karadzic i Milos Obrenovic su govorili ijekavskim, istocnohercegovacki.

Mozda je Karadjordje govorio ijekavski zbog oca koji je navodno sa Peštera?

Svakako je sumadijsko-vojvodjanski dijalekt mladjeg karaktera od istocno-hercegovackog i istorija njegovog prisustvo na teritoriji Sumadije je upitno. Po onome sto sam citao SV dijalekt potice iz Vojvodine, vjerovatno kao subdijalekt Smederevsko-vrsackog dijalekta 16-17 vijeka.

Prije bih rekao da prisustvo u Sumadiji je zbog kasnijeg uticaja Beograda na govor Sumadije (1841-1900), a tadasnji Beograd je bio pod jakim uticajem Matice Srpske iz Novog Sada "Srpske Atine" koji su govorili sumadijsko-vojvodjanski.

Slicno kako danas ostatak Srbije polako primi beogradski naglasak zbog ogromnog medijskog uticaja.

Сам шумадијско-војвођански је са источнохерцеговачким најмлађи српски дијалекат, могуће да је настао у контакту косовско-ресавског (који је старији) и посавског икавског (који је још старији), пошто у шумадијско-војвођанском има икавизама, на пример мени, теби, девојци, нисам, за разлику од косовско-ресавског и призренско-тимочког мене, тебе, девојке и несам. Северније од Саве и Дунава може се чути кадкад и сикира уместо секира, летилица уместо летелица, чак и дивојка уместо девојка итд.

Jeste to sigurno. Zbog cinjenice da je Smederevsko-vrsacki prelazni dijalekt izmedju kosovsko-resavskog i vojvodjanskog jasno je odakle potice. Na tom geografskom podrucju je isto bilo intenzivnih srpskih seoba na sjever sa juga.

Косовско-ресавски је дијалекат средње старине, говори се и у јужном Банату, не знам одакле ти уопште да је настао из зетско-сјеничког јер је косовско-ресавски изразито екавски, као и призренско-тимочки. Изговор јата у косовско-ресавском је, у неким говорима, најближи изговору наших предака пре 1000 година. Барем тако тврде језикословци.

"Poreklo ovog dijalekta se vezuje za srednjevekovni region Hvosno koji u današnje vreme obuhvata teritoriju severne Metohije, odnosno teritoriju gradova Istok i Peć." Milos Okuka, Srpski dijalekti.

"Određene jezičke crte ovog dijalekta, kao što su ekavizam u dativu i lokativu imenica ženskog roda, enklitički oblici za 1. i 2. lice množine (ni, vi), posvedočene su još u srednjem veku u poveljama kneza Lazara i despota Stefana". Rada Stijović, Neke osobine narodnog jezika u poveljama kneza Lazara i despota Stefana

"Kopaonicko-zupska zona najbolje cuva tipicne osobine kosovsko-resavskog dijalekta". Milos Okuka, Srpski dijalekti.

Dakle po ovome je jasno da kosovsko-resavski nastao na jugu, na periferiji zetsko-raskog dijalekta i preuzima primat tek poslije pada Nemanjica i uspon Hrebeljanovica.

Ekavizam u kosovsko-resavskom dijalektu moze da je nastao u kontaktu sa torlackim i bugarskim jezicima.

Kosovsko-resavski zadrzi puno osobina kao zetsko-raski:

1. akcentacija je slicna naprimjer "junâk", "smrdlji'v", "gospodâr"
2. Skraćeni oblici dativa i akuzativa postoje i u množini (nas - ne, vas - ve, nam - ni, vam - vi)
3. 5-6 padeza, nemaju lokativ.
4. Fonema /ѕ/ (čita se dz), npr. ѕid, ѕvezda, ѕvono, ѕilja, na novom crnogorskom jeziku taj glas predstavlja slovo "З".

Призренско-тимочки је најстарији дијалект српског језика, по својим елементима старији од зетско-сјеничког, и ако ћемо искрено представља народну верзију средњевековног српског језика, којима су писане и повеље владара, што у Србији, што у Босни.

Tvrdis da su Nemanjici govorili torlacki?

Osim staroslovensko samoglasno /l/, dijalekt je gramaticki produkt jezickog reforma Jevtimija Trnovskog u drugom bugarskom carstvu.

Па какве везе има што је био привремен, то је била прва модерна српска влада и представљала је даљи корак у развоју српске државности. Исто важи и за образовне установе које су касније обновљене кад су се стекли услови.

Skup seoskih knezeva i hajduka moderna vlada? Stekli su uslovi tek sa ustavom 1835 i poslije vise srpskih pobuna protiv feudalca Obrenovica.

Јес, сад је Милош Обреновић био апсолутиста а Његош је владао демократски... то су тртљања и натегнута тумачења Слободана Јовановића који је био карађорђевићевац и либераш па је искројио историју по њиховим мерилима. И то баш онда кад су Карађорђевићи побили и последњег члана породица које су тек у неком десетом колену биле у сродству са Обреновићима.

Ja tvrdim da otprilike CG i Knezevina Srbija su imali isti nivou drzavnosti u to vrijeme, razlika samo sto Petrovic-Njegosi nijesu bili obicni svinjari i borili se 100 g. duže.

Гуњеви и кожуси, са и без рукава, се носе међ Србима а и другим Словенима од средњег века, можда чак и раније, ко ће га знати, пошто је кожух без рукава део типичне овчарске ношње. Прслуци, прсници су били део и војне опреме, Врличани имају онај неки прсник са металним нитнама. Мислим можда су неки утицаји из Персије и постојали, шта ја знам, али нису ни Персијанци измисли топлу воду. И виолину су направили Талијанци па нису они први загудали.

Jes to sto kazes, ali istini za volju ukrajinski kozuh vise lici na crnogorski gunj nego ista. Mislim da hladna klima protoslovenskog prostora (stepe ukrajine i juzne rusije) nije omogucila nosenje prsluka i jakni bez rukava.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

 

[Kole11]

Ne mogu te ja sprečavati da misliš ono što hoćeš; tvoja volja.

Ja nemam pojma kako su oni tačno došli do te datacije, kao što rekoh. Možda ne bi bilo zgoreg da ti obrazložiš i uputiš forum, kad ih već toliko pominješ?

Episkopske Notacije su srednjevekovni dokumenti koje su pisali crkveni zvaničnici, uglavnom Patrijarsi, a na kojima su navođene postojeće episkopije carstva po regionima. Druga vrsta izvora je beležila održavanje crkvenih sabora u Carigradu, kao i episkope prisutne ispred svojih episkopija.
Kada se ukrste ovi podaci može se pratiti nastajanje episkopija odnosno crkvenog života u carstvu.

Prvi je opsežnu analizu razvoja crkve u Vizantiji uradio Le Kvin u XVIII veku. On je i napisao da je Gordoserbon zapravo drugi naziv za Juliapolis, grad poznat iz antike. Na njegov rad se nadovezao Remzi sa još opširnijom analizom i Remzi zaključuje da je Gordoserbon proglašen episkopijom u vreme Justinijana.

Istraživanja nastavlja Gelzer, koji početkom XX veka obajvljuje novotkrivenu Notaciju koju je pisao pseudo-Epifanije. Gelzer ovu Notaciju, u kojoj figurira Gordoserbon kao posebna episkopija, datira u vreme cara Iraklija i daje joj ime Notacija br.1. Ovim Gelzer potvrđuje zaključke Le Kvina i Remzija.

Konačno Daruzes prikuplja i analizira skupa sve Notacije na jednom mestu i objavljuje knjigu 1981. godine o tome. Potvrđuje datovanje Notacije broj 1 u vreme cara Iraklija i takođe zaključuje da su episkopije nabrojane u toj Notaciji morale postojati u vreme Justinijana.

Dakle reč je o prvoklasnim naučnicima koji izučavaju istoriju crkve, naširoko citiranim i kod nas. Kako je Živković pokrenuo priču o rasvetljavanju srpske istorije pre Nemanjića, tako su naši naučnici počeli da citiraju Gelzera i Daruzesa ali tek od Noticije br. 2 pa nadalje. Noticija 1 ostaje iz nekog razloga tabu tema. Tako Predrag Komatina usput navodi da je Noticija 1 nastala pre 730. godine, a Ivana Komatina je ustvrdila da je Noticija 1 nastala krajem VII ili početkom VIII veka. Za ovakve tvrdnje nisu dali referencu i ne znamo odakle im taj podatak, ne nalaze za shodno da konsultuju Daruzesa i Gelzera iako ih po drugim pitanjim naširoko citiraju.

Da zaključim, Remzi nije pisao gluposti kako si ti ovde izjavio, njegovi zaključci su potvrđeni kasnijim otkrićem Noticije br.1 i radovima vodećih stručnjakla iz oblasti crkvene istorije Gelzera i Daruzesa.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Episkopske Notacije su srednjevekovni dokumenti koje su pisali crkveni zvaničnici, uglavnom Patrijarsi, a na kojima su navođene postojeće episkopije carstva po regionima. Druga vrsta izvora je beležila održavanje crkvenih sabora u Carigradu, kao i episkope prisutne ispred svojih episkopija.
Kada se ukrste ovi podaci može se pratiti nastajanje episkopija odnosno crkvenog života u carstvu.

Prvi je opsežnu analizu razvoja crkve u Vizantiji uradio Le Kvin u XVIII veku. On je i napisao da je Gordoserbon zapravo drugi naziv za Juliapolis, grad poznat iz antike. Na njegov rad se nadovezao Remzi sa još opširnijom analizom i Remzi zaključuje da je Gordoserbon proglašen episkopijom u vreme Justinijana.

Istraživanja nastavlja Gelzer, koji početkom XX veka obajvljuje novotkrivenu Notaciju koju je pisao pseudo-Epifanije. Gelzer ovu Notaciju, u kojoj figurira Gordoserbon kao posebna episkopija, datira u vreme cara Iraklija i daje joj ime Notacija br.1. Ovim Gelzer potvrđuje zaključke Le Kvina i Remzija.

Konačno Daruzes prikuplja i analizira skupa sve Notacije na jednom mestu i objavljuje knjigu 1981. godine o tome. Potvrđuje datovanje Notacije broj 1 u vreme cara Iraklija i takođe zaključuje da su episkopije nabrojane u toj Notaciji morale postojati u vreme Justinijana.

Dakle reč je o prvoklasnim naučnicima koji izučavaju istoriju crkve, naširoko citiranim i kod nas. Kako je Živković pokrenuo priču o rasvetljavanju srpske istorije pre Nemanjića, tako su naši naučnici počeli da citiraju Gelzera i Daruzesa ali tek od Noticije br. 2 pa nadalje. Noticija 1 ostaje iz nekog razloga tabu tema. Tako Predrag Komatina usput navodi da je Noticija 1 nastala pre 730. godine, a Ivana Komatina je ustvrdila da je Noticija 1 nastala krajem VII ili početkom VIII veka. Za ovakve tvrdnje nisu dali referencu i ne znamo odakle im taj podatak, ne nalaze za shodno da konsultuju Daruzesa i Gelzera iako ih po drugim pitanjim naširoko citiraju.

Da zaključim, Remzi nije pisao gluposti kako si ti ovde izjavio, njegovi zaključci su potvrđeni kasnijim otkrićem Noticije br.1 i radovima vodećih stručnjakla iz oblasti crkvene istorije Gelzera i Daruzesa.

Moja opaska je bila da je glupost reći da je Gordoserbon sigurno postojao u vreme Justinijana, samo zato što postoji neka ranija verzija nekog dokumenta koja je nastala u to vreme. To, koliko razumem, uopšte ni ne tvrde niti Gelcer ni Daruze. Što se tiče onog što piše Remzi, da nije možda pogrešno protumačeno? Možda je govorio o episkopiji, bez namera da kaže da se tako zvalo sedište u VI stoleću?

 

[Kole11]

Moja opaska je bila da je glupost reći da je Gordoserbon sigurno postojao u vreme Justinijana, samo zato što postoji neka ranija verzija nekog dokumenta koja je nastala u to vreme. To, koliko razumem, uopšte ni ne tvrde niti Gelcer ni Daruze. Što se tiče onog što piše Remzi, da nije možda pogrešno protumačeno? Možda je govorio o episkopiji, bez namera da kaže da se tako zvalo sedište u VI stoleću?

Gordoserbon je sigurno postojao u vreme Justinija, pitanje je samo pod kojim imenom obzirom da su gradovi menjali nazive tokom vremena.
Status episkopije nije mogao da dobije novoosnovani grad, već grad sa tradicijom i narastajućim uticajem.

Sva je prilika da je Gordoserbon egzistirao pod tim imenom u vreme Justinijana, obzirom da je pod tim imenom naveden u noticiji br.1. Tamo je naveden i grad Modrena, koji se nekad zvao Mela. Pisac time sugeriše da se naziv ovog grada promenio u međuvremenu za razliku od Gordoserbona.

Tema je aktuelna, na sreću. Notacija 1 nije revizija originala, već prototip. Nedavno je vršeno istraživanje, nisam uspeo da dođem do njega ali uspeću siguran sam, koje je potvrdilo da je original pisan u prvoj deceniji vladavine Justinijana, https://sgemsocial.org/ssgemlib/spip.php?article6139&lang=en

Dakle po svoj prilici Gordoserbon postoji u vreme Justinijana pod tim imenom, a Noticiju je pisao lično Patrijarh Epifanije.

Ja bih samo želeo da čujem od tebe kako komentarišeš to što Predrag i Ivana Komatina datiraju ovu Noticiju u kraj VII veka bez bilo kakve analize niti navođenja reference i mimo očigledne saglasnosti koja postoji u naučnoj zajednici po tom pitanju?

 

[Карлос Шакал]

To ne osporavam, ali ima izuzetaka. Maurijsko carstvo, Mongolsko carstvo i u nekoj mjeri Rimsko i Osmansko carstvo su vladali po plemenskom sistemu. I Avari, Bugari, Huni su vladali po plemenskom sistemu. Dakle plemena mogu da budu i cesto jesu prepreka za vladare zato cesto ih nema ili pod pritiskom nestaju, ali zavisi od naroda i mentaliteta.

Турско-монголска царства су историјске појаве чије организационе способности нису досегле даље од просте пљачке и харача. То овако не морам да ти кажем ја, може и Владимир Дворниковић. Римљани су били врло слични, да не кажем исти, само за нијансу лукавији и организованији.

To su u pravu, ali treba prisjetiti da feudalni sistem je trajalo kod Srba malo vise od 150. godine, znaci 3-5 generacije, sto nije bilo dovoljno da unisti plemenski mentalitet kod Srba, zato su ti zbjegovi upravu bili vracanje Srba plemenskom sistemu i vrsta kulturnog kontinuiteta Srba. Ono sto nas odvaja od zapadnih evropljana i ostalih slovena koji su davno izgubili dodir sa plemenskim korijenima i mentalitetom. Plemena su bila jedini izvor i plamen autenticnog Srpstva 500 godina.

Partizanska slobodna teritorija = izvoriste i utoka Srpstva.

Tamo dje nas narod vlada samim sobom, tamo je kultura najsrpskija i srpska svijest najdublja. Porfirogenit ne spominje Moravljane, Timocane ili Branicevce kao Srbe, vec Travunjane, Zahumljane, Rasane i Neretljane.

Слажем се, феудални систем Срби (а и већина осталих Словена начелно) презиру, феудализам смо ми у правом светлу осетили под Османлијама, више него у средњем веку, зато смо и развили народно-ослободилачку, против-државну, колективистичку и револуционарну "идеологију" засновану на идејама задругарства, моба, моба из севапа, спрега, посела, испаша на утринама итд.

С тим што су племена (нарочито у Црној Гори) склонија крвној освети и општем клању око парчета земље, јер је оскудна, а у Србији мање, јер је има довољно за све, а и нема племена него села.

А тамо ђе је "култура најсрпскија и српска свијест надјубља" има џамија и католичких цркава колико хоћеш, са све потурчењацима, латинашима и арнауташима, а тамо где Порфирогенит "не спомиње Морављане. Тимочане и Браничевце као Србе", тога нема.

Okle ti hercegovina geografski centar u Jugoslaviji?

U SFRJ je mjerilo Srpstva projektovano kao Sumadija i Morava, a eto dokle je Srpstvo stiglo sa takvim shvacanjem.

Забодеш шестар на мапи, у Требиње рецимо, опишеш круг и што си ближи центру описане кружнице то си "већи Србин", по тој динарско-херцеговачкој теорији, оличеној у Вуку Караџићу и Јовану Цвијићу. Српство је дакле по њиховим мерилима пан-херцеговство, а пошто су и муслимани и католици такође Херцеговци онда се то и такво пан-херцеговство врло лако могло прелити у југословенство, и прелило се.

Зато и ти гуслаш овде исту причу, да су једини и најбољи Срби само они који су из тог миљеа, јужних Динарида, дакле Херцеговина, Црна Гора, Брда и околина. Ниси крив додуше, то је такво историјско наслеђе јер су југо-Динарци најбучнији, не само овде у Београду, него и тамо даље, по Сплиту и Загребу. Херцеговци руководе не само српским него и хрватским идентитетом, они нису само највећи Срби као што видиш, него и највећи Хрвати.

Није глиста но је љута гуја, није врабац но је соко сиви. Једном речју, безобразна динарска препотентност превучена са епског на политички ниво.

Sto te kulture imaju veze sa Srbima?
Rimski grad Diokletija, Petropavlov manastir kod Trebinja, Dukljanova međa to nijesu arheoloske kulture?

Имају велике везе, јер су се у праисторији простирале од Балкана до Русије, јер су творци првог егалитарног друштва на планети заснованог на пољопривреди и металургији, баш онако како је Прокопије много касније описивао живот Словена на Дунаву.

 

[Карлос Шакал]

Po svim kartama Cacak pripada teritoriji istocnohercegovackog dijalekta, a sela oko Valjeva i Kraljeva takodje. Sad da li je cijela Sumadija u 18om vijeku bila ekavska ne znam, jedino znam da Karadjordje, Vuk Karadzic i Milos Obrenovic su govorili ijekavskim, istocnohercegovacki.

Mozda je Karadjordje govorio ijekavski zbog oca koji je navodno sa Peštera?

Можда, а можда је само у питању то што су писци до1868 употребљавали јат, а једини који је писао другачије је и сам био ијекавац - Вук Караџић.

Dakle po ovome je jasno da kosovsko-resavski nastao na jugu, na periferiji zetsko-raskog dijalekta i preuzima primat tek poslije pada Nemanjica i uspon Hrebeljanovica.

Ekavizam u kosovsko-resavskom dijalektu moze da je nastao u kontaktu sa torlackim i bugarskim jezicima.

Tvrdis da su Nemanjici govorili torlacki?

Osim staroslovensko samoglasno /l/, dijalekt je gramaticki produkt jezickog reforma Jevtimija Trnovskog u drugom bugarskom carstvu.

Савремени бугарски језик је јакавски : мљако, хљаб, вјара, осим дијалеката уз границу са Србијом.
Екавица је рефлекс јата карактеристичан за Стару Србију, и простире се географски све од Солуна до Сентандреје.

Бугари су турски народ а језик којим говоре су могли да науче само од Срба и никог више.

"Торлачки" је назив којим великобугарски и великохрватски политиканти крсте српски призренско-тимочки дијалект, великохрвати због Крашована а великобугари због претензија на југоисток Србије и на Македонију. Назив "торлачки" се не користи у српском језикословљу и не значи ништа.

Јефтимије трновски и његов ученик Константин је тражио доследнију употребу дебелих јерова, тамо где им је и место у правопису.
Језик на пример, Душановог законика и јесте најближи призренско-тимочком дијалекту.

Kosovsko-resavski zadrzi puno osobina kao zetsko-raski:

1. akcentacija je slicna naprimjer "junâk", "smrdlji'v", "gospodâr"
2. Skraćeni oblici dativa i akuzativa postoje i u množini (nas - ne, vas - ve, nam - ni, vam - vi)
3. 5-6 padeza, nemaju lokativ.
4. Fonema /ѕ/ (čita se dz), npr. ѕid, ѕvezda, ѕvono, ѕilja, na novom crnogorskom jeziku taj glas predstavlja slovo "З".

И све наведене особине су карактеристичне и за призренско-тимочки дијалект српског језика.

skup seoskih knezeva i hajduka moderna vlada? Stekli su uslovi tek sa ustavom 1835 i poslije vise srpskih pobuna protiv feudalca Obrenovica.

Ja tvrdim da otprilike CG i Knezevina Srbija su imali isti nivou drzavnosti u to vrijeme, razlika samo sto Petrovic-Njegosi nijesu bili obicni svinjari i borili se 100 g. duže.

Да скуп кнежева, војника (сељаци и хајдуци), свештенства и образованих пречанских интелектуалаца, сасвим коректно.
Хрвате су у исто време представљали у сабору мађаризовани племићки фићфирићи и латинско свештенство.

Узгајање свиња је врло корисна делатност, а продајом истих можеш купити на пример џебану и топове, а осим тога свиње су одлично средство за терање Туради.

Jes to sto kazes, ali istini za volju ukrajinski kozuh vise lici na crnogorski gunj nego ista. Mislim da hladna klima protoslovenskog prostora (stepe ukrajine i juzne rusije) nije omogucila nosenje prsluka i jakni bez rukava.

Клима се мења, није константна, а осим тога какве везе имају Срби са украјинским степама ?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Османлије нису практиковали феудални систем.

 

[ZabranjeniLegenda]

Слажем се, феудални систем Срби (а и већина осталих Словена начелно) презиру, феудализам смо ми у правом светлу осетили под Османлијама, више него у средњем веку, зато смо и развили народно-ослободилачку, против-државну, колективистичку и револуционарну "идеологију" засновану на идејама задругарства, моба, моба из севапа, спрега, посела, испаша на утринама итд.

С тим што су племена (нарочито у Црној Гори) склонија крвној освети и општем клању око парчета земље, јер је оскудна, а у Србији мање, јер је има довољно за све, а и нема племена него села.

Plemena predstavljaju anticku demokratiju, to je najstarije i najduze slovensko drustveno uredjenje. Zadruge su dio plemenskog sistema.

Krvna osveta postoji zbog mnogo vise razloga no manjka zemlje, bilo je krvne osvete i u plodnim krajevima naprimjer kod Berana, Raskoj Oblasti, itd. to je anticki sistem sudjenja i pravde. Postoje stroga pravila u srpskoj krvnoj osveti i vise nacina rjesavanja (Umir krvi naprimjer).

Jedino je nije bilo u toj mjeri po Sumadiji ili Vojvodini jer ti Srbi su izgubili kompaktnu plemensku svijest - oni su vecinom izbjelice iz dinarskih krajeva koji su se otudjili od svog plemena.

А тамо ђе је "култура најсрпскија и српска свијест надјубља" има џамија и католичких цркава колико хоћеш, са све потурчењацима, латинашима и арнауташима, а тамо где Порфирогенит "не спомиње Морављане. Тимочане и Браничевце као Србе", тога нема.

Osmanlije i drugi okupatori (kasnije i Komunisti) su dobro znali dje su najtvrdji najjaci Srbi pa tu su najvise udarili. Turci su namjerno najjace poturcili Rasku Oblast i Kosovo, kao sto su komunisti najjace udarili na Srbe sa Cetinja i stare Crne Gore, tu dje je srpsko osjecanje i istorijsko nasledje najjace tu su neprijatelji najjace udarili.

Забодеш шестар на мапи, у Требиње рецимо, опишеш круг и што си ближи центру описане кружнице то си "већи Србин", по тој динарско-херцеговачкој теорији, оличеној у Вуку Караџићу и Јовану Цвијићу. Српство је дакле по њиховим мерилима пан-херцеговство, а пошто су и муслимани и католици такође Херцеговци онда се то и такво пан-херцеговство врло лако могло прелити у југословенство, и прелило се.

Hercegovina je objektivno gledano nukleus srpskog roda na Balkanu, to govore i najstariji izvori, arheologija, genetika, kultura itd.

Vuk Karadzic nikad nije zagovarao za jugoslovenstvo nego tezu da su svi Stokavci Srbi, sto je u pravu.

Idi u Hercegovinu danas neces naci manje jugonostalgije bilo dje na svijetu. Prijesto "Jugoslovenstva" je bilo i dan danas jeste Beograd, a ako cemo siriti na jugonostalgicare onda tu su Novi Sad i Vojvodina. Hercegovina nije imala veze sa pravljenjem Jugoslavije kamo li sa "jugoslovenstvom".

Зато и ти гуслаш овде исту причу, да су једини и најбољи Срби само они који су из тог миљеа, јужних Динарида, дакле Херцеговина, Црна Гора, Брда и околина. Ниси крив додуше, то је такво историјско наслеђе јер су југо-Динарци најбучнији, не само овде у Београду, него и тамо даље, по Сплиту и Загребу. Херцеговци руководе не само српским него и хрватским идентитетом, они нису само највећи Срби као што видиш, него и највећи Хрвати.

Nijesu jedini, da su najbolji nek istorija to osudi.

Hrvati su politicki projekat, a to sto ih bivsi Srbi vode ne treba da nam bude strano, Srbi su jedini slovenski drzavotvorni narod na Balkanu.

Није глиста но је љута гуја, није врабац но је соко сиви. Једном речју, безобразна динарска препотентност превучена са епског на политички ниво.

Guslanje, junastvo, mitomanija, to je autenticna i prastara karakteristika srpskog roda, to dijele i drugi slicni ratnicki narodi - Huni, Kazaki, Mongoli itd.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Gordoserbon je sigurno postojao u vreme Justinija, pitanje je samo pod kojim imenom obzirom da su gradovi menjali nazive tokom vremena.
Status episkopije nije mogao da dobije novoosnovani grad, već grad sa tradicijom i narastajućim uticajem.

Sva je prilika da je Gordoserbon egzistirao pod tim imenom u vreme Justinijana, obzirom da je pod tim imenom naveden u noticiji br.1. Tamo je naveden i grad Modrena, koji se nekad zvao Mela. Pisac time sugeriše da se naziv ovog grada promenio u međuvremenu za razliku od Gordoserbona.

Tema je aktuelna, na sreću. Notacija 1 nije revizija originala, već prototip. Nedavno je vršeno istraživanje, nisam uspeo da dođem do njega ali uspeću siguran sam, koje je potvrdilo da je original pisan u prvoj deceniji vladavine Justinijana, https://sgemsocial.org/ssgemlib/spip.php?article6139&lang=en
Pogledajte prilog 682376

Dakle po svoj prilici Gordoserbon postoji u vreme Justinijana pod tim imenom, a Noticiju je pisao lično Patrijarh Epifanije.

Ja bih samo želeo da čujem od tebe kako komentarišeš to što Predrag i Ivana Komatina datiraju ovu Noticiju u kraj VII veka bez bilo kakve analize niti navođenja reference i mimo očigledne saglasnosti koja postoji u naučnoj zajednici po tom pitanju?

Ali na osnovu čega bismo mogli tvrditi da je 'po svoj prilici' postojao pod tim imenom u vreme cara Justinijana?

Nemam pojma; to je pitanje za njih dvoje.

 

[ZabranjeniLegenda]

Савремени бугарски језик је јакавски : мљако, хљаб, вјара, осим дијалеката уз границу са Србијом.
Екавица је рефлекс јата карактеристичан за Стару Србију, и простире се географски све од Солуна до Сентандреје.

Jat ne cini dijalekt, dakle tu su foneme, gramatika, akcentacija i vokabular sto su daleko vazniji. A u ovom slucaju bugarski nije dijalekt vec svoj slovenski jezik bar od 14 vijeka.

Бугари су турски народ а језик којим говоре су могли да науче само од Срба и никог више.

"Торлачки" је назив којим великобугарски и великохрватски политиканти крсте српски призренско-тимочки дијалект, великохрвати због Крашована а великобугари због претензија на југоисток Србије и на Македонију. Назив "торлачки" се не користи у српском језикословљу и не значи ништа.

Originalni Bugari, i ime Bugar jesu stepsko-turski, ali su se utopili u slovensku vecinu i vremenom formirali svoj jezik sa vlaskim i turskim karakteristikama. I Bugari i Rusi su prvobitno bili neslovenska elita koja se utopila u slovensku vecinu i zadrzali neslovensko ime.

Objektivno gledano ti krajevi su duze bili pod vizantijom i bugarskom no sa Srbima, a Šopi Goranci i Torlaci pricaju jezikom koji najblaže receno predstavlja spoj izmedju srpskog i bugarskog jezika. Da ih ne nazovemo bugarskim dijalektima posto imaju bugarsku neslovensku gramatiku.

Јефтимије трновски и његов ученик Константин је тражио доследнију употребу дебелих јерова, тамо где им је и место у правопису.
Језик на пример, Душановог законика и јесте најближи призренско-тимочком дијалекту.

Dusanov Zakonik ima padeza, ono sto prizrensko-timocki i bugarski nemaju. Ne mozes na osnovu nekoliko ocuvanih staroslovenskih glasova proglasiti prizrensko-timocki starosrpskim jezikom.

И све наведене особине су карактеристичне и за призренско-тимочки дијалект српског језика.

Ono sto cini prizrensko-timocki posebnim je gramatika, ima nesrpsku, neslovensku gramatiku, ovaj dijalekt i svi sopski dijalekti su ocigledno evoluirali van srpskog jezickog korpusa i u bugarskom sferu.

Да скуп кнежева, војника (сељаци и хајдуци), свештенства и образованих пречанских интелектуалаца, сасвим коректно.
Хрвате су у исто време представљали у сабору мађаризовани племићки фићфирићи и латинско свештенство.

To nije bas moderna vlada da budemo realni, a za hrvate njihova istorija i postojanje je naucna fantazija.

Узгајање свиња је врло корисна делатност, а продајом истих можеш купити на пример џебану и топове, а осим тога свиње су одлично средство за терање Туради.

Jes korisna, ali ipak u ozbiljnim drzavama kraljevi i knezevi su od plemenite loze a ne od skorojevica ili ljudi kome se ne zna otac ili djed (Milos Obrenovic).

Клима се мења, није константна, а осим тога какве везе имају Срби са украјинским степама ?

Praslovenski prostor je otprilike u tom kraju.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

"Торлачки" је назив којим великобугарски и великохрватски политиканти крсте српски призренско-тимочки дијалект, великохрвати због Крашована а великобугари због претензија на југоисток Србије и на Македонију. Назив "торлачки" се не користи у српском језикословљу и не значи ништа.

Овај...не.

http://147.91.75.9/manage/shares/disertacije/Krstic_Dejan_2014-11-06.pdf

 

[Kole11]

Ali na osnovu čega bismo mogli tvrditi da je 'po svoj prilici' postojao pod tim imenom u vreme cara Justinijana?

Činjenica br1: Gordoserbon se nalazi na listi episkopija u Notacijama 1,2 i 3.
Činjenica br2: Notacija 1 oslikava realnost koja je vladala u vreme cara Justinijana, prema tumačenju Daruzesa
Činjenica br3: Notacija 1 je nastala najkasnije sredinom VI veka, prema tumačenju Atanasova, https://www.academia.edu/8807439/Ch...er_Danube_Roman_Limes_._Sofia_2012_p._327-380

Činjenica br.4: Notacija 1 je nastala u vreme Epifanija između 527 i 535. godine, Notacija 2 u vreme Patrijarha Mene 536. godine a Notacija 3 u vreme Patrijarha Sergija početkom VII veka, prema tumačenju Holubeanua, https://www.academia.edu/36308733/Interpreting_Notitiae_Episcopatuum

Gordoserbon kao episkopija figurira u svakoj od ovih notacija.
Da ne spominjem Le Kvina i Remzija, pošto si njih osporio.

Nemam pojma; to je pitanje za njih dvoje.

Vrlo si agilan kada treba kritikovati nekoga ko prelazi zacrtanu granicu koja se brani po svaku cenu, u suprotnom, kada neko nenaučno brani tu granicu, što je očigledno u slučaju Živkovića i Komatine, onda nemaš komentar. Sledi da je tvoja nepristrasnost upitna.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Da ne spominjem Le Kvina i Remzija, pošto si njih osporio.

Ovo već drugi put činiš. Stvarno nije lepo od tebe.

Vrlo si agilan kada treba kritikovati nekoga ko prelazi zacrtanu granicu koja se brani po svaku cenu, u suprotnom, kada neko nenaučno brani tu granicu, što je očigledno u slučaju Živkovića i Komatine, onda nemaš komentar. Sledi da je tvoja nepristrasnost upitna.

Pa ja ne znam šta ti očekuješ od mene. Za početak, nisam uopšte ni pročitao šta su tačno rekli, a kamo li da sam se i površno pozabavio tim što si spomenuo. Svi pravimo probleme kada dajemo nekakve sudove unapred, bez upoznavanja sa nekim pitanjem. To važi i za mene.

 

[sumljiv_tip]

Овај...не.

http://147.91.75.9/manage/shares/disertacije/Krstic_Dejan_2014-11-06.pdf

To je novina, kod nas se taj dijalet u nauci zove prizrensko-timocki, a ljudi na jugu ni ne znaju sta je to "Torlak" kad im spomenes.

PS jedino ako si mislio na samo ime "Torlak", da to se odnosi na jedanu malu regiju oko Tiomoka, na ostatku juga je nepoznato, ali koiko znam mi ga u lingvistici nesto i ne koristimo.

 

[sumljiv_tip]

hah otvorim "Slevenovu" knjigu i odmah naletim na ovo, od jednog Pirocanca.

"У једном делу свог исказа и он изражава схватање да су Срби, којима он припада, насељени са подручја иза Карпата. У каснијем делу разговора он изражава велику симпатију према Бугарима у пограничју и каже да су веома добри, а на питање који су Бугари лоши, он одговара да су то они из Тракије. (тр. IV1б-91)"

Ovo je mozda jedno od retkih predanja o doseljivanju Slovena u nasem narodu.

 

[Карлос Шакал]

Овај...не.

http://147.91.75.9/manage/shares/disertacije/Krstic_Dejan_2014-11-06.pdf

Не обраћаш шажњу на оно што је написано, ја сам навео следеће :

"Торлачки" је назив којим великобугарски и великохрватски политиканти крсте српски призренско-тимочки дијалект, великохрвати због Крашована а великобугари због претензија на југоисток Србије и на Македонију. Назив "торлачки" се не користи у српском језикословљу и не значи ништа.

Иначе рад је одличан, обиман са великом количином добрих информација. Оно што би замерио аутору је што је пренео цео чланак са википедија са све расправом на истој. Википедија није кредибилан извор информација и не може да се користи у научним радовима, управо зато што свака будала и политикант може да је уређује по свом нахођењу. Иначе аутор и сам каже да се назив "торлачки" одомаћио у страној науци, а ја бих додао под утицајем Бугара и Хрвата, међу Хрватима главни популаризатор истог назива је Далибор Брозовић а бугарски аутори га листом користе.

Пошто се овај дијалекат говори 4/5 на територији Србије, а само 1/5 на територији Бугарске и Северне Македоније, има се користити српски термин за исти, дакле призренско-тимочки дијалекат, јер је то правилно и логично.

Торлак је иначе у географском смислу назив за један невелик појас око Старе планине, али ни то није строго и јасно дефинисано, јер је Торлак увек "источно од источног", и не може се користити за целу југоисточну Србију, поготово не важи за пределе на Косову и Метохији као и око Јужне Мораве. Моја породица је из Пчињског округа а у исти смо дошли, почетком 19ог века, из Косовског Поморавља и одговорно тврдим да на линији од Владичког 'Ана (Владичиног Хана) до Куманова нема никаквог назива "Торлак" и нико неће знати шта је то уопште, а верујем да исто важи на линији од Алексинца, Ниша до Лесковца.

Мене лично иначе тај термин "Торлак" асоцира на припростог човека, чобанина који говори брзо и неразговетно, "тороче" такорећи и доживљавам га као увреду, исто као што и Шумадинци доживљавају негативно термин "Геџа".

 

[Карлос Шакал]

Plemena predstavljaju anticku demokratiju, to je najstarije i najduze slovensko drustveno uredjenje. Zadruge su dio plemenskog sistema.

Krvna osveta postoji zbog mnogo vise razloga no manjka zemlje, bilo je krvne osvete i u plodnim krajevima naprimjer kod Berana, Raskoj Oblasti, itd. to je anticki sistem sudjenja i pravde. Postoje stroga pravila u srpskoj krvnoj osveti i vise nacina rjesavanja (Umir krvi naprimjer).

Jedino je nije bilo u toj mjeri po Sumadiji ili Vojvodini jer ti Srbi su izgubili kompaktnu plemensku svijest - oni su vecinom izbjelice iz dinarskih krajeva koji su se otudjili od svog plemena.

То је тачно али овде нисам мислио на породичну задругу у којој 3 генерације живе заједно под истим кровом (стринке, тетке, унуци и бабе) него на сеоску задругу и задругарство као систем, оно исто што се у руским земљама назива "община" и "мир".

Вртимо се око истог, нису сви Срби пореклом са Динарида а и они који јесу са Динарида су се на исте (углавном) под принудом и попели, па су силазили, па су се опет пели, па опет силазили и тако вековима укруг. Јаје или кокошка. Али је једно ипак сигурно, пољопривреда и металургија није настала у високим и голим планинским крајевима уз Јадранско море.

Osmanlije i drugi okupatori (kasnije i Komunisti) su dobro znali dje su najtvrdji najjaci Srbi pa tu su najvise udarili. Turci su namjerno najjace poturcili Rasku Oblast i Kosovo, kao sto su komunisti najjace udarili na Srbe sa Cetinja i stare Crne Gore, tu dje je srpsko osjecanje i istorijsko nasledje najjace tu su neprijatelji najjace udarili.

Јес, увек је неко други крив кад у џепу имамо резервне идентитет па их мењамо по потреби, кад је који лукративнији.

Hercegovina je objektivno gledano nukleus srpskog roda na Balkanu, to govore i najstariji izvori, arheologija, genetika, kultura itd.

Vuk Karadzic nikad nije zagovarao za jugoslovenstvo nego tezu da su svi Stokavci Srbi, sto je u pravu.

Idi u Hercegovinu danas neces naci manje jugonostalgije bilo dje na svijetu. Prijesto "Jugoslovenstva" je bilo i dan danas jeste Beograd, a ako cemo siriti na jugonostalgicare onda tu su Novi Sad i Vojvodina. Hercegovina nije imala veze sa pravljenjem Jugoslavije kamo li sa "jugoslovenstvom".

Дакле ипак смо дошли на моју тврдњу, да је Херцеговина постављена као мерило српског идентитета. У оноликој си мери Србин колико личиш на Ерцеговца, а што си мање Ерцеговац мање си и Србин. Врло опасна теза. Поготово кад се уз њу прикачи и теза о "Србима три закона", то већ постаје Југословенство у малом.

За мене Српство као идентитет није пан-ерцеговство него пан-српство. Црна Гора Петровић-Његоша је оличење динарско-јадранског Српства а Србија Обреновића оличење моравско-вардарског Српства. Ове идеје нису супротне већ комплементарне, две државе које братски сарађују и чувају једна другој леђа. Уједњење између њих није императив али сарадња јесте.

 

[Карлос Шакал]

Jat ne cini dijalekt, dakle tu su foneme, gramatika, akcentacija i vokabular sto su daleko vazniji. A u ovom slucaju bugarski nije dijalekt vec svoj slovenski jezik bar od 14 vijeka.

Originalni Bugari, i ime Bugar jesu stepsko-turski, ali su se utopili u slovensku vecinu i vremenom formirali svoj jezik sa vlaskim i turskim karakteristikama. I Bugari i Rusi su prvobitno bili neslovenska elita koja se utopila u slovensku vecinu i zadrzali neslovensko ime.

Objektivno gledano ti krajevi su duze bili pod vizantijom i bugarskom no sa Srbima, a Šopi Goranci i Torlaci pricaju jezikom koji najblaže receno predstavlja spoj izmedju srpskog i bugarskog jezika. Da ih ne nazovemo bugarskim dijalektima posto imaju bugarsku neslovensku gramatiku.

Dusanov Zakonik ima padeza, ono sto prizrensko-timocki i bugarski nemaju. Ne mozes na osnovu nekoliko ocuvanih staroslovenskih glasova proglasiti prizrensko-timocki starosrpskim jezikom.

Ono sto cini prizrensko-timocki posebnim je gramatika, ima nesrpsku, neslovensku gramatiku, ovaj dijalekt i svi sopski dijalekti su ocigledno evoluirali van srpskog jezickog korpusa i u bugarskom sferu.

Бугарска сфера не постоји јер Бугари нису словенски народ, па језик којим тренутно говоре нису ни могли донети са собом из турске степе.
Њихов језик је старосрпски, у мери у којој су били способни да га науче, јер се само Срби као народ могу детектовати на Балкану у исто време и само су од Срба могли узети језик. Тако ће бити док се не утврди која је то евентуално нека друга "словенска већина" у коју су се они могли утопити.

Призренско-тимочки има падеже, ту си погрешио, номинатив, генитив, датив, акузатив и вокатив. Генитив и датив се не користе тако често осим у устаљеним изразима и заменицама, често се замењују акузативом са предлозима. Бугарски нема падеже и има постпозитивне чланове.

Зато сам и рекао да је призренско-тимочки народска, упрошћена, простопучка верзија средњевековног српског књижевног језика.

Jes korisna, ali ipak u ozbiljnim drzavama kraljevi i knezevi su od plemenite loze a ne od skorojevica ili ljudi kome se ne zna otac ili djed (Milos Obrenovic).

Племенитост се одређује по врлини а не по пореклу јер би онда и говедо рођено у царској штали било царског порекла.

Praslovenski prostor je otprilike u tom kraju.

То није ничим подкрепљено сем пустим жељама великогерманских експанзиониста.

 

[ZabranjeniLegenda]

Вртимо се око истог, нису сви Срби пореклом са Динарида а и они који јесу са Динарида су се на исте (углавном) под принудом и попели, па су силазили, па су се опет пели, па опет силазили и тако вековима укруг. Јаје или кокошка. Али је једно ипак сигурно, пољопривреда и металургија није настала у високим и голим планинским крајевима уз Јадранско море.

Ako cemo vjerovati Porfirogenitu onda nije bilo Srba van Dinarida 7-10 vijeka.

Mozemo to isto potvrditi kad pogledamo gdje se nalaze najstarije srpske zaduzbine, najistocniji najstariji srpski manastir je Manastir Žiča kod Kraljeva, izgradjen izmedju 1209 i 1220 godine.

Stariji srpski manastiri i crkve su sve zapadniji:

1. Pavlova Crkva kod Novog Pazara, podigao knez Mutimir Vlastimirovic, ~870. godine
2. Tvrdjava Blagaj kod Mostara koja je spomenuta u DAI kao srpska tvrdjava, vjerovatno iz 7-8 vijeka.
3. Crkva svetog Mihajla u Stonu izgradjen 1080. g,
4. Manastir Svetih Srdja i Vakha na Bojani kod Skadra, izgradjen oko 1070. g. Tu su sahranjeni prvi srpski kraljevi Mihailo i Bodin Vojislavljevici.
5. Tvrdjava Ribnica kod Podgorice gdje je rodjen Stefan Nemanja izgradjen oko 1100. godine
6. Crkva Petra i Pavla kod Bijelog Polja, zaduzbina Miroslava, brata Stefana Nemanje, izgradjen oko 1185. g.
7. Manastiri Studenica (1196. god) i Djurdjevi Stupovi (1166. god) u Raskoj

Дакле ипак смо дошли на моју тврдњу, да је Херцеговина постављена као мерило српског идентитета. У оноликој си мери Србин колико личиш на Ерцеговца, а што си мање Ерцеговац мање си и Србин. Врло опасна теза. Поготово кад се уз њу прикачи и теза о "Србима три закона", то већ постаје Југословенство у малом.

Pricamo o Hercegovini kao geografski prostor, ako pratimo Porfirogenita i najstarije izvore o Balkanu jasno je da linija izmedju Makarske i Novog Pazara je prvobitni i najstariji srpski etnicki prostor od doseljavanja.

Danasnji Hercegovci naravno nijesu potpuno isti kao prvi Srbi travunjani i zahumljani iz 7-8 vijeka, Hercegovacka nosnja je dosta turskog uticaja, Istocno-hercegovacki dijalekt spada u mladje stokavske dijalekte (vjerovatno je postojalo prije 14-15 vijeka stari stokavski dijalekt nalik zetsko-raskom na ovoj teritoriji), i po nekoj prognozi razvio kao dijalekt tek krajem 15og vijeka, vjerovatno kao subdijalekt starijeg istocnobosanskog.

Isto zbog velikih seoba (uglavnom iz Brda i Stare Crne Gore u 17-18 vijeku, a iz Hercegovine u Vojnu Krajinu 1530. g.) dosta Hercegovaca nemaju kontinuitet sa prvim Srbima Travunije i Zahumlja, samo dva plemena: Ljubibratici i Malesevci, i jedno i drugo su I2a1b, "srpski" marker.

Ljubibratici iz Trebinja po svom predanju poticu od Zupana Beloja Pavlimira iz 9-og vijeka, spominju se od 14og vijeka i vaze se za izvorne Trebinjce, krsna slava sv. Kliment. Ban Jelacic potice iz ovog plemena.

Dakle ako cemo pricat o tome koji Srbi su danas najblizi onim prvobitnijim po svim kriterijumama to bi bili staro-Crnogorci (iz okoline Cetinja), etnicki vecinom Travunjani i Rašani, koji su doslovno sklonili pod Lovcen u 15 vijeku i vecim djelom zaobisli Turcifikaciju i Katolicizaciju, dakle sacuvali sebe od uticaja sa istoka i zapada i razvijali izolovanu srpsku kulturu.

За мене Српство као идентитет није пан-ерцеговство него пан-српство. Црна Гора Петровић-Његоша је оличење динарско-јадранског Српства а Србија Обреновића оличење моравско-вардарског Српства. Ове идеје нису супротне већ комплементарне, две државе које братски сарађују и чувају једна другој леђа. Уједњење између њих није императив али сарадња јесте.

Jes, dinarska i panonska Srbija, cuo sam za ovaj koncept, ali bojao bih se da tako stvaramo potencijalne nove nacije. Vjerujem da Srbi treba da dobro i objektivno pogledaju svoju istoriju i kulturu i definisemo sebe. Ovako imamo vise konfliktnih koncepta Srpstva, srpske istorije i kulture.

 

[ZabranjeniLegenda]

Бугарска сфера не постоји јер Бугари нису словенски народ, па језик којим тренутно говоре нису ни могли донети са собом из турске степе.
Њихов језик је старосрпски, у мери у којој су били способни да га науче, јер се само Срби као народ могу детектовати на Балкану у исто време и само су од Срба могли узети језик. Тако ће бити док се не утврди која је то евентуално нека друга "словенска већина" у коју су се они могли утопити.

Ovo zavisi ako vjerujemo da svi Sloveni su Srbi.

Ako su svi Sloveni Srbi, onda mozemo pricati da je bugarski ustvari starosrpski i da je slovenska populacija u Bugarskoj srpska.

Medjutim, ako vjerujemo da su Srbi postojali pored drugih slovenskih plemena (Obodrita, Rujani, Ljutici itd) onda moramo priznati da je Bugarski slovenski jezik formiran od ovih slovenskih plemena na toj teritoriji.

Osim toga, bugarski jezik od jezicke reforme 14 vijeka znatno razlikuje gramaticki od srpskog i ostalih slovenskih jezika. Bugarski jezik (sa makedonskim i "torlackim") su dio "balkan sprachbund" zajedno sa albanskim i grckim jezicima, dakle jasno je odvojenost bugarskog jezika od slovenstva. Po ovome moze se priznati bugarski za svoj jezik.

"Sedam slovenskih plemena" je bilo savez slovena od Niša do crnog mora koji su usli u sastav bugarske drzave u 7om vijeku, da su Srbi u pitanju valjda bi Porfirogenit kao politicki protivnik Bugara to spominjao.

Призренско-тимочки има падеже, ту си погрешио, номинатив, генитив, датив, акузатив и вокатив. Генитив и датив се не користе тако често осим у устаљеним изразима и заменицама, често се замењују акузативом са предлозима. Бугарски нема падеже и има постпозитивне чланове.

Eto, 5 ali u praksi 3.

Prizrensko-timocki se ipak dijeli na tri subdijalekta, timocko-lucki kao najistocniji ima samo 2 cini mi se.

Osim padeza imaju i puno bugarizama: "Kvo", "Će ti dam, njeknja", "Ubav/Poubav", "Si idem", i nema infinitiva dok ima gramatickog clana.

Зато сам и рекао да је призренско-тимочки народска, упрошћена, простопучка верзија средњевековног српског књижевног језика.

Ima nekih slovenskih arhaizama ali je gramaticki neslovenski.

Племенитост се одређује по врлини а не по пореклу јер би онда и говедо рођено у царској штали било царског порекла.

Kad se bira pas najskuplji su oni koji imaju pedigre, da je cistokrvni. Karakter i sposobnost covjeka osim iskustva i srece zavisi od genetike i porodice.

То није ничим подкрепљено сем пустим жељама великогерманских експанзиониста.

Najarhaicni slovenski toponimi su tamo nadjeni, kao i arheoloske kulture.

 

[Лекизан]

1. Pavlova Crkva kod Novog Pazara, podigao knez Mutimir Vlastimirovic, ~870. godine

А где пише да је ту цркву саградио Мутимир?
Колико знам археолошки је лоцирана негде у 10. век.